Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[Пантограф]

Stari most je upropašćen kada su na njega preusmereni kamioni tokom rekonstrukcije Gazele.

Prilazi novom mostu su mogli i morali bolje da budu projektovani sa obe strane, ne samo sa novobeogradske. Unapred se izvinjavam našim delikatnim arhitektama i njihovoj petljofobiji, ali, most je prirodna denivelacija i zakucati ga u osnovi u poprečnu saobraćajnicu može samo kr**** od projektanta. Sledi humanistički argument da produženi nadvožnjak šteti gradskom tkivu - zakrčena površinska raskrsnica ga, valjda, oplemenjuje...

 

[dejjan]

U principu, vidim da se većinom slažemo oko ovog mosta, ali znate kako ljudi reaguju na otpadno gvožđe...

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

direktor » 10 Dec 2018 09:08 am[/url]":38ozv08l]Zuma sad je most 1+1 sa tramvajem djeljeno
Novi most ce biti 3+3 da ti bude jasnije ili ciste 2+2 za kola nece dolaziti do zastoja tramvaja
Pantograf je u pravu sto se tice kapaciteta odredice ga lose odradjeni prilazi na zalost sa nbg strane mislim da je moglo bolje

Tačno, tramvaji će saobraćati brže, ali mi problem totalnog zastoja saobraćaja oko i sa obe starna Save imamo već sada, ali sa automobilima. Pa je kritično povećati ukupne kapacitete (broj kola na čas) za prelazak Save i za AUTOMOBILE. A za njih novi most znači tek mizerno povećanje od 1:1 trake na 2:2 (a ne na 3:3, kao što kažeš), pa je povećanje samo jedna traka po smeru. I tek na to skromno povećanje sada ide problem o kome priča Pantograf, što će ovo teorijsko povećanje protočnosti od jedne trake po smeru još smanjiti. Ili, da situaciju izložim u intuitivnijim, relativnim brojevima, tj kao procentualno povećanje.

Beograd je Savom podeljen na dva dela koja su automobilskim saobraćajem povezana sa svega 4 mosta, a zbog BNV-a će tako i ostati. Trenutno tri mosta imaju 3:3, a jedan 1:1 trake. To znači da kad automobilista ima posla sa druge strane Save, ima na raspolagnju samo 10 traka po smeru za prelaz reke. Drugačije rečeno, u jednom trenutku samo deset kola naporedo mogu da je pređu u jednom smeru. Kad se posle silnih radova i novca poruši stari i napravi novi most, biće 11 traka. Što predstavlja povećanje trenutnih automobilskih kapaciteta za prelazak Save od samo 10%. A to dalje znači da treba zamisliti sadašnju užasnu gužvu u toku radnog vremena, i to na svim Savskim prelazima, pa onda zamisliti da se te sadašnje gužve zbog novog mosta mogu smanjiti samo za 10%. Ili možda tek nešto malo više od toga zbog efekta malog nelineranog poivećanja kapaciteta u prelasku sa 1 da 2 trake i eleminisanje tramvaja iz automobilskih traka. I tako dobijamo teorijsku granicu poboljšanja saobrajanih gužvi. U praksi naravno postoji čitav niz nezavisnih faktora koji će takođe da utiču (prilazi mostu, novi tunel, BNV i druga nova gradnja izrazitio predimenziniranih zgrada za ulice starog grada itd) ali ovako bar imamo neki osećaj za približni red veličine olakšanja saobraćaja kad se taj most napravi. A to je samo 10%. Zato sam još odavno insistirao da će nam jednog dana (koji nije previše daleko pošto je neoliberalni napad iz pomoć ovdašnjih autoriteta kolektivno ukinuo sva ogrančenja iz studije o visokim objektima i u starom delu grada), biti apsolutno NEOPHODAN još jedan most koji sada, zbog BNV-a, više ne možemo da napravimo. Pa imamo veliki problem.

 

[kopte3]

S obzirom da se sadasnji most zbog stanja u kome se nalazi kolima prelazi brzinom penzionera na biciklu, videcemo ogromno poboljsanje sa 4 normalne trake.

 

[dejjan]

Taj most nije održavan prethodnih 5 godina namerno da bi se ljudi poveli upravo tom pogrešnom logikom, u korist rušitelja, kako si naveo.

 

[dejjan]

direktor » 10 Dec 2018 09:08 am[/url]":mms3rb41]Zuma sad je most 1+1 sa tramvajem djeljeno
Novi most ce biti 3+3 da ti bude jasnije ili ciste 2+2 za kola nece dolaziti do zastoja tramvaja
Pantograf je u pravu sto se tice kapaciteta odredice ga lose odradjeni prilazi na zalost sa nbg strane mislim da je moglo bolje

Tačno, tramvaji će saobraćati brže, ali mi problem totalnog zastoja saobraćaja oko i sa obe starna Save imamo već sada, ali sa automobilima. Pa je kritično povećati ukupne kapacitete (broj kola na čas) za prelazak Save i za AUTOMOBILE. A za njih novi most znači tek mizerno povećanje od 1:1 trake na 2:2 (a ne na 3:3, kao što kažeš), pa je povećanje samo jedna traka po smeru. I tek na to skromno povećanje sada ide problem o kome priča Pantograf, što će ovo teorijsko povećanje protočnosti od jedne trake po smeru još smanjiti. Ili, da situaciju izložim u intuitivnijim, relativnim brojevima, tj kao procentualno povećanje.

Beograd je Savom podeljen na dva dela koja su automobilskim saobraćajem povezana sa svega 4 mosta, a zbog BNV-a će tako i ostati. Trenutno tri mosta imaju 3:3, a jedan 1:1 trake. To znači da kad automobilista ima posla sa druge strane Save, ima na raspolagnju samo 10 traka po smeru za prelaz reke. Drugačije rečeno, u jednom trenutku samo deset kola naporedo mogu da je pređu u jednom smeru. Kad se posle silnih radova i novca poruši stari i napravi novi most, biće 11 traka. Što predstavlja povećanje trenutnih automobilskih kapaciteta za prelazak Save od samo 10%. A to dalje znači da treba zamisliti sadašnju užasnu gužvu u toku radnog vremena, i to na svim Savskim prelazima, pa onda zamisliti da se te sadašnje gužve zbog novog mosta mogu smanjiti samo za 10%. Ili možda tek nešto malo više od toga zbog efekta malog nelineranog poivećanja kapaciteta u prelasku sa 1 da 2 trake i eleminisanje tramvaja iz automobilskih traka. I tako dobijamo teorijsku granicu poboljšanja saobrajanih gužvi. U praksi naravno postoji čitav niz nezavisnih faktora koji će takođe da utiču (prilazi mostu, novi tunel, BNV i druga nova gradnja izrazitio predimenziniranih zgrada za ulice starog grada itd) ali ovako bar imamo neki osećaj za približni red veličine olakšanja saobraćaja kad se taj most napravi. A to je samo 10%. Zato sam još odavno insistirao da će nam jednog dana (koji nije previše daleko pošto je neoliberalni napad iz pomoć ovdašnjih autoriteta kolektivno ukinuo sva ogrančenja iz studije o visokim objektima i u starom delu grada), biti apsolutno NEOPHODAN još jedan most koji sada, zbog BNV-a, više ne možemo da napravimo. Pa imamo veliki problem.

Slažem se. Kako si izbrojao 10 traka? Na Brankovom je 1 žuta, znači nije za automobiliste...

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[Zuma]

kopte3 » 10 Dec 2018 05:27 pm[/url]":29tq7p2d]S obzirom da se sadasnji most zbog stanja u kome se nalazi kolima prelazi brzinom penzionera na biciklu, videcemo ogromno poboljsanje sa 4 normalne trake.

Veliko poboljšanje bi doneo tek tunel. Međutim pošto će on biti izbušen ko zna kad, a sem toga vodi ka Dunavu gde imamo praktično čitavu desnu obalu još neizgrađenu, a da ne spominjem neizgrađenu levu obalu Dunava, i to će biti samo privremeno, pa će poboljšanje koje donosi tunel ka Dunavu brzo biti ne samo poništeno nego i dodatno u minusu što se tiče gužvi pored Save zbog toga što sada nema sumnje da će i tamo zgrade biti veoma visoke, tj gustina stanovanja i biznisa će se DRASTIČNO povećati uz obalu Dunava, pa će tunel dobar deo tog saobraćaja dovesti pored Save. Plus BNV, aktiviranje pristupa i uređenje Savske obale zbog uklanjanja šina, tržni centar, Skyline i njegovi budući klonovi pored auto puta itd. Crno nam se piše sa jednom dodatnom trakom za sve to.

 

[Zuma]

dejjan » 10 Dec 2018 05:48 pm[/url]":243xpvlb]
Slažem se. Kako si izbrojao 10 traka? Na Brankovom je 1 žuta, znači nije za automobiliste...

U pravu si, nisam bio dosledan u klasifikaciji saobraćajnih traka. Znači trenutno ima 9 dozvoljenih traka po smeru za privatne automobile i jedna za autobuse i taksi. Povećanje će onda biti 10/9=11% a ne 11/10=10%

Naravno, ako i novi most ne bude imao žutu traku, jer onda povećanja kapaciteta za privatne automobile uopšte neće biti.

 

[jovancvet]

trenutno koliko ima traka i još 5 traka malo je za špic !

 

[Дошљак]

Мало је зато што имамо закржљале саобраћајнице са шумадијске стране Београда које обављају функцију спајања великих насеља.

 

[nikolas27]

Dugoročno rešenje je samo izgradnja metroa i razvoj policentričnog grada. Kakvih 10-11%, Beogradu je potrebno višestruko povećanje kapaciteta saobraćajnica.

 

[dejjan]

Zato je samo masovni transport rešenje ali sada, kao što je neko već konstatovao, nema mosta koji će to omogućiti.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[nikolas27]

Gledam mapu recimo Njujorka, oni preko Ist rivera imaju 2 mosta preko kojih ide metro i 9 tunela kroz koje idu isključivo metro linije (valjda sam dobro izračunao). Vi bi da pravite mostove za metro a mi nemamo ni početnu stanicu a pritom kritikujete redosled radova u SA.

 

[direktor]

Zaricev novi most ce imati 3+3 trake od toga 2+2 za kola
Brankov most 3+3. Trake od toga za 2+2 za kola
Gazela most 3+3. Trake od toga za 3+3 za kola
Most preko ade 3+3 Ttake od toga za 3+3 za kola
To mu dodje. 10+10 za kola

 

[plećko]

astrodule » 01 Dec 2018, 21:21[/url]":11937mte]Ja zaista ne razumem zašto Zarićev most mora da se ukloni pa tek onda da počne gradnja novog mosta.
Pa oni tek sada uzimaju uzorke zemljišta!

Jel beše ima posebna tema za most Miladina Zarića....?

 

[Zuma]

I ti uzorci izgledaju ovako. Kopno. kod prvog stuba mosta, desna obala. Tj, u ovome su oni sadašnji drveni šipovi, a treba da budu budući betonski. Svaki segment bušotine jedan metar. Pet po kutiji. Ukupno se vidi profil zemljišta od 0 do 30 metara dubine.

 

[Igor]

Predlažem da diskusiju o novom mostu nastavimo u temi" Novi savski most" na sledećem linku viewtopic.php?f=16&t=3989&start=500

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 5Pogledajte prilog 4Pogledajte prilog 3Pogledajte prilog 2Pogledajte prilog 1

 

[Вожд]

........

 

[milos.tro]

https://instagram.fbeg6-1.fna.fbcdn.net ... 5839_n.jpg

 

[Zuma]

Pre neki dan sam posle dužeg vremena prošao Promenadom i shvatio da oni JOŠ UVEK bacaju kamenje kod odrona. Ima li iko više čak i predstavu koliko su šlepova kamena do sada bacili u reku? Prvo je tokom gradnje obaloutvrde čitava linija obale nasipanjem namerno pomerena u Savu. A sada se zbog odrona reka zasipa još mnogo dalje i od nove Promenade. To više nije naivno, jer su na putu da naprave novi problem, nešto što je izričito zabranjeno u prostornom planu samog Beograda na vodi. Tu se kaže

4.4.3 ВОДНО ЗЕМЉИШТЕ
Правила грађења

Уколико се планирају интервенције на обали (увођење водене површине у приобални део), водити рачуна о континуитету регулационе линије за малу воду, средњег платоа и нивоа одбране од великих вода. За евентуалне мање интервенције у водотоку, важи исти услов, с тим да се мора водити рачуна о хидрауличком обликовању, како се не би променио режим тока, наноса, леда и ерозије, имајући у виду стабилност корита и пловног пута, што се мора показати кроз пројектну документацију. Хидротехничко решење за десну обалу реке Саве којим се дефинишу сви нивои безбедности и детаљи насипа, као и уклапање у околни простор биће предмет Пројекта реконструкције и изградње обалоутврде на десној обали реке Саве.

Napraviće prepreku toku reke, kreirati vrtloge itd, pogotovo što je ovo sposljašnja okuka gde matica udara u desnu obalu i teče pored nje. Ovakvo veliko nasipanje se ne bi smelo raditi. Daleko je to od "manjih intervencija u vodotoku", a po PP čak i za njih mora postojati dokumentacija i dokaz da je to bezopasno. Ovde čak nisam siguran da postoji i zvaničan plan uređenja čitave obale, pošto table i dalje nema, a kamoli zvanični plan ove sanacije i ovakvog nasipanja reke sa desetinama i desetinama šlepova kamena. Ni te table nema. A tek je pitanje gde je posebna hidrološka studija rečnog toka zbog saniranja ovog problema ...

Pogledajte prilog 1
Pogledajte gde je šlep, tj koliko se sada kamen baca daleko od ionako već u reku pomerene ivice obaloutvrde.

 

[milos.tro]

Nadjoh jedan interesantan tekst iz Politike
http://www.politika.rs/sr/clanak/63341/ ... nim-vodama
Srpska prestonica nije grad na dve reke već pustinjsko ostrvo u okeanu. Peskovito tle na kojem je Beograd podignut leži na brojnim izvorima podzemnih voda, koje su veliki potencijal ekološki bezbedne energije ali i teškoća za graditelje. U već nekoliko navrata zgrade i kuće bile su progutane u rupama koje su se otvorile kada je zemlja proklizala podrovana podzemnim vodama. Poslednji put se to desilo nedavno, u sad već zloglasnom slučaju „Dubljanska”. Revolt javnosti i rešenost vlasti da na odgovornost pozovu investitore, građevince i nadležne inspektore ipak nisu preterani jer podzemne vode, mada otežavaju rad, ne bi smele da pretvore nijednu lokaciju u „zabranjenu zemlju” za neimare.

Vode pod prestonicom ima toliko da su nekada u ovom gradu postojale čak 72 velike česme koje su se napajale iz podzemnih izvora. Teren za podizanje grada koji broji barem 1.500.000 stanovnika i nastavlja da se širi stvoren je nasipanjem, ali graditelji se time nisu mogli potpuno osloboditi ograničenja koje im nameću vode u podzemlju. Osim hidrogeološkog elaborata za svaku zonu grada, neophodno je izraditi zasebnu studiju i za svako pojedinačno mesto gde je planirana nova građevina.

– Nema lokacije na kojoj je nemoguće graditi, pitanje je samo pod kojim uslovima, što treba da pokažu elaborati. Problem je što postoje razne firme koje se bave takvim analizama i mnoge od njih su zaslužile uvažavanje, ali neke se veoma aljkavo bave svojim poslom – rekao je Borislav Vukićević, v. d. direktora Geološkog instituta.

Još gori primer nemara prema sopstvenoj profesiji i javnoj bezbednosti jeste kada investitor proceni da za novac potreban da se završe studije ima „pametnije” planove.

–Ulagači ponekad uštede tako što iz fonda geotehničke dokumentacije izvuku podatke za susedne objekte i na osnovu njih naprave sintezni elaborat koji prikažu kao podatke za zgradu koju tek treba da podignu. Na taj način, naravno, nemoguće je oslikati stanje na njihovoj mikrolokaciji i onda se stabilnost nove građevine i život budućih stanara izlažu riziku – kaže Miloš Lazović, profesor Građevinskog fakulteta.

Nedostatak odgovarajuće studije uslova za radove uzrokuje da nova zgrada počinje da klizi još pre nego što je podignuta. Zloglasna sporost beogradskih građevinaca takođe nije od pomoći jer gradilišta na kojima radovi ostanu nedovršeni u sezoni ponekad nisu pravilno konzervirana i obezbeđena u toku zime, kada količina vlage raste.

– Glina, na primer, ne propušta vodu nego je skuplja. Ako upije previše vode, površ postaje glatka kao led i zgrada koja niče na njoj može da klizne u bilo kom trenutku – objašnjava Dušan Marković iz Geološkog instituta.

Gradilišta podlokavaju i izlivi septičkih jama, kojima se i dalje ispomaže trećina stanovnika Beograda. Prestonica se neprestano širi, građevinski preduzimači otkupljuju parcele koje zauzimaju dotrajale kućice iz davnih vremena, kada je još manja površina glavnog grada mogla da se pohvali da je priključena na kanalizacioni sistem.

– Investitori kupuju zemljište i ruše potleušice kako bi podigli solitere. Bivši vlasnici placa dobijaju stanove u soliterima, ne pomišljajući da zgrada nije bezbedna jer je tle raskvašeno – navodi Vukićević.

Uteha je što priobalje, koje usled pomanjkanja prostora u centru postaje sve zanimljivije investitorima, nije ništa nezgodnije za gradnju od drugih krajeva Beograda.

 

[dejjan]

Odličan tekst.
Ovo mi je, u principu, postalo jasno kada sam u svakoj novoj zgradi na nivou garaže - 2 video pumpu koja od negde izvlači vodu. Nije mi to struka, ali po logici pretpostavljam da ta voda koja se izvlači uvek teče negde dole i ugrožava temelje zgrade. Posle sam video na nekim gradilištima da vrlo lako naprave bunar sa vodom, malo ispod nivoa gde je iskopano za taj najniži nivo.

Sent from my EVA-L09 using Tapatalk

 

[relja]

https://www.b92.net/info/vesti/index.ph ... id=1481729

Izvučena bomba koja je pronađena u Savi
Beograd -- Pripadnici Žandarmerije izvukli su danas aviobombu iz Save, koja je pronašđena pre nekoliko dana u blizini Starog tramvajskog mosta.

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 13.12.2018. | 13:38

Pretpostavlja se da bomba potiče iz perioda Drugog svetskog rata.

Kako je Tanjugu rekao Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pripadnici MUP-a uklonili su bombu, koja je odneta na uništenje.

Ronioci su u subotu pronašli aviobombu u Savi, u blizini Starog mosta, na dubini od sedam metara i na oko dva metra od drugog stuba tramvajskog mosta, dok su pretraživali dno reke, u okviru jedne od pripremnih faza za izgradnju novog mosta, na istom mestu.

Bajić je pojasnio da se obavljaju istražne bušotine za buduće stubove, a da bi se one uradile bezbedno, propisano je da se u zoni priobalja Save i u samom rečnom dnu moraju istražiti podrčja, od zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava iz perioda Prvog i, pre svega, Drugog svetskog rata.

"Prilikom svih radova na povšini zemlje ili ispod nje, obaveza svakog ko izvodi radove je da izvrši snimanje sondom. Kada se tokom bušenja naidje na sumnjiv objekat, ono se zaustavlja, rade se detalje analize i rezultati su pokazali da je reč o bombi. Bušeje je bilo obustavljeno, dok se nije završio posao danas", rekao je Bajić.

Beograd je bombardovan više puta tokom 20. veka i pretpostavlja se da pronadjena neekseplodirana bomba potiče iz Drugog svetskog rata. O pronalasku bombe policiju su obavestili iz firme PMC Inženjering, koja je angažovana za ispitivanje dna reke u funkciji izgadnje novog mosta preko Save.

2 metra od mosta????
Ako je to 7 metara ispod korita reke (tj. bomba se zarila u tlo, nije je Sava gurala), ovo je maltene bio direkran pogodak samo što upaljač nije odradio.
Zamalo da Miladin Zarić nije ni imao šta da spasava....

 

[unedfined]

relja » Čet Dec 13, 2018 1:23 pm[/url]":1wci8pv4]https://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2018&mm=12&dd=13&nav_category=12&nav_id=1481729

Izvučena bomba koja je pronađena u Savi
Beograd -- Pripadnici Žandarmerije izvukli su danas aviobombu iz Save, koja je pronašđena pre nekoliko dana u blizini Starog tramvajskog mosta.

IZVOR: TANJUG ČETVRTAK, 13.12.2018. | 13:38

Pretpostavlja se da bomba potiče iz perioda Drugog svetskog rata.

Kako je Tanjugu rekao Nenad Bajić iz Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda pripadnici MUP-a uklonili su bombu, koja je odneta na uništenje.

Ronioci su u subotu pronašli aviobombu u Savi, u blizini Starog mosta, na dubini od sedam metara i na oko dva metra od drugog stuba tramvajskog mosta, dok su pretraživali dno reke, u okviru jedne od pripremnih faza za izgradnju novog mosta, na istom mestu.

Bajić je pojasnio da se obavljaju istražne bušotine za buduće stubove, a da bi se one uradile bezbedno, propisano je da se u zoni priobalja Save i u samom rečnom dnu moraju istražiti podrčja, od zaostalih neeksplodiranih ubojnih sredstava iz perioda Prvog i, pre svega, Drugog svetskog rata.

"Prilikom svih radova na povšini zemlje ili ispod nje, obaveza svakog ko izvodi radove je da izvrši snimanje sondom. Kada se tokom bušenja naidje na sumnjiv objekat, ono se zaustavlja, rade se detalje analize i rezultati su pokazali da je reč o bombi. Bušeje je bilo obustavljeno, dok se nije završio posao danas", rekao je Bajić.

Beograd je bombardovan više puta tokom 20. veka i pretpostavlja se da pronadjena neekseplodirana bomba potiče iz Drugog svetskog rata. O pronalasku bombe policiju su obavestili iz firme PMC Inženjering, koja je angažovana za ispitivanje dna reke u funkciji izgadnje novog mosta preko Save.

2 metra od mosta????
Ako je to 7 metara ispod korita reke (tj. bomba se zarila u tlo, nije je Sava gurala), ovo je maltene bio direkran pogodak samo što upaljač nije odradio.
Zamalo da Miladin Zarić nije ni imao šta da spasava....

Pazi, Ameri su sravnili dobar deo Beograda 44-te gađajući taj most i železničku, statistika kaže da je jedna morala da padne bar blizu mosta.