stf":3up8gw57 je napisao(la):
Trudim se da razumem o čemu pišeš, ali ukoliko se BnV izgradi u planiranom obliku, to bi bio Balkanski Menxetn. I Menhetn su izgradili investitori pa u wemu žive i rade svi klasni slojevi. Tj. grad najnormalnije živi svojim homogenim životom.
Biće jasnije uz par praktičnih primera i nešto slika.
Uporedi dva slučaja.
U prvom postoji neprekidna pešačka i biciklistička staza od Ade Ciganlije do Kalemegdana. Recimo 50 do 100m pored obale koje zauzima kej, zelenilo, fontane, česme sa vodom, klupe za sedenje, mnoštvo otvorenih kafića sa baštama, tereni za decu, široka magistralna staza za bicikliste, posebna staza za trčanje pored reke, marine za čamce, mesta za pecaroše, male pokrivene bine za priredbe (kao ona na Zemunskom keju), par mini odmorišta za labudove i stotine drugih ptica koje ljudi redovno hrane, dugačke cvetne oaze sa ukrasnim zelenilom, i pre svega drugog, puno prostora, vode, vazduha, sunca i otvorenih vidika, jer je baš TO razlog zašto ljudi uopšte dolaze na reku. Jer reka nije ni po čemu pogodnija od drugih mesta se pored nje posadi zgrada, ali jeste posebno pogodna da pored nje NEMA zgrade, jer je pre svega drugog baš širina otvorenog prostora iznad nje, tj nedostatak prepreka iznad vode, ono što rečni ambijent čini posebnim i različitim od ostatka grada. Zbog toga je makar mali napor urbaniste da taj njen najveći gradski kvalitet bar malo proširi i na obalu upravo ono što moderni urbanizam od njega očekuje.
Kad bi obala SA bila takva, prostrana, dobro osvetljena i uređena, puna sadržaja prilagođenih rečnoj obali, to bi bio ljudski mravinjak sa desetinama hiljada ljudi iz čitavog Beograda koji bi u svakom trenutku dana i noći šetali između Kalemgdana i Ade, ili sedeli na obali i družili se uz dobru muziku koja dopire iz kafića. Neprekidni hepening koji traje 24 časa, zato što ovo nije periferija nego savršeno uređeni centar čitavog grada u kome u neposrednoj blizini ima još i mnoštvo drugih stvari, zato što ljudi baš u centar dolaze da se opuste, druže, čuju ili vide nešto vrhunsko, nešto što na tom nivou kvaliteta i ponude nikada neće postojiati u njihovim opštinama.
E sad, drugi slučaj uređenja obale je ovo što imamo na renderu. Ostavili su svega oko 10 metara, a odmah posle tih 10 horizontalnih metara se vertikalno uzdiže zid - zgrada sa bar 10 ili 20 spratova. Zamislite sebe na obali, pa procenite odnos širine i visine prostora u kome se krećete, kao i šta se uopšte može smestiti u njega. Obala sad izgleda ovako.
Treba da se šetate pored OVOGA:
Pošto su stanovi na samoj obali basnoslovno skupi, a u bednih 10 metara ispred ulaza u soliter, ili ispred uniformisanih čuvara ulaza u hotel, ne može da stane bog zna koliko dodatnih ljudi koji tu ne stanuju, šta mislite, kome će onda biti namenjeni sadržaji eventualnih prodavnica u njihovom podnožiju, i šta će biti njihov sadržaj? Brand name proizvodi i luksuzni restorani. One desetine hiljada koje bi tu dolazile ovde jednostavno ne mogu da stanu, niti imaju zašto da dolaze.
Najvećem delu građana Beograda je tako ODUZET važan deo grada. Kažem oduzet, zato što posebno u našoj kulturi postoji jaka potreba za druženjem, za mestima gde su svi zajedno (korzo, kafane, trgovi, stadioni, pijace, javne manifestacije) i koja se osećaju kao nešto što je toliko posebno da pripada i služi svima. A u SVIM kulturama grad je kolektivni entitet, pa moraju da postoje i zajednička mesta poput popularnih šetališta, trgova, muzeja, spomenika. Ona se redovno nalaze u centru, pa on ima posebne urbanističke potrebe. Centar NE MOŽE da se preda isključivo na milost i nemilost ponude i potražnje.
Čak i kad bi se desilo nemoguće, da sve što se na obali nudi bude jeftino i pristupačno svima, opet bi ljudima bilo ponuđeno mnoštvo visokih zgrada i svega 10 metara obale, sa puno kafana i prodavnica, a ne ono što im je na obali STVARNO najkorisnije, za šta je ona najbolje prilagođena: a to je mesto gde mogu da izvedu decu i puste ih da trče, mesto gde penzioneri i svi drugi mogu da se opuste i gledaju zalazak Sunca, gde je leti hladno jer je tu voda, a vazduh se ipak pomera jer zgrade nisu previše blizu a iznad reke ih nema, gde se može trčati i voziti bicikl, ili bez para posmatrati kao teče voda, ljubiti se, ili pričati sa nekim. Tako je ovo i tada, u odnosu na pravu korist i stvarne potrebe većine, opet jedna vrsta nasilja. Ljudima se gura ono što im na ovako retkom i dobrom mestu ustvari NE TREBA, a samo mesto se degradira. Kupovina se može obaviti svuda, i čovek se može napiti svuda. Opet je deo grada efektivno oduzet mnogim ljudima, ne mogu ga koristiti na način na koji bi želeli, i koji bi njegovim kvalitetima bio primeren. Samo mi nemojete govoriti da je ovo romantično ili nerealno, jer pričam o manje od 1% ukupne površine grada. Ako se i to mora 100% iskoristiti samo da bi grad mogao "da preživi", onda stvarno ili treba da se odselimo ili ubijemo, jer tako ne vredi živeti.
U oba slučaja imamo diskriminaciju, odgovor na pitanje kome je deo grada dat na korišćenje, a kome je oduzet. To je nešto što je većina mogli imati, što bi bilo u skladu sa njihovim pravim potrebama i mogućnostima, a sada, zbog ovakve odluke, nikada neće imati jer će služiti samo manjini. To nije "silazak Beograda na reku", to je teranje Beograda sa reke. Sem ako se čuveni "Beograd" iz ovog slogana ne sastoji ili SAMO od onih koji imaju puno para, ili SAMO od onih koje je za reku baš briga.
Sve ovo sam objasnio u dve prethodne poruke. Kad se postavi pitanje kome prostor služi, to ne znači da neko bilo kome zabranjuje da kroz njega prođe, nego znači da ljudi
- ili tamo ne idu jer na tom mestu nema ničega što bi sebi mogli priuštiti
- ili ima, ali to nije ono što im stvarno koristi
Ovakvih problema u predloženom projektu SA ima puno.
Most sa pristupnim putevima bi koristili svi, u čitavom gradu. Prodavnice i elitne stanove koji su predviđeni na mestu koje bi pristupni putevi zauzeli korste samo neki. I to je diskrimancija.
Isto za metro. On bi koristio svima, ovako će oslobođeni prostor koristiti samo neki.
Gde ćemo staviti sve one objekte, infrastrukturu, naprimer velike trgove, javne institucije i sve ostalo što nam treba, što ovakav grad mora imati, a nema? Nešto od toga traži dovoljno veliki, ili možda dovoljno ravan prostor, koji drugde jedostavno NE POSTOJI, niti će ikada postojati blizu gradskog središta. Takođe, institucije kao što su važni centralni muzeji nemaju smisla ako su daleko od centra. Neće imati posetioca, pa niti ispunjavaju svoju funkciju, niti imaju bilo kakve prihode koji nisu iz budžeta. Pa je opet situacija ista. Umesto da je posebna, centralna lokacija SA, koja je usput i pored reke, uz zaradu bar delimično namenjena i ispunjavanju posebnih potreba SVIH GRAĐANA, ona ispunjava potrebe samo nekih građana, i to potrebu da oni na njoj zarade što je moguće više.
Ovakvih primera gde se opšti interesi grada zanemaruju na račun interesa investitora ima koliko želite. I svi, uvek, imaju objašnjenje da su isuviše dobri da bi se odbili, i da moramo da zarađujemo. Očigledno, ali gde u kojoj meri? Sem toga, zarađuje se na razne načine, a korist ima razne oblike.
Suština priče koju na raznim mestima u Beobuildu ponavljam već dve godine je da svaki deo grada koji ima neke posebne vrednosti koji ne postoje drugde (ili ih ima jako malo), mora PRE SVEGA da razvija te kvalitete, pa tek onda sve ostalo. Samo tako urbanista optimalno koristi mogućnosti grada. Ja bih stvarno voleo da vidim dokaz da je jedini način da grad zaradi taj da maksimalno cedi profit iz par najvrednijih lokacija u centru. Sve što tražim je da na njima umerimo apetite usmerene na zarađivanje, da se to radi u ostatku grada, dok na par najvrednijih mesta u centru prioritet treba da ima opšti interes koji pare zarađuje tek indirektno i dugoročno.
Beograd je razrušen i mnogima zbog toga ružan. Ali imamo dve reke, očuvanu prirodu, otvorene vidike zbog uzvišenja koja okružuju ravnicu i ušće, i zapuštene, ali zato slobodne površine u strogom centru grada koje se mogu uobličiti u skladu sa najmodernijim viđenjima ekološkog urbanizma. Pogledajte šta radi Hamburg, ustvari, bilo koji grad u svetu sa mogućnostima i ambicijama da se promeni i prilagodi budućnosti. Mi imamo neverovatnu sreću da mogućnosti za takvu promenu već imamo bez potrebe za velikim rušenjima bilo čega što je i dalje vredno. Ovo su JEDINE komparativne prednosti Beograda, i jedino ako stavimo akcenat na njih, imamo bilo kakve šanse u međunarodnoj konkurenciji gradova. Ovakva ili onakva "moderna" zgrada poznatog arhitekte, ili poznati brand name hotel neće puno pomoći, jer ljudi u grad ne dolaze zbog arhitekture ili hotela. Nama, sa Beogradom ovakvim kakav je danas, može pomoći samo radikalno moderan koncept: vrhunski kvalitet života koji potencijalno nudi centralna zona i brda oko nje (kultura, rekreacija, zabava i stanovanje sa akcentom na zdravlje, humane dimenzije, zelenilo i primat pešačke zone), uz vrhunske poslovne i komunikacione mogućnosti koje su umetnute između ova dva područija (Novi Beograd i dobro povezani delovi starog), i uz podršku industrijske zone oko grada. Upravo bih zbog toga voleo da se u SA iskoristi jedinstvena prillika koju nudi oslobođenje ovako velike i ravne površine u samom srcu grada. Isuviše je glupo traćiti ovakvu šansu štancovanjem hiljada i hiljada kvadrata bez bilo kakve druge ideje sem da ih bude što je moguće više, a infrastrukture što je moguće manje.
