Zavisno od toga kako bi kula bila pozicionirana i da li između njene baze i desne obale bude praznog prostora, doći će do zamuljivanja obale i taloženja materijala. Isti proces se dogodio ispod Beogradske tvrđave, kada je podignuta kula u Zapadnom podgrađu. Obala se pomerila prema zapadu usled procesa taloženja materijala iza kule. Dalje je isti proces nastavljen izgradnjom kule Nebojše. Današnji Donji grad (prostor na kojem se održavaju koncerti) je tokom antike bio u reci. Ovaj proces je potvrđen geološkim istraživanjima iz triudesetih godina prošlog veka i arheološkim iskopavanjima......
Savski amfiteatar (Beograd na vodi)
- Začetnik teme dragan
- Datum pokretanja
Giorano Angelo
Higher intermediate
- Učlanjen(a)
- 22.10.2011.
- Poruke
- 865
- Pohvaljen
- 2.758
Архитекта урбаниста Бранко Бојовић...
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.sr.html
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.sr.html
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
Tekst u celini koji je ranije postavio Giorano Angelo
INTERVJU: BRANKO BOJOVIĆ, arhitekta urbanista
Grad nije prostitutka da pristaje na svaki zahtev investitora
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html
Ne sme vrhunac naše urbanističke politike da bude: ulagač je svetinja. On ne brine o opštem interesu, o kojem su dužni da se staraju država i grad.– Nije sporno da je razvoj Savskog amfiteatra budućnost Beograda, ali on ne sme biti vođen voluntarizmom, partijskim, stručnim ili investitorskim
Tekst „Diletantizam kao urbanizam” Branka Bojovića, objavljen u stručnom časopisu „Izgradnja”, u kojem autor kritikuje projekat „Beograd na vodi”, od kojeg se očekuje da bude motor razvoja Srbije, jedna je od glavnih tema rasprava među domaćim arhitektama i urbanistima. Bojović, arhitekta urbanista sa četvorodecenijskim stažom bez ijedne partijske knjižice, britko je progovorio o transformaciji oko 100 hektara Savskog amfiteatra na desnoj obali reke.
Šta je diletantsko u načinu na koji je isplaniran „Beograd na vodi”?
O projektu se govori dve godine, a još nije predstavljen domaćoj javnosti. Pešački most preko Save ukida plovni put jer nema 120 metara raspona između stubova i visinu od 12 metara nad velikom vodom. Kula od 210 metara uvedena je 50 metara u reku. Tu je Sava široka oko 200 metara i to će izazvati poremećaj u toku reke – usporavanje protoka uzvodno od kule i ubrzanje u profilu kule, što će otežavati manevre plovila. Šoping mol zahteva hiljade parking mesta i ne treba ga podizati u centru na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.
Kritikovali ste kulu da je kopija Gerkina, londonskog „krastavca”. Zašto ste protiv, kako kažete, erektivnog urbanizma?
Soliteri su simboli firmi na Menthetnu, bili su simboli socijalističke izgradnje, u razvijenim zemljama su simboli tehnologije, ali u Beogradu postoje visoki objekti koji su besmislica. Crna Beograđanka je obična administrativna zgrada. Uz hotel „Jugoslavija” sada hoće da zidaju dve kule od po 137 metara. Zar one da dominiraju istorijskim centrom Beograda koji ima Gardoš, barokni Zemun, Beogradsku tvrđavu i Savamalu? Tu je identitet glavnog grada oslonjen na Veliko ratno ostrvo, prirodni rezervat u centru, kakav nema nijedan grad na Dunavu. Ako su kule dobre, zašto ih u Bečkom ringu nema? Oblakodere treba održavati, prati prozore i fasadu, zagrevati. Svaki litar vode koji pumpa izbaci na visinu od 210 metara košta mnogo. Istraživanje iz 1969. godine pokazalo je da deca koja žive iznad osmog sprata trostruko češće obolevaju od bolesti disajnih organa od one koja žive na nižim spratovima.
Ali od tada su prošle decenije, materijali su kvalitetniji. Svetski trend su visoki objekti, oni štede skupo zemljište. „Gardijan” je nedavno pisao kako se u Londonu planira 250 kula.
Ne u istorijskom jezgru. Ne možete u centralnoj zoni Pariza da podižete objekte više od Trijumfalne kapije, Notr Dama i Ajfelovog tornja. Solitera nema ni pored Akropolja. Zašto Grci, koji su bili tako dobri da nam poklone objekat Zahe Hadid na mestu bivše fabrike „Beko”, koji će ugroziti vizure na Beogradsku tvrđavu, ne poruše ispod Akropolja deo Atine i to čudo smeste tamo?
Ljudi koji veruju u „Beograd na vodi” reći će vam da je lepo to što kažete, ali tržište je zakon, imamo investitora i šansu ne smemo ispustiti.
Tržište jeste zakon samo pod uslovom koji propiše politika. Ne možete doći u drugu zemlju i ponašati se suprotno njenim zakonima. Ne sme vrhunac naše urbanističke politike da bude: investitor je svetinja. On nije dužan da brine o opštem i javnom interesu. Politiku javnog interesa vodi grad. Ne može grad da bude prostitutka koja pristaje na svaki zahtev investitora.
Šta je propušteno u planiranju transformacije desne beogradske obale Save?
Za tu prostornu celinu Generalni plan Beograda nedvosmisleno traži međunarodni konkurs. Njega nije bilo. Studija o maksimalnoj spratnosti, koju je usvojio gradski parlament, ukinuta je zbog jednog investitora. Nije sporno da je razvoj Savskog amfiteatra budućnost Beograda, ali on ne sme biti vođen voluntarizmom, partijskim, stručnim ili investitorskim, jer je urbanizam opšti i javni interes.
Ali je i politika.
Jeste. Ali mora biti urbanistička politika. Ona kod nas ne postoji. Planira se i gradi u mandatima. Vlast u Srbiji je urbanistički neobrazovana, taj resor su vodili lekar, pa tehnolog, oboje bez znanja o urbanizmu.
Hoćete da kažete da zbog „mandatnog urbanizma” godišnje gradimo manje od deset kilometara autoputa, Prokop i obilaznicu oko Beograda već decenijama, metro se planira od sedamdesetih godina prošlog veka, a još smo na početku?
Jedan političar nešto počne, onaj što ga nasledi ne nastavlja nego aktivira svoje projekte i zato danas Srbija nema nacionalni konsenzus oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, modernizacije železnice, izgradnje autoputeva. Svake tri-četiri godine menjaju se ljudi koji rukovode kapitalnim državnim projektima, a ne znaju posao.
Kako skratiti procedure? One otvaraju prostor za korupciju, investitori odlaze i traže bolja mesta za ulaganje jer građevinsku dozvolu u proseku čekaju 17 meseci.
Godišnje se donese stotine zakona, ali država ne funkcioniše jer je svako ministarstvo feud. Jedan ministar uzme belgijski zakon i prilagodi ga našim uslovima, drugi italijanski, treći češki i dobijete tri moderna ali neusklađena zakona. Imamo 200 strategija umesto jedne razvojne.
Može li se vreme za dobijanje građevinske dozvole skratiti sa 170 na 60 dana?
Sve dok su nam asinhronizovani propisi u imovinskopravnim odnosima, zemljištu i katastru, imaćemo haos. To mogu da urade samo pravnici koji znaju šta je urbanizam.
Imamo li mi takvih ljudi?
U upravi nemamo.
Da ih uvezemo?
Domaći eksperti za sve oblasti postoje. Ali, manipulacija stručnim ljudima trajala je decenijama, njihova znanja su teško zloupotrebljavana. Danas imamo najbolje ljude u svim strukama od kojih više niko neće da razgovara sa političarima koji ništa ne znaju, a nadležni su.
Ministarstvo građevinarstva ima program „Tradicionalna srpska kuća” – besplatno nudi projekte za zidanje, ali je odziv građana loš. Da li biste svom prijatelju preporučili da gradi kuću po tim projektima?
Da, jer tu ima i dobro osmišljenih tipskih kuća. Ali, problem je što se i to radi na ho-ruk, u jednom mandatu, i ne može da uspe. Morate narod obrazovati da tradicionalna srpska kuća odslikava arhitekturu podneblja nastalu hiljadugodišnjim prilagođavanjem stanovništva klimi i zemljištu, da se zida lokalnim materijalima: kamen, drvo, cigla. Ne može se po sistemu „dajem ti lekove zabadava pa ti uzmi iako možda nije lek za tebe”. Sličan konkurs, za domaćinsku kuću, raspisan je i u vreme Baneta Ivkovića. Rezultat je bio samo dobro urađen katalog.
Treba li država da se bavi arhitekturom na takav način ili da proverava da li se gradi prema projektu koji se uzme na tržištu?
Decenijama ne vaspitavamo čoveka da mu treba arhitekta. Svi godinama zidaju kako stignu, a država samo dođe da naplati. Nemamo kulturu prostora, to niko ne neguje. Zato je niklo 1,3 miliona divljih objekata.
Uz hotel „Jugoslaviju” sada hoće da zidaju dve kule od po 137 metara. Zar one da dominiraju istorijskim centrom Beograda koji ima Gardoš, barokni Zemun, Beogradsku tvrđavu i Savamalu?
Sa njima godinama ne uspevamo da se izborimo. Postoji li čarobni štapić za stihijsku gradnju?
Treba lečiti državu jer je bespravna izgradnja rezultat odsustva urbanističke politike. Od nje smo digli ruke i dozvolili bespravnu gradnju u nacionalnim parkovima, ambijentalnim celinama, vodoizvorištima... Mnogi su zidali nelegalno jer su rešavali golu egzistenciju, a država im nije ponudila zemljište i planove po kojima mogu da grade. Gradovi i opštine treba da kupuju zemljište na pravcima razvoja, parcelišu ga i ponude investitorima da plate na rate. Svakome ko zida gde nije dozvoljeno treba rušiti objekat na njegov teret.
Danas i moćni i bogati zidaju na divlje i profitiraju.
Najpre bih se obračunao sa špekulantima. Svi znamo za spregu politike i tajkuna koji grade bespravno. Ljudi na vlasti koji tolerišu bespravnu gradnju dobijaju od investitora stanove i poslovne prostore i neće da ruše.
Država brine o sportskim klubovima, a dva važna stuba srpske kulture, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, još nisu rekonstruisani. Šta nam to govori o prioritetima Srbije?
Pokazuje loš kvalitet srpske političke elite. Ako se u fudbalu vrti velika para, on mora da proizvodi dohodak ovoj zemlji. Donacijama „Zvezdi” i „Partizanu” država mene potkrada zbog klubaške koncepcije sporta. Zašto bi građani plaćali to što „Zvezdini” i „Partizanovi” navijači prave vanrednu situaciju u Beogradu pa se angažuju hiljade policajaca na ulicama? U redu, burazeru, može, ali sve troškove ti klubovi ima da plate do bankrota. Umesto što poklanja desetine miliona evra takvim klubovima čiji su sportski rezultati katastrofalni, treba ulagati u kulturu. Jer jedino će ona ostati iza nas.
Da biste bili dobar arhitekta, morate dugo da živite, rekao je vaš profesor Nikola Dobrović. Vi dugo živite, a vaše kolege kažu da ste jedan od najvećih srpskih urbanista. Šta ste želeli, a niste uspeli za četiri decenije rada?
Na drugoj godini studija sam shvatio da civilizacijski problem našeg vremena nije autorska arhitektura nego urbanizam. Urbanizacija je najvažniji društveni proces koji se desio u Srbiji 20. veka. I zato žalim što nemamo konzistentan sistem školovanja urbanista koji treba da se bave urbanizmom kao multidisciplinarnom društvenom praksom. U njoj treba da budu i arhitekte, građevinci, politikolozi i pravnici.
-----------------------------------------------------------------------------------
Generalštab je za Beograd što i opera za Sidnej
Ujedinjena struka ne odstupa od toga da se oštećenom Generalštabu vrati autentični izgled i ne ukida status spomenika kulture. Najavljeno je rušenje zgrade A (preko puta vlade Srbije) do kraja godine. Šta je rešenje za Generalštab?
Obe kuće država treba da popravi i vrati im autentičnu fasadu. Ako želi, neka ih proda i neka kupac preuređuje unutrašnjost kako mu volja. Koštalo bi deset do 15 miliona evra, to je investicija, i taj novac bi pronašla civilizovana država. Umesto što milione iz budžeta daje „Zvezdi” i „Partizanu”, neka sačuva jedinstven objekat u arhitekturi Srbije. Generalštab je za Beograd ono što je opera za Sidnej.
-----------------------------------------------------------------------------------
Larus urbanizma i arhitekture
Branko Bojović rođen je u Beogradu pre 75 godina. Diplomirao je 1963. godine na Arhitektonskom fakultetu, a kolege ga nazivaju strukovnim Larusom. Bio je rukovodilac i koautor više od 100 planova: Prostornog plana Srbije, Republike Srpske, generalnih planova Sokobanje, Ljiga, Bara, Požarevca, Šapca... Objavio je više od 1.200 naslova: 22 knjige, monografije, atlase, 30 urbanističkih studija... Radio je u Saveznom zavodu za urbanizam – današnjem JUGINUS-u, Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, Skupštini Beograda kao član izvršnog odbora u tri mandata... Član je Akademije arhitekture Srbije, a u časopisu „Izgradnja” stvara već 28 godina, od toga polovinu kao glavni i odgovorni urednik.
Dobitnik je tri nagrade za životno delo i 82 priznanja.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 05.05.2014.
INTERVJU: BRANKO BOJOVIĆ, arhitekta urbanista
Grad nije prostitutka da pristaje na svaki zahtev investitora
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/ ... ra.lt.html
Ne sme vrhunac naše urbanističke politike da bude: ulagač je svetinja. On ne brine o opštem interesu, o kojem su dužni da se staraju država i grad.– Nije sporno da je razvoj Savskog amfiteatra budućnost Beograda, ali on ne sme biti vođen voluntarizmom, partijskim, stručnim ili investitorskim
Tekst „Diletantizam kao urbanizam” Branka Bojovića, objavljen u stručnom časopisu „Izgradnja”, u kojem autor kritikuje projekat „Beograd na vodi”, od kojeg se očekuje da bude motor razvoja Srbije, jedna je od glavnih tema rasprava među domaćim arhitektama i urbanistima. Bojović, arhitekta urbanista sa četvorodecenijskim stažom bez ijedne partijske knjižice, britko je progovorio o transformaciji oko 100 hektara Savskog amfiteatra na desnoj obali reke.
Šta je diletantsko u načinu na koji je isplaniran „Beograd na vodi”?
O projektu se govori dve godine, a još nije predstavljen domaćoj javnosti. Pešački most preko Save ukida plovni put jer nema 120 metara raspona između stubova i visinu od 12 metara nad velikom vodom. Kula od 210 metara uvedena je 50 metara u reku. Tu je Sava široka oko 200 metara i to će izazvati poremećaj u toku reke – usporavanje protoka uzvodno od kule i ubrzanje u profilu kule, što će otežavati manevre plovila. Šoping mol zahteva hiljade parking mesta i ne treba ga podizati u centru na najskupljem gradskom građevinskom zemljištu.
Kritikovali ste kulu da je kopija Gerkina, londonskog „krastavca”. Zašto ste protiv, kako kažete, erektivnog urbanizma?
Soliteri su simboli firmi na Menthetnu, bili su simboli socijalističke izgradnje, u razvijenim zemljama su simboli tehnologije, ali u Beogradu postoje visoki objekti koji su besmislica. Crna Beograđanka je obična administrativna zgrada. Uz hotel „Jugoslavija” sada hoće da zidaju dve kule od po 137 metara. Zar one da dominiraju istorijskim centrom Beograda koji ima Gardoš, barokni Zemun, Beogradsku tvrđavu i Savamalu? Tu je identitet glavnog grada oslonjen na Veliko ratno ostrvo, prirodni rezervat u centru, kakav nema nijedan grad na Dunavu. Ako su kule dobre, zašto ih u Bečkom ringu nema? Oblakodere treba održavati, prati prozore i fasadu, zagrevati. Svaki litar vode koji pumpa izbaci na visinu od 210 metara košta mnogo. Istraživanje iz 1969. godine pokazalo je da deca koja žive iznad osmog sprata trostruko češće obolevaju od bolesti disajnih organa od one koja žive na nižim spratovima.
Ali od tada su prošle decenije, materijali su kvalitetniji. Svetski trend su visoki objekti, oni štede skupo zemljište. „Gardijan” je nedavno pisao kako se u Londonu planira 250 kula.
Ne u istorijskom jezgru. Ne možete u centralnoj zoni Pariza da podižete objekte više od Trijumfalne kapije, Notr Dama i Ajfelovog tornja. Solitera nema ni pored Akropolja. Zašto Grci, koji su bili tako dobri da nam poklone objekat Zahe Hadid na mestu bivše fabrike „Beko”, koji će ugroziti vizure na Beogradsku tvrđavu, ne poruše ispod Akropolja deo Atine i to čudo smeste tamo?
Ljudi koji veruju u „Beograd na vodi” reći će vam da je lepo to što kažete, ali tržište je zakon, imamo investitora i šansu ne smemo ispustiti.
Tržište jeste zakon samo pod uslovom koji propiše politika. Ne možete doći u drugu zemlju i ponašati se suprotno njenim zakonima. Ne sme vrhunac naše urbanističke politike da bude: investitor je svetinja. On nije dužan da brine o opštem i javnom interesu. Politiku javnog interesa vodi grad. Ne može grad da bude prostitutka koja pristaje na svaki zahtev investitora.
Šta je propušteno u planiranju transformacije desne beogradske obale Save?
Za tu prostornu celinu Generalni plan Beograda nedvosmisleno traži međunarodni konkurs. Njega nije bilo. Studija o maksimalnoj spratnosti, koju je usvojio gradski parlament, ukinuta je zbog jednog investitora. Nije sporno da je razvoj Savskog amfiteatra budućnost Beograda, ali on ne sme biti vođen voluntarizmom, partijskim, stručnim ili investitorskim, jer je urbanizam opšti i javni interes.
Ali je i politika.
Jeste. Ali mora biti urbanistička politika. Ona kod nas ne postoji. Planira se i gradi u mandatima. Vlast u Srbiji je urbanistički neobrazovana, taj resor su vodili lekar, pa tehnolog, oboje bez znanja o urbanizmu.
Hoćete da kažete da zbog „mandatnog urbanizma” godišnje gradimo manje od deset kilometara autoputa, Prokop i obilaznicu oko Beograda već decenijama, metro se planira od sedamdesetih godina prošlog veka, a još smo na početku?
Jedan političar nešto počne, onaj što ga nasledi ne nastavlja nego aktivira svoje projekte i zato danas Srbija nema nacionalni konsenzus oko najvažnijih infrastrukturnih projekata, modernizacije železnice, izgradnje autoputeva. Svake tri-četiri godine menjaju se ljudi koji rukovode kapitalnim državnim projektima, a ne znaju posao.
Kako skratiti procedure? One otvaraju prostor za korupciju, investitori odlaze i traže bolja mesta za ulaganje jer građevinsku dozvolu u proseku čekaju 17 meseci.
Godišnje se donese stotine zakona, ali država ne funkcioniše jer je svako ministarstvo feud. Jedan ministar uzme belgijski zakon i prilagodi ga našim uslovima, drugi italijanski, treći češki i dobijete tri moderna ali neusklađena zakona. Imamo 200 strategija umesto jedne razvojne.
Može li se vreme za dobijanje građevinske dozvole skratiti sa 170 na 60 dana?
Sve dok su nam asinhronizovani propisi u imovinskopravnim odnosima, zemljištu i katastru, imaćemo haos. To mogu da urade samo pravnici koji znaju šta je urbanizam.
Imamo li mi takvih ljudi?
U upravi nemamo.
Da ih uvezemo?
Domaći eksperti za sve oblasti postoje. Ali, manipulacija stručnim ljudima trajala je decenijama, njihova znanja su teško zloupotrebljavana. Danas imamo najbolje ljude u svim strukama od kojih više niko neće da razgovara sa političarima koji ništa ne znaju, a nadležni su.
Ministarstvo građevinarstva ima program „Tradicionalna srpska kuća” – besplatno nudi projekte za zidanje, ali je odziv građana loš. Da li biste svom prijatelju preporučili da gradi kuću po tim projektima?
Da, jer tu ima i dobro osmišljenih tipskih kuća. Ali, problem je što se i to radi na ho-ruk, u jednom mandatu, i ne može da uspe. Morate narod obrazovati da tradicionalna srpska kuća odslikava arhitekturu podneblja nastalu hiljadugodišnjim prilagođavanjem stanovništva klimi i zemljištu, da se zida lokalnim materijalima: kamen, drvo, cigla. Ne može se po sistemu „dajem ti lekove zabadava pa ti uzmi iako možda nije lek za tebe”. Sličan konkurs, za domaćinsku kuću, raspisan je i u vreme Baneta Ivkovića. Rezultat je bio samo dobro urađen katalog.
Treba li država da se bavi arhitekturom na takav način ili da proverava da li se gradi prema projektu koji se uzme na tržištu?
Decenijama ne vaspitavamo čoveka da mu treba arhitekta. Svi godinama zidaju kako stignu, a država samo dođe da naplati. Nemamo kulturu prostora, to niko ne neguje. Zato je niklo 1,3 miliona divljih objekata.
Uz hotel „Jugoslaviju” sada hoće da zidaju dve kule od po 137 metara. Zar one da dominiraju istorijskim centrom Beograda koji ima Gardoš, barokni Zemun, Beogradsku tvrđavu i Savamalu?
Sa njima godinama ne uspevamo da se izborimo. Postoji li čarobni štapić za stihijsku gradnju?
Treba lečiti državu jer je bespravna izgradnja rezultat odsustva urbanističke politike. Od nje smo digli ruke i dozvolili bespravnu gradnju u nacionalnim parkovima, ambijentalnim celinama, vodoizvorištima... Mnogi su zidali nelegalno jer su rešavali golu egzistenciju, a država im nije ponudila zemljište i planove po kojima mogu da grade. Gradovi i opštine treba da kupuju zemljište na pravcima razvoja, parcelišu ga i ponude investitorima da plate na rate. Svakome ko zida gde nije dozvoljeno treba rušiti objekat na njegov teret.
Danas i moćni i bogati zidaju na divlje i profitiraju.
Najpre bih se obračunao sa špekulantima. Svi znamo za spregu politike i tajkuna koji grade bespravno. Ljudi na vlasti koji tolerišu bespravnu gradnju dobijaju od investitora stanove i poslovne prostore i neće da ruše.
Država brine o sportskim klubovima, a dva važna stuba srpske kulture, Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, još nisu rekonstruisani. Šta nam to govori o prioritetima Srbije?
Pokazuje loš kvalitet srpske političke elite. Ako se u fudbalu vrti velika para, on mora da proizvodi dohodak ovoj zemlji. Donacijama „Zvezdi” i „Partizanu” država mene potkrada zbog klubaške koncepcije sporta. Zašto bi građani plaćali to što „Zvezdini” i „Partizanovi” navijači prave vanrednu situaciju u Beogradu pa se angažuju hiljade policajaca na ulicama? U redu, burazeru, može, ali sve troškove ti klubovi ima da plate do bankrota. Umesto što poklanja desetine miliona evra takvim klubovima čiji su sportski rezultati katastrofalni, treba ulagati u kulturu. Jer jedino će ona ostati iza nas.
Da biste bili dobar arhitekta, morate dugo da živite, rekao je vaš profesor Nikola Dobrović. Vi dugo živite, a vaše kolege kažu da ste jedan od najvećih srpskih urbanista. Šta ste želeli, a niste uspeli za četiri decenije rada?
Na drugoj godini studija sam shvatio da civilizacijski problem našeg vremena nije autorska arhitektura nego urbanizam. Urbanizacija je najvažniji društveni proces koji se desio u Srbiji 20. veka. I zato žalim što nemamo konzistentan sistem školovanja urbanista koji treba da se bave urbanizmom kao multidisciplinarnom društvenom praksom. U njoj treba da budu i arhitekte, građevinci, politikolozi i pravnici.
-----------------------------------------------------------------------------------
Generalštab je za Beograd što i opera za Sidnej
Ujedinjena struka ne odstupa od toga da se oštećenom Generalštabu vrati autentični izgled i ne ukida status spomenika kulture. Najavljeno je rušenje zgrade A (preko puta vlade Srbije) do kraja godine. Šta je rešenje za Generalštab?
Obe kuće država treba da popravi i vrati im autentičnu fasadu. Ako želi, neka ih proda i neka kupac preuređuje unutrašnjost kako mu volja. Koštalo bi deset do 15 miliona evra, to je investicija, i taj novac bi pronašla civilizovana država. Umesto što milione iz budžeta daje „Zvezdi” i „Partizanu”, neka sačuva jedinstven objekat u arhitekturi Srbije. Generalštab je za Beograd ono što je opera za Sidnej.
-----------------------------------------------------------------------------------
Larus urbanizma i arhitekture
Branko Bojović rođen je u Beogradu pre 75 godina. Diplomirao je 1963. godine na Arhitektonskom fakultetu, a kolege ga nazivaju strukovnim Larusom. Bio je rukovodilac i koautor više od 100 planova: Prostornog plana Srbije, Republike Srpske, generalnih planova Sokobanje, Ljiga, Bara, Požarevca, Šapca... Objavio je više od 1.200 naslova: 22 knjige, monografije, atlase, 30 urbanističkih studija... Radio je u Saveznom zavodu za urbanizam – današnjem JUGINUS-u, Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije, Skupštini Beograda kao član izvršnog odbora u tri mandata... Član je Akademije arhitekture Srbije, a u časopisu „Izgradnja” stvara već 28 godina, od toga polovinu kao glavni i odgovorni urednik.
Dobitnik je tri nagrade za životno delo i 82 priznanja.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 05.05.2014.
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.462
- Pohvaljen
- 17.630
Pravnici specijalizovani za urbanizam.
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
BRANKO BOJOVIĆ":na3vczar je napisao(la):
Колико будалаштина на једном месту од једног таквог стручњака. Цео свет зида куле не зато што има комплексе него зато што су економски исплативије по град ... а он прича о трошковима "пумпања воде" ... оооооо земљо ....
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.462
- Pohvaljen
- 17.630
Pa koliko mogu da primetim na slikama, kule nisu u ring-u vec na obodu. Cudilo bi me da Beclije postave kule po sred njihovog istorijskog centra.
Delija
Expert
- Učlanjen(a)
- 03.01.2010.
- Poruke
- 8.129
- Pohvaljen
- 15.827
СА није у сред историјског центра Београда. А иначе ми у сред историјског центра Београда већ имамо неколико кула и један огромни димњак који доминира над целим Дорћолом и Старим Градом.
Овај "стручњак" је закаснио са изјавом неких 40 година.
Овај "стручњак" је закаснио са изјавом неких 40 година.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.258
Бечке куле су у УНО-ситију, близу Тангенте, десетак минута метроом број 1 од Ринга и 1. бецирка. Унутар Ринга је једини торањ - врх катедрале Светог Стефана (Штефансдом). Аналогно томе, и историјским центром Београда доминира торањ Саборне цркве. То је најлепша и највреднија силуета београдска. И тако ће, ако Бог да, остати.
Београд има ту несрећу да с времена на време почне да се угледа на цивилизоване европске градове попут Беча, али онда на неко време њиме загосподаре дивљаци из шуме. И то време, ипак, прође, па ће проћи и ово.
П. С. Драго ми је да су из интервјуа Бранка Бојовића сви могли да прочитају шта је, заправо, урбанизам. Предлажем да се одсад са више пажње прати шта пише Белка на овом форуму.
Београд има ту несрећу да с времена на време почне да се угледа на цивилизоване европске градове попут Беча, али онда на неко време њиме загосподаре дивљаци из шуме. И то време, ипак, прође, па ће проћи и ово.
П. С. Драго ми је да су из интервјуа Бранка Бојовића сви могли да прочитају шта је, заправо, урбанизам. Предлажем да се одсад са више пажње прати шта пише Белка на овом форуму.
Nadam se da ću doživeti vremena kada će se u Srbiji formulisati stavovi prema onome što je naše izvorno iskustvo i kada nećemo tražiti argumentaciju za sopstvene stavove, zbog toga što je na zapadu ili na istoku nešto ovako ili onako rešeno. Mi smo jedinstveni i ovaj naš grad je jedinstven, i po položaju i po istoriji od 7000 godina kontinuiteta i po arhitekturi. Želim da imamo jasna rešenja zato što smo sami svojim promišljanjem došli do njih, zato što takvo rešenje odgovara nama.
Пантограф
Professional
- Učlanjen(a)
- 23.04.2012.
- Poruke
- 21.459
- Pohvaljen
- 49.258
Delija":37duey9e je napisao(la):
Која је поента написати за једног Бранка Бојовића да је "стручњак"? Зато што се не слаже са тобом? Мислиш да би се неко од величина из твоје струке усудио да то напише? Обуздај се, човече.
Тек да знаш, човек је то говорио и пре 40 година, да би се пре 35 година показало да је изградња кула у Београду била потпуни промашај. У тадашњим условима. А данас је још смешније о томе причати, јер нисмо у стању да попунимо празне пољане ни са троспратницама. Бранко Бојовић је готово пророчански предвидео неке од најгорих појава у нашој архитектури (и урбанизму) - рецимо, још почетком осамдесетих година наговестио је шта нас чека: транзициони урбанизам, деведесете и двехиљадите. Градоначелнику Богдану Богдановићу је у Београдској хроници у лице рекао да појма нема о граду и о урбанизму. Бранко Бојовић је легенда. И поново је у праву.
Opet je pitanje, komunikacije. Hajde da se ne lažemo. Mislite da vlast ne bi makar ozbiljno razmotrila projekat rešenja SA, koji bi izradili naši najveći stručnjaci iz ove oblasti, po određenim parametrima. Problem je što vlast mora nekako da reši problem nemanja projekta. Vlast neće da se bavi okupljanjem stručnjaka, to bi već samo po sebi moralo da je tako, da su oni okupljeni i da imaju gotov projekat BnV. I to projekat izrađen sada, u sadašnjim vremenima. To što svi duvaju svako u svoje diple, predstavlja naš suštinski problem. U takvim vremenima, diletanti nalaze svoj prostor. Vlastima su potrebna rešenja sada i odmah i da budu veoma operativna......
brdjanin
Higher intermediate
U gornjem tekstu rečenica
"Oblakodere treba održavati, prati prozore i fasadu, zagrevati. "
ne predstavlja merodavno stručno mišljenje vredno ozbiljnije analize. Jedino što primećujem da je u Srba strah od visine ili strah od visokih zgrada jači i od straha od promaje i Turaka. Jednostavno, iracionalan poriv.
"Oblakodere treba održavati, prati prozore i fasadu, zagrevati. "
ne predstavlja merodavno stručno mišljenje vredno ozbiljnije analize. Jedino što primećujem da je u Srba strah od visine ili strah od visokih zgrada jači i od straha od promaje i Turaka. Jednostavno, iracionalan poriv.
Branko Bojović je u tekstu ukazao na jedan sistemski i krucijalni problem, koji svi prenebregavaju uporno i zato se događaju svinjarije i ludorije u koje čovek prosto ne može da poveruje, a to je: pojava investitorskog urbanizma. To je patent ili model koji je dvehiljaditih godina do savršenstva dovela vlast Demokratske stranke u Beogradu i koji je krunisan izjavom Zorana Alimpića, visokog funkcionera DS-a koji na pitanje novinara o gradnji tržnog centra Ušće, kako je moguće da je gradska vlast tj gradska skupština 3 puta menjala urbanistički plan u periodu od 2004. godine do 2007. godine u cilju omogućavanja gradnje objekta od 200.000 kvadrata bruto podzemno i nadzemno, odgovara mrtav hladan citiram: Pa da bismo izašli u susret investitoru. (Inače već sam ukazao da je investitor nepismen čovek, što čitavom slučaju daje Nušićevsku notu, i to baš od strane ljudi iz Đinđićeve stranke, koji su do pojave Srpske napredne stranke bili ljudi zbog kojih se Nušić prevrće u grobu i proklinje sudbinu što nije živeo početkom 21. veka u Srbiji tj Beogradu).
Čovek u intervjuu lepo ukazuje na jednu činjenicu golim okom vidljivu: investitor ne vodi računa o javnom interesu. Njega ne zanima ni estetski, ni saobraćajni, niti bilo koji drugi urbanistički parametar koji ima širu konotaciju, javni interes, interes svih nas. Potpuni je diletantizam i kretenizam kada političar izjavi: Ma šta bre hoćete, on je doneo (ili će doneti) pare, 3 milijarde evra, za njega idu posebne procedure, za njega ne važe pravila, njemu ćemo sve omogućiti. To je političar glupak. Takav političar isto tako mirno kaže: Ugovor sa Etihadom ćemo objaviti pre izbora i i mirno is pokojno ga ne objavi do danas evo 6. maja. Niko ne sme da ga pita, a ako ga neko pita, on onda kaže objavićemo vrlo skoro, ali prvo ćemo objaviti ugovor sa Fijatom. Pa objavi, ko ti brani, daj samo objavi odmah da vidimo ima li u tim ugovorima štete ili koristi za sve nas. Objavi ako smeš, što ne objaviš? Upravo obrnuto: zbog malograđanskog pristupa i iskompleksiranosti, zbog pristupa prostituisanja pred investitorom, kako lepo kaže Branko Bojović, imaćemo samo nove i nove tajne ugovore, u kojima neko raspolaže našom imovinom i još nas mrtav hladan obaveštava da je ugovor tajan i da mi ne možemo imati uvid u to kako je neko raspolagao našim pravima i našom imovinom.
U pitanju je čista malograđanština. Klošarizam. Nepoštovanje sopstvene imovine, sopstvene nacije, tradicije, svega živog. Koji bre investitor? Naravno da ljudi koji u životu ništa nisu radili, ništa zaradili na tržištu sopstvenim radom, moraju biti opsenjeni milijardama evra koje poseduje neki stranac. Šta mene briga šta poseduje neki stranac? Mi posedujemo SA. Jel to nekome interesantno? Jeste. uslovi naše države i našeg grada su takvi i takvi. Hoćeš da investiraš? Nećeš, ne sviđa ti se? Doviđenja, prijatno. Cena naše imovine je takva da želimo da je prodamo po najvišoj ceni i da ostvarimo maksimalan prihod. Ne sviđa ti se? Doviđenja. Moraju da se ispoštuju naše urbanističke i druge zakonske procedure, jer su naši studenti, naši profesori (verujem u to) propišali majčino mleko učeći, baveći se urbanizmom, život su tome posvetili da bi i nas nečemu naučili, i da bi postavili neke standarde, neka pravila, majka mu stara, kako može i treba da se gradi u ovom gradu. I sad dođe političar, izgubljen slučaj za trajno, i kaže: sve to ne važi, možete da se obrišete sa vašim diplomama i vašom strukom, ima da se gradi kako ja kažem i tačka. Da li to ima ikakvog smisla?
Ja uporno ponavljam da treba da čujemo red koraka i da smo prvi put do sada čuli da će se raditi Plan detaljne regulacije i da je ukinuta studija visokih objekata, a da bi mogla da nikne kula od 210 metara (što možda ima, a možda i nema veze sa kulom, to ćemo tek videti). Drugo, neki instinktivan osećaj mi govori da se tema o Beogradu na vodi mora još neko vreme žariti u medijima, jer je potrebna dodatna marketinška inercija u javnosti, kako bi ona lakše bila skuvana tj anestezirana za fazu zaborava teme, kada za to dođe trenutak, koji će se ogledati u tome da se o Beogradu na vodi više ne govori i kada niko ne bude ni pitao bilo šta o beogradu na vodi.
Danas me je jedan kolega podsetio (ovo u vezi ovih stručnjaka poput Spatiotecte koji se ismevaju pravnicima koji se osvrću i ka urbanizmu) da je na stručnim skupovima povodom donošenja Zakona o planiranju i izgradnji ključnu reč i mišljenje davao profesor Slobodan Orlić, profesor stvarnog i obligacionog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan od vrhova naše pravne nauke. I sad se tu neko ismeva, sramota.
Čovek u intervjuu lepo ukazuje na jednu činjenicu golim okom vidljivu: investitor ne vodi računa o javnom interesu. Njega ne zanima ni estetski, ni saobraćajni, niti bilo koji drugi urbanistički parametar koji ima širu konotaciju, javni interes, interes svih nas. Potpuni je diletantizam i kretenizam kada političar izjavi: Ma šta bre hoćete, on je doneo (ili će doneti) pare, 3 milijarde evra, za njega idu posebne procedure, za njega ne važe pravila, njemu ćemo sve omogućiti. To je političar glupak. Takav političar isto tako mirno kaže: Ugovor sa Etihadom ćemo objaviti pre izbora i i mirno is pokojno ga ne objavi do danas evo 6. maja. Niko ne sme da ga pita, a ako ga neko pita, on onda kaže objavićemo vrlo skoro, ali prvo ćemo objaviti ugovor sa Fijatom. Pa objavi, ko ti brani, daj samo objavi odmah da vidimo ima li u tim ugovorima štete ili koristi za sve nas. Objavi ako smeš, što ne objaviš? Upravo obrnuto: zbog malograđanskog pristupa i iskompleksiranosti, zbog pristupa prostituisanja pred investitorom, kako lepo kaže Branko Bojović, imaćemo samo nove i nove tajne ugovore, u kojima neko raspolaže našom imovinom i još nas mrtav hladan obaveštava da je ugovor tajan i da mi ne možemo imati uvid u to kako je neko raspolagao našim pravima i našom imovinom.
U pitanju je čista malograđanština. Klošarizam. Nepoštovanje sopstvene imovine, sopstvene nacije, tradicije, svega živog. Koji bre investitor? Naravno da ljudi koji u životu ništa nisu radili, ništa zaradili na tržištu sopstvenim radom, moraju biti opsenjeni milijardama evra koje poseduje neki stranac. Šta mene briga šta poseduje neki stranac? Mi posedujemo SA. Jel to nekome interesantno? Jeste. uslovi naše države i našeg grada su takvi i takvi. Hoćeš da investiraš? Nećeš, ne sviđa ti se? Doviđenja, prijatno. Cena naše imovine je takva da želimo da je prodamo po najvišoj ceni i da ostvarimo maksimalan prihod. Ne sviđa ti se? Doviđenja. Moraju da se ispoštuju naše urbanističke i druge zakonske procedure, jer su naši studenti, naši profesori (verujem u to) propišali majčino mleko učeći, baveći se urbanizmom, život su tome posvetili da bi i nas nečemu naučili, i da bi postavili neke standarde, neka pravila, majka mu stara, kako može i treba da se gradi u ovom gradu. I sad dođe političar, izgubljen slučaj za trajno, i kaže: sve to ne važi, možete da se obrišete sa vašim diplomama i vašom strukom, ima da se gradi kako ja kažem i tačka. Da li to ima ikakvog smisla?
Ja uporno ponavljam da treba da čujemo red koraka i da smo prvi put do sada čuli da će se raditi Plan detaljne regulacije i da je ukinuta studija visokih objekata, a da bi mogla da nikne kula od 210 metara (što možda ima, a možda i nema veze sa kulom, to ćemo tek videti). Drugo, neki instinktivan osećaj mi govori da se tema o Beogradu na vodi mora još neko vreme žariti u medijima, jer je potrebna dodatna marketinška inercija u javnosti, kako bi ona lakše bila skuvana tj anestezirana za fazu zaborava teme, kada za to dođe trenutak, koji će se ogledati u tome da se o Beogradu na vodi više ne govori i kada niko ne bude ni pitao bilo šta o beogradu na vodi.
Danas me je jedan kolega podsetio (ovo u vezi ovih stručnjaka poput Spatiotecte koji se ismevaju pravnicima koji se osvrću i ka urbanizmu) da je na stručnim skupovima povodom donošenja Zakona o planiranju i izgradnji ključnu reč i mišljenje davao profesor Slobodan Orlić, profesor stvarnog i obligacionog prava na Pravnom fakultetu u Beogradu. Jedan od vrhova naše pravne nauke. I sad se tu neko ismeva, sramota.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
06/05/2014 22:39
Reakcije arhitekata na odluku Grada da promeni propise zbog projekta Beograd na vodi
Politika menja lik Beograda
Autor: V. J.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=280975
Odluka gradskih vlasti da izmeni Generalni urbanistički plan i ukine Studiju o visokim objektima, kako bi projekat „Beograd na vodi“ bio kompatibilan sa važećim propisima, predstavlja proizvoljan i neodgovoran način političara da udovolje željama investitora, stav je stručnjaka iz ove oblasti sa kojima je razgovarao Danas.
Projekat ovih razmera, smatraju oni, morao bi da bude propraćen javnom raspravom koja bi ekspertima dala priliku da iznesu svoje mišljenje.
Prema rečima bivšeg gradskog arhitekte Đorđa Bobića, nije sporno da je „Beograd na vodi“ potreban gradu, ali način na koji se on sprovodi nije u skladu sa standardima profesije.
- Odluka Grada da promeni propise kako bi se uskladili sa projektom Beograd na vodi je brz i birokratski način da se udovolji investitoru. U Generalnom planu Beograda stoji da se za projekat u Savskom amfiteatru mora raspisati Javni međunarodni konkurs, a mi se nalazimo u situaciji da ne znamo ni ko je nacrtao projekat - smatra Bobić. On dodaje da pristup „ja imam pare i hoću da gradim“ ne bi smeo da bude dozvoljen u jednoj evropskoj prestonici.
Izgradnja kule od skoro dvesta metara visine u ovom delu grada, smatra Bobić, u potpunom je neskladu sa panoramom Beograda.
- Ta kula će visinom parirati Beogradskom pobedniku i zakloniće pogled na Hram Svetog Save. Na taj način se naglo menja lik grada koji je stvaran decenijama - kaže Bobić i to ga navodi na pomisao da „arhitekta Beograda na vodi nije proveo mnogo vremena u Beogradu.“
Arhitekta Branislav Jovin, koji je projektovao rečnu obalu od hotela Jugoslavija do Ade Ciganlije, kaže da ovakav pristup gradskih vlasti obesmišljava samo postojanje Urbanističkog plana.
- Ovo samo kod nas može. Šta će nam plan, ako će političari da ga samo izmene po potrebi - kaže Jovin i dodaje da je priobalje javni prostor i kao takvo ne može biti prodato investitorima. Prema njegovim rečima, sporno je i to što se prilikom izgradnje „Beograda na vodi“ planira sužavanje korita reke Save što može da ostavi „funkcionalne posledice“.
- Izgradnja kule prema planovima iz makete bi usporila protok Save, što je opasno i moglo bi da dovede do poplava uzvodno. Takođe, ne smemo zaboraviti da je Sava međunarodni plovni put - ističe Jovin.
Svi ovi problemi, prema njegovim rečima, mogli bi se izbeći konsultovanjem stručne javnosti u izradi projekta.
Do zaključenja ovog broja, od gradskog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, koji je bio formalni predlagač odluke o ukidanju Studije o visokim objektima, nismo dobili odgovor na iznesene tvrdnje naših sagovornika.
Reakcije arhitekata na odluku Grada da promeni propise zbog projekta Beograd na vodi
Politika menja lik Beograda
Autor: V. J.
http://www.danas.rs/danasrs/srbija/beog ... _id=280975
Odluka gradskih vlasti da izmeni Generalni urbanistički plan i ukine Studiju o visokim objektima, kako bi projekat „Beograd na vodi“ bio kompatibilan sa važećim propisima, predstavlja proizvoljan i neodgovoran način političara da udovolje željama investitora, stav je stručnjaka iz ove oblasti sa kojima je razgovarao Danas.
Projekat ovih razmera, smatraju oni, morao bi da bude propraćen javnom raspravom koja bi ekspertima dala priliku da iznesu svoje mišljenje.
Prema rečima bivšeg gradskog arhitekte Đorđa Bobića, nije sporno da je „Beograd na vodi“ potreban gradu, ali način na koji se on sprovodi nije u skladu sa standardima profesije.
- Odluka Grada da promeni propise kako bi se uskladili sa projektom Beograd na vodi je brz i birokratski način da se udovolji investitoru. U Generalnom planu Beograda stoji da se za projekat u Savskom amfiteatru mora raspisati Javni međunarodni konkurs, a mi se nalazimo u situaciji da ne znamo ni ko je nacrtao projekat - smatra Bobić. On dodaje da pristup „ja imam pare i hoću da gradim“ ne bi smeo da bude dozvoljen u jednoj evropskoj prestonici.
Izgradnja kule od skoro dvesta metara visine u ovom delu grada, smatra Bobić, u potpunom je neskladu sa panoramom Beograda.
- Ta kula će visinom parirati Beogradskom pobedniku i zakloniće pogled na Hram Svetog Save. Na taj način se naglo menja lik grada koji je stvaran decenijama - kaže Bobić i to ga navodi na pomisao da „arhitekta Beograda na vodi nije proveo mnogo vremena u Beogradu.“
Arhitekta Branislav Jovin, koji je projektovao rečnu obalu od hotela Jugoslavija do Ade Ciganlije, kaže da ovakav pristup gradskih vlasti obesmišljava samo postojanje Urbanističkog plana.
- Ovo samo kod nas može. Šta će nam plan, ako će političari da ga samo izmene po potrebi - kaže Jovin i dodaje da je priobalje javni prostor i kao takvo ne može biti prodato investitorima. Prema njegovim rečima, sporno je i to što se prilikom izgradnje „Beograda na vodi“ planira sužavanje korita reke Save što može da ostavi „funkcionalne posledice“.
- Izgradnja kule prema planovima iz makete bi usporila protok Save, što je opasno i moglo bi da dovede do poplava uzvodno. Takođe, ne smemo zaboraviti da je Sava međunarodni plovni put - ističe Jovin.
Svi ovi problemi, prema njegovim rečima, mogli bi se izbeći konsultovanjem stručne javnosti u izradi projekta.
Do zaključenja ovog broja, od gradskog Sekretarijata za urbanizam i građevinske poslove, koji je bio formalni predlagač odluke o ukidanju Studije o visokim objektima, nismo dobili odgovor na iznesene tvrdnje naših sagovornika.
milos.tro
Professional
- Učlanjen(a)
- 24.12.2013.
- Poruke
- 11.212
- Pohvaljen
- 21.869
belka je napisao(la):Mi posedujemo SA. Jel to nekome interesantno? Jeste. uslovi naše države i našeg grada su takvi i takvi. Hoćeš da investiraš? Nećeš, ne sviđa ti se? Doviđenja, prijatno. Cena naše imovine je takva da želimo da je prodamo po najvišoj ceni i da ostvarimo maksimalan prihod. Ne sviđa ti se? Doviđenja.
:kk:
Izgleda da su svi ovi ljudi Jovin, Bobić, Bojović, Marić i ostale arhitekte i urbanisti poludeli i prolupali. O čemu bre oni pričaju? Sakloni nas Bože tih arhitekata pametnajkovića, samo žele da nam pokvare srećnu budućnost. A upravo smo u nju krenuli. I ovi ekonomisti naučnici što se tu protive prodaji Telekoma, EPS-a, Dunav osiguranja, Komercijalne banke, Aerodroma i ostalih trica i kučina koja se zovu našim javnim preduzećima. Koje su to budale, Bože me sačuvaj! Taman smo krenuli u bolji život rasprodajom poslednjeg što imamo u kući, a oni našli sad da pametuju: ne treba tako, treba nešto pričuvati, prištedeti. Ili ovi što pišu da je 2012. godine u javnom sektoru bilo zaposleno samo 630.000 ljudi, a sada maja 2014. godine ima ih skoro 800.000. Pa da li su oni normalni? I sad će neko da pomisli da smo mi zaposlili preko 100.000 ljudi u javnom sektoru za ove dve godine? Pa kako sad sve da ih platimo, svakome po 500 evra mesečno, plus porezi i doprinosi, a nit rade nit dolaze na posao? Pa moramo se još malo zadužiti, pa i na ovom forumu ima ljudi koji pišu da Srbija nije visoko zadužena zemlja, pa još koja milijarda evra gore dole, šta je to za nas? Pa treba valjda i naši ljudi da žive malo, da kupe i oni kola na lizing, stan, da odu na letovanje? Pa red je da prodamo taj Telekom, ko ga i stvori napravi da nas tu neki moralni čistunci sad prozivaju da smo raspikuće, a mi modernisti i naprednjaci, vučemo i razv(aljujemo)ijamo Srbiju.
Uh bre s kakvim budalama mi živimo, kukala nam majka.....
Uh bre s kakvim budalama mi živimo, kukala nam majka.....
stf
Professional
- Učlanjen(a)
- 22.01.2010.
- Poruke
- 12.281
- Pohvaljen
- 13.106
Пантограф
Господин Бојовић је у тексту рекао доста тога смисленог и јако важног али је све паметно бацио у сенку тоталним будалаштинама о "пумпању воде" и "прању фасаде" ... да се прекрстим ногом ...
Не могу да верујем да неко тог калибра сме себи да дозволи да тако нешто јавно каже !!! Ја сам и даље у шоку од тих гупости које су сакривене иза тог имена којим се покушава доделити нека јачина коју немају. То су будалаштине и ништа више, макар их рекао и лично васкрсли Свети Сава ... aко разумеш шта желим да кажем.
Основни дијаграм који смо добили на факултету а да се тиче урбанизма био је однос висине објеката наспрам цене земљишта. У централним градским зонама земљиште је најскупље и ту се граде највише зграде јер је то једини начин да се земљиште исплати. (не говоримо о вредним историјским целинама). Висина зграда опада ка периферији. Тако је у целм свету ... или ћеш рећи да су наши стручњаци паметнији од васцелог света?
И нема ништа спорно у ословљавању човека са "стручњак". Наводнике је заслужио будалаштинама које је рекао. Своју величину као стручњака је у потпуности анулирао глупостима које је изговорио. Не зато што је Делија, или један мали СТФ од њега паметнији или се са њим не слажу, већ зато што је његово мишљење о "пумпању воде" и "прању фасаде" у колизији са целим разумним светом и свим могућим урбанистичким тежњама у свету ...
Господин Бојовић је у тексту рекао доста тога смисленог и јако важног али је све паметно бацио у сенку тоталним будалаштинама о "пумпању воде" и "прању фасаде" ... да се прекрстим ногом ...
Не могу да верујем да неко тог калибра сме себи да дозволи да тако нешто јавно каже !!! Ја сам и даље у шоку од тих гупости које су сакривене иза тог имена којим се покушава доделити нека јачина коју немају. То су будалаштине и ништа више, макар их рекао и лично васкрсли Свети Сава ... aко разумеш шта желим да кажем.
Основни дијаграм који смо добили на факултету а да се тиче урбанизма био је однос висине објеката наспрам цене земљишта. У централним градским зонама земљиште је најскупље и ту се граде највише зграде јер је то једини начин да се земљиште исплати. (не говоримо о вредним историјским целинама). Висина зграда опада ка периферији. Тако је у целм свету ... или ћеш рећи да су наши стручњаци паметнији од васцелог света?
И нема ништа спорно у ословљавању човека са "стручњак". Наводнике је заслужио будалаштинама које је рекао. Своју величину као стручњака је у потпуности анулирао глупостима које је изговорио. Не зато што је Делија, или један мали СТФ од њега паметнији или се са њим не слажу, већ зато што је његово мишљење о "пумпању воде" и "прању фасаде" у колизији са целим разумним светом и свим могућим урбанистичким тежњама у свету ...
spatiotecte
Professional
- Učlanjen(a)
- 09.02.2007.
- Poruke
- 15.462
- Pohvaljen
- 17.630
milos.tro":r1bkphdt je napisao(la):belka":r1bkphdt je napisao(la):Mi posedujemo SA. Jel to nekome interesantno? Jeste. uslovi naše države i našeg grada su takvi i takvi. Hoćeš da investiraš? Nećeš, ne sviđa ti se? Doviđenja, prijatno. Cena naše imovine je takva da želimo da je prodamo po najvišoj ceni i da ostvarimo maksimalan prihod. Ne sviđa ti se? Doviđenja.
:kk:
Dovidjenja!!!! Dragi Srbi nadjite nekog drugog da investira 3.1 milijardu dolara
