Diletantizam kao urbanizam – Beograd na vodi
Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe, zlobne i prijateljske,
umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane. Tvorci projekta Beograd na vodi
očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio
samo jedan – imate li vi tri milijarde evra?
Piše: Branko BOJOVIĆ
Najnovija inicijativa oko projekta Beograd na vodi započela je, za javnost, pre skoro
dve godine, u vreme pretprošlih izbora. Taj projekat se i danas nalazi u nekoj vrsti
poluilegale – o projektu nema kvalifikovanih stručnih informacija. S vremena na
vreme pojave se dosta površni novinarski tekstovi sa pohvalama investitorima i
panegiricima genijalnom projektantu. Pojavile su se i neke elektronske animacije,
kao i slike nekih političara koji sa udivljenjem gledaju ono što ne razumeju. Ali ono
što političari ne razumeju, razumeju profesionalni urbanisti, već na prvi pogled.
Nekoliko marginalija koje slede govore o onome što se, na prvi pogled, vidi u
ponuđenom projektu Beograd na vodi. Nalazim da su to teme za vrlo ozbiljan
stručni razgovor.
1. Kontekst. Savski amfiteatar se prostire od Gospodraske mehane do
Kosančićevog venca i obuhvata levu i desnu stranu Save koje treba integrisati.
Projektom Beograd na vodi obuhvaćen je mali deo Savskog amfiteatra, koji se
tretira autonomno kao fragment ukupnog prostora Amfiteatra, što nije dobro. Iz
ponuđenog rešenja vidi se da se zadržava Zarićev (tramvajski) most, da se ne
planira most u Nemanjinoj ulici. Predstava okolnog prostora je netačna, jer nije
„podignuta“ iz geodetske podloge pa sadrži netačne gabarite, odnosno volumene
objekata, što otežava orijentaciju u prostoru.
2. Reka. Sava je međunarodni plovni put kome se mora obezbediti minimalna širina
od 120 m između stubova planiranih mostova i najmanje 12 m visine mosta iznad
novoa velike vode. Širina Save u zoni Savskog amfiteatra je oko 200 m. Zbog
krivine reke matica je bliža desnoj obali, koja je vekovima izložena bočnoj fluvijalnoj
eroziji. Dublji deo korita je bliži desnoj obali reke. Neke od intervencija u okviru
projekta Beograd na vodi bitno menjaju karakter toka reke, što će imati značajan
uticaj na njeno korišćenje.
3. Mostovi. Planirani pešački most postavljen je nisko iznad vode sa mnogo
stubova, odnosno lukova malog raspona. Ovakva koncepcija mosta ukida Savu kao
plovni put. Zarićev (tramvajski) most se zadržava, most u produžetku Nemanjine
ulice za koji postoji urađena tehnička dokumentacija se ne predviđa. Ovaj most je
bio predviđen za motorni saobraćaj.
4. Kula. Planirana kula oko 50 m ulazi u rečno korito Save iz potpuno nejasnih
razloga. Jedini razlog za to može biti želja da se ostvari originalnost po svaku cenu.
Ovakva pozicija kule izazvaće poremećaj protoka vode – uspor uzvodno od kule i
ubrzanje protoka u profilu kule. Pozicija kule će otežati manevar brodova i barži.
Pojaviće se veliki problemi fundiranja kule, odbrane od leda i drugo, jer Sava pod
Beogradom nije potok u Provansi. Oblik kule je neoriginalan tj. on je imitacija
londonskog „krastavca“ . Kula će apsolutno domininirati slikom i siluetom Beograda,
odnosno osporiće dominaciju Hrama svetog Save u slici i silueti grada. Planirana kula će isto kao i crna Beograđanka biti deo običnog poslovnog servisa Beograda,
odnosno biće simbol ničega.
5. Razvoj. Planirano je između 1,5 i 2,0 miliona m2 poslovnog prostora. Računajući
sa 15 m2 po zaposlenom to je 100 do 130 hiljada radnih mesta u jednoj smeni,
odnosno 200 do 260 hiljada ranih mesta u dve smene. Ako 1/3 toga broja popune
nezaposleni Beograđani ostalih 130 do 160 hiljada radnih mesta popuniće se
imigracijom u Beograd, odnosno redistribucijom stanovništva unutar Srbije.
Prosečna porodica u Srbiji ima tri člana, što znači 390 do 480 hiljada novih
stanovnika u Beogradu. Beogradu već nedostaje 100 do 120 hiljada stanova, a za
imigrante treba izgraditi još oko 150 hiljada stanova. Sve ovo znači dalje pražnjenje
Srbije, odnosno stvaranje u Srbiji dva geta – geta Beograd i geta Srbija. Posle
realizacije projekta Beograd na vodi priča o ravnomernom regionalnom razvoju
Srbije može biti namenjena samo malumnim građanima.
6. Šoping mol. Šoping molovi velikog kapaciteta koji zahtevaju hiljade i desetine
hiljada parking mesta najbolje je da se grade na periferijskim lokacijama uz pristupne
autoputeve a ne u centru grada na najskupljem gradskom građevinskom zemljiištu.
7. Tehnički parametri. Svaki urbanistički projekat pa i ovaj projekat ostvaruje se ne
samo finansijskim nego i tehničkim sredstvima. Projekat ove vrste ne može se
predstavljati samo kompjuterskim animacijama nego i tehničkim parametrima koji
potpuno nedostaju.
Kao relativni stručnjak, koji se urbanizmom bavi preko 40 godina iz navedenih
činjenica izvodim sledeće zaključke:
- Ljudi uključeni u projekat Beograd na vodi pokazuju ozbiljan diletantizam tj.
pokazuju da ne znaju ni gde su ni šta rade.
- Očigledno je da srpski model demokratije podrazumeva da svako radi ono što ne
zna.
- Demokratija je po definiciji poštovanje procedura i javnost tih procedura. U slučaju
ovog projekta sve odredbe zakona i podzakonskih akata, Generalnog urbanističkog
plana (GUP-a) i dr. su poništene ili proizvoljno tumačene.
- Postoji potrebe svake nove vlasti u Srbiji da se obeleži i zapiše u urbanu strukturu
Beograda nekim stvarnim ili lažnim simbolom, bez obzira na cenu. Primeri su Adski
most, želja za izgradnjom žičare između Tvrđave i Ratnog ostrva i slično. Za
neuspele urbanističke i druge investicione zahvate u Beogradu i Srbiji treba uvesti
lustraciju u političko-pravni sistem. Lustracija za Adski most sprovedena je voljom
građana u proteklim izborima.
- Eliminacija domaće pameti i znanja ima cenu. To pokazuje primer mosta kod Beške koji je ugovoren za 36 miliona evra, a izvođač traži skoro 100 miliona evra,
to pokazuje i Adski most i niz drugih investicija u Beogradu i Srbiji.
- Eliminacije domaće pameti i znanja pokazuje profincijalni kompleks naše vlasti,
koju je precizno definisala narodna poslovica „U tuđeg tatka, slađa patka“. Potrebno
je proučiti rezultate stavljanja domaće pameti i znanja van upotrebe, tj. koliko košta
uvođenje u razne investicione poslove firme i ljude koji ne poznaju ni grad, ni
problem, ni prostor, ni političko-pravni sistem.
- Treba sagledati ogromne socijalne posledice te politike. Tako, na primer, sve naše
tehničke fakultete treba proglasiti za fakultete za školovanje podizvođača, kao
sledeći korak porobljavanja domaće tehničke pameti. Treba na odgovarajući način
promeniti nastavni i školski sistem, a studenti zajedno sa diplomom treba da dobiju i
pasoš.
- Na kraju, poseban komentar, odnosno predlog da se uvede nova revolucionarna
demokratska praksa i da se ta praksa ozakoni novim Zakonom o planiranju i
izgradnji. Svaki javni posao podleže primedbama. One mogu biti pametne i glupe,
zlobne i prijateljske, umesne i neumesne, argumentovane i neargumentovane.
Tvorci projekta Beograd na vodi očekuju samo pohvale. Na mnoge primedbe raznih
vrsta i nesmislene i smislene, odgovor je bio samo jedan – imate li vi 3 milijarde
evra? Kao star čovek shvatio sam društvenu suštinu ovog odgovora – ne može
svako da ima pravo na mišljenje o ovom projektu naročito ako nema 3 milijarde
evra. Duh primedbe je uvođenje ekonomskog cenzusa na pravo na mišljenje. Ja
lično imam oko 300 hiljada evra u nekretninama, biblioteci, hemeroteci, fototeci,
fonoteci i drugo. To je jedan desetohiljaditi deo od 3 milijarde evra. Za toliko sam i
primedbovao.
„Izgradnja“ br. 3-4/2014, 167-168.
Ovaj članak je objavljen u Stavovi i tagovana Beograd na vodi, Branko Bojović, 22/04/2014 [./Diletantizam
kao urbanizam – Beograd na vodi AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE_files/Diletantizam kao urbanizam –
Beograd na vodi AKADEMIJA ARHITEKTURE SRBIJE.htm] .