Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Pa djeluje bolje nego sto je sad ,idealno bi bilo kad bi to bio trg za pjesake kao sto je vec izlagano na forumu
 
Катастрофално решење.Само нам је још и испред задруге требало велико аутомобилско чвориште.Уместо да то буде трг са трамвајем по средини и евентуално по једном траком успореног саобраћаја за утомобиле добисмо нешто мању Славију и одузимање потенцијално фантастичног јавног простора од грађана зарад аутомобила.
 
Ne bih rekao da tu fizički ima prostora za neku novu Slaviju, naročito što je i ispred Geozavoda i ispred Galerije G12 planirano proširenej trotoara. Gledajući onaj crtež sa snimka, u paintu sam nažvrkao kako bi to otptilikr moglo da izgleda:

kruznigeozavod.png


Mislim da sam kružni tok nije loše rešenje (i ranije smo ga priželjkivali na tom mestu), ali isto tako ovaj tramvaj što seče kružni tok po sredini može da napravi određene probleme.

@milos.tro

JLL: Sve veća potražnja za poslovnim prostorom u Beogradu
Četvrtak, 17. 04. 2014.|13:17 | Izvor: eKapija

Prvi kvartal 2014. godine obeležla je tražnja na tržištu kancelarijskog prostora, sa ukupnom bruto aktivnišću od 15,503 m2. Iako je zabeležen blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, postoje pozitivne naznake za budućnost, sa ključnim kompanijama poput NCR i Sitel koje šire svoje poslovanje u gradu. Kompanija JLL je bila uključena u 44% transakcija na tržištu, saopšteno je iz te kompanije.

- Uprkos nedostatku novih zgrada, uspeli smo da održimo zdrav nivo tražnje na tržištu i to je pozitivno. Problem sa kojim ćemo se suočiti je kapacitet postojećeg kancelarijskog prostora da zadovolji buduću tražnju, s obzirom na to da tražnja sada prevazilazi ponudu. Ovo će dovesti do rasta cena zakupa poslovnog prostora u Beogradu, i do nedostatka nove ponude prostora na tržištu u narednih 12-24 meseci. Vidimo da će zakupnine porasti i do 20%, čineći Beograd jednim od najskupljih lokacija poslovnog prostora u Centralnoj i Istočnoj Evropi - izjavio je Andrew Peirson, generalni direktor kompanije JLL.

Ukupna bruto aktivnost u Beogradu tokom prethodne godine je iznosila oko 60.000 m2, od čega je neto aktivnost 37.500 m2, što će odnosi na promenu lokacije, proširenje prostora i rezervacije prostora koji još nije izgrađen (pred zakup). Tokom 2014. godine postojećem tržištu će biti dodato svega 3.900 m2 nove ponude a tokom 2015. očekivana nova ponuda će biti niža od 10.000 m2. Ovo je jasan pokazatelj nedostatka ponude na tržištu što može dovesti do odustajanja stranih kompanija od Srbije kao destinacije za širenje njihovog poslovanja ili "outsourcing" lokacije.

- Visoka stopa nezaposlenosti, obrazovana dvojezična populacija, kao iniske plate su ključne stavke za kompanije koje žele da šire svoje poslovanje izvan Zapadne Evrope. Međutim, ukoliko nema poslovnih zgrada, kompanije ne mogu da dođu na tržište, i zbog toga tržište nekretnina ima bitnu ulogu u budućnosti Srbije. Ne možete zaposliti ljude ukoliko nemate gde da ih smestite - rekao je Peirson.

Izvor: eKapija

Problem je što se kod nas u tih famoznih 100.000 kvadrata praznog poslovnog prostora uključuju raznorazne napuštene zgrade raznih Beobanki, Jugoeksporta i sl. koje niko neće da kupi po tako visokoj ceni (jer bar toliko još moraju da ulože u renoviranje + problemi sa parking prostorom i sl.). Ilustrovaču ti još jednostavnije - ti pratiš izgradnju hotela po gradu, je l' da - e, pa znaš kada kažu kako nam ne treba novih hotela jer i postojeći zvrje prazni, a pod postojećim misle na raznorazne rupe kod štajge sa onim braon ćebadima i restoranima s masnim stoljnacima koji vonjaju na kuvana jela. E tako ti je i sa poslovnim prostorom - jedan deo će ostati prazan ne toliko zbog slabe potražnje koliko zbog toga što su zaostali u vremenu.

Naravno, ne treba gajiti iluzije da će Beogradu u narednih 5-6 godina biti potrebno 2 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora (ili koliko već ovi nadležni za Navodni Beograd pominju), ali npr. izgradnja jedne kvalitetne poslovne kule do 2018/19 može biti dobar posao.
 
Homer Jay":39h4m17y je napisao(la):
@milos.tro

JLL: Sve veća potražnja za poslovnim prostorom u Beogradu
Četvrtak, 17. 04. 2014.|13:17 | Izvor: eKapija

Prvi kvartal 2014. godine obeležla je tražnja na tržištu kancelarijskog prostora, sa ukupnom bruto aktivnišću od 15,503 m2. Iako je zabeležen blagi pad u odnosu na prethodnu godinu, postoje pozitivne naznake za budućnost, sa ključnim kompanijama poput NCR i Sitel koje šire svoje poslovanje u gradu. Kompanija JLL je bila uključena u 44% transakcija na tržištu, saopšteno je iz te kompanije.

- Uprkos nedostatku novih zgrada, uspeli smo da održimo zdrav nivo tražnje na tržištu i to je pozitivno. Problem sa kojim ćemo se suočiti je kapacitet postojećeg kancelarijskog prostora da zadovolji buduću tražnju, s obzirom na to da tražnja sada prevazilazi ponudu. Ovo će dovesti do rasta cena zakupa poslovnog prostora u Beogradu, i do nedostatka nove ponude prostora na tržištu u narednih 12-24 meseci. Vidimo da će zakupnine porasti i do 20%, čineći Beograd jednim od najskupljih lokacija poslovnog prostora u Centralnoj i Istočnoj Evropi - izjavio je Andrew Peirson, generalni direktor kompanije JLL.

Ukupna bruto aktivnost u Beogradu tokom prethodne godine je iznosila oko 60.000 m2, od čega je neto aktivnost 37.500 m2, što će odnosi na promenu lokacije, proširenje prostora i rezervacije prostora koji još nije izgrađen (pred zakup). Tokom 2014. godine postojećem tržištu će biti dodato svega 3.900 m2 nove ponude a tokom 2015. očekivana nova ponuda će biti niža od 10.000 m2. Ovo je jasan pokazatelj nedostatka ponude na tržištu što može dovesti do odustajanja stranih kompanija od Srbije kao destinacije za širenje njihovog poslovanja ili "outsourcing" lokacije.

- Visoka stopa nezaposlenosti, obrazovana dvojezična populacija, kao iniske plate su ključne stavke za kompanije koje žele da šire svoje poslovanje izvan Zapadne Evrope. Međutim, ukoliko nema poslovnih zgrada, kompanije ne mogu da dođu na tržište, i zbog toga tržište nekretnina ima bitnu ulogu u budućnosti Srbije. Ne možete zaposliti ljude ukoliko nemate gde da ih smestite - rekao je Peirson.

Izvor: eKapija

Problem je što se kod nas u tih famoznih 100.000 kvadrata praznog poslovnog prostora uključuju raznorazne napuštene zgrade raznih Beobanki, Jugoeksporta i sl. koje niko neće da kupi po tako visokoj ceni (jer bar toliko još moraju da ulože u renoviranje + problemi sa parking prostorom i sl.). Ilustrovaču ti još jednostavnije - ti pratiš izgradnju hotela po gradu, je l' da - e, pa znaš kada kažu kako nam ne treba novih hotela jer i postojeći zvrje prazni, a pod postojećim misle na raznorazne rupe kod štajge sa onim braon ćebadima i restoranima s masnim stoljnacima koji vonjaju na kuvana jela. E tako ti je i sa poslovnim prostorom - jedan deo će ostati prazan ne toliko zbog slabe potražnje koliko zbog toga što su zaostali u vremenu.

Naravno, ne treba gajiti iluzije da će Beogradu u narednih 5-6 godina biti potrebno 2 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora (ili koliko već ovi nadležni za Navodni Beograd pominju), ali npr. izgradnja jedne kvalitetne poslovne kule do 2018/19 može biti dobar posao.

Što se tiče Železničke stanice drago mi je da više nema takvih hotela (tipa braon ćebad,masni stoljnaci itd),sada se tu nalazi nekoliko što renoviranih, što kvalitetnih hotela tipa 4* zvezdice (Jump Inn,Design Mr President,Queen Astoria,BG City u planu je bilo da se rekonstruiše i Hotel Pošta nažalost za sada ništa od toga).
Što se poslovnog prostora tiče ja sam i u ranijim postovima isticao da mi je 2 miliona kvadrata stambeno- poslovnog prostora nerealno,da će se graditi manje poslovnog prostora nego što je planirano (nemam ništa protiv poslovne kule koju su naveo), hotela realno oko 1.000 soba (ne 5.000 koliko se pominjalo),kao i oko 2.000 stanova (ne 22.000 kako se pominjalo). Ono što je takodje po meni jako bitno je i pitanje zemljišta,dosta sam govorio o tome pa da se ne ponavljam.
 
http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/45...odi-ukinuta-Studija-visokih-objekata-Beograda

Izvor: Blic

Zbog Beograda na vodi, ukinuta Studija visokih objekata Beograda


Privremeno veće Grada Beograda, koje je zasedalo danas, donelo je i Odluku o prestanku važenja Studije visokih objekata Beograda. Ove odluke su donete su skladu sa priprema za početak izgradnje Beograda na vodi.

440800_projekat-beograd-na-vodi02_f.jpg


Bez ovakve odluke, ne bi bilo moguće sprovesti projekat "Beograd na vodi", kojim je predviđeno da se, između ostalog, izgradi kula visine najmanje 210 metara.

Prema Studiji visokih objekata Beograda, koja je važila do danas, tako nešto ne bi bilo legalno.

Zatvaranje Beogradske Zaklinijade. :vops:
 
Ali Zaklina nije presudan faktor kad su u pitanju kule u Beogradu, zasto uporno ponavljate to?
 
Када се нашим људима не свиђа неки закон, уреда, одлука па и ова студија, своје незадовољство и љутњу редовно искаљују на особи која је задужена да тај закон спроводи. Е тако је и са овом Жаклином.
Стално се питам шта је са овим српским народом, зашто и код нас не мође бити као у свакој земљи где је поштовање закона и било којих других регула нормална ствар? Зашто свако мора бити "лонцу поклопац"?
 
spatiotecte":n6riah5p je napisao(la):
Ali Zaklina nije presudan faktor kad su u pitanju kule u Beogradu, zasto uporno ponavljate to?

Svejedno. Bila je na celu tela odgovornog za st(ar)udiju tj. na celu zavoda. Ukoliko joj se iskreno nije svidela studija sto to javno nije rekla da cujemo njeno licno misljenje.

rasho62":n6riah5p je napisao(la):
Када се нашим људима не свиђа неки закон, уреда, одлука па и ова студија, своје незадовољство и љутњу редовно искаљују на особи која је задужена да тај закон спроводи. Е тако је и са овом Жаклином.
Стално се питам шта је са овим српским народом, зашто и код нас не мође бити као у свакој земљи где је поштовање закона и било којих других регула нормална ствар? Зашто свако мора бити "лонцу поклопац"?

U pitanju je restriktivni retrogradni propis koji stiti ideologiju njegovih tvoraca a ne zakon koji nas stiti od stvarne opasnosti poput nepostojanja protivpozarne tehnologije kao sto je to bio slucaj pre dva veka.

Dakle nas kao gradjane jedna sacica zlikovaca siluje krmacetinama i sisanjem zelenila zarad parkinga. Hvala Vucicevcima za postavljanje grada na pravi put za buducnost.
 
Zato sto bi dobla nogu i ostala bez fine platice na drzavnim jaslama vrlo jednostavno
 
Ja nju ne branim i ne podrzavam njen stav o ogranicenju spratnosti.
Samo znam da 90% ljudi ovde na forumu bi radilo kao ona da je na njenoj funkciji, iz razloga koji je naveo Direktor, da ne dobiju otkaz.

Druga stvar, nije ona jedina koja odlucuje o sudbini Beograda i to je cinjenica, kriviti je za kule koje nisu izgradjene u Beogradu je irelevantno, to je ceo jedan sistem ljudi koji zajedno dodose takve odluke.
 
A jel može neko da mi objasni zbog čega ste protiv ove studije?
 
U Beogradu neće biti masovne izgradnje kula kakav god zakon da se donese, jer ne postoji potreba za njima i nisu finansijski isplative. Ovde ima i previse slobodnog zemljista blizu samog centra grada da bi se investitorima isplatilo da idu u visinu.
 
Arahne":2i0gufyq je napisao(la):
A jel može neko da mi objasni zbog čega ste protiv ove studije?

Do pre par dana je bila na snazi studija o ogranicenju visine zgrada u Beogradu koja je kocila izgradnju visokih objekata na vecem delu teritorije Beograda kako bi se "zastitile vizure".

Pokretanjem projekta Beograd na vodi su morali da ukinu tu studiju.
 
Naravno da postoji i takav urbanistički kriterijum da se razmišlja i o vizurama. To nije ona smislila to postoji odavno kao koncept, ona je samo stajala iza studije. Nisam uspeo da je nađem na netu, pa da shvatim koji su sve razlozi navedeni zbog kojih je negde do 50 m negde do 100 i na samo jednom mestu 150 m dozvoljeno. Ako je neko pročitao studiju neka kaže da li se možda navodi kao kriterijum i vrsta zemljišta na kojem se gradi. I dalje nisam čuo zbog čega ste protiv studije, osim da to sprečava investitore da grade?
Greh mi na dušu, tek sad sam našao celu temu posvećenu studiji. Nije ovde to problem, nego je problem što političari ukidaju stručnu studiju. Nisu ukinuli ukaz, zakon ili takav neki pravni akt. Studija postoji pa postoji, ona je smernica. Kako neko može to da ukine????
 
ЕУ наш највећи инвеститор
С приватизацијом стигли су улагачи са Запада отворивши простор за руске, а сада очекујемо и новац од партнера из Емирата
http://www.politika.rs/rubrike/Ekonomij ... or.sr.html (ceo tekst)

"– Стране инвестиције, одакле год долазиле, веома су важне, јер доносе девизе и савремене технологије које ми немамо. Добро је што смо успоставили добре односе са Емиратима и замерам свакоме ко потцењује инвестиције из било које државе. Али, када причамо о Емиратима, не можемо побећи од утиска да има противречних информација. Најпре се најаве инвестиције у пољопривреду којих не буде. Потом је ту све што се десило са „Ер Србијом”, односно са тајношћу уговора. Али, без обзира на то, уколико будемо мудри можемо добро да прођемо у економској сарадњи са Емиратима – сматра Милан Ковачевић, консултант за улагања.

Што се тиче финансијске сарадње Србије и Емирата највећи део се односи на недавни кредит од милијарду долара, а подаци Народне банке Србије показују да су у току 2013. године инвестиције из Уједињених Арапских Емирата износиле 31,7 милиона евра.

– Ту се вероватно ради о куповини некретнина или о неким финансијским трансакцијама. У току ове и наредних година очекују се веће инвестиције из Емирата и оне су свакако добродошле – наводи Весовић.


Милан Ковачевић подсећа и да увек морамо да имамо на уму да су стране инвестиције само једна од могућности и да су домаће знатно веће.

– Укупне инвестиције у Србији износе око 20 одсто нашег БДП-а, што је око шест милијарди евра годишње. Уколико знамо да су стране прошле године износиле мање од милијарду, јасно је да се морамо више окретати себи – закључује Ковачевић. "
 
Arahne":305pzp3d je napisao(la):
I dalje nisam čuo zbog čega ste protiv studije, osim da to sprečava investitore da grade?

Зато што је то био висококоруптиван документ коме је једина сврха била да рекетира потенционалне инвеститоре. Докази за то леже у чињеници да се и у самом документу помиње могућност изградње високих зграда и на другим местима само инвеститор мора финансирати израду ПДР-а и аргументовано убедити комисију у оправданост добијања "специјалне дозволе". Да не буде забуне, ја сам препричао оно што документ наводи.

Други доказ је да су поједини инвеститори иако "Студија" то није дозвољавала и даље покушавали да добију на одређеним локацијама више зграде него што је дозвољено. То само значи да нису довољно подмазали и још увек се "нису нашли". Зар није и сам Ђилас изјавио: "Хајде да се договоримо" ... ?

Трећи доказ је што су дозволе од 50, 100 и 150 метара узимане офрље и одокативно, јер "Студија" није пружила никакав аргумент зашто на одређеним локацијама не може преко одређене висине.

На крају, гради се "Мост на Ади" мимо те "Студије" и подиже се грађевина виша од 200 метара на локацији која не дозвољава преко Пр+6. ( 20 метара висине).
 
Мислим нешто, да се та жена зове Ана (или Биљана, или Весна, Јасна, Гордана), а не Жаклина, нико се с њом не би спрдао.

Примитивизам, и на Ускрс. Ваистину. Зидајте у небо.
 
Пантограф":rmsypgbq je napisao(la):
Мислим нешто, да се та жена зове Ана (или Биљана, или Весна, Јасна, Гордана), а не Жаклина, нико се с њом не би спрдао.

Примитивизам, и на Ускрс. Ваистину. Зидајте у небо.

Ma kako god da se ona zvala uvek ce se naci neko da se sprda na njen racun ukoliko mu se ne svidja njen stav.
 
Није баш тако, бар не у овом случају. Овде постоји безмало говор мржње усмерен према тој жени, поспешен гастарбајтерским призвуком њеног имена. Будући да, као што знамо, човек не даје сам себи име, јер је исувише мали за то (поготово ако је још нерођен), овакво понашање дела форумаша има одлике сеирења злих клинаца у основној школи, којима треба на време извући уши, иначе постадоше опасан олош. Реч је, свакако, о много простијим људима од Жаклининог кума (који је, можда, и сасвим пристојан човек).
 
Nije bukvalno mislio da se bavimo kumom vec u kontekstu davanja imena.
 
A da prebacite ove postove u twmu o visokim objektima?

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
Vrh