Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[direktor]

Ja navedoh primjre BECA gdje grad izdaje stanove tako sto raspise konkurs kaze kolike su cjene po kvadratu zavisno u kojem djelu grada su .Nema veze sa stanatrskim pravom. I taj novac od iznajmljivanja nekretnina puni budzet na duzi rok umjesto da sve rasprodaju i spiskaju za par godina ,ovako imaju stalan godisnji prihod ,
Dok su nasi to rasparcali u silne poslovne porstore po opstinama da bi se udomili koje kakvi kadrovi ,nisu ustanju ni da popisu imovinu

 

[Mair]

Zar ne misliš da država treba da ima prihod od poreza na sve, pa i na nekretnine. To što ima u Beču je iz ko zna kojih razloga. Jer oni su mala bogata država, a Srbija je mala siromašna država. Dakle П/2 i -П/2 (90 i -90 stepeni) smo mi u odnosu na njih.

 

[Arahne]

Nije to samo u Beču. U ozbiljnim državama mladi državni službenici nemaju svoje stanove, nego iznajmljuju državne stanove po povlašćenim, al opet razumno ekonomskim cenama. Moj mladi kolega Nemac koji je perspektivan naučnik nema svoj stan u Frankfurtu gde radi, već iznajmljuje stan po razumnoj ceni u odnosu na platu. Npr. plata mu je do 2000 evra, a stan plaća valjda 500 evra sa svim dažbinama.

 

[direktor]

To se zove socjalno odgovorna i uredjena drzava

 

[Mair]

Dakle lepo sam rekao da je to iz ko zna kojih razloga.
1. Državni službenik - državni interes (možda bezbednost).
2. Mladi naučnik - državni interes.

Kod nas bi bio i već jeste privatni interes, pa kada je tako onda neka kupe stan.
Jer nauku i administraciju imamo u pokušaju već dve, tri decenije, da ne objašnjavam dalje što dobro znate.

 

[Arahne]

Jer nauku i administraciju imamo u pokušaju već dve, tri decenije, da ne objašnjavam dalje što dobro znate.

Ne kapiram, ako možeš da objasniš. Nisam razumeo šta imamo nauku u pokušaju....?????

 

[Arahne]

U svakom slučaju udaljili smo se od BnV. Činjenica da je odlukom privremenog veća ukinuta studija koja predstavlja siže razmišljanja struke ( pretpostavljam da je tako) radi izgradnje BnV, govori nam sad jasnije nego ranije, da će u buduće sadašnja vlast, a na osnovu apsolutne vlasti ( to se u Rimu zvalo summum imperium) moći da menja i relativizuje mišljenja različitih stručnjaka radi povremenih potreba. Samim tim se razbija sistem i uvodi princip po kojem se radi cilja ne biraju sredstva. To nikako nije dobro i predstavlja nastavak desistematizacije države i u krajnjoj instanci suprotan je proces od formiranja države. Izgradnja sistema po kojem će se upravljati vlast i građani valjda predstavljaju imperativ u ovom trenutku. Loša poruka definitivno.

 

[Mair]

Izvini ako sam te uvredio, čast izuzecima. Poznajem par ljudi čiji su članovi porodica nastavili svoj intelektualni rad van zemlje. Ako se baviš softverom to možeš iz Srbije, ali ako hoćeš nešto drugo i da budeš u najnovijoj tehnologiji, a ne da radiš u ustanovi za overu kvaliteta kod nas, onda moraš napolje u svetske laboratorije, institute, pligone, a da nije poljoprivreda. U zadnjih deset godina ima pomaka, pokušali su sa stanovima za mlade naučnike blok 32, Petnicom, Centar za promociju nauke, Naučno tehnološki park itd. To su sve Laste od projekata.

Da ne idemo više u off teme.

 

[Arahne]

Nisi me uvredio, nego nisam shvatio šta si hteo da kažeš. Ni dalje mi nije jasno šta želiš da kažeš. Ukoliko želiš da kažeš da je nivo naučnog rada u Srbiji tragičan u odnosu na svetsku nauku, jedino što mogu da ti kažem da ili ne radiš kao naučnik, pa ne znaš kako izgleda naučni rad u Srbiji i u svetu ili da ti je argumentacija slaba.
I da, nauke nisu samo prirodne i tehnološke..... Kako da ti kažem, informiši se malo dublje, šire i kvalitetnije, ako želiš o ovoj temi da diskutuješ.
By the way, a kako je veliki deo bavljenja softverom naučni rad? Izvinjavam se mnogima koji obavljaju tu delatnost, ali samo onaj deo koji unapređuje saznanje o digitalnoj tehnologiji je naučni, dok je veći deo bavljenja softverom, komercijalno-zanatski deo posla....

 

[Mair]

Nemam znanja za naučne radove i nisam naučnik.

I da, nauke nisu samo prirodne i tehnološke.....

Naravno da sam mislio i na društvene nauke, samo ih nisam spomenuo, orjentisan sam više ka prirodnim naukama. Onaj koji se bavio društvenim istraživanjem u Srbiji je imao jedan od najboljih poligona u svetu za eksperimente i prostor za dokazivanje u poslednje tri decenije, tako da nije morao zbog toga da napušta zemlju, već zbog ne uspelog eksperimenta. :wink:

Edit:
Softver nije samo komercijlani. Kretanje robota je i dalje naučni posao koji se razvija, a upravlja softver. Koji može biti danas kao najnovij sposoban da sam piše algoritam i time uči da se kreće u prostoriji ako su točkovi ili hoda.

 

[Ronche]

http://www.beograd.rs/cms/view.php?id=1597295

Privremeni organ grada Beograda danas je između ostalog usvojio i Odluku o prestanku važenja Studije visokih objekata u Beogradu...Na stranu što je time aminovana izgradnja kule u projektu Beograd na vodi, možda se ponovo aktuelizuju ostali projekti koji su predviđali objekte visine 150+ metara.

 

[relja]

........
@Relja;
Što ponovi celu vest ili si hteo mene da pitaš nešto?
...

Ponovio sam mahinalno... valjda da se zna u kojem postu se prenosi ta vest o odluci Privremenog veća.

 

[Mair]

OK. Nemam ništa protiv, nego da ne trolujemo mnogo jer je veliki tekst, zato sam te pitao.

 

[ink]

Prodaja gradskog zemljišta je jednokratno rešenje za punenje budžeta grada (u našem slučaju, za otplaćivanje javnog duga grada Beograda). Jednom kad se proda zemljište nekom investitoru, to je to - sledeću prodaju istog vrši investitor. Šta ostaje za buduće generacije Beograđana?

 

[neshaoct]

...Činjenica da je odlukom privremenog veća ukinuta studija koja predstavlja siže razmišljanja struke ( pretpostavljam da je tako) radi izgradnje BnV, govori nam sad jasnije nego ranije, da će u buduće sadašnja vlast, a na osnovu apsolutne vlasti ( to se u Rimu zvalo summum imperium) moći da menja i relativizuje mišljenja različitih stručnjaka radi povremenih potreba. Samim tim se razbija sistem i uvodi princip po kojem se radi cilja ne biraju sredstva. To nikako nije dobro...

Paralela:

- Ruzvelt. Jedini koji je 4 puta biran za predsednika SAD. Svoj poslednji mandat nije ni ''odradio'', umro je brzo nakon pobede na izborima. Tek posle njega su izmenama odgovarajuće regulative ograničili broj mandata predsednika SAD na 2.

Vrhovni sud Amerike kod njih ima i ulogu Ustavnog suda.
Svi znamo koliko je tamošnji sistem kapitalistički. Vrhovni Sud Amerike je zato u deceniji od 1920.-1930. odbacivao, tj. proglašavao suprotnim Ustavu bilo koji Zakon kojim su državnoj administraciji davane ingerencije u privredi, mešanje u privredu. Najveći pravni stručnjaci Amerike (koji sede u tom sudu) kao suprotan Ustavu SAD proglašavli su svaki takav akt. Jednostavno, nema šta država da se meša u privredu, da zapošljava i sl...i fajront.

Ruzvelt se kandiduje za predsednika. Osnova njegovog programa je predviđala da se država meša u privredu kako bi se suzbila ekonomska kriza u kojoj je svet tada bio, da država zapošljava, da se troše pare iz budžeta za to. Faktički, njegov program je bio sve ono što je Vrhovni sud Amerike 10 godina unazad svojim odlukama već proglašavao suprotnim Ustavu Amerike. Na izborima Ruzvelt ubedljivo pobeđuje. Osvaja svoj prvi mandat. Pobeđuje ne kao što odmah pomislimo da je u Americi...ono sa par procenara razlike između kandidata. On je imao par desetina procenata razlike u odnosu na protivnika.
Po stupanju na dužnost, kreće da realizuje svoj program koji predviđa da država interveniše u privredi, da zapošljava, da izvodi tzv. javne radove, da troši pare iz buđžeta na zapošljavanja. Svi ti Zakoni izglasani u Kongresu završavaju opet pred Vrhovnim Sudom Amerike.

Logično bi bilo očekivati da su opet stručnjaci (najveći pravni umovi Amerike koji sede u tom sudu), obarali sve te zakone jer se u međuvremenu nije menjao Ustav SAD, ono što je bilo protivustavno pre 2, 3 ili 5 godina, moralo je biti i tada... Isti je Ustav SAD, isti ljudi koji odlučuju sede u tom sudu (mandat im je doživotni). Šta je struka uradila?
Nijedan akt nisu oborili. Sve su ih proglasili da su u skladu sa Ustavom Amerike.
Bili su odgovorni. Smatrali su da je narod, koji je jedini suveren, svojim glasanjem za Ruzveltov program rekao da želi mešanje države u privredu. I, zato su sve to dozvolili jer oni nisu iznad naroda.

Ovo samo kao paralela da se nikako ne treba uvoditi nekakav sistem vlasti stručnjaka koji eto imaju svoja pravila i ne zanima ih svet oko njih. Time što najveći pravni stručnjaci Amerike nisu oborili Ruzveltove zakone oni nisu srušili sistem Amerike, nego su pomogli da se izgradi novi, koji je narod, svojim glasanjem pokazao da želi. A, mišljenje naroda je apsolutno suvereno, važnije od bilo čijeg stava. Već u prvim godinama njegovog mandata stopa nezaposlenosti je počela da opada u Americi, usvojeni akti su počeli da daju efekte...

Struka daje mišljenja, analize, predloge (savete)...
Onaj kojeg biramo na izborima odlučuje. Ne struka. Za njih nikada nismo glasali, nikada im nismo dali mandat da odlučuju.

Naravno, ne govorimo ovde o čisto tehničkim stvarima, tipa da li treba u gradnji konkretnog objekta koristi taj i taj beton, ili ta i ta armatura, ili o načinu izgradnje i sl. Naravno da je tu mišljenje struke apsolutno.
Govorim o načelnim odlukama, o pravcima razvoja, o opštim, krovnim stavovima, odlukama...tu se struka pita za mišljenje, ali ne odlučuje.
Ako ona odlučuje i o takvim opštim stvarima...što mi onda idemo na izbore da biramo nekoga ko ionako neće odlučivati? :wink:

 

[neshaoct]

Prodaja gradskog zemljišta je jednokratno rešenje za punenje budžeta grada (u našem slučaju, za otplaćivanje javnog duga grada Beograda). Jednom kad se proda zemljište nekom investitoru, to je to - sledeću prodaju istog vrši investitor. Šta ostaje za buduće generacije Beograđana?

Javni dug grada Beograda nije problem. Predsedavajući veća koje je donelo tu odluku je izjavio pre par meseci da će grad Beograd do 2039. godine morati da otplati na ime glavnice i kamata 662 miliona evra. To je svega par procenata prihoda budžeta (iz kojeg će se to plaćati) do te iste 2039. godine. Samim tim u donošenju ove odluke nema motiva koji pominješ.
Zbog ograničavanja spratnosti potencijalni investitor je morao da ide u širinu, da gradi više objekata za šta mu je trebalo više zemljišta...koje onda još nije ni bilo upisano kao njegovo, nego u zakupu na 99 godina.
Kada se takav investitor pojavi kod ozbiljne Banke u npr. Minhenu i traži pare da pravi takav objekat, Banka pita...a, jeste li vlasnik tog zemljišta? Čim kaže da nije, tu mu je kraj mogućnosti da dobje ozbiljan kredit (veliki iznos, manja kamata, dugi rok otplate) od ozbiljne Banke.
Sada se sve to menja...plus što em postaje vlasnik zemljišta, em će moći da kupuje manje parcele jer će moći da ide u visinu, a ne samo u širinu kao do sada, za isti broj kvadrata.
Ovom izmenom se više dobrih stvari može dobiti kao posledica. Vreme će pokazati hoće li tako biti.

 

[Arahne]

Pravo da ti kažem ja ne idem na izbore da bih birao između različitih arhitekata koji imaju različite stavove o gabaritima objekata beogradskih građevina. Ja idem da biram političare koji će stvoriti ambijent, u kojem će biznismeni graditi građevine, prema pravilima koja su uspostavili urbanisti na osnovu koncenzusa.

 

[neshaoct]

...u kojem će biznismeni graditi građevine, prema pravilima koja su uspostavili urbanisti na osnovu koncenzusa.

Samo što je taj konsenzus nemoguće postići. Kako da sve baziramo na nečemu što je nemoguće?
Uvek će postojati drugi urbanisti koji će imati drugačiji stav...
Zato nekada treba da postoji neko ko kaže...sad će pravac razvoja da bude drugačiji.

 

[milanche]

2. Širina zelenog pojasa NBG strane Beograđanima ništa ne znači jer je taj prostor avetinjski prazan - Beograšani ga ne koriste.

Izgleda da ne živiš na Novom Beogradu čim pričaš tako nešto. Ima šetača, biciklista kao i rekreativaca, noću rade dobro poznati splavovi. Taj zeleni pojas je najveća vrednost koju grad ima u centru SA, a to ćeš verovatno shvatiti tek kada se sve izgradi na levoj i desnoj obali Savskog amfiteatra tj. "Beograd na vodi". Napominjem da će od onih nelegalnih kuća ostati samo sećanje na njih između Savskog keja i Crowne Plaza. Tu će biti zgrada do zgrade tako da će ovaj pojas uz priobalje biti jako željena zelena Oaza za ljude.

Izgleda da ja i ti ne zivimo na istom Novom Beohgradu, ili ne posecujemo isti kej. Setaca, biciklista i rekreativaca ima samo na uredjenim stazama, tj na oko ukupno 20m, dve staze - setalista u dva nivoa (od mosta Gazela do Usca, kao i od hotela Jugoslavija do restorana Lido). Ruku na srce, od hotela Jugoslavija do usca, biciklisticka staza malo krivuda i do nekih 20m zalazi u zeleni pojas, pa se tu mogu naci biciklisti i rekreativci, ali ogroman prostor "parka Prijateljstva" je pust. Sablasno pust. Sve dok se ne organizuje neki koncert ili beer fest.

 

[relja]

Ne bih se baš složio da je "sablasno" pust.
Tu i tamo se može videti poneka duša kako šeta ili jednostavno odmara u prirodi, ili neka grupica...
Mislim da treba čuvati ovakvo mesto (Park prijateljstva) u sred grada na koje čovek može da pobegne, makar i na sat-dva.
Nije sve u parama (u ovom slučaju od prodaje zemljišta), pare se potroše...

 

[direktor]

Problem sa parkom sto su radnici zelenila zabroravili na isti styo su dozvolili da se stabl;a koja su sadili drzavnici posuse i sto im nepada na pamet da to obnove

 

[relja]

Jeste, ali ne radi se samo o Parku prijateljstva, već i o povšini kod MSU.
Bili bi smo ludi kada bi to primenovali u GGZ.

 

[milanche]

@relja,
Jako, jako retko sam vidjao po par ljudi koji su se tu zatekli. Mozda se nisam dobro izrazio hteo sam da budem sto sazetiji, ali se potpuno slazem sa toobom da je sam park prijateljstva potreban, na kraju i sluzi za organizovanje velikih manifestacija.

Vise sam hteo da istaknem da se koriste uredjeni javni gradski prostori, uredjena setalista i staze (pa i parkovske), uredjene biciklisticke staze, uredjeni prostor za rekreaciju, ali ne i svaka ''zelena' povrsina - odnosno da pudem precizniji svaka neuredjena livada. Za svaki gradski javni prostor je potreban adekvatan sadrzaj.

Za potrebe nekih svojih radova na fakultetu, bavio sam se odnosom mesta i nemesta koje se odnose na javni prostor, pa cu izdvojiti samo ovo:
"Ako se mesto moze definisati kao identitetsko, relaciono i istorijisko, onda ce prostor koji se ne moze definisati ni kao indetitetski, ni kao relacioni, ni kao istorijiski biti nemesto" Mark Oze, "Nemesta". (malo filozofije za Zumu )
Ogromni 'zeleni' prostori, bez funkcije i sadrzaja, u gradskim sredinama nemaju ni indetitesko ni relaciono, a u ovom slucaju ni istorijisko znacenje (izuzimajuci sam park prijateljstva).

Takodje, jako je urbanisticki lose, stvarati ogromne isto-funkcionalne prostore. To se odnosi i na velike posovne kvartove - jer su 'mrtvi' posle radnog vremena, to se odnosi i na ogromne stambene kvartove jer su poluprazni za vreme radnog vremena, ali se takodje to odnosi na ogromne "zelene" povrsine. Na velikim povrsinama se ne moze obezbediti dovoljna (naglasak na dovoljna, ne preterana) koncetracija ljudi, sto vrlo cesto dovodi do manjka osecaja sigurnosti, pa samim tim i koriscenja javnog prostora.

Zeleo bih da spomenem i kej od restorana Lido pa nadaljle uzvodno, gde je neposredno uz setaliste stambeno usluzna delatnost. Isto tako neposredno pored dorcolskog keja se nalaze stambene zgrade kao i sportski kompleksi. Ta setalista, funkcionisu bez ikakvih problema.

Ono sto sam zeleo kao poentu da istaknem, da nije dobro biti iskljuciv po pitanju sadrzaja i oblikovanja, vec kroz raznovrsnost i logicnost nadovezivanja sadrzaja i ambijenata na tako dugackom potezu dobiti dodatni kvalitet gradskog javnog prostora.

 

[relja]

OK, meni se učinilo da će tema da skrene u smeru ka "neiskorišćenosti zelenih površina na Ušću".
Imao diskusiju o tome, i ne bih trovao ovu temu. Da, Ušćem se treba pozabaviti kako bi ga ljudi više koristili, ali ga treba sačuvati od tranzicione rasprodaje i od trenda građenja samo da bi se kumovskoj firmi nabacio projekat finansiran iz budžeta.

A obale Savskog amfitetatra bi trebalo urediti po ugledu na savske blokove, Ušće, Zemun i Dorćol.
E sad, Ušće, Dorćom, Blokovi imaju predivnu obalu koja je uređena u vreme kada se nije razmišljalo o ugostiteljstvu na obalama reka. Nije se razmiljalo ni o privatnom preduzetništvu, pa su ti krajevi grada urbanistički tako i uređeni, bez funkcionalnih lokala sa pratećom infratsukturom (prilazi, dostava, parking, priključci...). Savski amfiteatar je šansa da se ta obala uredi po potrebama ugostiteljstva i da se neke druge lokacije rasterete i očiste od nelegalnih i privremenih objekata. Naravno, ako bi se razmišljalo u tom smeru, a ne o hiljadama stanova za strance u Beogradu...

 

[milanche]

Samo da dodam, da nebude zabune, da nikako nije dobro ni potpuno odsustvo rekreacionih ili sportskih sadrzaja uz obalu reke, ni zaista preblizu reke postavljene zgrade na ovom prezentiranom 'navodnom Beogradu'. Rekreacioni sadrzaji bi dodatno oplemenili javni prostor i privukli dodatne korisnike, dok udaljene objekata od oko 50m od obale (kao sto je hotel Juga, zgrade na Dorcolu i td), omogucava potrebnu prijatnost i ugodnost.

p.s Relja, slazem se