Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Zuma]

Predlog za most pored tramvajskog mosta.

Nažalost, rušenje zgrade stare železničke stanice teško da će biti dozvoljeno.

Mora da se salis... nije valjda da zalis sto se zeleznicka stanica ne rusi?

Nažalost po njegov plan, i nažalost po trud i vreme koje je, za razliku od mnogih drugih koji pišu po jednu rečenicu, uložio da nam dokumentuje i jasno obrazloži svoj pedlog. Sa fotografijama, dijagramom, opširnim tekstom i procenom vrednosti. Jedostavna ljubaznost koju je čovek više nego zaslužio. Ta jedna reč koju ste sa toliko radosti dočekali ništa ne govori o mojim stavovima.

I sad nešto što ima više veze sa većinim prethodnih poruka, a manje sa ovom. Pošto su razna površna čitanja i nerazumevanja onoga što pišem sada već sasvim uobičajena stvar, jedna korisna napomena. Davno sam primetio da se način na koji razmišljam poprilično razlikuje od onoga što je uobičajeno. Jedva da mogu da se setim par stvari - o bilo čemu - o kojima imam mišljenje koje je bezuslovno i jedostavno, koje ne zavisi od velikog broja uslova, aspekata koji se u nekom trenutku razmatraju, sistema vrednosti ili tački gledišta. Skoro sve što postoji ima mnogo potpuno različitih, često direktno suprotnih strana, koje postaju važne ili nevažne u zavisnosti od toga o čemu je reč. Celina je redovno isuviše kompleksna da bi se uopšte mogla i spomenuti u kratkim porukama jednog foruma. Zbog toga sve o čemu ljudi pišu (bar oni slični meni) treba tumačiti samo u kontekstu trenutne rasprave i čitavog niza prethodnih poruka, dok je moje celovito mišljenje o predmetu nešto SASVIM različito. Argumenti potrebni da se obrazloži taj posebni aspekt problema mogu površnom čitaocu koji pažljivo ne prati kontekst (ili zbog mog nerazumevanja šta neko drugi trenutno misli ili zna) naizgled govoriti nešto sasvim suprotno od mog opšteg stava o problemu. U kratkim porukama jednog foruma izabrani argumenti uvek osvetljavaju samo delimičnu sliku celine, zato što su oni uvek samo mali deo potpunog skupa svih bitnih argumenata koji sa predmetom imaju neku vezu. Ako pišem o jednom aspektu situacije, to obično znači da drugi o tome ne pišu, pa verujem da bar neko to mora da spomene. Ako pišem sasvim suprotno opštem mišljenju o nekom aspektu problema, to uopšte ne znači da se eventualno ne slažem sa ostalima o svim ostalim aspektima tog problema, odnosno sa nekim opštim stavom o njemu. Zbog toga bih apelovao da sačekate sa davanjem sudova na osnovu nečega čemu nije bila ni namera da opisuje nečiji ukupan stav ili mišljenje.

Što se tiče eventualnog rušenja zgrade železničke stanice. Posle toliko truda koji sam uložio u zaštitu ambijentalne celine Kalemgdana, Hotela Jugoslavija, Bigza i niza zelenih i javnih površina koje su nam ostale u nasleđe, trebalo bi da je očigledno da sam takođe i za čuvanje ovog nasleđa. Međutim, pošto sam to rekao, moram da primetim da imam i određenu dozu simpatija za motive koje su Maira postakli da predloži rušenje železničke stanice (iako njegov predlog ima i drugih mana). Samo se crkve i apsolutno najznačajniji spomenici i objekti prave na mestima gde se seku ose ulica. U trenutki kada je u Srbiji pravljena železnička stanica ona je u svakom praktičnom smislu IMALA status crkve. To je bio san o Evropi, vreme prosvetiteljstva, čvrsta, sigurna i brza veza sa civilizacijom koja je obećavala da će se Srbija najzad izvući iz beskrajnog ciklusa buna i ratova, iz neznanja i siromaštva. Zato je postavljena u samo središte ulice, na mesto sa koga je svako nadaleko vidi

Pošto je u međuvremenu železnica izgubila na značaju, a pogotovo što je izgubila tu vrstu skoro religioznog poštovanja koje je u očima čitave Evrope jedno vreme imala, njena pozicija na samom središtu trga postaje ozbiljna smetnja kvalitetnom rešenju saobraćaja koji će ovde biti VEOMA veliki. Da je nema čitav prostor bi imao i daleko bolji vidik, pogotovo iz Nemanjine koja je u brdu, sam trg bi bukvalno mogao biti veličanstven, bitno bi se bolje mogao urediti, i saobraćaj bi se kvalitenije rešio. Utoliko moram da imam i izvesne simatije za način razmišljanja koji ovo jasno uviđa.

Međutim, kad posmatramo sve argumente za i protiv, čuvanje ovako važne i vredne zgrade mora da ima prioritet zbog niza razloga koje neću pominjati. Zbog toga sam bez dileme da ona ostane, iako i ja sa izvesnim žaljenjem zamišljam kako bi to dobro moglo izgledati da je nema. To je donekle celovit opis onoga što mislim. Sad, kako će vi ovo interpretirati, da li je u pitanju "nažalost" ili nije, ne znam. Ne vidim u kom smislu tako jednostavne kvalifikacije nečijih složenih osećanja koje se izražavaju u jednoj jednoj reči mogu biti korisne za bilo šta.

 

[Delija]

Уз то, Ђиласова власт је, заправо, поништила идеју о ЛРТ-у. Оно што су на крају договорили са "Ежисом" је прави метро (по мени, са поприлично лошом трасом). Можемо да се кладимо у хиљаду евра да ће, врло брзо, Мали и екипа поново лансирати тај пројекат - чим им први француски мнистар дође у госте (или, не дај Боже, ако Вучић оде у Париз). Пропаст пројекта "Београд на води" биће додатни разлог да се промени плоча и пажња са бесмислених арапских кула преусмери ка метроу.

То једноставно није тачно. У студији црно на бело на 10ак места јасно пише да је основа целе студије 2х 33метарска нископодна трамваја. Тек годину дана након тога Ђилас почиње да прича о примерима изЛиона или Лила, о гумењацима а можда је једном неко из оне комисије поменуо високоподно возило. Дакле, не постоји актуелни писани документ који поништава лрт али постоји читава актуелна студија чија је основа управо лрт на метроликој инфраструктури. А то је убедљиво најскупље, најгоре и најнерационалније решење.

Исто тако, она прича Малог од пре месец дана да ће се одлучити да ли ће прилагодити ежисову студију наводном Београду се нешто изјаловила...

 

[spatiotecte]

@Zuma,
lepo objasnjeno, postujem stav :kk:

 

[Пантограф]

Делија, променили су то, рекли су и из "Ежиса" новинарима, чак су их водили у Француску да им то кажу. Вероватно имају и писани документ, само није процурео (као што ни она старија студија, са "цитадисима", никад није званично угледала светло дана).
Последње што је било актуелно јесте метро на гуменим точковима, дакле "Алстом метрополис" (јер други модел са гумењацима немају).
На страну што ја мислим да је то за Београд горе решење од независног ЛРТ-а.

Нема везе шта сад каже Мали, јер је и Ђилас причао да неће, па, кад је Саркози рекао Тадићу да мора, онда је напрасно хтео. Можда и "Кети" (цитат: екс ППВ) Ештон буде рекла. Вадиће се, вероватно, да немамо паре, да не можемо више да се задужујемо, а онда ће их подсетити да они сами најављују нове пројекте са Кинезима попут "шнелштрасеа" (Ибид.) за Зрењанин, па ћемо се, је л` да, задужити.

 

[Пантограф]

Иначе, не могу да схватим да у овако бедној земљи ми разглабамо о рушењу неке зграде да бисмо саградили исту на другом месту.

Освестите се, људи. Где живите? Примате ли плате 1. и 15. у месецу? Имате ли породице? Кредитне картице? Живите ли реалним животом (плаћате рачуне и томе слично)?

 

[Express]

Bez namere da vredjam, ovaj klaster zgrada iznad je ruzan.

Ma opusteno. Nebitno kako izgleda. Vazno je da vrsi ulogu stvaranja predstave o razmeri istog u odnosu na okolinu. To je namena.

 

[stf]

Иначе, не могу да схватим да у овако бедној земљи ми разглабамо о рушењу неке зграде да бисмо саградили исту на другом месту.

Ja ne razumem čemu uopšte i potezanje priče o rušenju kada je poodavno planiran kružni tok oko Železničke stanice koja postaje centralni motiv novog gradskog trga ... a saobraćaj sa Jovinovog mosta se uliva u taj kružni tok u osi Nemanjine ulice. Kružnim tokom se saobraćaj ravnomerno raspoređuje u sve tri smera sa mosta (Karađorđeva, Nemanjina, Savska). Teško da postoji kvalitetnije saobraćajno rešenje od tog.

 

[Karlo del Ponte]

Što se tiče eventualnog rušenja zgrade železničke stanice. Posle toliko truda koji sam uložio u zaštitu ambijentalne celine Kalemgdana, Hotela Jugoslavija, Bigza i niza zelenih i javnih površina koje su nam ostale u nasleđe, trebalo bi da je očigledno da sam takođe i za čuvanje ovog nasleđa. Međutim, pošto sam to rekao, moram da primetim da imam i određenu dozu simpatija za motive koje su Maira postakli da predloži rušenje železničke stanice (iako njegov predlog ima i drugih mana). Samo se crkve i apsolutno najznačajniji spomenici i objekti prave na mestima gde se seku ose ulica. U trenutki kada je u Srbiji pravljena železnička stanica ona je u svakom praktičnom smislu IMALA status crkve. To je bio san o Evropi, vreme prosvetiteljstva, čvrsta, sigurna i brza veza sa civilizacijom koja je obećavala da će se Srbija najzad izvući iz beskrajnog ciklusa buna i ratova, iz neznanja i siromaštva. Zato je postavljena u samo središte ulice, na mesto sa koga je svako nadaleko vidi

1) Подвучено, да ли се Србија данас разликује, везано за подвучено, посебно незнање и сиромаштво?
2) Волео бих да ми Ви набројите милионске градове Европе, Јапана и Русије где су рушене старе железничке станице (изузев оних које су страдале у ратовима), или где су остале, ето за украс, као гробница, или где је у таквим железничким станицама када остану, као нека врста станице за превоз путника број путника испод 50.000 путника дневно (Поређења ради, за 50.000 путника превезених аутомобилима треба 200 хектара саобраћајних површина).

Pošto je u međuvremenu železnica izgubila na značaju, a pogotovo što je izgubila tu vrstu skoro religioznog poštovanja koje je u očima čitave Evrope jedno vreme imala, njena pozicija na samom središtu trga postaje ozbiljna smetnja kvalitetnom rešenju saobraćaja koji će ovde biti VEOMA veliki. Da je nema čitav prostor bi imao i daleko bolji vidik, pogotovo iz Nemanjine koja je u brdu, sam trg bi bukvalno mogao biti veličanstven, bitno bi se bolje mogao urediti, i saobraćaj bi se kvalitenije rešio. Utoliko moram da imam i izvesne simatije za način razmišljanja koji ovo jasno uviđa.

Međutim, kad posmatramo sve argumente za i protiv, čuvanje ovako važne i vredne zgrade mora da ima prioritet zbog niza razloga koje neću pominjati. Zbog toga sam bez dileme da ona ostane, iako i ja sa izvesnim žaljenjem zamišljam kako bi to dobro moglo izgledati da je nema. To je donekle celovit opis onoga što mislim. Sad, kako će vi ovo interpretirati, da li je u pitanju "nažalost" ili nije, ne znam. Ne vidim u kom smislu tako jednostavne kvalifikacije nečijih složenih osećanja koje se izražavaju u jednoj jednoj reči mogu biti korisne za bilo šta.

3) Пошто сам само један од глупих и непросвећених, а из контекста се може разумети да се под саобраћајем подразумева аутомобилски и аутобуски саобраћај, волео бих да ми примером илуструјете милионски град са наслеђем велике густине насељености и улица које 100 и више година раније нису пројектоване за аутомобиле, а да су аутомобили и аутобуси поуздано и економично решење за транспорт.
4) Помозите ми да поправим моћ запажања, јер сам изгледа у заблуди да је Савски трг изузетак у Београду нечега што се сељачки зове "архитектурни ансамбл". Имам још и заблуду да станични тргови представљају често најлепше и најшире тргове у великим градовима широм света.
5) Која је архитектонска предност правих линија саобраћајница, којима је, како сам Вас добро разумео функција што брже и лагодније кретање аутомобила и по неког аутобуса за онога ко себи не може приуштити аутомобил? Чему тачно служи у централним подручјима града претварања булевара у магистрале?
6) Како објашњавате ону, по Вама примитиву везану за шински, пешачки и бициклистички превоз, која је захватила толико великих градова данас?

 

[Zuma]

I taman pomislim da o nečemu ovako jednostavnom nema više šta da se kaže ...

Da ne bi davili ljude evo ponovo samo onoga što je bitno.

Nacrtao sam vrlo grubu skicu oblasti koje gravitiraju pojedinim mostovima na Savi sa isto tako grubom procenom DODATNOG broja ljudi koji će u bućnosti živeti u delovima grada koji će doživeti radikalne promene i drastično povećanje gustine nasljenosti. Pre svega mislim na Savski Amfiteatar i Dunavsku obalu, ali i na rubne delove grada na istoku i zapadu (ovde zbog Kineskog mosta), koji tek očekuje ozbiljnija izgradnja ili bitnije povećanje gustine stanovanja i biznisa. Oblasti 1 i 2 obuhvataju i odgovarajuće delove sa leve strane Dunava jer će i mnogi od ljudi koji tu žive ili rade takođe koristiti mostove na Savi.

Očigledno da svi koji žive ili rade u oblasti 1 a imaju nekog posla u oblasti 2 (ili obrnuto) imaju SAMO Brankov most na raspolaganju da bi prešli Savu. Pošto se sećate koliko je moje zalaganje da bi ipak trebalo praviti tunel kojim bi se povezao Pančevački most sa mostom na Adi naišlo na malo razumevanja, verujem da tako misle i mnogi drugi. Ako ne postoji brza i visoko propusna veza sever-jug sa desne obale Save, to onda znači da će i dobar deo komunikacije između oblasti 1 i 3 TAKOĐE koristiti Brankov most (a ostali Gazelu). Tako da bi daleko najveći deo grada koji ima nekog posla sa druge strane reke imao SAMO DVA mosta na raspolaganju.

Nema ni najbleđe teorije da će za jedno 50 godina broj mostova u Beogradu biti dovoljan pa makar tada imali 50 metro linija. Pogledajte ove ogromne površine, zamislite moguće transformacije tokom vremena i različite potencijale obuhvaćenih zona. Ne znam kako da jednostavnije objasnim činjenicu da nam treba i metro i još par dobrih magistrala što bliže centru grada. TO NIJE AUTOMOBILSKI KONCEPT. To je dovođenje komunikacija u Beogradu do minimalnog nivoa civilizovanog grada. Početna, nulta tačka za bilo šta. Metro prevozi samo ljude, bez ičega, a ostale vrste transporta prevoze sve što tim ljudima treba. Bez metroa ćemo kolapsirati, u to nema sumnje. Ali ISTO tako ćemo kolapsirati i bez minimalno potrebne i dobro povezane mreže MODERNIH saobraćajnica. A to podrazumeva i da one prelaze reku, bez zagušenja, na dovoljan broj mesta. DVA upotrebljiva i još jedan nepovezan most u višemilionskom megalopolisu kakav će Beograd u budućnosti biti je jednostavno smešno. Oko toga se nema šta više reći.

Ako je ovaj prvi deo o potrebi još jednog automobilskog mosta jasan, gde će tačno biti taj novi most dovoljno velikog kapiteta je daleko manje važno. Može da prođe i trasa koju je Jovin predložio, jedino što mislim da je ova druga za nijansu bolja jer maksimalno koristi aktuelni predlog BNV-a i mogućnosti SA bez šina. Jedino što ne valja je ako je taj most 1+1. To nije ništa. Kao stari Savski most. To već imamo, pa vidite kakve su gužve i danas, u sred višegodišnje ekonomske krize, totalne propasti Srpske ekonomije i daleko pre nego što se izgradilo bilo šta što se planira i što će se tek planirati.

Šta su prednosti nove trase? Pogledajte predlog BNVa.

Da li je nekakav most već predviđen? Jeste. Da li je kružni tok oko železnike stanice predviđen? Jeste. Da li je već predviđen kosi bulevar koji ih povezuje? Jeste. Pa u čemu je onda problem da i most i put budu širi? Umesto onih krivudanja u Jovinovom predlogu. Kao što vidite, dijagonalni put kroz SA ionako postoji kao prepreka. Da li je zaista toliko bitno što je širi ako za to dobijamo slobodnu Karađorđevu ulicu i direktan prolaz sa zelenim talasom još od Zorana Đinđića do Nemanjine? Zar nije bolje da deo koji je bliže starom delu grada i Savamali bude humaniji i tiši, da tuda ne ide saobraćaj sa mosta? Ili obrnuto? SA se ionako ruši do gole zemlje, pa možemo da biramo kako ćemo novi, širi put kroz njega najbolje uklopiti. Kako će te to da izvedete na raskrsnici Karađorđeve i starog Savskog mosta? Tu je VEĆ haos. Takođe, zar nije bolje da metro ide kroz sredinu ogromnog novog naselja sa 150.000 ljudi, ili je bolje da ide kroz memorijalni centar Staro Sajmište? Koga će tu da prevozi pobogu?

Što se tiče zgrade železničke stanice, tu sam već sve rekao pa nemam šta da dodam. Trenutni planovi sa kružnim tokom i zgradom koja se može koristiti za razne kulturne i druge potrebe su sasvim u redu. Da je nema to bi pružalo neke sasvim nove mogućnosti, ali pošto je već tu, ovo što je predloženo je najbolje rešenje.

 

[stf]

Повезивању о коме ти пишеш треба да служи УМП који је испланиран али градња одложена јер - нема пара. Изградња је прескупа јер треба екстремна експропријација урбанистички неадекватног другог прстена старобеоградских насеља.

Не разумем како не разумеш да апсолутно ништа не добијаш мостом по сред Афитеатра када се он улива на - Немањину. Код мостова није битна позиција, већ ГДЕ уливају саобраћај на обалама. Шта ти вреди мост по сред Амфитеатра када уливањем у Немањину не постиже саобраћајни улив који си нацртао црвеном линијом (запад-исток). Мост по сред Амфитеатра има смисла само акда би се саобраћај са њега заиста наставио источно као некада планирана Друга лонгитудинала, али то захтева толико рушења, толико експропријације, толико расељавања да би тај пројекат био скупљи и од УМП-а и СМТ-а заједно.

Мост по сред Амфитеатра који фактички саобраћајно "удара у зид" (Савска) би био саобраћајно-урбанистичка катастрофа а исцепао би Амфитеатар.

 

[Homer Jay]

Brana Jovin o "Beogradu na vodi" i ukidanju Studije o visokim objektima:

RIP (rentijersko-investitorski plan) umesto GUP-a


Da li je Beogradu potreban Urbanistički zavod, ali i Generalni urbanistički plan, kada urbanističko rešenje za najvažniji prostor Beograda – Savski amfiteatar – radi vlasnik jedne male građevinske firme ili vlasnik jedne velike strane firme sa “rentijerskim urbanizmom”; kada se odredice GUP-a – urbanističkog Ustava grada – mogu da proglase “nevažećim” jer se ne “uklapaju” u predložena urbanistička rešenja?!

Piše: Branislav Jovin

Da bi krajem ove godine počela realizacija projekta “Beograd na vodi”, posebno, izgradnja prvog objekta – “Kule Beograd” visine 180 metara – Privremeni organ Beograda je na 45. sednici (18.04.2014) doneo Odluku o prestanku važenja Studije visokih objekata u Beogradu. Da se podsetimo – Studiju je tokom 2009. i 2010. godine uradio poseban tim Urbanističkog zavoda. Razlog za izradu Studije bila su ograničenja visinske regulacije (spratnost) objekata definisane u GUP-BGD-2021 na osnovu indeksa izgrađenosti (FSI) do 1:3 – izuzetno i više – ali nije određeno gde u gradu. Studija je odredila zone u gradu za izgradnju visokih objekata, prevashodno na osnovu pristupačnosti zoni (kriterijum koji se primenjuje u gradovima Evrope). I to: objekti visine do 100 metara mogu se graditi u Novom Beogradu, na južnom obodu Centralne zone i uz “Autoput”; a objekti visine do 150 metara u zoni Železničke stanice Novi Beograd – Blok 42. Posle više stručnih i javnih rasprava tokom 2010. godine, Skupština grada Beograda je, 28. decembra 2010. usvojila Studiju visokih objekata kao – izmenu i dopunu GUP-BGD-2021.

Danas, umesto da odredbe Studije, odnosno GUP-a, budu upozorenje da je lokacija “Kule Beograd” i dva miliona kvadrata poslovno-stambene namene na središnjem delu “Savskog amfiteatra” – prevashodno zbog pristupačnosti – fundamentalno pogrešna, Privremeni organ Beograda, zbog “olako obećane brzine”, donosi neverovatnu odluku – proglašava odrednice GUP-a o zonama izgranje visokih objekata – nevažećim!?

Posle ove odluke Privremenog organa otvara se više pitanja: Da li je Beogradu potreban Urbanistički zavod, ali i Generalni urbanistički plan, kada urbanističko rešenje za najvažniji prostor Beograda – Savski amfiteatar – radi vlasnik jedne male građevinske firme ili vlasnik jedne velike strane firme sa “rentijerskim urbanizmom”; kada se odredice GUP-a – urbanističkog Ustava grada – mogu da proglase “nevažećim” jer se ne “uklapaju” u predložena urbanistička rešenja!? Da li nam se vraća “samoupravni urbanizam” osamdesetih godina – kada je predsednik IO grada proglasio planove i projekte evropskog Beograda sa Metro-sistemom za “sramotu Beograda” (nevažećim) da bi Beograđanima izgradio “Tramvaj za 21. vek”; da li nam se vraća pogubni “investitorski urbanizam” prethodnih gradski vlasti, kada su date-rasprodate lokacije: Ušće, Rajićeva, Tri lista duvana, Luka Beograd, BIGZ, Autokomanda… kada je Budžet Beograda uskraćen za 1,8 milijardi evra!?

Izvor: Akademija arhitekrure Srbije

 

[milos.tro]

Tekst iz Politike 3.5.2014g.

 

[Zuma]

Не разумем како не разумеш да апсолутно ништа не добијаш мостом по сред Афитеатра када се он улива на - Немањину. Код мостова није битна позиција, већ ГДЕ уливају саобраћај на обалама. Шта ти вреди мост по сред Амфитеатра када уливањем у Немањину не постиже саобраћајни улив који си нацртао црвеном линијом (запад-исток). Мост по сред Амфитеатра има смисла само акда би се саобраћај са њега заиста наставио источно као некада планирана Друга лонгитудинала, али то захтева толико рушења, толико експропријације, толико расељавања да би тај пројекат био скупљи и од УМП-а и СМТ-а заједно.

Мост по сред Амфитеатра који фактички саобраћајно "удара у зид" (Савска) би био саобраћајно-урбанистичка катастрофа а исцепао би Амфитеатар.

Saobraćaj se sam od sebe preraspodeljuje, beži od zagušenih ka slobodnijim kapacitetima, samo ako postoji veza između njih. Kako ne razumeš da pričamo o trenutku u kome je propusna moć Gazele i Brankovog mosta iscrpena. Od tada pa nadalje, to više nikakva magija ne može da popravi. U starim gradovima kao što je Beograd ne pomaže ni ono što je već urađeno sa Brankovim mostom. Pravljenje novog mosta tik pored prethodnog ne znači puno, jer su i ulice kojima saobraćaj dolazi uske, pa i one ograničavaju protok isto kao i neki stari most. Zbog toga se u svim takvim gradovima teži da maltene svaka ulica koja izlazi na reku ima svoj most ako je to ikako moguće, jer se samo tako koristi njihov kapacitet, takav kakav je, a to onda tek u zbiru kapaciteta svih takvih ulica i njihovih malih mostova postaje dovoljno. U Beogradu nemamo šta puno da razmišljamo jer postoji samo jedan jedini izbor. Brankov most je već dupli, a samo Nemanjina ulica izlazi upravno na tok Save i ima dovoljan kapacitet. Oni kojima se ne bude dopadala ideja da se kroz uske ulice provlače do jedina dva, tada takođe zauzeta mosta, jedva će dočekati da krenu ka mostu između njih, samo ako ikako mogu. Ključ flekibilnosti saobraćaja u starom gradu i korišćenja mostova je onda pokretlivost po pravcu paralenom sa tokom Save.

Prošli put sam zaboravio da spomenem. Kad sam rekao da nam kao elementarna osnova saobraćaja, uz metro, fali i par dobrih magistrala, bukvalno sam mislio samo na dve koje su zaista nužne. Prva je veza Pančevačkog mosta i mosta na Adi (kroz tunel, da bi most na Adi postao zaista koristan i da bi se za razvoj otvoro istočni deo grada), a druga ovo o čemu pričamo, novi most i veza Zorana Đinđića i Nemanjine. Kada to budemo imali, onda pokretljivost po pravcu paralelnom sa tokom Save obezbeđuju ulice kao što su: Kneza Miloša - Takovska, Bulevar Oslobođenja - Slavija - Beogradska - Starine Novaka, Ruzveltova - Mije Kovačevića, i na kraju buduća brza veza velikog kpaciteta, most na Adi - Pančevački most.

Kada se bude napravilo čitavo novo i OGROMNO naselje uz obalu Dunava, a to je apsolutno neizbežno, svi oni će biti usmereni na Brankov most kao najbliži. Isto važi i za mnoge sa dalje strane Pančevačkog mosta koji imaju posla u bližem delu Novog Beograda. Treba računati i na to da će se opština Stari Grad orjentisati na turizam i usluge, što znači ogroman promet ljudi i robnog transporta koji ih opslužuje. Plus čitav niz budućih lokalnih biznis tačaka kao što je Zahin centar na ušću. Svi takvi na severnoj strani grada će potpuno iskoristiti sve propusne kapacitete Brankovog mosta i uskih prolaza do njega.

Posledica takvog stanja stvari će biti da će svi koji ne moraju da koriste Brankov most, zato što su recimo makar i malo južnije od Dunavskog priobalja, Terazija i okoline Francuske ulice, biti veoma voljni da iskoriste bilo koju alternativu koja nije predaleko ili je takođe zagušena. Gazela je previše udaljena od Brankovog mosta za ovu gustinu stanovanja i ovoliko uske ulice. Plus toga Gazela će uvek biti zauzeta saobraćajem kome je bitno baš to što ja auto put jedini koji ima direktnu, neprekinutu vezu sa daljim, perifernim delovima grada. I taj saobraćaj po Gazeli će razvojem industrije i ekonomije po obodu grada biti sve veći i veći. Obilaznica neće puno pomoći ako je odredište te robe i svih njihovih radnika i mušterija koji ne mogu da koriste metro negde unutar grada. Potrebna je alternativna, dodatna trasa i most IZMEĐU njih. Kad bi postojala, direktno bi je, kao najbližu, koristili mnogi između Bulevara Kralja Aleksandra i auto puta, dakle širi prostor oko Slavije i ono što gravitira Mekenzijevoj ulici i prostoru južno od Bulevara Kralja Aleksandra. Dok bi se iz svih ostalih okolnih zona starog dela grada saobraćaj zbog gužve na njima eventualno bližim mostovima takođe slivao na mnogo manje zagušenu i veoma brzu osu Slavija - Nemanjina - Zorana Đunđića.

Opšti princip je krajnje jednostavan, ako imate neku oblast sa uskim ulicama pored oblasti sa širokim ulicama, potrebno je obezbediti što više, što bližih izlaza iz problematičnog dela. Treba omogućiti saobraćaju da pobegne odatle na što je moguće bližem mestu da se ne bi previše muvao UNUTAR oblasti koja je loše povezana i tako pravio čepove. Znači, što više izlaza, a ako je tu reka, što više mostova. To je BOLJE od toga da ih ima malo, ali su velikog kapaciteta. Čak i da mostovi nisu zagušeni samo zbog ovoga je korisno praviti nove. Međutim, sa samo dva mosta, oni će BITI zagušeni, i to brzo, i o tome nema dileme. Pošto imamo mesta samo za još jedan, i pošto postoji samo jedna Nemanjina ulica (tj. ulica sa potrebnom širinom i izlaskom na reku) stvar je čista i jednostavna: tri glavna bulevara na Novom Beogradu izlaze na tri mosta i tako povećavaju broj izlaza iz starog dela grada na najveći realno mogući broj. Ako mu još samo malo pomognemo gradnjom još jedne poprečne veze mosta na Adi sa Pančevačkim mostom, saobraćaj će se sam preraspodeliti da popuni raspoložive kapacitete u prelasku Save. Pomoći će i bez te gradnje, ali je mnogo bolje da se i to uradi.

Ja zaista ne znam drugi način da se haotičnom sadašnjem, a pogotovo ogromnom budućem saobraćaju u starom delu Beograda pomogne onoliko koliko nam nasleđene ulice to dozvoljavaju.

 

[direktor]

 

[stf]

E Jovin me je sad razočarao ali baš ... sad mu odjednom Studija odgovara, a beše ju je kritikovao? Kritikuje kulu Beograd a Savski Amfiteatar predstavqa kao lokaciju gde se ne traju zidati visoki objekti "zbog propusne moći" a sam je projektovao 3 kule u tom istom Amfiteatru ...

A i Bojan Kovačevi koji kritikuje arhitekturu "kutija za cipele" a naša struka samo takve građevine i projektuje ... kažem ja, krivo im što nisu dobili posao pa sad licemerje samo puca po svim šavovima ...


Zuma,

Most je potreban, ne sporim to, samo mi je nejasno čemu most po sred Amfiteatra a uliva se u Nemawinu kada je Jovin projektovao daleko smisleniju poziciju mosta koji se takođe uliva u Nemanjinu. Most po sred Amfiteatra sa ulivom u Nemanjinu je u potpunosti - besmislen.

 

[Zuma]

To sam već objasnio. Zato što ta trasa previše krivuda, zato što nepotrebno koristi Karađorđevu ulicu koju treba postepeno oslobađati, i zato što je glavna komponenta saobraćaja u gradu severozapad-jugoistok, dakle duž velikih bulevara u Novom Beogradu koji se tim pravcem pružaju, a ne normalno na njih (Jurija Gagarina) što je ulaz u do sada predloženu trasu. Ovako se dobija najkraći i najbrži put, skoro bez ikakvih skretanja, takoreći zeleni talas od Zorana Đinđića do Slavije. Zato što nema skretanja sa pravca i sa dobro sinhronizovanim semaforima, čovek bi mogao da od NBG Opštine dođe do Slavije za manje od 10 minuta. Znaš li kakva bi to revolucija bila za saobraćaj i privredu starog dela grada? Obrati pažnju na izuvijani put kojim žute linije od Metro mosta dolaze do Nemanjine:

Što se tiče Jovina, on ovde kritikuje samo ono što je očigledno. Prvo, loša studija visokih objekata se zamenjuje boljom, a ne ukida. To ustvari znači da ukidamo principe. Gradiće se po potrebi i po odluci, umesto nekog zakona koji je nužno zasnovan na opštim principima, a ne pojedinim potrebama investitora.

I drugo, on kaže da Savski Amfiteatar nije mesto za visoke objekte, a ne da njima nigde nije mesto. Ako sam ja dobro razumeo šta u kontekstu visokih objekata znači pristupačnost: Visoki objekti izuzetno povećavaju gustinu stanovanja ili biznisa. To znači da se mogu graditi samo tamo gde su pristupne saobraćajnice šire od proseka, gde su sve vrste pristupačnosti tako masivnim objektima nadprosečno dobre (javni saobraćaj, robni transport, instalacije i sva infrastuktura, a možda i prisutnost velikih parkova, igrališta i zelenih površina, škola i vrtića, velikih prodavnica, itd, sve što podržava veliki broj novih ljudi i čini da se toliki objekti lako uklapaju u okolinu). Iz ovoga je prilično očigledno da su stari delovi gradova sasvim nepogodni za ogromne mikro gradove u njihovom središtu. Može da dođe u obzir poneka visoka zgrada kao marker, neki ne preterano visok blok, ali čitavo naselje stvarno visokih i gusto pakovanih zgrada ne. Ili bar ne bez drastičnog poboljšanja saobraćajnog pristupa i izgradnje nove infrasture (nova kanalizacija, novi vodovod, toplovodi, mostovi, nove i široke pristupne ulice, javni saobraćaj ...). Dakle teorijski posmatrano bi možda još ponegde i moglo, ali je to jako skupo, i zato on kaže:

"Danas, umesto da odredbe Studije, odnosno GUP-a, budu upozorenje da je lokacija “Kule Beograd” i dva miliona kvadrata poslovno-stambene namene na središnjem delu “Savskog amfiteatra” – prevashodno zbog pristupačnosti – fundamentalno pogrešna, Privremeni organ Beograda, zbog “olako obećane brzine”, donosi neverovatnu odluku – proglašava odrednice GUP-a o zonama izgranje visokih objekata – nevažećim!?"

Iako bi veći most koji ja predlažem bar malo pomogao, ne vidim u čemu je pogrešio?

Što se mene tiče pokušavam da budem realan. Pritisci investitora i političara su tako veliki da je što se tiče visokih objekata i puno poslovnog prostora bolje popustiti ovde, nego na drugom mestu koje je važnije i ima bolje vizure. Ako su spremni da plate ogromnu cenu uklapanja ovako giganstskog projekta u raspalu okolinu starog dela Beograda, neka im bude. Treba se skoncentrisati da se zaštiti najvažnije, ono što nemamo na drugom mestu i više ne možemo popraviti. Mora se zaštititi samo priobalje i kvalitetna, zelena, pešačko biciklistička veza Ade Ciganlije sa Kalemegdanom, i moramo ostaviti mesta za buduću gradnju još jednog kombinovanog automobilsko-metro-pešačkog mosta dovoljnog kapaciteta. To ne može da bude drugde. Za ostalo, šta da se radi...

 

[spatiotecte]

Kad vidim ovaj Jovinov plan i njegove zgrade, imam osecaj kao da je on projektovao zgrade u filmu "Tehnotise Edit i ja".

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=OFBlNzJiA5A[/youtube]

 

[Пантограф]

E Jovin me je sad razočarao ali baš ... sad mu odjednom Studija odgovara, a beše ju je kritikovao? Kritikuje kulu Beograd a Savski Amfiteatar predstavqa kao lokaciju gde se ne traju zidati visoki objekti "zbog propusne moći" a sam je projektovao 3 kule u tom istom Amfiteatru ...

Јесте, али уз "пропусну моћ" која у Савском амфитеатру подразумева две линије метроа, четири линије регионалног метроа, друмски мост и тунел испод Теразијског гребена, као и пешачку везу са историјским језгром, преко Теразијске терасе
То си имао у виду, зар не?

 

[stf]

Имао сам то у виду, али се његова критика није заснивала на томе да за овакав концепт са високим објектима требају 4 линије метроа већ је његова критика искључиво против високих објеката на том месту а он сам их је планирао.

Онда се није лепо изразио, или су му скратили текст.

 

[Giorano Angelo]

Текст архитекте Ђорђа Бобића...
http://djordje*******obic.com/?p=5123

 

[milos.tro]

ponedeljak 5.05.2014. | 16:19
BG: Manjak kvalitetnih kancelarija
Izvor: eKapija
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=844102

Beograd -- Zbog velike tražnje za poslovnim prostorom u Beogradu i nedostatka kvalitetne ponude, vrednost kvadrata počeće da raste od 2015, piše portal “E kapija“.

Iako deluje kao da dosta poslovnog prostora u Beogradu zvrji prazno, sadašnja ponuda kancelarija ne može da zadovolji tražnju. Naime, sve je više stranih investitora koji bi u našoj prestonici da pokrenu svoje poslovanje, ali se suočavaju sa problemom pronalaženja adekvatnog kancelarijskog prostora, piše “E kapija“.

Prema podacima Beogradskog istraživačkog foruma, tokom 2013. ukupan zakup poslovnog prostora beleži porast od čak 30 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

“S obzirom na to da se u 2014. godini očekuje samo manje povećanje ponude za 7.500 kvadrata i da je krajem 2013. godine stopa raspoloživog prostora dostigla najniži nivo za poslednje tri godine od 12 odsto, realno je očekivati da će se pozitivan trend rasta zakupa nastaviti i u 2014, uz stabilne cene zakupa i jednocifrenu stopu raspoloživog prostora do kraja godine“, saopštio je Beogradski istraživački forum.

Endru Pirson, direktor JLL-a, konsultantske kuće za nekretnine, kaže u razgovoru za "E kapiju" da je ponuda u svim sektorima tržišta nekretnina manja od tražnje.

“Najveću potrebu za novim prostorom imaju tržišta kancelarijskih i maloprodajnih nepokretnosti, naročito u Beogradu, gde je nova ponuda neophodna. U Novom Beogradu se razvija tržište poslovnog prostora, dok ponuda u starom delu grada nije ni blizu nivoa na kojem je potražnja“, ističe on.

Sagovornik “E kapije” napominje da su kompanije primorane da traže kancelarijski prostor u Novom Beogradu, s obzirom na to da su tom delu prestonice smešteni savremeno građeni i opremljeni objekti.

“Takođe, skoro sav maloprodajni prostor u ponudi se takođe nalazi na Novom Beogradu, a pošto većina populacije živi na drugoj strani reke, ovo dovodi do svakodnevne masovne migracije stanovništva radi odlaska na posao i kupovine”, napominje Pirson.

Jovan Ćirić iz konslutantske kuće za nekretnine "Danos" potvrđuje da je kancelarijski prostor klase A u Novom Beogradu skoro potpuno popunjen.

“To dokazuje i zainteresovanost investitora da započnu nove projekte. U poslednje dve godine veća je tražnja za manjim kvadraturama, a dominiraju površine između 200 i 500 kvadrata”, navodi Ćirić.

Pirson kaže da je primetan nedostatak velikih nepregrađenih kancelarija i ukazuje da je takav prostor potreban "ako želimo da nastavimo da budemo svedoci širenja uslužnih centara".

“Takvi objekti su ono što zaista pokreće tržišta u razvoju, kao što je Beograd, i kompanije koje razmišljaju o Beogradu kao mestu gde mogu angažovati spoljne saradnike imaju problem da ovde nađu zgrade koje su dostupne a odgovaraju njihovim potrebama. Nažalost, takvog prostora ima i više nego što je potrebno u gradovima poput Zagreba, Sofije, Budimpešte i Bukurešta“, navodi on.

Jovan Ćirić napominje da su cene za iznajmljivanje od 7 do 14 evra po kvadratu u zavisnosti od kvaliteta prostora, veličine i lokacije.

“Očekujemo da neće doći do rasta u odnosu na 2013. Takođe, očekujemo da cene manje kvalitetnih kancelarijskih prostora zabeleže blagi pad i u 2014. godini”, ocenjuje Ćirić.

U "Danosu" smatraju da će tražnja zavisiti od ekonomske situacije zemlje i ulaska stranih kompanija na naše tržište.

“U skladu sa tim tendencijama, ne očekujemo veću tražnju u odnosu na 2013. godinu”, kaže Ćirić.

Pirson kaže da cene poslovnog prostora neće značajno porasti i da će 2014. biti godina kada će se zakupnine stabilizovati nakon nekoliko godina fluktuacije.

“Ipak, ukoliko ove godine ne počne realizacija značajnih građevinskih projekata, bićemo svedoci rasta cena zakupa u 2015. i 2016. godini”, ističe direktor JLL-a.

U JLL-u očekuju da će se ove godine javiti tražnja za oko 40 do 50 000 kvadratnih metara novog prostora.

“Međutim, mi nemamo 40-50 000 kvadratnih metara praznih kancelarija i zbog toga će kompanije biti primorane da ostanu u svom trenutnom prostoru ili da traže odgovarajući prostor negde drugde - na primer u Inđiji ili Novom Sadu”, ocenjuje Pirson.

Dosta poslovnog prostora na teritoriji opštine Stari grad je prazno, a neke poslovne zgrade se godinama ne prodaju. Na primer, zgrada "Jugoeksporta” u Kolarčevoj ulici, elitnoj zoni glavnog grada, ni posle 19 pokušaja prodaje u proteklih pet godina nije našla novog vlasnika, odnosno poslednja aukcijska prodaja je propala početkom aprila.

Sagovornici “E kapije” ocenjuju da slobodni poslovni prostor u starom delu Beograda nije odgovarajućeg standarda, tako da je sve manje popularan za pozicioniranje kompanija.

Jovan Ćirić kao jedan od glavnih razloga za slabu tražnju kancelarija sa desne obale Save navodi problem parkiranja i otežanu saobraćajnu komunikaciju.

Endru Pirson ukazuje da se zgrade koje su na prodaju ne mogu lako transformisati u moderni prostor, što znači da je neophodno njihovo rušenje do temelja.

“Cene koje se traže za većinu zgrada u centru grada čine bilo kakav mogući razvoj neodrživim. Ono što je neophodno da se desi u centru grada je prodaja nekih zgrada u vlasništvu države, kao što je to slučaj u mnogim glavnim gradovima širom regiona. Na taj način, i kroz pojednostavljenje planiranja na gradilištima, država će zaraditi od prodaje neefikasnih zgrada i osloboditi razvojni prostor za revitalizaciju gradskog jezgra. Prošli su dani kada su banke i državne agencije morale da budu smeštene u centru grada”, ukazuje on.

 

[Arahne]

Meni sve ovo liči na pumpanje priče za BnV. TJ. smatram da pola nije istina i da tržište stoji zato što nema biznisa pod jedan, iz čega proističe da nema potrebe firmi da ulažu novac u iznajmljivanje novog prostora pod dva, iz čega proističe da prostor zvrji prazan i ne može da se izda. Verujem samo u deo da vlasnici neće da spuštaju cene i da u pojedinim slučajevima nema parking prostora vezanog za poslovni prostor - nemaju poslovni ljudi gde da se parkiraju. Voleo bih da mi neki građevinac objasni kako bilo koja vrsta kuće iz bilo kog vremena ne može da se adaptira za potrebe poslovnog prostora. ....

 

[brdjanin]

Ovakvih naručenih tekstova sam se načitao. Prvo sam mislio da ih pišu neznalice a onda sam skapirao da ljudi jako dobro znaju o čemu pišu i zašto upotrebljavaju neke cifre i izraze. To što navodi u tekstu nemaju veze sa životom nije najbitnije, veliki posao je u opticaju.

 

[Delija]

Текст архитекте Ђорђа Бобића...
http://djordje*******obic.com/?p=5123

У праву је делимично за реку али само он да се не јавља. Човек је унаказо БГ само тако и за мало да га докусури. Довољно је видети само његову визију опере и све ће вам бити јасно.

Човеку је требало давно одузети лиценцу.


Иначе, концепт издвајања куле из урбаног ткива и њено померање ка воденој површини није уопште трзкот а ни лош. То је одличан начин да се неки објекат истакне. Наравно, основни предуслов је да тај објекат поседује архитектуру вредну истицања.