Šta je novo?

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

milanche":1whsmpru je napisao(la):
Mair":1whsmpru je napisao(la):
stf":1whsmpru je napisao(la):
2. Širina zelenog pojasa NBG strane Beograđanima ništa ne znači jer je taj prostor avetinjski prazan - Beograšani ga ne koriste.

Izgleda da ne živiš na Novom Beogradu čim pričaš tako nešto. Ima šetača, biciklista kao i rekreativaca, noću rade dobro poznati splavovi.

Izgleda da ja i ti ne zivimo na istom Novom Beohgradu, ili ne posecujemo isti kej. Setaca, biciklista i rekreativaca ima samo na uredjenim stazama, tj na oko ukupno 20m,
Сажели сте оно што сам мислио. Какве везе има што је остављен зелени појас ширине 150 метара, када се од тих 150 метара, активно користи - 20? И то истих оних 20 метара који се користе и код урбанизованих обала против којих се неки форумаши боре.
relja":1whsmpru je napisao(la):
Ne bih se baš složio da je "sablasno" pust.
Tu i tamo se može videti poneka duša kako šeta ili jednostavno odmara u prirodi, ili neka grupica...
Mislim da treba čuvati ovakvo mesto (Park prijateljstva) u sred grada na koje čovek može da pobegne, makar i na sat-dva.,
Супер је што се може видети понека душа, са нагласком на - понека. Зар није помало себично да толики простор урбанизацијом буде намењен само - понекима? Какав је то урбанизам? Промишљен сигурно није? То је лењир урбанизам.

Да не буде забуне, не кажем да НБГ обале треба урбанизовати - то никако. Оно што желим да кажем је да таквих обала широког зеленог појаса имамо и више него што нам је потребно и да нам заиста не треба још јер је то - траћење превредне обале. Па погледајте само који делови кеја су најпунији? Земунски (где је град набијен фактички на реку), потез код Југе (хотел набијен на реку) и Карађорђева (град набијен на реку). Упоредите ширину обалног појаса на тим деоницама са остатком НБГ кеја или обале на НБГ страни Савског амфитеатра која је нарочито пуста.

Једсноставно, величина тих површина, наспрам искориштености је - очајна.

Слажем се да су зграде у "Наводном Београду" на неким местима, безобразно близу реке, али треба Београд да има и такво парче обале. Оних зелених има сасвим довољно. Треба да има и тако нешто да би и грађани који такву атмосферу више воле имали где да шетају и уживају уз реку. Не само извиђачи, горштаци и хипици.
 
stf":4pswihen je napisao(la):
...
relja":4pswihen je napisao(la):
Ne bih se baš složio da je "sablasno" pust.
Tu i tamo se može videti poneka duša kako šeta ili jednostavno odmara u prirodi, ili neka grupica...
Mislim da treba čuvati ovakvo mesto (Park prijateljstva) u sred grada na koje čovek može da pobegne, makar i na sat-dva.,
Супер је што се може видети понека душа, са нагласком на - понека. Зар није помало себично да толики простор урбанизацијом буде намењен само - понекима? Какав је то урбанизам? Промишљен сигурно није? То је лењир урбанизам.
...
Nisam citirao sve, jer mislim da se u suštini i slažemo da prostor na Ušću treba da bude bolje iskorišćen.

Samo ne mislim da je problem u nameni, urbanizmu, već da prostoru jako malo nedostaje da bude prepoznat i prihvaćen kod većeg broja ljudi kao još jedno mesto za odmor i rekreaciju.
A nedostaju samo uređene staze (uske, za pešake), klupe u hladu, osvetljenje, kante za smeće i tu i tamo poneka česma. Iako je taj prostor održavan, na prvi pogled deluje nekako divlje, sve dok čovek ne prošeta i oduševi se prirodom, zelenilom, mirisima, bua nestaje u daljini (ptice crvkruću bla, bla).
Ušću samo malo nedostaje, ali u ovom gradu ovde se ne radi "na malo", svaki projekat mora da bude u ekstemima.
 
Livadskih obala imamo na pretek, od hotela Jugoslavije do Brankovog mosta, na tim poljanama se ne desava nista i nema blago receno nicega.
 
Valjda je to i najveći kvalitet Beograda što ima te površine pored reka pod zelenilom, koje nisu u apsolutnoj upotrebi i sa ljudskim prisustvom 24 sata. Takav je i Košutnjak, al to je i najveći kvalitet tih površina. Drugo, Beograđani imaju izbor pa ne moraju da zaposednu svi sve zelene površine u istom trenutku. Najbanalnije mi je kad vidim izletište kod Topčiderske česme gde se ljudi nakrcaju u onom amfiteatru okruženom šumom, a oko njih hektari gde nema nigde nikoga. Daj Bože da nikome ne padne napamet da menja sadašnje stanje između samog Ušća i Brankovog mosta na NBG strani.
 
@milanche
Mislio sam na kej od mosta "Gazela" do Starog savkog mosta, leva obala reke Save taj deo je u okviru Savskog amfiteatra i nekima verovatno izgleda kao da ga niko ne koristi dok prelaze mostove i gledaju na obalu reke, pa sam hteo da pojasnim koliko ima ljudi u tom delu Savske obale. Kao i za Dorćolski i Zemunski kej isto je potrebno da bude prijatno, sunčano vreme i dan u nedelji da bi se šetači u većem broju primetili.
Taj deo keja ima širinu do najbliže ulice da bi svi zainteresovani mogli da stanu na kej i baš sam objašnjavao da će biti sve više šetača i ostalih korinika kada se izgradi blok 18 koji je pored keja, a između Sava Centra i hotela Crowne Plaza.

@stf
Kada se izgradi blok 18 koji je između keja i Sava Centra, hotela Crowne Plaza dakle u samo centru Savskog amfiteatra tada će biti mnogo više šetača od Zemunkog i Dorćolskog keja zajedno. Jedina stvar što će se na to čekati još neko vreme dok se nelegalno izgrđene kuće rasele i posle izgradi komercijalni blok 18. Kao što si primetio kej je širi baš zbog proračuna zauzetosti šetališta u trenutku kada je Novi Beograd u bloku 18 u celosti izgrađen. Te najatraktivnije lokacije za gradnju na Novom Beogradu su sticajem okolnosti ostavljene za kraj.
 
Ja sam misljenik da te povrsine treba uljuditi. Prostor koji je bez ljudi je bezkoristan prostor. A ovaj prostor gledano sa urbanisticke tacke gledista Beograda u samoj centralnoj zoni grada, zato mislim da treba da se uredi adekvatno.

Ne bi valjalo da ostane u ovakvom stanju.
 
spatiotecte":s6yv0tll je napisao(la):
Livadskih obala imamo na pretek, od hotela Jugoslavije do Brankovog mosta, na tim poljanama se ne desava nista i nema blago receno nicega.

Livade su na selu, u gradu su travnjaci :D
 
spatiotecte":3vlvp402 je napisao(la):
Ja sam misljenik da te povrsine treba uljuditi. Prostor koji je bez ljudi je bezkoristan prostor. A ovaj prostor gledano sa urbanisticke tacke gledista Beograda u samoj centralnoj zoni grada, zato mislim da treba da se uredi adekvatno.

Ne bi valjalo da ostane u ovakvom stanju.
Vidiš, ja se tu ne slažem, tj. mislim da čoveku mnogo znači sam pogled. Što sam stariji sve više sam dezurbanizovan tj. poseljačen - imam potrebu za kontakt sa selom i prirodom. Hvala Bogu, pa je moja kancelarija u parku, a priroda posla je takva da najmanje mesec dana godišnje provodim u pitomom prirodnom okruženju u Istočnoj Srbiji, gde se ujutru budim uz cvrkut ptica. Takva vrsta mira bi mnogima značila, ali ljudi nemaju mogućnosti i to ih čini razdražljivim i u krajnjoj instanci nezadovoljnim. Ono malo zelenila i prirode koje imamo, neka ostane takvo kakvo je. Nisu potrebne staze, bandere, žice, klupe, betonski elementi, stubići i ostali gradski nameštaj. Više volim drvo, šiblje, cvet i nepokošenu travu.
 
Beograd na vodi: Zašto čuvaju šine?
IZVOR: TANJUG
Beograd -- Direktor projekta "Beograd na vodi" Srđan Rupar očekuje da radovi na izgradnji u okviru prve faze tog projekta počnu da se realizuju početkom narednog proleća.
---------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
5633990265352391426c5c054301023_640x360.jpg


Radovi će obuhvatiti prostor oko današnje zgrade "Geozavoda" i centralni deo kompleksa u neposrednom priobalju Save gde će biti podignuta Kula Beograd.

"Ljudi su ovde skeptični i ne veruju da će nešto da se napravi dok ne vide prvu ploču. Mislim da snaga partnera iz Emirata i dobra volja države da najzad jedan ovakav posao krene moraju dovesti do toga. Naprosto, stvorena je kritična masa da ovo mora da se realizuje", izjavio je Rupar, koji sa timom inženjera u ovom trenutku rukovodi rekonstrukcijom zgrade "Geozavoda", odnosno nekadašnje Beogradske zadruge, koja će biti prvi objekat u okviru projekta koji će biti priveden finalnoj nameni.

Prva A faza obuhvatiće, kako je precizirao, područje omeđeno Hercegovačkom i Travničkom ulicom i rekom Savom, kao i centralni deo kompleksa gde će, osim Kule Beograd, biti podignut rezidencijalni kompleks i trgovinski centar površine oko 200 hiljada kvadratnih metara, u okviru kojeg će biti dva ili tri hotela.

Rupar je Tanjugu rekao da se renoviranje zgrade "Geozavoda", u kojoj će biti komunikacioni centar i centralni ofis za realizaciju projekta "Beograd na vodi", zahvaljujući sredstvima partnera iz Ujedinjenih Arapskih Emirata ubrzano privodi kraju.

"Mi ovu zgradu nameravamo da u maju otvorimo kompletno rekonstruisanu i renoviranu i da dve najlepše sale kompletno repariramo i opremimo za potrebe našeg budućeg projekta", precizirao je Rupar.

Inače osnovni planski dokument koji je vezan za "Beograd na vodi", koji treba da se usvoji po formiranju vlade i gradske vlasti, biće Prostorni plan područja posebne namene, koji se već uveliko priprema. Tim planom će, kako je objasnio Rupar, biti obuhvaćeno više od 160 hektara sa desne i leve obale Save, a geodetska merenja na toj površini i idejna rešenja infrastrukturnih radova su već završeni.

On smatra da Urbanističkom zavodu za izradu planskog dokumenta, budući da je veliki deo posla već obavljen, neće biti potrebno dve godine, kako je uobičajeno, već će to verovatno biti moguće uraditi za nekoliko meseci, posle čega će plan biti dat na uvid javnosti.

Na potezu od "Geozavoda" ka Savi, koji je, takođe, obuhvaćen prvom A fazom, će se prema njegovim rečima nalaziti umetnička četvrt sa amfiteatrom i koncertnim prostorom.

Zanimljivo je i da "Železnica" čuva šine i pragove koji se proteklih sedmica uklanjaju, jer je ideja da se delovi parkovskih mobilijara urade od tih materijala, kako bi se očuvalo sećanje da je reč o području na kojem se nalazio železnički čvor.

Jedan od najvećih izazova u procesu priprema za početak radova jeste raseljavanje fizičkih i pravnih lica sa područja koje će biti obuhvaćeno "Beogradom na vodi", a nekoliko porodica je već postiglo dogovor sa državom i dobilo novi smeštaj.

Rupar je rekao da je lista subjekata za raseljavanje napravljena u saradnji Republičkog geodetskog zavoda i Gradskog sekretarijata za urbanizam i da postoje radne grupe koje već vode pregovore sa vlasnicima stanova, zakupcima i svima drugima koji treba da budu iseljeni.

Na spisku fizičkih lica najbrojnije su porodice radnika "Železnice Srbije", kojih je između 200 i 300, a koje na području obuhvaćenom projektom žive u nekom vidu privremenog smeštaja.

"Pozitivno je što svakoga dana ovde u zgradu 'Geozavoda' dolazi desetak vlasnika objekata koji su spremni da na dobrovoljnoj bazi odmah uđu u pregovore. Oni veruju u ovo što se događa, videli su da su ljudi koji su raseljeni odavde iz Karađorđeve 48 pravno obeštećeni i da je sve završeno na obostrano zadovoljstvo", rekao je Rupar.

Samo je u zgradi "Geozavoda", naime, bilo nastanjeno pet porodica, od kojih su četiri pristale da se dogovore o obeštećenju sa Republičkom direkcijom za imovinu.

Kako je objasnio, imovinsko-pravni odnosi na području takozvane Bare Venecije biće zakonski regulisani leks-specijalisom, kojim će, nakon prihvatanja planskih dokumenata, biti naloženo raseljavanje, ali će se on, budući da je već u toku rešavanje problema na dobrovoljnoj osnovi, odnositi na mnogo manji broj fizičkih i pravnih lica nego što ih danas ima na spisku.

Izvor: b92

Dobar snimak radova u Geozavodu: http://www.tanjug.rs/videodet.aspx?galI ... oID=725767

Na kraju se vidi i plan za skver sa kružnim tokom ispred zgrade.
 
Što više objašnjavaju, to se više vidi koliko i sami sebi imaju problem da objasne kako će to sve na kraju ispasti. Niko od nas ne spori jaku političku volju i snagu da se posao dovede do kraja. Problem je u startu sa idejom da se stvori ponuda bez (za sada) realne potražnje. Nek me ispravi neko ukoliko ima drugačije podatke, ja mislim da nema tolike potražnje za stambenim zgradama-stanovima, na tom mestu, koji će imati ekskluzivnu cenu. Pod ekskluzivnu mislim na 2000 evra po kvadratu. Oni bi morali da ceo taj kraj učine toliko poželjnim da bi mnogo ljudi želelo da kupi mnogo stanova po velikoj ceni. Što se tiče poslovnog prostora nemam pojma, al čini mi se da ga u Beogradu južno od Save ima podosta......
 
relja":3dh4aqoc je napisao(la):
Nisam citirao sve, jer mislim da se u suštini i slažemo da prostor na Ušću treba da bude bolje iskorišćen.

Samo ne mislim da je problem u nameni, urbanizmu, već da prostoru jako malo nedostaje da bude prepoznat i prihvaćen kod većeg broja ljudi kao još jedno mesto za odmor i rekreaciju.
"Проблем" са искориштености НБГ зелених обала је управо у лењир урбанизму. Површине уопште не морају бити уређене да би биле посећене, већ само добро урбанистички промишљене. Имамо у Београду велики број потпуно запуштених површина које су крцате људима у свако доба дана и ноћи. Ако је потребно да се осмисли како довести људе на неко место, то само значи да је урбанистички лоше решено па се приступа урбанистичкој санацији и ревитализацији.

"Проблем" са посећености северних обала НБГ-а лежи у томе што су сами стамбени блокови НБГ-а опремљени парковским и спортско-рекреативним могућностима и потребама становника и они немају потребу да то траже на неком другом месту, нарочито не тако удаљеном. Додатни урбанистички проблем је што је северна обала НБГ-а и физички одвојена од корисника (стамбених блокова) низом јавних грађевина и до обале је потребно прећи чак два растера блокова што је за некога ко жели само да прошета - превише. Ако становник треба да утроши половину времена намењеног рекреацији - доласком на локацију, он неће ићи тамо. Ако већ мора да седа у кола, отићиће на Кошутњак или Аду - далеко лепша и хуманија места.

Супротан пример је рецимо Савски кеј, који има далеко већу посећеност зато што су стамбени блокови изграђени тик уз њега. Дунавкса обала је потпуни урбанистички промашај.

Рецимо, за лошу посећеност Дунавског кеја Зума је оптужио солитер који је изграђен преблизу реци и он делује као зид који враћа људе у Земун. Нетачно. Људи се враћају у Земун јер даље од тог солитера "нема ничега". Колико пута је само мени друштво на мој предлог да за промену одемо на НБГ кеј одговорило са: "Шта ћемо тамо, тамо нема ничег?"
 
@stf
Prećiću na temu o priobalju i napisaću tamo šta mislim o Dunavskom keju na Novom Beogradu ("Severni kej" NBGD-a), pa ako hoćeš pogledaj na toj temi.
 
@stf
Mislim da si u analizi uzroka apsolutno u pravu. Takođe mislim da je osa CK-SIV i podrazumevala manjak ljudi koji se muvaju unaokolo. Ipak je to vreme drugačijeg odnosa vlasti i naroda. Mislim da tada nije bio cilj da se vlast meša sa narodom, osim kada to vlastima odgovara. Ima tu i vizuelne dominacije arhitekture nad pojedincem.... Da ne k....m puno to je osmišljavano u totalno drugačijim okolnostima i po mom mišljenju ne sa tako lošim rezultatom. Sačuvane su zelene površine.
 
Arahne":2oei04ww je napisao(la):
Što više objašnjavaju, to se više vidi koliko i sami sebi imaju problem da objasne kako će to sve na kraju ispasti. Niko od nas ne spori jaku političku volju i snagu da se posao dovede do kraja. Problem je u startu sa idejom da se stvori ponuda bez (za sada) realne potražnje. Nek me ispravi neko ukoliko ima drugačije podatke, ja mislim da nema tolike potražnje za stambenim zgradama-stanovima, na tom mestu, koji će imati ekskluzivnu cenu. Pod ekskluzivnu mislim na 2000 evra po kvadratu. Oni bi morali da ceo taj kraj učine toliko poželjnim da bi mnogo ljudi želelo da kupi mnogo stanova po velikoj ceni. Što se tiče poslovnog prostora nemam pojma, al čini mi se da ga u Beogradu južno od Save ima podosta......

U jednom od ranijih postova sam postavio članak da u Beogradu ima preko 100.000 kvadrata praznog kancelarijskog prostora,te se iz toga vidi kakva je tražnja. Što se tiče cene stanova,kako je najavljeno radili bi se od najeksluzivnijih materijala ( govorilo se da bi naši graditelji trebalo da prodju kroz specijalne obuke da bi to mogli da odrade ili će to raditi stranci),tako da mislim da bi uz lokaciju i kvalitet gradnje cena bila i preko 2000 evra (cenim oko 2.500-3.000 evra) po kvadratu . Postavio sam ranije još jedan tekst koji govori o slaboj potražnji stanova.

subota 19.04.2014. | 10:44
Beograd na vodi: Zašto čuvaju šine?
http://www.b92.net/biz/vesti/srbija.php ... _id=838386 (ceo tekst)

"Prva A faza obuhvatiće, kako je precizirao, područje omeđeno Hercegovačkom i Travničkom ulicom i rekom Savom, kao i centralni deo kompleksa gde će, osim Kule Beograd, biti podignut rezidencijalni kompleks i trgovinski centar površine oko 200 hiljada kvadratnih metara, u okviru kojeg će biti dva ili tri hotela."

Kad se nešto precizira treba da se kaže jasno da li će graditi 2 ili 3 hotela ? Takodje bi trebalo da se precizira i šta će biti sa zemljištem ? Da li će se pokljanjati, davati u zakup, prodavati ?
 
Arahne":xzd6tcv3 je napisao(la):
Ono malo zelenila i prirode koje imamo, neka ostane takvo kakvo je. Nisu potrebne staze, bandere, žice, klupe, betonski elementi, stubići i ostali gradski nameštaj. Više volim drvo, šiblje, cvet i nepokošenu travu.

Arahne,
Razumem da tebi prija mir, tisina, zelenilo i velika prostranstva, ok to je licni stav.

Druga stvar vezana za ovo sto si rekao da Beograd ima malo zelenila i prirode je svakako netacna.
Beograd je jedan od gradova u Evropi koji ima najvise zelenila i parkova. (ok mozda nisu uredjene povrsine ali zelenila ima na pretek)
 
Pokusavamttreći put da postavim pitanje tj komentar. Zanima me, da li još neko sem mene u imenu Al Abar, vidi ime Bogoljub Karić? I sme li da se mladi?
 
Jedino lični stav i mogu da izrazim. Mislim da ima ljudi koji imaju sličan stav. Čitajući analize prostora uz obale i slobodnih površina, shvatio sam da je to poželjno u urbanim područjima, priroda u centru grada. Naravno da znam da je Beograd jedan od retkih gradova koji u epicentru kruga koji bi bio ratno ostrvo i uz reke i po obodima urbanog dela, ima neuporedivo više zelenila nego mnogi drugi gradovi. Čisto je rečenica bila neprecizna.
 
Zanimljivo
Zanimljivo je i da "Železnica" čuva šine i pragove koji se proteklih sedmica uklanjaju, jer je ideja da se delovi parkovskih mobilijara urade od tih materijala, kako bi se očuvalo sećanje da je reč o području na kojem se nalazio železnički čvor.
Pravni dio i leks specjalis sto se najezim od pomisli na ove dvije rijeci
Samo je u zgradi "Geozavoda", naime, bilo nastanjeno pet porodica, od kojih su četiri pristale da se dogovore o obeštećenju sa Republičkom direkcijom za imovinu.

Kako je objasnio, imovinsko-pravni odnosi na području takozvane Bare Venecije biće zakonski regulisani leks-specijalisom, kojim će, nakon prihvatanja planskih dokumenata, biti naloženo raseljavanje, ali će se on, budući da je već u toku rešavanje problema na dobrovoljnoj osnovi, odnositi na mnogo manji broj fizičkih i pravnih lica nego što ih danas ima na spisku.

Sad idu ka realnijim rokovima
 
Izvinjavam se zbog grešaka u kucanju, novi telefon. Pratio sam dosta i svidja mi se rasprava, jedino što niste po meni prepoznali kvaku. Naime, zašto šeik? Pa zato što oni imaju para??? Ok, ali otkud on? Pa glupo bi zvučalo da je BK, ipak je čovek u bekstvu. Ali vraća se, a i gradi nešto slično u Moskvi, a i bio je u Kanu, a i hvali se učešćem u Bgd na vodi. A u tom slučaju je sve jasno, i nije 2 miliona kvadrata, već koliko može da se proda, naravno na obali. A i ulaganje najmanje, a kasnije neko drugi iza neka gradi kada iseli prugu i stanice i ....
 
Za mene neobaveštenog, ovo je novi ugao posmatranja. Hvala.
 
Predloženi kružni tok sa tramvajskim šinama dva puta pod pravim uglom seku pravac kretanja je sulud.

Mislim, kružni tok nije pogrešna ideja ali šine .... mislim, daj ....
 
Vrh