Šta je novo?
Od:
Filteri

Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

Pitanje sam postavio jer sam pre nekoliko godina u familiji imao situaciju problema sa kupovinom nekretnine jer osoba nije imala drzavljanstvo Republike Srbije, vec jedne od bivsih SFRJ republika.

Sent from my LG-E510 using Tapatalk 2
 
laki72":xvni9jpb je napisao(la):
Pitanje sam postavio jer sam pre nekoliko godina u familiji imao situaciju problema sa kupovinom nekretnine jer osoba nije imala drzavljanstvo Republike Srbije, vec jedne od bivsih SFRJ republika.
Kliknite za proširenje...

Доста је компликовано. И ја познајем људе који су били држављани БиХ, и имали су проблема при куповини, док моји пријатељи из других земаља нису имали никаквих препрека. Не схватам законску основу за тако неуравнотежен третман, али ствари су такве у пракси. Све зависи од случаја до случаја, што нико не воли, па би то имало лош утицај на исход потенцијалних продаја.
 
Zjapi poslovni prostor, prazno 1,5 miliona kvadrata
T. S. - D. I. K. | 06. april 2014. 21:27 | Komentara: 0

"Poslovna zdanja velike kvadrature teško nalaze kupca. Ni atraktivne lokacije u centru Beograda više nisu kolač oko koga se (za)kupci otimaju, jer prazan kancelarijski prostor meri se sa više od 100.000 kvadrata."

http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/ek ... a-kvadrata (ceo tekst)
 
Na slici zgrada Jugoeksporta koja je ponuđena za 50 miliona evra, tj. 9000 evra po kvadratu. Pa nije Beograd London, ta se neko gađa takvim ludačkim cenama. Neka spuste na 3 do 4 hiljade po kvadratu i videće kako ima kupaca.
 
Sustina je da zjapi poslovni prostor i to je cinjenica o kojoj sam govorio. Nema govora o tome da ce grad moci da prihvati celokupan poslovni prostor koji se planira u SA, mozda tu kulu i hotel i poneki objekat pride ali sve one gabarite jednostavno ne. Naravno to ne znaci da ne treba da planiramo i pre svega kroz valjane dokumente (planove) ceo projekat i sve saobracajne tokove.

Ja i dalje ne mogu da svarim onaj tc u sred SA jednostavno on je generator velike saobracajne frekvencije tokom celog dana i ako saobracajno nije podrzan nastaje veliki problem koji imamo kod usca a zamislite tek na mestu gde ni osnovna putna mreza ni priblizno nije dovedena u red.
 
Ni meni nije jasan TC (a mislim da jedino o tome ovde i vredi i pricati jer se to mozda jedino i izgradi, ostatak price je bajka za malu decu), s obzirom na kupovnu moc stanovnistva, je li cilj takvog TCa da bankrotira TC Usce ili da bankrotiraju sve ostale radnje sa garderobom i slicnim sadrzajima u centru? Da se razumemo, nemam nacelno nista protiv da neko nesto gradi da bi nesto drugo bankrotiralo, samo 1) to moze da bude rizicno jer onaj koji tezi da proizvede bankrot drugog moze da proizvede vrlo lako sopstveni 2) ne vidim zasto bi drzava to pomagala drzavnim parama i ubrzanim gradjevinskim procedurama.
 
hazard":2mb4bfcg je napisao(la):
Ni meni nije jasan TC (a mislim da jedino o tome ovde i vredi i pricati jer se to mozda jedino i izgradi, ostatak price je bajka za malu decu), s obzirom na kupovnu moc stanovnistva, je li cilj takvog TCa da bankrotira TC Usce ili da bankrotiraju sve ostale radnje sa garderobom i slicnim sadrzajima u centru? Da se razumemo, nemam nacelno nista protiv da neko nesto gradi da bi nesto drugo bankrotiralo, samo 1) to moze da bude rizicno jer onaj koji tezi da proizvede bankrot drugog moze da proizvede vrlo lako sopstveni 2) ne vidim zasto bi drzava to pomagala drzavnim parama i ubrzanim gradjevinskim procedurama.
Kliknite za proširenje...

Cilj takvog TC centra jeste profit i samo profit,kao i nekoliko luksuznih hotela koji bi se tu gradili (na temi hoteli Beograda postavio sam informaciju da bi Arapi možda gradili i Hotel u blizini aerodroma). Ako bi dobili zemljište džabe(što je takodje bilo najavljeno ) eto mega profita za Arape,a gubitka za Grad Beograd.
 
Žao mi je što sam ovo propustio. U Kulturnom centru Beograda je bila projekcija dokumentarnog filma TORRE DAVID (Tower of David). Nadam se da se izložba još može videti. Zašto su je baš sada doveli u Beograd, treba pitati njih. Što se nas tiče zanimljivo je videti šta se u siromašnoj zemlji vrlo neizvesne ekonomije i duga, lako može desiti ako se pre gradnje 45 spratova visoke kule dobro ne proceni rizik. Dakle ne samo obezbedi finansiranje gradnje, nego i završetak, opremanje, i pre svega prodaja svega toga. Utoliko pre ako se uoči potencijalnih socijalnih problema zbog prvih zaista ozbiljnih mera štednje, najavljuje ne jedna kula, već čitav mali grad u kome svi oni koji ostanu bez prihoda neće imati šta da traže. Sjajno ispričana priča. Pogledajte.

"TORRE DAVID - dokumentarni film u okviru BELGRADE.SCAPES:LAB / BiG PROJECTS

Torre David, 45-spratnu poslovnu kulu u Karakasu, projektovao je Enrike Gomez, izgradnja je trajala preko 20 godina, a od 1993. godine radovi stoje nezavršeni. Danas kulu koristi 750 porodica, samoorganizovanih u, kako ga neki definišu, najveći vertikalni slam.
Polemična izložba Torre David / Gray Horizonte, gde su nosioci studije prof. Alfredo Brilenburg i Hubert Klumpner istraživali zajedničko polje (common ground) u potencijalima neformalnih zajednica, izazvala je niz kritika i osporavanja."

[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=v1p9jlQUW0k[/youtube]
[youtube]http://www.youtube.com/watch?v=5KxZfsU_Xtw[/youtube]

Torre David, a 45-story office tower in Caracas designed by the distinguished Venezuelan architect Enrique Gómez, was almost complete when it was abandoned following the death of its developer, David Brillembourg, in 1993 and the collapse of the Venezuelan economy in 1994. Today, it is the improvised home of a community of more than 750 families, living in an extra-legal and tenuous occupation that some have called a vertical slum.

Urban-Think Tank, spent a year studying the physical and social organization of this ruin-turned-home. Where some only see a failed development project, U-TT has conceived it as a laboratory for the study of the informal. In their “Torre David / Grand Horizonte” exhibit and in their forthcoming book, Torre David: Informal Vertical Communities, the architects lay out their vision for practical, sustainable interventions in Torre David and similar informal settlements around the world. They argue that the future of urban development lies in collaboration among architects, private enterprise, and the global population of slum-dwellers. This film is a call to arms to architects and everyone--to see in the informal settlements of the world a potential for innovation and experimentation, with the goal of putting design in the service of a more equitable and sustainable future.
 
Bio je i članak u novinama pre neki dan na tu temu,interesantna priča.
Što se tiče prve faze izgradnje,arapski investitor nema razloga za brigu.Šoping mol će biti za njih dobra investicija,jer Beograd ipak predstavlja tržište (rekao bih najjače na području bivše SFRJ),to je potencijal od oko 100.000-150.000 imućnih ljudi,stranaca,turista koji će moći da priušte sebi kupovinu skupih i eksluzivnih brendova.Naći će se tu verovatno nešto i za prosečnog kupca,uostalom koga interesuje armija ljudi koji loše žive,nezaposleni itd.Njih interesuje samo profit,zatvaranje malih radnji,butika i ukrupnjavanje tržišta i deljenje kolača na što manje igrača u čitavoj priči. Kad se tome doda kula koja će predstavljati turističku atrakciju,eksluzivni hoteli koje fale Beogradu,biće tu još profita,i naravno kao "šlag na torti" 90 hektara zemljišta gratis,sa kojim će moći da rade šta hoće.O toj temi znate šta mislim i nadam se da do toga neće doći.
 
Drugari evo nadjoh i interesantan tekst u blicu:

Vesić: Beogradu potrebni partneri za najveće infrastrukturne projekte
Beoinfo | 07. 04. 2014. - 22:15h | Foto: Ž. Šafar | Komentara: 0

http://www.blic.rs/Vesti/Beograd/456010 ... e-projekte
(ceo tekst)

"On je najavio da će uskoro biti usvojena izmena odluke o gradskom građevinskom zemljištu, tako da će Beograd početi da prodaje gradsko građevinsko zemljište.

- Grad to do sada nije radio, već je samo davao gradsko građevinsko zemljište u zakup na 99 godina. Investitor kad kupi zemljište, može da ga stavi pod hipoteku, da dobije kredit u banci - kazao je Vesić.

Smatramo da Beograd ne mora da bude vlasnik svakog objekta i da ne mora sam da ulaže, istakao je Vesić i naveo da gde god postoji mogućnost za javno-privatno partnerstvo, treba ga omogućiti."

Nadam se da će se izmena odluke o gradskom gradjevinskom zemljištu primeniti i na SA.
 
Da li se zna kako je prosla prodaja sina koje su uklonili ?
Iz neproverenih izvora imam informaciju da je bilo dosta sina dobrog kvaliteta,da li je to bas moralo da ide u staro gvozdje ili je moglo da se iskoristi ?
 
Беше и она навијачка:
"Биг мек, хамбургер, колу и помфрит.
ми имамо Мекдоналдс, што га нема Сплит?"

:D

али ипак је :bash:
 
Jedino što nije sasvim jasno kome ide u prilog činjenica da je razlika i u površini i u ceni bar deset puta.
 
Sve sto od sina moglo da se iskoristi iskoristice zeljeznica , prije svega skretnice ,vec objasnjeno u temi o zeljeznici detaljno
 
Пантограф":2jqepklv je napisao(la):
Беше и она навијачка:
"Биг мек, хамбургер, колу и помфрит.
ми имамо Мекдоналдс, што га нема Сплит?"

:D

али ипак је :bash:
Kliknite za proširenje...

Napokon su osetili snagu Beograda! :gobb:
 
DA MALO ZACINIM temu bilo je to nekad davno u zemlji seljaka na brdovitom balkanu 1992 neki ppv su bili mali mali su bili jos manji
dsc07502.jpg

dsc07500.jpg

dsc07499.jpg

dsc07498.jpg

dsc07492.jpg

dsc07491.jpg
 
Direktore, hvala ti! Ovo je nešto što sam već dugo, dugo želeo da vidim - planovi Beograda za Olimpijske igre 1992. Pošto je odluka o tome da Barselona bude domaćin OI doneta 1986. ovi planovi su verovatno nastali tu negde polovinom 80-ih.

Dosad sam živeo u zabludi da je Olimpijsko selo bilo planirano u Savskom amfiteatru - sad vidim da je tu bio planiran samo smeštaj za novinare, a da je smeštaj za sportiste trebalo da bude izgrađen kod 11. aprila. Isto tako nisam imao pojma da su Marakanu planirali kao centralni olimpijski stadion :)

Što se olimpijskog plana za Savski amfiteatar tiče, i nije toliko impresivan. Vidi se da je "Navodni Beograd" pozajmio neke stvari iz ovog plana (što je i normalno), a u nekima je, po mom mišljenju, i dosta bolji.
 
BEOGRAD NA VODI: Počelo izmeštanje pruge za opasne materije!
Beograd 13:47, 11.04.2014.
http://www.kurir-info.rs/beograd-na-vod ... ak-1319323

Železnice već rade na privremenom izmestanju pruge za opasne materije dalje od obale, dok se ne završi cela obilaznica Vinča-Pančevo-Bubanj potok i tuneli na njoj.

BEOGRAD - U prvoj fazi projekta Beograd na vodi radiće se obilaznica oko Beograda i železničkog saobraćaja za opasne materije u vrednosti od 240 miliona evra, rekao je na Beogradskom sajmu građevinarstva koordinator projekta Aleksandar Karlovčan.

Na sastanku Odbora za građevinarstvo Privredne komore Srbije, on je rekao da železnice već rade na privremenom izmestanju pruge za opasne materije dalje od obale, dok se ne završi cela obilaznica Vinča-Pančevo-Bubanj potok i tuneli na njoj.

U okviru prve faze predviđena je i izgradnja najviše kule u istočnoj Evropi višine 210 metara kao i mol između dva mosta - Gazele i Starog tramvajskog mosta.

Karlovčan je rekao da ima mnogo posla na imovinsko-pravnim poslovima, na raščišćavanju tog terena, na čemu je angažvano i Privremeno veće grada Beograda.

"Pre svega treba naći najbolji način da se isele ljudi koji tamo žive, kao i da se presele firme sa tog područja", rekao je, i najavio da će za par nedelja biti raspisan tender za projekat, a zatim će biti donet plan prostorne namene za površinu od 100 hektara.

Prema njegovim rečima, projekat će doneti novac za razvoj čitavog grada, biće zaposleno direktno 20.000 ljudi i indirektno 200.000.

On je podsetio da je, prema sporazumu sa Arapima, predviđeno da naše firme budu glavni nosioci posla i kao izvođači i kao industrija građevinskog materijala.
 
MILETIĆ: Beograd na vodi šansa za domaću građevinsku operativu!
Beograd 13:13, 11.04.2014.
http://www.kurir-info.rs/miletic-beogra ... ak-1319213

Miletić smatra da je "Beograd na vodi" izuzetno važan projekat, jer će pružiti velike mogućnosti za angažovanje privrede i nova zapošljavanja, pa stoga treba razmotriti kako da se iskoriste reference sa kojima naše građevinske firme raspolažu iz nekog ranijeg perioda
beograd-na-vodi-prezenta.jpg

Arhivska fotografija

BEOGRAD - Projekat "Beograd na vodi" može da bude nov početak za našu građevinsku operativu, jer u tom pogledu postoji i spremnost kod državnih organa, ocenio je danas savetnik predsednika Privredne komore Srbije (PKS), Milivoje Miletić.

On je, na sastanku odbora za građevinarstvo, održanom na Beogradskom sajmu, kazao da postoji spremnost i želja naših građevinskih firmi da učestvuju u takvom projektu.Kako je dodao, domaće firme imaju problem sa pružanjem odgovarajućih garancija kad konkurišu na velikim projektima, ali je i u takvim situacijama moguće pronaći rešenja.

Miletić smatra da je "Beograd na vodi" izuzetno važan projekat, jer će pružiti velike mogućnosti za angažovanje privrede i nova zapošljavanja, pa stoga treba razmotriti kako da se iskoriste reference sa kojima naše građevinske firme raspolažu iz nekog ranijeg perioda.

Pri tome je važno, kako je rekao, da se donesu i neki novi sistemski zakoni u oblasti planiranja i izgradnje, ali da u njih treba da budu uključeni i privrednici.

Važno je da se organizuje javna rasprava sa onima koji treba da sprovode te zakone, rekao je Miletić, izrazivši zadovoljstvo što je nadležno ministarstvo pristalo da se takva rasprava održi u PKS.

Miletić je naglasio i da je važno da se u procesu pridruživanja EU i harmonizaciji naše regulative privrednici dobro upoznaju sa evropskim standardima.
 
Drugari,zapao mi je za oko i ovaj tekst:
Beograd na vodi: Prvo izmeštanje pruge za opasne materije
11. april 2014. 16:55 | Komentara: 3
http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74. ... e-materije (ceo tekst)

"Popović je rekao da će biti izgrađeno oko 22.000 luksuznih stanova, a očekuje se da će 70 odsto kupaca biti stranci. Procenjeno je da samo na održavanju tih stanova može da se zaposli oko 5.000 ljudi, a na opsluživanju hotela 4.000 i na ostalim objektima još oko 5.000."

Koliko se sećam ovo je prvi tekst gde se pominje broj stanova koji bi se gradio, ova brojka mi je potpuno nerealna. :shock:
Da kažem nešto i o hotelima:
http://savath.net/organizaciona-sema-hotela (ceo tekst)
"S obzirom na složenu organizaciju jednog velikog hotela, broj zaposlenih predstavlja strateško pitanje. S vremenom su uspostavljeni relativno čvrsti standardi, pa se broj zaposlenih bazira na već utvrđenim koeficijentima. To znači da postoje neki svetski parametri koji se vezuju za kvalitet usluga i kategoriju hotela (odnosno za broj zvezdica koji hotel ima). Garni hoteli (hoteli koji nude samo prenoćište, bez doručka) imaju koeficijent 0,25, poslovni hoteli (tri ili četiri zvezdice) od 0,6 do 0,75, a hoteli sa pet zvezdica od 0,75 do 1,2, što opet zavisi od veličine hotela, usluga koje nudi itd."
Po ovim koeficijentima a najavljeno je da će se graditi luksuzni hoteli ukupni kapacitet bi bio 3.500-5.000 soba znači izgradnja 10-tak hotela, i to mi zvuči preambiciozno.
 
Pazi u bg se radilo 11 000 stanova 1974 godine pa ako broj razvuces na 5 godina onda i neizgleda impresivno
Homer Jay drago mi je da ti se doplao bice jos koja slika to je ful kolor brosura predstavljanja bg za igre za 1992 godinu
ovaj vodeni centar je trebao biti na banjici
 
Da se još malo preračunam po pitanju stanova stranci bi po gore navedenom kupili oko 15.000 stanova (znači imali bi oko 50.000-70.000 stranaca ,računam kupili bi i Arapi nešto, oni imaju brojne porodice), naši oko 7.000 stanova koji bi bili radjeni u završnoj fazi od najluksuznijih materijala, znači da bi i cena bila povisoka, totalno nerealno :?:
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh