Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[laki72]

I?
Ko ce da finansira taj sinski sistem?
Emiracani ili neki drugi strani investitor?
Sa ovakvim odnosom prema javnom prevozu i ovolikim stepenom sverca???
Aha, izvini.... :shock:

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[b_tuta]

Izvini laki ali i da je naplata 0% opet bi bilo isplativo da se uvede rail linija, pogotovu na duge staze. Ne moze razvoj javnog prevoza da se tako revansisticki veze sa naplatom posto to nema nikakvog smisla. JGP stedi novac na duge staze (i to ne samo novac) i zbog toga treba da se ulaze u njega. A naplata se menjala u toku vremena i opet ce porasti (cini mi se uskoro)...

Realno brza LRT linija na potezu Dunav stanica - Obrenovac (ili slicna) i metro jednog dana kroz SA pa na Terazije resava taj deo grada bez problema

 

[stf]

I
Sa ovakvim odnosom prema javnom prevozu i ovolikim stepenom sverca???

Па ти си пријатељу надмашио и Бусплусову гебесовску кампању од пре 2 године ... шверцери криви јер нема метроа ... па већу глупост тешко да сам икада прочитао...

 

[belka]

Nije u redu tako da mu kažeš "veću glupost nisam pročitao"... Nije mislio ni konkretno tako, niti je tako rekao. Izloženi smo maskirnom projektu o kome ne znamo bukvalno ništa osim performanse 3 milijarde evra i dva miliona kvadrata i spejsšatl prezentacije. I sad nas par skeptičara i nevernika pokušavamo da razaberemo šta se krije iza svega, i vi nas na svakom koraku sačekujte sa klizećim startovima. Nije u redu.

 

[laki72]

I
Sa ovakvim odnosom prema javnom prevozu i ovolikim stepenom sverca???

Па ти си пријатељу надмашио и Бусплусову гебесовску кампању од пре 2 године ... шверцери криви јер нема метроа ... па већу глупост тешко да сам икада прочитао...

Procitaj samo svoje postove, pa ces se nacitati gluposti, pocev od licitiranja placam-ne placam, preko Dedinja-zabranjenog grada (jer si se ti osecao lose) pa sve do postova na ovoj temi. Pri tom sve cesce sebi dozvoljavas da sve neistomisljenike etiketiras pogrdnim imenima.
Izvini, ali kvalitet tvojih postova u zadnje vreme se svodi na neargumentovano ponavljanje praznih prica.

Sta sam sporno rekao?
Jel ideja da se eventualni projekat 'Bgd na vodi' finansira 'privatnim kapitalom' iz UAE? Valjda je jasno da njih kao bilo kog drugog investitora zanima da ulaze u nesto iz cega u nekom realnom vremenu moze da povrati ulozeno i pocne da stvara profit.
Dal mi kao korisnici prevoza svojim ne placanjem uticemo na njihovu odluku? Dal grad koji posle 2 godine raskida javno - privatno partnerstvo 'BusPlus' sa turskom firmom utice na donosenje odluke o ulaganju u metro ili prigradski sinski sistem bilo koje vrste?

Za trenutakcse manite lepih zelja i mastanja i pokusajte realno da sagledate situaciju.
Zapitajte se da je vas novac u pitanju dal bi ste ulagalii u takav posao???!

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2

 

[stf]

Izvini, ali kvalitet tvojih postova u zadnje vreme se svodi na neargumentovano ponavljanje praznih prica.

Слажем се. Прилагођавам се. Какви саговорници, такави и постови.

 

[belka]

Opet uvredljiv cinizam. Sa visine. Nepotrebno. Ako su mene primirili, mogao bi i ti da spustiš loptu. Hajde da pronađemo odgovor kuda plovi ovaj brod, zar to nije suština svih naših polemika i rasprava, a ne da se prepucavamo i podje*******avamo jedni druge, svako malo kako nam se zalomi, ili kako nam ko prileti na penal. Zatim da tim traganjem za odgovorima, pronađemo neko održivo rešenje i ideju za SA. Mislim da je to suština, a ne nadgornjavanje u beskraj, u čemu sam priznajem i ja doprineo podosta u vreme izbora, čega sam svestan i zbog čega se izvinjavam.

 

[Вожд]

Уколико изградња Бнв буде напредовала и самим градским властима ће постати савршено јасно да метро линија неће имати алтернативу за решење проблема саобраћаја, на у тој мери насељеном а невеликом простору и хтела то или не, мораће нешто да уради по том питању, наравно, сопственим средствима, у супротном живот у том београдском даунтауну ће изгубити на квалитету због практично ограничености кретања и неће бити интересовања за те фамозне квадрате.
Ако све остане на тржном центру, кули и хотелу а остало силом прилика остане зелена површина (што би по мени било и најбоље, то јест Ц.К и т.ц. Ушће окружени парком Пријатељства, само са ове стране Саве), то онда не компликује значајно актуелну саобраћајну проблематику.

 

[Борчанац]

Opet uvredljiv cinizam. Sa visine. Nepotrebno. Ako su mene primirili, mogao bi i ti da spustiš loptu. Hajde da pronađemo odgovor kuda plovi ovaj brod, zar to nije suština svih naših polemika i rasprava, a ne da se prepucavamo i podje*******avamo jedni druge, svako malo kako nam se zalomi, ili kako nam ko prileti na penal. Zatim da tim traganjem za odgovorima, pronađemo neko održivo rešenje i ideju za SA. Mislim da je to suština, a ne nadgornjavanje u beskraj, u čemu sam priznajem i ja doprineo podosta u vreme izbora, čega sam svestan i zbog čega se izvinjavam.

Нема потребе да се извињаваш. За овакво размишљање само следи велики + и велико хвала.
Да се нађемо сви негде на средини (или не нађемо) али без сукоба и ниподаштавања саговорника и њихових ставова. :kk:

СТФ, не прилагођавај се, већ издигни изнад. Ако верујеш у свој став (сличан мом) оправдај га и буди упоран, мора доћи до изражаја ако је тачан, кад тад. Ако схватимо лично све правићемо само галаму, која не користи никоме.

 

[stf]

СТФ, не прилагођавај се, већ издигни изнад. Ако верујеш у свој став (сличан мом) оправдај га и буди упоран, мора доћи до изражаја ако је тачан, кад тад. Ако схватимо лично све правићемо само галаму, која не користи никоме.

Кад неко изјави да су "ти постови у последње време такви и такви" како да одговорим када то једноставно није тачно ... Моји постови само данас (као и сваки други дан) квалитетом варирају како у којој теми а све зависно од - саговорника. Могу да разговарам академски, а могу и улично. За такав начин прилагођавања неки кажу да је лоше неки да је предност. Шта га знам шта је заиста боље.

Упореди само мој данашњи пост на теми Аутобуси са постом на теми Старог млина. Као две особе да су писале. Ја сам такав на овом форуму одувек, коме не одговара - жао ми је.

 

[spatiotecte]

STF i ja smo odrasli u zesce zaje*******anom kraju, paviljoni rodjaci, ako znate sta hocu da kazem...
Ako ne znate, ko vam j... kevu... normalno i svecu...

 

[stf]

 

[Arahne]

Močvarci...

 

[Вожд]

Спаваона рођаци..

Него могли би ови наши властодршци да купе Lilypad, па да га возају од Газеле до трамвајског и назад, када већ хоће град на води..

 

[Express]

Da se malo osvrnemo na Savski Amfiteatar.

Vest o ukidanju kontroverznog propisa je donela i nove informacije: Podizanje visine sa 150m na 210m i to u starom delu grada. Ujedno visina objekta u samom projektu Beograd na Vodi je podignuta sa 180m na 210m.

Ovakva vest predstavlja svojevrsno saucesce krmacizaciji jednog glavnog grada sto je za svaku pohvalu.

Sta Emporis kaze za Shinjuku distrikt:

http://www.emporis.com/borough/shinjukuku-tokyo

^^^Shinjuku Nomura Building 209m (u pozadini Sompo Japan 200m)

^^^Shinjuku Sumitomo Building 210.3m

^^^Shinjuku Center Building 222.81m

^^^Shinjuku Mitsui Building 225m (verovatno sa sve antenama posto je SC ipak visi sto se moze videti sa slika)

Da li ce mogucnost prodaje zemljista omoguciti gradnju vise od jednog P+50 objekta? Ako je tako mozda dobijemo mini klaster od jedno 6 normalnih kula u visinskoj zoni od 200-225m uz istovremenu eliminaciju kanjona niskih kula P+20, 25, 30.

 

[Karlo del Ponte]

Није потребно да знате шпански да би сте разумели. Све у свему, лаки шински систем, који иде од садашње Главне железничке, преко Старог железничког ка Сурчину са краком за аеродром, а друга линија ка Обреновцу.
[YouTube]yUkM7oTnQyk[/YouTube]
http://www.youtube.com/watch?v=yUkM7oTnQyk

 

[Вожд]

А што да не..
Па да лепо уместо шина порасте Сентрал парк.
Још само ове раже да запате..

 

[spatiotecte]

Ovi soliteri u Tokiju su ruzni do bola.

 

[mekbejn]

Ajde što su ružni, nego nemaju ni minimum zelenila.
Bar ja se protivim krmačizaciji zbog zauzeća parcela od 100% i nedostatka nekog prostora za čoveka.
I šta nam vredi ovde kula, ako dole nema 3 klupe???

 

[direktor]

khm

a kako je to planirano za olimpijadu

 

[Express]

Ajde što su ružni, nego nemaju ni minimum zelenila.
Bar ja se protivim krmačizaciji zbog zauzeća parcela od 100% i nedostatka nekog prostora za čoveka.
I šta nam vredi ovde kula, ako dole nema 3 klupe???

Lepota je subjektivna. Btw. Sumitomo ima zlo od fasade. Ostale jesu jednostavne ali imaju svoje kvalitete u odnosnu na druge, posebno nase i Americke iz istog perioda gradnje. Tesko da mozes da poredis BOC Hong Kong sa kraja 80ih sa kutijom iz 60-ih ili 70-ih. Za svoj stil su i vise nego dobre.

Gledaj ovo:

https://www.google.com/maps/place/C...m2!3m1!1s0x487602ba7a12992f:0x4d821857a5e4a41

^^^London. Canary Wharf. Imamo blazi oblik kanjona (nize zgrade pribijene uz visoke) sa jednim parkom i drugom zelenom povrsinom sa dve grupe stabala. Ima trave ali zelene povrsine su oskudne po pitanju ornamentalnog zelenila (oblikovanog sisanog niskog zbunja). U odnosu na ukupnu kvadraturu procenat zelenila je veoma mali dok u samim blokovima gde se nalaze objekti na mnogim mestima nema ni jednog jedinog stabla. Imamo Trg Montgomeri sa oskudnim zelenilom i redove niskih stabala kod DLR stanice. Imamo jos nesto malo oskudnog zelenila dalje ka zapadu i to bi bilo to sto se Kanari Vorfa tice.

Idemo dalje.

https://www.google.com/maps/place/M...m2!3m1!1s0xd422997800a3c81:0xc436dec1618c2269

^^^Madrid CTBA. Pored Bulevara je zelenilo oskudno da ne bi ugrozilo monumentalnost/markiralo pogled na oblakodere dok je sa suprotne strane znatno vise izrazeno. Doduse sada su krosnje male jer je drvece mlado tako da tek treba da poraste. Najvaznija stvar je da i kada poraste nece marikirati zgrade sa glavne ulice iz prostog razloga sto je smesteno sa sporedne strane bloka. Ovo je neko srednje resenje.

https://www.google.com/maps/place/B...2!3m1!1s0x47a84e2b719cf2f3:0x8dba8fa58c57d186

^^^Berlin Potsdamer Platz. Ni drveta! U pitanju je trg, dakle plato. I pored toga sto su zgrade duplo nize postavljene su veoma blizu. Pored imamo samo ulice i plato.

https://www.google.com/maps/place/P...m2!3m1!1s0x47e66e1f06e2b70f:0x40b82c3688c9460

https://www.google.com/maps/place/P...m2!3m1!1s0x47e66e1f06e2b70f:0x40b82c3688c9460

^^^Pariz. La Defense. Prostor ispred Totala i Areve ima plato okruzen drvecem. Nista specijalno. Ima dovoljno stabala da mozete da se sklonite od sunca ciji zraci prodiru izmedju zgrada a opet ukoliko zelite da vidite/slikate zgradu nece vas ometati (drvece) kada stanete na plato koji je bez zelenila. Plato predstavlja slobodan prostor koji ne ometa pogled.

Na drugom mestu kod Deksije jasno vidimo "niski kanjon". Ako je Menhetn visoki onda je ovo svakako niski. Odlican primer klastera P+30 Beograda na Vodi izdvojenog od usamljene P+50 kule koju sa zemlje "guta" monstruozna hala od mola. Ni drveta, ni kuceta, ni maceta (mislim na Defense). Tuga.

Ako samo malo rotiramo pogled videcemo monumentalni plato sa zelenilom. No plato je toliko velike povrsine da opet mozete da se udaljite od stabala tako da vam ne ometaju pogled na objekte. Evo kako izgleda:

https://www.google.com/maps/place/P...m2!3m1!1s0x47e66e1f06e2b70f:0x40b82c3688c9460

Dakle iz svega ovoga mozemo doneti zakljucak da je zelenilo potrebno dimenzionisati i postaviti tako da ne ometa percepciju grandioznosti objekata i celog kompleksa. Jasno je da su platoi bez ikakvog zelenila veoma siromasni. Medjutim pretrpavanje predimenzioniranim stablima koja markiraju objekte poput Trga Nikole Pasica je takodje pogresno.

Da se vratim na Tokijo:

https://www.google.com/maps/place/S...2!3m1!1s0x60188d2059b7fd4b:0xec61c68fe232efd2

https://www.google.com/maps/place/S...2!3m1!1s0x60188d2059b7fd4b:0xec61c68fe232efd2

^^^Tokijo. Shinjuku. Jasno je kao dan da je plato ispred Shinjuku Sumitomo zgrade gotovo postedjen zelenila. Medjutim Ispred Shinjuku Mitsui i Shinjuku Center zgrada vidimo dosta velikih krosnji i to vecih nego kod drugih navedenih poznatih i to Evropskih primera.

 

[boca-ica]

Zbog nekog ekstra visinskog metra
odričemo se velikog centralnog parka ....
a posle povratka ili popravke nema

 

[stf]

Boco, park na toj lokaciji (ako je želja da bude na celoj) je ekonomski neizvodljiv, neizvodljiviji čak i od predstavljenog projekta. Čak ni u cocijalističkom sistemu to nije planirano a u tom sistemu su takvi potezi jedino i bili mogući ...

 

[Karlo del Ponte]

Jedan od cenzurisanih članaka, i jedan od retkih inženjera koji sme da se potpiše ispod svog stava uprkos svemu!

http://www.skyscrapercity.com/showpost. ... count=1352

Diletantizam kao urbanizam – Beograd na vodi

Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe, zlobne i prijateljske,
umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane. Tvorci projekta Beograd na vodi
očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio
samo jedan – imate li vi tri milijarde evra?

Piše: Branko BOJOVIĆ

Najnovija inicijativa oko projekta Beograd na vodi započela je, za javnost, pre skoro
dve godine, u vreme pretprošlih izbora. Taj projekat se i danas nalazi u nekoj vrsti
poluilegale – o projektu nema kvalifikovanih stručnih informacija. S vremena na
vreme pojave se dosta površni novinarski tekstovi sa pohvalama investitorima i
panegiricima genijalnom projektantu. Pojavile su se i neke elektronske animacije,
kao i slike nekih političara koji sa udivljenjem gledaju ono što ne razumeju. Ali ono
što političari ne razumeju, razumeju profesionalni urbanisti, već na prvi pogled.
Nekoliko marginalija koje slede govore o onome što se, na prvi pogled, vidi u
ponuđenom projektu Beograd na vodi. Nalazim da su to teme za vrlo ozbiljan
stručni razgovor.

1. Kontekst. Savski amfiteatar se prostire od Gospodraske mehane do
Kosančićevog venca i obuhvata levu i desnu stranu Save koje treba integrisati.
Projektom Beograd na vodi obuhvaćen je mali deo Savskog amfiteatra, koji se
tretira autonomno kao fragment ukupnog prostora Amfiteatra, što nije dobro. Iz
ponuđenog rešenja vidi se da se zadržava Zarićev (tramvajski) most, da se ne
planira most u Nemanjinoj ulici. Predstava okolnog prostora je netačna, jer nije
„podignuta“ iz geodetske podloge pa sadrži netačne gabarite, odnosno volumene
objekata, što otežava orijentaciju u prostoru.

2. Reka. Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina
od 120 m između stubova planiranih mostova i najmanje 12 m visine mosta iznad
novoa velike vode. Širina Save u zoni Savskog amfiteatra je oko 200 m. Zbog
krivine reke matica je bliža desnoj obali, koja je vekovima izložena bočnoj fluvijalnoj
eroziji. Dublji deo korita je bliži desnoj obali reke. Neke od intervencija u okviru
projekta Beograd na vodi bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan
uticaj na njeno korišćenje.

3. Mostovi. Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo
stubova, odnosno lukova malog raspona. Ovakva koncepcija mosta ukida Savu kao
plovni put. Zarićev (tramvajski) most se zadržava, most u produžetku Nemanjine
ulice za koji postoji urađena tehnička dokumentacija se ne predviđa. Ovaj most je
bio predviđen za motorni saobraćaj.

4. Kula. Planirana kula oko 50 m ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih
razloga. Jedini razlog za to može biti želja da se ostvari originalnost po svaku cenu.
Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode – uspor uzvodno od kule i
ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži.
Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod
Beogradom nije potok u Provansi. Oblik kule je neoriginalan tj. on je imitacija
londonskog „krastavca“ . Kula će apsolutno domininirati slikom i siluetom Beograda,
odnosno osporiće dominaciju Hrama svetog Save u slici i silueti grada. Planirana kula će isto kao i crna Beograđanka biti deo običnog poslovnog servisa Beograda,
odnosno biće simbol ničega.

5. Razvoj. Planirano je između 1,5 i 2,0 miliona m2 poslovnog prostora. Računajući
sa 15 m2 po zaposlenom to je 100 do 130 hiljada radnih mesta u jednoj smeni,
odnosno 200 do 260 hiljada ranih mesta u dve smene. Ako 1/3 toga broja popune
nezaposleni Beograđani ostalih 130 do 160 hiljada radnih mesta popuniće se
imigracijom u Beograd, odnosno redistribucijom stanovništva unutar Srbije.
Prosečna porodica u Srbiji ima tri člana, što znači 390 do 480 hiljada novih
stanovnika u Beogradu. Beogradu već nedostaje 100 do 120 hiljada stanova, a za
imigrante treba izgraditi još oko 150 hiljada stanova. Sve ovo znači dalje pražnjenje
Srbije, odnosno stvaranje u Srbiji dva geta – geta Beograd i geta Srbija. Posle
realizacije projekta Beograd na vodi priča o ravnomernom regionalnom razvoju
Srbije može biti namenjena samo malumnim građanima.

6. Šoping mol. Šoping molovi velikog kapaciteta koji zahtevaju hiljade i desetine
hiljada parking mesta najbolje je da se grade na periferijskim lokacijama uz pristupne
autoputeve a ne u centru grada na najskupljem gradskom građevinskom zemljiištu.

7. Tehnički parametri. Svaki urbanistički projekat pa i ovaj projekat ostvaruje se ne
samo finansijskim nego i tehničkim sredstvima. Projekat ove vrste ne može se
predstavljati samo kompjuterskim animacijama nego i tehničkim parametrima koji
potpuno nedostaju.


Kao relativni stručnjak, koji se urbanizmom bavi preko 40 godina iz navedenih
činjenica izvodim sledeće zaključke:
- Ljudi uključeni u projekat Beograd na vodi pokazuju ozbiljan diletantizam tj.
pokazuju da ne znaju ni gde su ni šta rade.
- Očigledno je da srpski model demokratije podrazumeva da svako radi ono što ne
zna.
- Demokratija je po definiciji poštovanje procedura i javnost tih procedura. U slučaju
ovog projekta sve odredbe zakona i podzakonskih akata, Generalnog urbanističkog
plana (GUP-a) i dr. su poništene ili proizvoljno tumačene.
- Postoji potrebe svake nove vlasti u Srbiji da se obeleži i zapiše u urbanu strukturu
Beograda nekim stvarnim ili lažnim simbolom, bez obzira na cenu. Primeri su Adski
most, želja za izgradnjom žičare između Tvrđave i Ratnog ostrva i slično. Za
neuspele urbanističke i druge investicione zahvate u Beogradu i Srbiji treba uvesti
lustraciju u političko-pravni sistem. Lustracija za Adski most sprovedena je voljom
građana u proteklim izborima.
- Eliminacija domaće pameti i znanja ima cenu. To pokazuje primer mosta kod Beške koji je ugovoren za 36 miliona evra, a izvođač traži skoro 100 miliona evra,
to pokazuje i Adski most i niz drugih investicija u Beogradu i Srbiji.
- Eliminacije domaće pameti i znanja pokazuje profincijalni kompleks naše vlasti,
koju je precizno definisala narodna poslovica „U tuđeg tatka, slađa patka“. Potrebno
je proučiti rezultate stavljanja domaće pameti i znanja van upotrebe, tj. koliko košta
uvođenje u razne investicione poslove firme i ljude koji ne poznaju ni grad, ni
problem, ni prostor, ni političko-pravni sistem.
- Treba sagledati ogromne socijalne posledice te politike. Tako, na primer, sve naše
tehničke fakultete treba proglasiti za fakultete za školovanje podizvođača, kao
sledeći korak porobljavanja domaće tehničke pameti. Treba na odgovarajući način
promeniti nastavni i školski sistem, a studenti zajedno sa diplomom treba da dobiju i
pasoš.

- Na kraju, poseban komentar, odnosno predlog da se uvede nova revolucionarna
demokratska praksa i da se ta praksa ozakoni novim Zakonom o planiranju i
izgradnji. Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe,
zlobne i prijateljske, umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane.
Tvorci projekta Beograd na vodi očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih
vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio samo jedan – imate li vi 3 milijarde
evra? Kao star čovek shvatio sam društvenu suštinu ovog odgovora – ne može
svako da ima pravo na mišljenje o ovom projektu naročito ako nema 3 milijarde
evra. Duh primedbe je uvođenje ekonomskog cenzusa na pravo na mišljenje. Ja
lično imam oko 300 hiljada evra u nekretninama, biblioteci, hemeroteci, fototeci,
fonoteci i drugo. To je jedan desetohiljaditi deo od 3 milijarde evra. Za toliko sam i
primedbovao.

„Izgradnja“ br. 3-4/2014, 167-168.

Ovaj članak je objavljen u Stavovi i tagovana Beograd na vodi, Branko Bojović, 22/04/2014 [./Diletantizam
kao urbanizam – Beograd na vodi AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE_files/Diletantizam kao urbanizam –
Beograd na vodi AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE.htm] .

 

[neshaoct]

Jedan od cenzurisanih članaka...

A, šta je tačno cenzurisano?
http://bit.ly/1igybyR

Tekst stoji na sajtu ''Akademija arhitekture Srbije'', objavljen je pre koliko...dan-dva?