Nije u redu da me neko naziva graničnim psihijatrijskim slučajem, zato što ne razume moju skepsu i nepoverenje prema ovom projektu i ljudima koji ga promovišu i treba da ga realizuju. Dedinje nije korektno postupio, a inače ovde je u pitanju veliko nerazumevanje: ja se izuzetno radujem Beogradu na vodi i mislim da nema čoveka koji bi više od mene voleo da se tako nešto izgradi. Ovo je najiskrenije rečeno, ja se ne razumem u arhitekturu i urbanizam i ne mogu da komentarišem ravnopravno arhitektonsko-rešenja, ali mogu da izražavam sumnju da se ovo može realizovati. Na to sam non-stop ukazivao, još uvak ukazujem i još uvek se samo naziru obrisi neke da je nazovemo "mape puta realizacije". Jedva se pomaljaju obrisi konkretnih radnji i koraka u postupku realizacije. I to sam lepo objasnio tako što je Siniša Mali pomenuo prvi put pre neki dan iyradu Plana detaljne regulacije, ali sam isto tako rekao da o tome nema neke zvanične odluke.
S tim u vezi je odmah u nepotrebnoj i ishitrenoj koliziji ovo usvajanje zaključka ili rešenja Vlade o utvrđivanju Beograda na vodi kao projekta od javnog značaja ili interesa. Ako se krenulo redovnim putem: usvajanje PDR, eksproprijacija, parcelacija, fomrianje yahedničkog preduzeća, formiranje gradjevinskih parcela, lokacijska dozvola, ugovor o naknadi za uređenje građevinskog zemljišta, građevinska dozvola, gradnja, upotrebna dozvola, ne znam čemu sad vanredost cele priče? Šta će sad poseban javni značaj i slično? Osim, ako to ne treba da dovede do donošenja leks specijalisa za eksproprijaciju kao za Južni tok, pa da se eksproprijacija ubrza maksimalno? Možda u tom grmu leži zec?
Drugo, ovo oko mosta kroz SA. Dobro se sećam da sam desetine puta slušao Jovina, najviše u vreme kada je građen Most na Adi, koji je tada i sada neprestano kao papagaj ponavljao jedno te isto: najpotrebnije i jedino potrebna jetse gradnja metro mosta koji iz Nemanjine ide diirektno u Bulevar Zorana Đinđića. On je to uporno ponavljao kao suštinski bitan razlog radi izgranje metroa i to teškog, pravog metroa u Beogradu a ne lakog šinskog sistema, tj tramvajskog sistema metroa, koji je isfurala Đilasova vlast. Đilas je na kraju priznao da je on prelomio da nama ne treba pravi metro, nego je dosta i taj tramvajski metro ili LRT ili laki šinski sistem, jer za pravi metro nemamo para, pa je davao primer Beča, kako je lep tramvaj u Beču i tako dalje, šta mi sad imamo da se bunimo.
A radi se i u tom slučaju i u slučaju Beograda na vodi o čistom političkom oportunitetu: ako će to da mi donese mandat i vlast onda vredi uložiti i imamo dovoljno para, a ako neće, onda nemamo. Vidi se jasna nedoslednost kod Đilasa: kada se gradi most na Adi, para ima koliko treba, iako može i 3 puta jeftinije, jer je procena da kad naspemo i počnemo da gradimo, možemo i da završimo i da se pohvalimo i da dobijemo glasove. A kad treba da se uradi metro, koji treba graditi bar 5 godina, e onda para nema, nego može i tramvaj, jer mora da se sipa i sipa, a ništa se ne vidi, niti neko vidi neku opipljivu korist, samo prašinu, pesak, zagušenje, buku. I onda što da se pomučim i izgradim metro (ili veliki deo metroa, a pa neka završi neko iza mene)?
Eo vidite kakav je ološ Đilas. I debil, prvorazredni. A misli siroma, da je neki biznismen i menadžer. A sad mu se gaće tresu svaki dan hoće li da uđe policija i da pita: po kojoj ceni i u kojim terminima i na koji način ste kupovali i preprodavali sekunde na RTS-u? Pa se nada spasiće ga strane ambasade, jer im treba sutra da smeni Vučića? A oni jeva čekaju takvu budalu pa da ispostave uslove ya dolayak na vlast: uradićeš ovo, uradićeš ono. Žao mi ga onako žutog.
A da li treba da pričamo kako razmišljaju Vučić i Siniša Mali? I Goran Vesić? Hoćemo li od njih videti i pomisao ideje o metrou? E tugo naša...
