O arhitekturi BNV može svašta da se kaže. Ali nije to najveća šteta. Ostavimo za sad po strani i još veći problem, propuštenu priliku za neophodnu osnovnu infrastrukturu kao što je most, bolja mreža ulica, metro trase i velike čvorne stanice javnog saobraćaja. Čini mi se da je najveći problem ipak propuštena prilika da se ovako savršen slobodan prostor nije iskoristio za potpunu transformaciju imidža grada i centralni simbol neke bolje budućnosti ka kojoj želimo da idemo. Ovako velika slobodna površina u vlasništvu države, na obali reke i u strogom središtu glavnog grada, je apsolutno NEPONOVLJIVA. Po TOME naš slučaj ne može da se poredi ni sa jednim velikom Evropskim prestonicom, pa zato ni njihova rešenja nama OVDE nisu odgovarajući uzor.
Ja sam oduvek pretpostavljao da se ovaj prostor čuva za nešto zaista veličanstveno, za jedan moderni centar koji će kao kontrast i nasuprot istorijskom starom gradu i poslovno-stambenom Novom Beogradu, predstavljati kulturno središte i fokusnu tačku za skupljanje ljudi. Sa velikim otvorenim prostorima, malim jezerima i vodoskocima čija se svetla noću vide sa svih okolnih padina amfiteatra, sa pešačkim trgovima i monumentalnim centralnim spomenicima koji simbolično predstavljaju središte Srpske države, njeno trajanje i ideje koje ljudi smatraju najvažnijim. Važnost potrebe da Beograd ima takav, sasvim poseban prostor koji oličava neke najbolje stvari kojima težimo i koje nas povezuju je zaista nemerljiva. Ljudska psihologija ZAHTEVA da na razne načine i u raznim oblastima imamo neko čvrsto središte, i u sebi i izvan sebe. Ovde je protraćena poslednja prilika da se tako nešto napravi. U tome je tragedija.
Zaista nisam očekivao da je baš tržni centar i nehumani stambeni mravinjak ono što nam na jednom takvom mestu treba. A što se tiče naših trenutnih mogućnosti da napravimo nešto zaista vredno, takvi posebni simbolični prostori se planiraju i prave decenijama. Da li nas je neko podvrgao mučenju da nešto, bilo šta, mora BAŠ SADA da se uradi? Pacovi i zmije su tobože problem? Počeli su da nas grizu? Kad bi svi naši problemi bili tako lako rešivi ... Rasčisti se prostor, što u svakom slučaju plaćamo mi, zasadi se trava i ukrasno drveće, pa polako. Koliko god decenija da projektovanje i gradnja bude trajala, neka bude. Šta to pobogu možemo izgubiti kad najboljim prostorima uvek samo RASTE vrednost? U međuvremenu bi ušteđene pare koristili za proizvodnju, a ne za potrošnju. Imali bi smo divan park i veličanstvenu obalu reke, a kad budemo mogli, polako bi smo na obali i u SA pravili nešto što bi i budućim generacijama moglo biti ponos. Ali ne, trebalo je zaseniti prostotu i dobiti izbore. Što je moguće, jer uvek ima spremnih pomagača koji se vrlo jeftino prodaju.
Ovo je jučerašnji pogled sa Savske obale na zapadno nebo, čisto da se vidi ambijent koji smo jeftino prodali nekolicini bogataša, a uzeli svima iza njih. I svima koji neće stati u par metara širine "Promenade" ili prosto ne žele da jedan ovakav prizor gledaju bilo iz kafane, bilo sedeći nekome na glavi.
Pogledajte prilog 1