Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[belka]

Jesu napravljeni civilizacijski pomaci. To ja ne sporim i to je dobro. Daj Bože da započne raseljavanje tih porodica time što će svaka dobiti pristojan stan, ali čujemo da ih ima 192, što je povelika cifra i dodatni problem. Uklanjanje rashodovanih vagona, renoviranje Beogradske zadruge i uklanjanje šina koje se ne koriste je Bogu hvala korisno, normalno i treba da se radi. Ja samo prigovaram: da li je metod da se to radi projekat Beograd na vodi, ako je lažan, kao što tvrdim? Zar civilizacijska tekovina nije da to radimo i bez prezentacije lažnog projekta? Kao normalni, vredni i radni ljudi? Ko bi od nas saznao da u napuštenim vagonima u SA živi 192 porodice, da nam neko nije prezentovao Beograd na vodi? Koje je to civilizacijsko dno da u SA u napuštenim vagonima živi 800 ljudi i dece, ili ne znam ja u čemu već, divlje izgrađenim kvadratima pored tih vagona ili šta već? Drugo, šta je radio direktor železnice i čitava vladajuća partija ovde dve godine na vlasti po pitanju šina koje su zarasle u korov, raspale Beogradske zadruge, rashodovanih vagona i porodica koje žive u njima i pored njih? Ništa. Morali su da se dese vanredni izbori, pa je neko morao da izmisli ideju Beograd na vodi i sad eto čuda, sebi je stvrio obavezu da nešto po tom pitanju i poradi, da ne ispadne totalni lažov. Pa izvinite to je za svaku osudu, ne za bilo kakvu pohvalu.

 

[Борчанац]

Ni jedan jedini kvadrat bilo čega neće biti izgrađen u SA po projektu Beograd na vodi. To tvrdim i dalje.

Ovo za skidanje šina je malo remek delo ljudi poput mene. Mojim malim glasom i glasom još hiljadu razumnih ljudi, naterali smo najveće neradnike i lenštine na svetu da počnu da uklanjaju šine koje se decenijama ne koriste, koje su zarasle u korov i koje ničemu ne služe. Pošto se glas nas skeptika ipak čuo, prevaranti su morali da počnu da čupaju šine iz korova koje ničemu ne služe, da bi ipak pridobili poverenje za lažni projekat, jer su se uplašili da ne budu totalno provaljeni. To je jedna predivna stvar, kada neradnički ološ bude nateran da nešto radi.

Ovo za obnavljanje zadruge, ne znam kakve veze ima, neka je obnavljaju i treba, pa ta zadruga se raspala bukvalno, ja da sam neko na vlasti a da to sve ne krene za 6 meseci do godinu dana mandata da se sređuje, bi se odmah povukao i pokrio ušima, njima čitave stotine zgrada stoje tako raspale, stotine zgrada u centru Beograda sa fasadom koju po 60, 70 i 80 godina niko nije ni dotakao, koja se bukvalno raspada, kako te ljude na vlasti nije sramota, ja ne razumem. Možeš zamisliti čuda, sređuju zadrugu koja se raspala danas 2014. godine, sređujte neradnici, radite nešto u životu, šta ste uradili za 50 godina života, šta leba vam? Sve go neradnik do neradnika, samo da sede u kafićima i da mlate praznu slamu navikli, sad se i vlasti dočepali, pa nek urade nešto, nek počiste sneg bar, dok ne oglođu državni budžet kao termiti.

Nego, ovi što se raduju obnovi zadruge i to vide kao dokaz spremnosti na realizaciju projekta Beograd na vodi, neka gledaju kako ćemo svi mi biti obnovljeni ili oglodani kad prođu termiti, jer termiti moraju da jedu. A oni su tu.

Ово за шине... и нека си их натерао. Свака част.
За задругу сам написао, зато што си својим проницљивим указивањем на то шта неће да се деси, исто помињао да од тога нема ништа. Ето и то си их натерао да ураде, да их не буде блам од критике...уштинуо си им 2 милиона евра. Браво!

Рекао си да одмах после избора следи слом, мук, невиђени пад...па када си то објавио сада ни то не смеју да учине, оклевају. Спас си донео!

Неће ме зачудити да својом напредном и никада до сада виђеном методом...натераш багру да уложи и ове милијарде. Тако се то ради, браво, то је то...до краја терај!

Апелујем на "наше" на сву "браћу" као и на "легенде"... али и на све заслепљене досадашњом кампањом, да не гласају сад на изборима за нашу пропаст, као и да не пишу више да не сруше овај бриљантни мангупски концепт који даје резултате полако.

http://www.blic.rs/Vesti/Ekonomija/4575 ... da-na-vodi

 

[spatiotecte]

Bolje ista nego nista!

A ista je vec uradjeno...

 

[spatiotecte]

Ovo za skidanje šina je malo remek delo ljudi poput mene. Mojim malim glasom i glasom još hiljadu razumnih ljudi, naterali smo najveće neradnike i lenštine na svetu da počnu da uklanjaju šine koje se decenijama ne koriste, ..

Ja ne znam kako mozes sebi da dozvolis da pises ovakve recenice?

Gubis svaki kredibilitet ovakvim izjavama...

 

[Somi303]

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=a80JOegC_78[/youtube]

 

[stf]

šta je radio direktor železnice i čitava vladajuća partija ovde dve godine na vlasti po pitanju šina koje su zarasle u korov, raspale Beogradske zadruge, rashodovanih vagona i porodica koje žive u njima i pored njih? Ništa.

То стоји, међутим, на пола мандата је почело нешто да се дешава, а толики директори су се изређали у предходних 40 година који су изгурали цео мандат а нису ни почели да решавају проблем, него су тај проблем стварали.

 

[milos.tro]

Drugari našao sam i jedan tekst koji govori o sociološkom aspektu Beograda na vodi
Autor teksta: Nemanja Rajak
Београд на води и губитак права на град (tekst objavljen 7.4.2014g)
http://akademskikrug.rs/beograd-na-vodi ... a-na-grad/

Поред питања да ли ће пројекат Београд на води бити остварен треба поставити и питање за кога се он заправо и остварује.
Избори су готови. Једна политичка странка је убедљиво победила и тиме означила крај једне епохе. Важан део изборне кампање победничке странке био је пројекат Београд на води. Представљен као нешто што ће променити гравитациону тачку Србије. Иако ова реченица звучи помпезно поставља се питање за кога ће у Србији овај пројекат променити гравитацију. Ко ће полетети, а ко ће њиме бити згњечен.

Саме слике онога што Београд на води треба да представља показују један веома богат део града који ће се састојати од тржних центара, хотела, ресторана, апартмана и пословних простора. Најављена је куповина апартмана од стране најпознатијих и најбогатијих људи у свету као и то да ће Београд на води бити једно од најлуксузнијих места за живот у Европи. Можемо се запитати ко ће у тим хотелима и апартманима одседати, ко ће те пословне просторе користити, ко ће у тим ресторанима јести, ко ће у тим тржним центрима куповати и да ли ће на овом пројекту бити места за београђане осим као јефтине радне снаге.

Пошто живимо у свету неолибералне идеологије, где права профита истискују све друге концепције права, лако можемо да уочимо да ће Београд на води представљати један класни феномен између богатих и сиромашних. Страна елита помогнута локалном политичком елитом сматра да полаже право на град на основу количине моћи коју поседује. У вечитој потрази за вишком профита она почиње да контролише процесе урбане трансформације, расчишћавајући урбани простор за своја улагања. Креира се градски простор од елите за елиту.
Град постаје тврђава богатих у коме сегрегација достиже невероватне размере.

Град као колективни ентитет полако престаје да функционише како полако улазимо у пост-демократску епоху. Квалитет урбаног живота постаје одређен новцем јер онај ко га има може да живи у изолованим четвртима које пружају све врсте услуга, од ексклузивних школа до приватне полиције, а онај ко не поседује потребан новац опстанак му се своди на свакодневно преживљавање у гетоизираним деловима града. Долази до маригинализације угрожених социјалних група. Они постају заборављени у граду.

Због непостојања било какве етике улагања у град све постаје подређено профиту посебно када се укључи транснационална елита која онда одређене делове града претвара у затворене заједнице намењене искључиво богатима. Те заједнице постају тврђаве унутар града које настоје да одбране свој начин живота. Остатак грађана губи право на град, губи право на свој начин живота осуђен да лута по периферији непрестано бацајући поглед на оно што се дешава иза зидова тврђаве.
Грађани морају бранити своје право на град јер тиме бране и своје право на живот.

Све више се социјалне разлике између грађана заоштравају што проузрокује примену све тврђих репресивних мера од стране владајућег апарата. Град престаје да буде стање духа, збир обичаја и традиције и постаје средиште борбе за права обесправљених.

Пројектом Београд на води сам Београд добија свој симбол сегрегације, јавни простор моћи на коме ће се водити један невидљиви грађански рат који итекако може постати видљив наставком погоршања социјалне ситуације.

 

[dedinje]

Pre nekoliko godina sam više puta pisao o potrebi da Beograd dobije novu DŽamiju.Ne znam tačno koliko ima Muslimana u Beogradu ni koji broj od toga su vernici. Sećam se da su još pre više decenija postavili zahtev skupštini grada da im se da nova lokacija pošto je postojeća džamija suviše mala. Tada je u Beogradu bio ogroman broj studenata iz arapskih zemalja a tu su bile i ambasade i razna pretstavništa iz islamskog sveta. Skoro svi veliki gradovi u Evropi (a i u svetu) imaju džamije za potrebe vernika. Beograd ima pretenzije da postane svetska metropola i nema razloga da i u tom pogledu bude izuzetak. Poznato je da je to raligija koja obuhvata preko milijardu ljudi na svetu od Indonezije do Maroka. N aravno da znam da smo mi srbi kao narod imali i loša iskustva sa NEKIM muslimanima ali to je prošlost. Arapska civilizacija, kultura i nauka su ogromno doprineli razvoju čovečanstva.Ja sam odrastao u vreme velikog prijateljstva (retkog među drževnicima) izmeđi TITA i NASERA. Sećam se veličanstvenih dočeka Tita u Kairu i Nasera u Beogradu. Naravno, muslimani se i dosta razlikuju od nas po raznim običajima, ishrani, veri u Boga, posmrtnom životu i slično. Ali sve to nije razlog da ne budemo prijatelji i da oni ne podignu džamiju u Beogradu koja će biti ukras grada. Na moja mnoga pisma na tu temu (pa i na ovom forumu) uglavnom je odgovarano negativno. Sećam se da je jedan forumaš samo pomenuo da postoji mala džamija u Borči.
Godine su prošle i gle - sasvim druga situacija. U veličanstvenom planu "Beograd na vodi" predviđena je i izgradnja velike džamije. Odmah da kažem mene je ova vest oduševila (inače sam pravoslavac,Srbin) ali nikako nemam iluzija da će sve ići lako. Postavlja se pitanje - da li hoćemo da Beograd bude balkanska provincija ili svetska metropola. Kroz istoriju, nama su mnogi narodi činila zla. Činili smo zlo i mi drugima. Mnogi su nas pomagali ko što smo i mi druge pomagali Znam da će mnogi uskogrudi ljudi plitkog znanja biti protiv. Što je najgore već sad se bojim da će oni biti u većini. Ako ovu priliku Srbija propusti napraviće katastrofalnu grešku. Novi ministar finansija kaže da je kamata od 2% čist poklon. Zašto bi džamija smetala beograđanima kada je njihov grad već sad praktično glavni centar jugoistočne Evrope.

 

[belka]

Ja ne znam šta nije istina u tome da je zbog skepticizma jednog broja ljudi, moralo da se započne skidanje šina koje se ne koriste? Da li bi ih skidali da nije bilo glasova koji su pokazivali nevericu u ideju i projekat? Mi se očigledno dobro ne razumemo i način na koji vi razmišljate i vaša percepcija čitave ove priče se mnogo razlikuju od moje. Što vam toliko smeta što ja ne verujem u ovaj projekat? što vam toliko smeta što ja mislim da je ovo laž? Ako sam u zabludi, pustite me da budem u njoj, blago vama što niste. Evo da vam ponovim: rekao sam, remek delo ljudi poput mene. Dakle, ne samo mene, nego poput mene, koji su se osmelili da kažu da je sve laž. E, da b dokazali da kao nije laž, morali su da počnu da skidaju šine. Vi to ne razumete i šta ću ja sad s tim? To je toliko očigledno, kao dan noć. I zar to nije divna mala pobeda: mi pokazali sumnju (i ja kao delić te sumnje), a oni iz straha da ih svi ne izvale, počeli nešto da rade?

Ustvari, shvatio sam. Vi mislite da su oni počeli da skidaju šine, jer su to radovi na realizaciji projekta Beograd na vodi. Pa dobro, vaše je pravo da tako mislite i verujete. Ja tako ne mislim.

Drugo, Stf znaš da to nije tako. Nije direktor na pola mandata počeo nešto da radi, nego su se na pola mandata desili vanredni izbori na kojima je ponuđen projekat Beograd na vodi, pa se isti morao oživotvoriti nekakvim delanjem, pošto su pričanje i spotovi i slike bili isuviši sumnjivi. Očigledno mnogi ljudi ne razumeju kako neke stvari funkcionišu, ne bih sada dalje da ih ubeđujem, ali ti STF znaš kako funkcionišu i nije u redu da daješ sad neku podršku ili opravdanje direktoru železnice, koji siroma ništa nije radio pod milim Bogom od kad je zaseo, pa pričao sam da sam se posle 10-12 godina vozio vozom do Crne gore prošlo leto i stvarno je sramota pričati o bilo kakvom radu na železnici, onaj deo voza koji se zove autovoz na kome se ukrcavaju automobili, nije ofarban, pazi ofarban kako je kupljen pre 40 godina. Besmisleno je pričatida je nesretni direktor nešto radio, osim što su ga uhvatili da je imao ručkove u Franšu od po 120.000 dinara. E to je taj nivo, da se najedemo kad smo zaseli, da pojedemo malo fazaneriju dok možemo o trošku preduzeća, pošto nećemo u životu više moći i to je to.

A za to da li ja gubim kredibilitet mojim izjavama, ne treba brinuti. Videćemo na kraju ko će imati kakav kredibilitet, a pošto ne pišem po drugim forumima, ovde sam spreman na dugo trčanje.

 

[stf]

 

[1milance1]

Belka, iskreno, mogao bi da iskuliras malo ovu temu...

 

[Zuma]

Београд на води и губитак права на град

Поред питања да ли ће пројекат Београд на води бити остварен треба поставити и питање за кога се он заправо и остварује.

Пошто живимо у свету неолибералне идеологије, где права профита истискују све друге концепције права, лако можемо да уочимо да ће Београд на води представљати један класни феномен између богатих и сиромашних. Страна елита помогнута локалном политичком елитом сматра да полаже право на град на основу количине моћи коју поседује. У вечитој потрази за вишком профита она почиње да контролише процесе урбане трансформације, расчишћавајући урбани простор за своја улагања. Креира се градски простор од елите за елиту. Град постаје тврђава богатих у коме сегрегација достиже невероватне размере.

Град као колективни ентитет полако престаје да функционише како полако улазимо у пост-демократску епоху. Квалитет урбаног живота постаје одређен новцем јер онај ко га има може да живи у изолованим четвртима које пружају све врсте услуга, од ексклузивних школа до приватне полиције, а онај ко не поседује потребан новац опстанак му се своди на свакодневно преживљавање у гетоизираним деловима града. Долази до маригинализације угрожених социјалних група. Они постају заборављени у граду.

Због непостојања било какве етике улагања у град све постаје подређено профиту посебно када се укључи транснационална елита која онда одређене делове града претвара у затворене заједнице намењене искључиво богатима. Те заједнице постају тврђаве унутар града које настоје да одбране свој начин живота. Остатак грађана губи право на град, губи право на свој начин живота осуђен да лута по периферији непрестано бацајући поглед на оно што се дешава иза зидова тврђаве.

Грађани морају бранити своје право на град јер тиме бране и своје право на живот.

Najzad, najzad, je neko jasno napisao ono što je sama suština trenutka u kome živimo. Silno sam vreme istrošio pokušavajući da bar za najmanju nijansu skrenem raniji fokus Beobuilda sa pasivnog, fahovskog praćenja tempa kojim napreduju takozvani "projekti", i sterilnog profesionalnog akademizma koji gleda samo vrlo apstraktno shvaćenu "lepotu" i "funkcionalnost", na URBANIZAM, na pitanje kako grad živi kao jedna celina, i čemu i kome pojedini projekti služe. Ne treba zaboraviti da su i lepota i funkcionalnost u dobroj meri zavisni od tačke gledišta. Kome je nešto važno i kome je to prioritet? Pitanja "šta" i "kako" više nisu dovoljna. Neophodno je i ono treće, kome to služi?

Uz stalno ponavljanje univerzalnog opravdanja o ekonomskim nužnostima, koje bez više detalja ustvari ne znači baš ništa, jer ga je svuda moguće pomenuti, bukvalno nam se uzima grad. Novac se ipak može zaraditi na više načina, pa promene prioriteta i tempa uvek pružaju slobodu da se izabere šta nam je važno i kako da to najbolje postignemo. Tačno je da se novac mora zaraditi, ali uvek postoji prava mera, pravo mesto i vreme. Mora da se zna gde se ta granica nalazi, gde NE zarađujemo, a gde zarađujemo da bi platili ono što je opšti interes na drugom mestu.

Ovo je jedan od najvažnijih tekstova u poslednje vreme.

 

[stf]

Па ми то одувек имамо на сцени. Док је класних разика, тога ће и бити.

А шта су Сењак и Дедиње? Сигурно да припадају свима зар не? ... Или смо на њих заборавили? А може се рећи да су то - најчистији и најхуманији делови овог града - од почетка урбанизације - за одабране. Остали не могу слободно ни улицама да прођу а камоли да им поглед одлута на неку од тих вила - одмах искачу "чувари" ...

 

[ink]

Остали не могу слободно ни улицама да прођу...

Kako to od jednom? Ja nisam nikada imao problem da ulicama setam kroz Senjak ili Dedinje. Jel se nesto promenilo od proslog leta pa su zabranili pesake?

 

[dedinje]

Prema vestima koje donosi "Kurir" Vučić je izjavio da nikakva džamija nije predložena u sastavu "Beograda na vodi". Ja sam sklon da verujem šeiku znajući koliko njima znače džamije a i zašto bi inače davao pare za Beograd na vodi. Vučića sada nije lako - ako ne dozvoli izgradnju džamije naljutiće šeika i ceo projekt može propasti. Ako pak dozvoli navućiče gnev onih kod kojih džamije nisu mnogo popularne. To su uglavnom ljudi kojima smeta sve što je tuđe i koji devedesetih nisu mogli da podnesu komšiju druge vere. Kompromis bi možda bio da šeik podigne džamiju u Srbiji i to u kraju gde ima dosta muslimana (Sandžak). Ali Sandžak nije isto što i Beograd. Pošto Vučić ima ogromnu većinu u skupštini neće biti problema da prođe ono rešenje za koje on smatra da je dobro. Mislim da ogromnom delu beograđana, pogotovu mlađih, džamija uopšte ne bi smetala.

 

[Drakche]

Sandzaku ne manjkaju dzamije, stavise imaju ih previse, Beograd ima samo jednu (pravu). Meni nije sporno to da se sagradi dzamija, ali najveca na Balkanu?! Pa ko ce da ide tamo? Zar je Bajrakli na Dorcolu krcata za vreme muslimanskih praznika?

 

[Пантограф]

А шта су Сењак и Дедиње? Сигурно да припадају свима зар не? ... Или смо на њих заборавили? А може се рећи да су то - најчистији и најхуманији делови овог града - од почетка урбанизације - за одабране. .

Е, па, не може се рећи. Толстојеву улицу су, нпр, почели да урбанизују инжењери. Не да пројектују, него да подижу куће тамо, за своје породице. У данашњој Србији, инжењери раде и за неколико стотина евра, а Србија призива 15.000 богатих странаца (оне бахате стоке са бучним супераутомобилима које би из Лондона најрадије истерали) у, како ти раније написа, "срце града".
Видиш, мени је од тог "ексклузивног", "класног" срца града за "одабране", милије овакво, са Пициним парком и његовим станаркама на предстражи.

 

[spatiotecte]

Belka da li ti ZAISTA mislis da su oni poceli da skidaju sine ZBOG TEBE? :?: :?: :?:

 

[Somi303]

Глупо је градити џамију у сред елитног пословног и стамбеног простора, тога нема ни у турској или некој муслиманској земљи. Нека шеик искешира неку пристојну локацију па нека буде и највећа на свету.

Послато са GT-I9100 уз помоћ Тапатока

 

[Homer Jay]

Drugari našao sam i jedan tekst koji govori o sociološkom aspektu Beograda na vodi
Autor teksta: Nemanja Rajak
Београд на води и губитак права на град (tekst objavljen 7.4.2014g)
http://akademskikrug.rs/beograd-na-vodi ... a-na-grad/
....

Ovo nije sociološki, već ideološki pogled na Beograd na vodi. I to vrlo konfuzan ideološki pogled, tako karakterističan za mlade srpske intelektualce - red levičarenja s prstohvatom anarhizma, red patriotizma, nacionalizma s dozom uobičajene ksenofobije. Pri tom su uloge uvek unapred postavljene gde imaš:

a) bogate strance. najveći zlikovci koji kontrolišu svet
b) domaće izdajnike. koji pomažu bogatim strancima da provedu svoj zli globalni plan
c) narod. po defaultu dobar kolektiv koga ove dve prve grupe konstantno zaje*******avaju

Takođe je zanimljivo kako se fleksibilno uzimaju dimenzije projekta Beograd na vodi od strane kritičari, u zavisnosti od potreba diskusije. Čas je to lažni projekat, šarena laža i neće biti izgrađeno ništa. Čas je to megalomsnki projekat koji nam dovlači 15.000 bahatih stranaca da nas tlače.

Ako se uopšte krene u realizaciju cele priče i počne izgradnaj te famozne prve faze - najmanji deo kvadrata biće stambeni, a najveći deo će zauzimati tržni centar, a zatim kula sa poslovnim i hotelskim prostorom. Tako da, bar kada je o toliko najavljivanoj prvoj fazi reč, nema ni govora o nekakvoj nacionalno-klasnoj segragaciji. Zapravo, dobili bismo manje-više još jedno Ušće. I to je to.

Čak da i u budućnosti bude izgrađeno i nešto više od toga, cenim da je priča o 15.000 tanova za strance još uvek čist bullshit i s/f. A čak da se i to na kraju dogodi, da PPV bude u pravu, a ja u krivu, i da tih 15.000 bahatih stranaca sa skupim kolima dođe da divlja po Beogradu na vodi, sumnjam da će postaviti kule sa snajperima i barikade sa natpisima: "zabranjen ulaz Srbima i psima". Jer onaj master plan koji smo kao imali prilike da vidimo makar jasno pokazuje da čitav kompleks ima mešovitu namenu, a nema izolovane getoizirane stambene zone.

 

[Пантограф]

Није "булшит", Хомере - речено је, званично, да је од 1.800.000 квадратних метара милион намењен становима, 600.000 пословном простору, плус "остало". И ова прича о 22.000 луксузних станова, од којих ће 15.000 купити странци је, такође, потекла од некога ко има везе са целом причом.

"Бајдвеј", нити сам не-зам-колики левичар, нити сам ксенофоб, још мање анархиста. Да имам фобију од квазиелите и још више од делова градова грађених за њу, па још и у центру, то да. То је неки туђ Београд, који ме баш нимало не занима; могу да га носе са собом у пустињу, слободно (мислио сам, дабоме, на Делиблатску пешчару, да не испадне да мрзим Арапе).

 

[stf]

А шта су Сењак и Дедиње? Сигурно да припадају свима зар не? ... Или смо на њих заборавили? А може се рећи да су то - најчистији и најхуманији делови овог града - од почетка урбанизације - за одабране. .

Е, па, не може се рећи. Толстојеву улицу су, нпр, почели да урбанизују инжењери.

То време је прошло. Ко сада живи тамо?

Можда је до личног утиска, али 4 године живота сам провео на Дедињу (ишао у средњу школу) и увек сам се осећао непожељно, посматрано и угрожено, а пролазити поред вила је било врло непријатно. А нарочито поред возног парка. А тек загледати виле (професионална деформација архитекте) је тек било незгодно, са попреким погледима обезбеђења.

Видиш, мени је од тог "ексклузивног", "класног" срца града за "одабране", милије овакво, са Пициним парком и његовим станаркама на предстражи.

Зашто се поставља прича као да се евентуално не би смело ни улицама пролазити? Јавни простори су јавни простори. Поред тога, сама позиција у "срцу града" и поред обале не може да створи ефекат Дедиња који сам горе описао. Не разумем тај појам "град за одабране"? Да неће зид око њега да направе? Да неће царине да поставе као у Ватикану?

Да ли то значи да неће свако моћи да уђе у сваку зграду, ресторан, кафић ... ? А данас може свако да уђе свуда? И зграде радничке класе данас имају интерфоне и камере. Дорћолски ресторани су ценовно, одавно забрањени град за 80% популације. У ресторан-видиковац на кули Ушће обични смртници не могу ни да присмрде.

Дакле, која је то дефиниција "града за одабране" а који се разликује од тренутног стања у Београду?

Ovo nije sociološki, već ideološki pogled na Beograd na vodi. I to vrlo konfuzan ideološki pogled, tako karakterističan za mlade srpske intelektualce - red levičarenja s prstohvatom anarhizma, red patriotizma, nacionalizma s dozom uobičajene ksenofobije.

Поглед на град карактеристичан за транзициона комунизам-капитализам друштва изгубљеног компаса. Ми би помало од свега, а нарочито бисмо да узимамо паре од капиталиста а заузврат им ништа не дамо ... па где то има?

 

[Johnest_Hon]

Eto vidis kako stvari mogu biti drugacije. STF ti si isao u Dizajnersku jel da? Ja zivim relativno blizu a cesto setam po kraju i sire uzduz i popreko. Cak i slikam za forum. Nikada u zivotu nisam doziveo ni preki pogled, psovku a ne neku vecu neprijatnost ili pretnju. A naravno da ne mislim da ti lazes nego samo osvrt kako stvari mogu biti drugacije dozivljene...

 

[Пантограф]

Стф,
Па, ипак, не може се рећи да је центар Београда, укључујући и те "фенси" улице на Дорћолу и све остало, некакав град за "одабране" - ако ни због чега, зато што су и најскупљи локали, према неким стандардима који важе на северној земљиној полулопти, веома јефтини. Пошто сам пио еспреса у центру Рима за 5 евра, чајеве у Бечу за 4, па чак и пиће на броду у бедном Каиру за 7 долара (а био сам и у центру Букурешта), знам о чему причам.

Београд је, заправо, поприлично хомоген град и то је његов велики квалитет. Зато и јесте град, а не насеобина празних зградурина као Дубаи. Дедиње и Сењак - добро - можда могу и да се сложим, мада понекад одем у кинески ресторан у Васе Пелеагића, који је најбољи у граду (и шире), а јела коштају 500-600 динара. А да ли нам треба Дедиње/Сењак/Лисичји поток/ТК Ђукић у Савском амфитеатру? Мени не треба. Дражи су ми и: парк, луна-парк, парк-шума, насеље за социјално становање, стадион ФК Железничар, нови студентски град...

 

[belka]

Ja molim moderatora da mi odredi koju kulturnu meru komunikacije mogu da koristim odgovarajući na neverovatna pitanja. Ako ja dvaput kažem "zbog ljudi poput mene" su počeli da skidaju šine i posle objasnim "da sam delić stotina ljudi koji su izrazili sumnju u projekat", i onda me član foruma Spatiotecte pita da li zaista mislim da su zbog mene počeli da skidaju šine, da li me on zaje*******ava i smem li da mu odgovorim istom merom i da sve bude u redu? Ako ne mogu, odgovoriću mu kontrapitanjem: Da li ti zaista misliš da su počelu da skidaju šine zato što realizuju projekat Beograd na vodi? Odgovori sa "DA" i nema potrebe više da pričamo o bilo čemu. Ja neću ništa komentarisati na tvoj račun, nemoj ti na moj, i sve je ok.

STF me prozvao sa slikom - OK. Nedokazan sam i smaran, prihvatam.

Neću da oladim sa temom. Imam pravo da se sprdam sa temom, dok pristojno komuniciram. Ako smetaju moji postovi, neka ih moderator briše. Ako nekulturno komuniciram, neka me izbaci sa foruma ili upozori na nekulturu. Ako se izgradi nešto ja ću biti osramoćen i proglašen za dežurnu budalu foruma. Ako se ništa ne izgradi....