Savski amfiteatar (Beograd na vodi)

[vranac]

Samo ne znam kako bi se sabraćajno prislo ovom prostoru do reke u slučaju ostavljanja stanice?

 

[milos.tro]

"Iskreno ne verujem bas u realizaciju ovakvog projekta u ovakvom obimu uskoro, tj ne barem u nekoliko decenija. Kao prvo, fizicki je nemoguce sve ovo izgraditi brzo, a kao drugo sto je i glavni razlog moje skepticnosti je nedostatak potraznje za stanovima i poslovnim prostorima A klase.Ono sto se u Beogradu sada najvise zida i prodaje su stanovi od 800-1200e za m2 i to na lokacijama Kumodraz, Mirijevo, Altina, Karaburma, Borca, Kotez i sl, a takav kvalitet stanovanja i arhitekture sigurno nece briti primenjen u SA niti bi trebao.
Uostalom, na dobrom delu ociscenog dela SA ce biti moguca gradnja, pa ce se videti koliko je interesovanje. Ukoliko bude veliko i sve bude prodato, u sta zaista sumnjam, od dobijenih para ce se finansirati izmestanje ostatka . Ukoliko ne bude dovoljnog interesovanja,bez problema moze da funkcionise zel.stanica i dalje. Faznost izgradnje je upravo kvalitet ovog resenja, sto ga u ranijim predlozima nije bilo, i to je ono sto ne moze da se ospori, ko hoce da gleda realno."

Slažem se sa tobom,samo prve pare od prodaje komercijalno-poslovnog prostora u to 1/3 bi dobili za nekih 6 godina(kako je objavljeno u tekstu "Šta Beograd dobija od grada na vodi",u ranijem postu sam postavio pitanje koliko bi Grad Beograd mogao da dobije novca "orijentaciono" od prodaje zemljišta za prvu fazu izgradnje
-čekam odgovor :idea: ), pa bi se tim novcem u većoj ili manjoj meri pokrili troškovi čišćenja Savskog amfiteatra.Na kraju bi imali očišćen amfiteatar (koji sada predstavlja ruglo), spremnog za dalja ulaganja za arapskog ili nekog drugog investitora ,videćemo. Upravo faznost izgradnje čitavog projekta (u kojoj meri,videćemo,zavisi od zakona ponude i tražnje),otvara mogućnosti za Grad Beograd da se dalje investicije vezane za faze izgradnje Savskog amfiteatra, u odredjenoj meri pokriju.

 

[Борчанац]

Милоше, прво да похвалим иступ са мишљењем
А сада и да се не сложим у једном делу
Нико овде не верује у пуно остварење, ни дугорочно а поготово не сад и одмах. Само то за понуду и потражњу ја видим другачије. Сада имамо 300 000 подстанара, нека је пола од тога у БГД. Човек би закључио да ће се одмах распродати све у З.Пољу или П.Скели по 500 еура што се продаје, али није тако... а распрода се станова по 2-3 пута већој цени, у величини таква два насеља у свакој години, на другим локацијама. Неће људи тамо!
Ето, већина мисли да има интереса у ТЦ, Кули и пар хотела, а што се као не би продао и неки стан или нека банка отворила централу итд...Једном речју, ако дођеш са јаком, комплетном понудом имаћеш нове муштерије, Нова интересовања ћеш побудити. Некога ко се није ни обазирао на могућност улагања овде. Бар мени то делује логично.
Пре деценије да је неко замислио онолику најезду на Црногорско приморје, прошлог лета у другој, трећој улици од воде видео сам на новоградњи цену од 2800е квадрат. У Петровцу, једном селу, које је изгубило чак и некадашњу симпатичну црту, са нигде ничега около!
Потражња нека, за овај део града, просто мора да постоји. Колика? Не знам, али није непостојећа сигуран сам.
Са другог форума:

Izgrađeni stanovi u stambenim zgradama sa 3+ stanova u periodu 1.1.2006.-30.9.2011. - gradska naselja sa preko 100 izgrađenih stanova:
Beograd - 47.665

Ко то купује? Па нека је трећина/пола продато а верујем да је више, то је потражња нека, зар не? А још сви знамо шта се то градило и каквог је квалитета и по каквим ценама!
Да су ови станови у просеку 35 квадрата попунили би БНВ предложеном квадратуром. Ето шта се већ дешава у Београду, у 5огодишњој изградњи превазилазимо планирани обим за исти временски период БНВа. А где су пословни делови, хотели, трговина... апсолутно не мислим да је питање потражње неко питање. Само организација свега је питање.

 

[Zuma]

Od prodaje ćemo dobiti tačno nula dinara, jer se zemljište kao naš ulog prepisuje firmi koju ne kontrolišemo, pa zavisimo od uspeha posla, dok je vraćanje novca i u slučaju uspeha na kraju, a ne na početku. Koliko bi na slobodnom tržištu mogli dobiti kad ne bi bilo Arapa, pa mi prodavali deo po deo onda kad se za njega pojavi dovoljno velika potražnja, a time i povoljnija cena, prevaljujući usput sav rizik na kupca, to jeste vrlo zanimljivo pitanje ali, bojim se, više akademske prirode.

 

[milos.tro]

Od prodaje ćemo dobiti tačno nula dinara, jer se zemljište kao naš ulog prepisuje firmi koju ne kontrolišemo, pa zavisimo od uspeha posla, dok je vraćanje novca i u slučaju uspeha na kraju, a ne na početku. Koliko bi na slobodnom tržištu mogli dobiti kad ne bi bilo Arapa, pa mi prodavali deo po deo onda kad se za njega pojavi dovoljno velika potražnja, a time i povoljnija cena, prevaljujući usput sav rizik na kupca, to jeste vrlo zanimljivo pitanje ali, bojim se, više akademske prirode.

Pa o tome i govorim,koliko bi takav budući ugovor bio loš za Grad Beograd. Dajemo zemljište , za 1/3 novca od x prodatih kvadrata stambeno-poslovnog prostora koji ćemo dobiti za 6 godina. :bash:
Moje razmišljanje je bilo prodati zemljište Arapima za prvu fazu radova, pa sukcesivno kako bi se gradilo.

 

[Zuma]

Ovde bi se moralo dodati nešto što još nije pominjano. U javnosti je stvoren utisak da je najveći uspeh vlasti to što je obezbeđen investitor koji je istovremeno poznat, ima iskustva, i ima puno novca. To bi trebalo da znači da su njegove prednosti da neće biti nepredviđenih problema sa finansiranjem gradnje, da će ono što napravi biti kvalitno, i da će on to lakše prodati od nekog drugog. Ali stvari nisu baš tako jednostavne. Iako on zaista ima para, i odluke o daljoj gradnji isto kao i kvalitet projektovanog ustvari zavise od potražnje i očekivane dobiti. Nije isto kad očekujete ogromn profit i kad očekujete da će biti dobro ako u početku nešto malo zaradite. To se drastično odražava na kvalitet projekta i volju da se rizikuje novom gradnjom.

Zatim je tu već objašnjena zabluda o tome da investitor svojim ugledom prodaje prostor. Prostor prodaje SAMO potražnja za prostorom u Beogradu, tj nivo privredne aktivnosti u njemu.

Ali najzanimljivija je proširena zabluda da je veoma bitno što on ima puno para. To bi bilo tačno kad bi on imao OBAVEZU da odmah izgradi relativno velki deo prostora u SA. Tek tada ima značaja činjenica da je neko bogat. On tada ne zavisi od trenutnog odnosa ponude i potražnje, nego može unapred da da ogromne pare pretpostavljajući da će se tražnja pojaviti u nekoj budućnosti. To je prednost bogatstva. Međutim, ako vi unapred kažete da će se SA graditi samo onim tempom kojim se pojavljuje potražnja za novim kvadratima, onda postaje sasvim nebitno imate li para. U svetu postoji mnoštvo fondova koji imaju slobodan kapital, pa ako je nešto na svetskom tržištu komercijalno, onda je komercijalno za sve. Ako je dakle zarada na pravljenju novih zgrada u nekom mestu nedvosmislena, onda možemo birati investitora, jer svi hoće da zarade, a para u svetu ne manjka. Tako su pohvale bogatstvu investitora i najava gradnje samo u skladu sa potražnom direktno suprotne jedna drugoj.

Drugim rečima, u javnoj propagandi postoji logična protvrečnost. Ili konjuktura nije važna, pa je važno imati bogatog investitora, ili pre gradnje čekamo konjukturu, pa nije važno što je investitor bogat, jer ih onda ima puno. To je dakle ili - ili situacija, obe stvari nikako ne idu zajedno.

 

[Zuma]

Borčanac, neka potražnja sigurno postoji, pogotovo za ovako dobrim mestom. Problem je samo kolika je tačno ona, jer su i troškovi, rizici i posledice sasvim sigurno nesrazmerno veći u odnosu na uobičajne situacije. Nama ovde fali ozbiljna analiza ukupnih troškova i očekivane zarade, zajedno sa procenom rizika i dinamikom trošenja i pristizanja zarade. Sve što mi ovde bez toga radimo je je čisto pogađanje, ali drugog izbora nema. Međutim, u ovom slučaju postoji jedna bitna razlika, koja je toliko velika i značajna da ljudi osećaju da je slobodna procena dovoljna za neki provizorni zaključak.

Obično se oslobađa parcela po parcela, pa su i troškovi njene pripreme i rizik podeljeni na male delove. Međutim ovaj projekat zahvata ogromnu površinu u samom centru grada koja je zbog problema izmeštanja infrastukrure i namere predloženog projekta nedeljiva (deljenje i fazna prodaja nose svoje probleme koje bi trebalo posebno analizirati. Iako je to rešenje moguće, pitanje je da li je dovoljno kvalitetno, a u svakom slučaju sada nije predviđeno). Zbog veličine zahvaćenog prostora, njegove važnosti, pretpostavke o celovitom a ne parcijalnom uređenju, i ogromnih troškova, normalno bi bilo upravo u ovom slučaju očekivati vandredne i izuzetne napore da se osigura smanjenje rizika, profitabilnost i raspoloživost finansiranja koje nas u ovom stanju privrede neće bitno opterećivati. Ljudi su skeptični zato što je sve to izostalo. Umesto konsultovanja struke i javnosti u meri koja do sada u Srbiji nije zabeležena, imamo tajnovitost u meri koja nije zabeležena. Skepsa je zaista jedina racionalna reakcija u ovakvim okolnostima.

 

[milos.tro]

Borčanac, neka potražnja sigurno postoji, pogotovo za ovako dobrim mestom. Problem je samo kolika je tačno ona, jer su i troškovi, rizici i posledice sasvim sigurno nesrazmerno veći u odnosu na uobičajne situacije. Nama ovde fali ozbiljna analiza ukupnih troškova i očekivane zarade, zajedno sa procenom rizika i dinamikom trošenja i pristizanja zarade. Sve što mi ovde bez toga radimo je je čisto pogađanje, ali drugog izbora nema. Međutim, u ovom slučaju postoji jedna bitna razlika, koja je toliko velika i značajna da ljudi osećaju da je slobodna procena dovoljna za neki provizorni zaključak.

Sigurno je da ce postojati traznja,ali da li bas za skoro 2 miliona kvadrata ? Upravo iz tih razloga investitor se odlucuje na faznu izgradnju i to prvo onoga sto ce mu doneti profit. Pa zatim komercijalno- stambeni prostor,pa kolika bude potraznja.Sta ce se desiti ako ne bude bilo potraznje koja se ocekuje, investitor sigurno nece nastaviti sa gradnjom,zemljiste ostaje u vlasnistvu investitora i moze da radi sa njim sta hoce.Gde je tu interes Grada ? Prva zarada od prodaje komercijalno-poslovnog prostora po najavi bi bila za 6 godina.

 

[belka]

Za potražnju stanova i poslovnog prostora u SA ne treba brinuti, jer će sve kupiti stranci, samo prvog dana kad čuju za lokacijsku dozvolu, biće prodato 2.000 stanova na nevidjeno, a odmah zatim još 3.000 stanova za godinu dana, sve dok ni pine ne bude skinute iz SA, jer ovde je bitno poverenje. Kad gradi Al Abar, hiljade njegovih poslovnih klijenata odmah lete za njim gde god on gradio i kupuju njegove nekretnine po nevidjenoj ceni, može i 3.500 evra kvadrat, možda i 4.000 evra, ljudi ne pitaju za cenu jer u pitanju je proveren investitor i nema greške. Zato ne treba trošiti vreme i reči na pitanje tražnje, jer se to pitanje uopšte ne postavlja. Kao ni ostala pitanja vezana za saobraćaj, vezana za eksproprijaciju, vezana za urbanizam, vezana za naknadu za uredjivanje gradjevinskog zemljišta, vezana za javnost ugovora o zajedničkom ulaganju. Sve je to irelevantno.

Kao ni pitanja vezana za prezaduženost Srbije. Srbija nije prezadužena. Srbija je potpuno bankrotirana zemlja koja ne može da izmiruje svoje osnovne obaveze, koja se nalazi u nevidjenoj spirali zaduživanja, kojoj uskoro dolazi kraj i posle toga sledi krah. Da ponovim još jednom da je stopa inflacije od 5. oktobra 2000. godine do danas bila nekih 350-400%, a da je kurs evra porastao sa 60 na 115 dinara, dakle samo nekih 95%. Naš BDP se računa u tekućim cenama, dakle sva količina roba i izvršenih usluga se množi sadašnjim cenama koje su veće 400% u odnosu na period odm pre 14 godina, pa se tako dobijena cifra u dinarima podeli sa 115 inara za 1 evro i dobije BDP u evrima, koji iznosi oko 31 milijardu evra.. Kada se tako dobijeni BDP stavi u odnos prema javnom dugu od 20,4 milijardi evra na kraju februara 2014. godine dobije se nekih 62-63% zaduženosti. Kada se zbog nemogućnosti zaduživanja, ne bude mogao braniti kurs evra od 115 dinara, on će za minut doći na svoje a to je 240 dinara, a pošto će to biti totalni slom, onda će biti 300 dinara za 1 evro. Tada će se BDP iskazati u vrednosti koju stvarno ima a to je nekih 12 milijardi evra, tako da će naš javni dug biti u tom momentu preko 200% BDP-a. Tada će nam (ako bude postojala televizija) saopštiti da smo mi ustvari 3 puta gori od Grčke i Argentine zajedno, da smo mi najgori i najveći debili na planeti zemlji.

Tada ćemo mi zajedno sa strancima kupovati stanove u SA po 3.500 evra kvadrat, jer će to biti ulaganje od 3 milijarde evra u zemlji u kojoj je BDP 12 milijardi evra. Tako da ja za tražnju ne bih brinuo, kao ni u održivost i realizaciju ovog projekta, što je jedna divna vest za sve ljude u ovoj zemlji. Osmeh nam ne silazio sa usana, živeli!

 

[direktor]

Evo u tvivtu se gradi naselje na zemlji bivseg arsenala u povrsini od 170 ha gradi se faszno poselo je od jedne zgrade koja je tek zapoceta kad je rasprodata po cjeni od 4000e mkv , da bi sada kvadrt u naj novijoj koja ce biti gotova ljeta 2015 kvadrat se prodaje po 7000e mkv .Ovo ljeto treba da se otvori hotel regent sa 5 zvjezdica par slika

Ovo je nesto sto bi ja obavezno uveo na svim gradilstima odbrojavanje do zavrsetka radova ,svaki dan preko penal od 5000e dnevno za kasnjenje

 

[milos.tro]

Ovo sa penalima za kasnjenje i satom mi se bas dopalo

 

[Пантограф]

Паралела са Тивтом биће могућа када поново потече Панонско море - само, неће моћи рисорти да се зидају у Бари Венецији, јер ће бити под водом, већ на Теразијском гребену и на Бежанијској коси (изнад које ће, као изнад Порто Монтенегра, долетати авиони са богатим туристима)

 

[belka]

Sad mi je lakše. Kad se ovako gradi u Tivtu i ide ko alva po 7.000 evra kvadrat, pa gde neće u Beogradu. Potpuno sam pogrešne procene davao. Ima kvadrat u Beogradu na vodi da bude 10.000 evra. Ako je u Tivtu 7.000 pa ne može u Beogradu ispod 10.000 evra, što je realno, realno je.

 

[stf]

Borčanac, neka potražnja sigurno postoji, pogotovo za ovako dobrim mestom. Problem je samo kolika je tačno ona, jer su i troškovi, rizici i posledice sasvim sigurno nesrazmerno veći u odnosu na uobičajne situacije.

Kakvi rizici? Da ostanemo bez stovarišta i šljunkara koje svojom privrednom aktivnošću drže na nogama gradsku ekonomiju?

 

[Борчанац]

Једини ризик је тај од губитка земљишта а без завршеног посла. Ок. То сам већ рекао да не сматрам ризиком. Ништа није стављено на папир па тако ни то. Ако направе уговор тако како ви песимистички предвиђате. Да добију земљу али не и обавезе, у шта не верујем да може да се деси. Тада опет можете мене да изгласате за председника и ја ћу неким лекс спец. да вратим под наше окриље. Шббкбб

Са друге стране СТФ је у праву, другог губитка не може бити. Сем губитка ругла.

Још око задужења сам остао дужан. Ми се задужујемо и то много. Једним делом и кроз пројекте зарад упослења и поспешивања потрошње. Тако да се кроз започете радове и ове планиране ради то исто. Где је 50 милијарди, има и за још једну дуга места. А чишћење СА ће бити и можда најпаметније утрошена милијарда. 307 милиона по влади, али нека буде милијарда. И без БНВ ми добијамо простор. Па можемо некада да градимо, или продамо, или оставимо поколењима да одлуче...
А решићемо део проблема, изградити део инфраструктуре, упослити делом људе и одлободити простор...

Милијарду ћемо вратити како и оних 50 других( ако је толико ) а међу њима тешко да има паметније потрошених. И то кажем као неко ко се увек бунио против кредита било које врсте. Овде просто не можемо да изгубимо, по мени...

 

[spatiotecte]

Borčanac, neka potražnja sigurno postoji, pogotovo za ovako dobrim mestom. Problem je samo kolika je tačno ona, jer su i troškovi, rizici i posledice sasvim sigurno nesrazmerno veći u odnosu na uobičajne situacije.

Kakvi rizici? Da ostanemo bez stovarišta i šljunkara koje svojom privrednom aktivnošću drže na nogama gradsku ekonomiju?

Rizikujemo da izgradimo novi centar grada.

 

[neshaoct]

BeoBuild, 13.02.2014. u 19:02

Визија „Београда на води” у обновљеном здању Београдске задруге
Једно од најлепших престоничких здања, палата у Карађорђевој улици у којој је било седиште првог српског осигуравајућег друштва, коначно ће бити обновљена и отворена у мају.

BeoBuild, 13.02.2014. u 22:27

Neće biti nikakve restauracije i obnove te zgrade.
...Gde su ta 2 miliona evra koje je obezbedio investitor iz UAE? Zašto bi ih potrošio na restauraciju te zgrade, za koje babe zdravlje? Jel time dobija nešto u vlasništvo? Ne. Pa što bi uložio? Zato što nas voli i želi da nas kulturno prosvetli i uzdigne? Kakve su to idiotarije, da čovek ne poveruje.

Beograd, proteklih dana:





----------------------------------------

...Da ponovim još jednom...
Tada će se BDP iskazati u vrednosti koju stvarno ima a to je nekih 12 milijardi evra, tako da će naš javni dug biti u tom momentu preko 200% BDP-a. Tada će nam (ako bude postojala televizija) saopštiti da smo mi ustvari 3 puta gori od Grčke i Argentine zajedno, da smo mi najgori i najveći debili na planeti zemlji.

The World Bank:
http://www.worldbank.org/en/about/contacts

International Monetary Fund:
http://www.imf.org/external/np/exr/cont ... tacts.aspx

European Commission:
http://ec.europa.eu/contact/index_en.htm

Što pre ih kontaktiraj i reci im da oni nemaju pojma da sračunaju, saberu...i da su svi oni budale...i da samo ti znaš pravu istinu jer ti mozak radi 300 na sat (beše toliko si napisao na forumu, ne bih da pogrešim u brzini rada tvog mozga). :wink:

 

[direktor]

Kanda su moje slike zadruge ili se od tad nista nije pomaklo

 

[neshaoct]

Sve slike su pokupljene sa ove teme od prethodnih dana, ima sigurno i tvojih. :kk:

 

[Zuma]

Kakvi rizici? Da ostanemo bez stovarišta i šljunkara koje svojom privrednom aktivnošću drže na nogama gradsku ekonomiju?

Rizikujemo da izgradimo novi centar grada.

Onako, ukratko: Rizikujemo da 1,6 milijardi NE potrošimo, recimo, na poljoprivredu. Pošto se pitam šta ćemo posle toga jesti. To najkraće što umem da se izrazim.

Ako jednog dana budem skupio snage da bez nerviranja govorim u kakvom se stanju zaista nalazi Srbija, o odnosu broja penzionera i radnika, o bednom procentu radnika koji je spreman za međunarodni kvalitet i podelu rada, o tome koliko ljudi živi od poslednjih ostataka starih porodičnih ušteđevina, o potpunom idejnom i organizacionom haosu čitave države, o strukturnim problemima privrede, o uništenom obrazovnom sistemu, o tome da nas ima sve manje, da čitava naselja ostaju prazna, o tome da živimo od kredita koje je nemoguće vratiti i raubovanja sirovina koje jedva da imamo, o tome da ćemo biti rastrzani u novom hladnom ratu čiji se obrisi već pomaljaju, ne zbog ideologija nego zbog sada već izvesne promene klime, i posledičnog globalnog poskupljenja hrane, sirovina i energije, o našim ljudima koji su toliko sluđeni da ne znaju čak ni da li da idu na istok ili na zapad, a kamoli da imaju političku kulturu, obrazovanje, preduzetničke i organizacione instikte koji su neophodni u kapitalizmu, o tome da su ovoliki glasovi za autoritarnu vlast u istoriji civilizacija uvek bili onaj poslednji krik očajanja pred socijalne nemire i pobune, onda, možda tada nekako i uspem da ovde bar nekoga ubedim da su zaduženje i deficit budžeta samo sintetički izraz fundamentalnih problema i stvarno užasnog stanja u kome se nalazimo, a ne samo izraz nekog javašluka i krađe koju je lako ukloniti prostom odlukom prve dobre vlasti. To je nažalost nešto što je toliko fundamentalno i sporo promenljivo da će možda i decenijama ostati sa nama, jer nikakva formalna uravnoteženja budžeta i "zdrave" metodologije računanja zaduženja tu NE MOGU da pomognu. Treba li još jednom reći da se ovolike pare u ovom trenutku mogu pametnije potrošiti?

 

[belka]

Grešiš. Duboko grešiš. Nije mi samo jasno odakle nekome moralno pravo da ovu raspravu nastavlja sa pozicije da će Srbija ili Beograd morati da ulože 1,6 milijardi evra u SA? Pa desetine strana iza nas se čitava priča bazirala na tome da Srbija ne ulaže ništa, da ne moramo da investiramo ništa. Kako sad neko mrtav hladan može da raspravlja o tome da ulažemo 300 miliona, 500 miliona, 1 milijardu ili 1,6 milijardi evra, pa sad, da li za 1 godinu, 2 godine, 6 godina? Ovo je neverovatno, pulp fiction, van vremena. Šta si rekao - ništa, odakle si - nisam ja odavde, pa šta radiš - pa ništa. Nema veze.

Duboko pogrešni zaključci. Neko je lepo napisao, gde je 50 milijardi evra zaduženja (uz potpitanje da li je i ako je i toliko, kao da ta cifra ne uliva ne jezu, nego strah u kosti od koga se mrzne svaki mišić na telu), biće mesta za još jednu milijardu evra, u svakom slučaju korisno utrošenu, jer ako i izgubimo zemljište u SA zbog loše procene i lošeg ugovora, nije šteta, jer smo ga pre svega raščistili i uklonili ruglo, što je veliki uspeh. Ovo je ipak domet velepameti, koji moja preispoljena glupost ne može da razume. Priznajem da sam glup, i ne mogu da razumem.

Ponavljanje je majka učenja, kažu neki. Zato ne bi bilo zgoreg, da još jednom ponovimo neke stvari. 1) Javni dug RS 21,1 milijarda evra 2) Dug privrede i preduzetnika - 19 milijardi evra 3) Dug stanovništva - 6 milijardi evra 4) Dug banaka - 3,5 milijardi evra. Samo glavnica bez kamata. Ukupno, 49,5 milijardi evra. Najnovija informacija - RS , tj Uprava zab trezor će samo u aprilu na aukcijama trezorskih zapisa denominovanih u evrima ponuditi na prodaju 225 miliona evra trezorskih zapisa sa rokovima dospeća od 10, 5 i 1 godinu. Ovih 225 miliona evra su aukcije samo u evrima, a nije navedeno koliki će iznos biti ponuđen u dinarskim trezorskim zapisima, a to može biti još nekih 200 miliona evra, tako da se možete sami uveriti u kakvom se ludilu nalazimo. Dakle, samo u aprilu ide nekih 300 - 400 miliona evra od kojih ni dinar, ni evro ne idu u SA, ali šta nas skošta da koju milijardu više - manje, grunemo u SA.

Drugo, valja još jednom ponoviti, da je stopa inflacije, tačnije stopa rasta cena na malo, danas se to zove stopa rasta potrošačkih cena bila u periodu od 5.10.2014. godine do danas nekih 350-400%, a da je evro porastao samo nekih 95%, sa 60 dinara na 115 dinara, tako da se naš BDP trenutno izračunava tako što se količina roba i usluga množi sa sadašnjim cenama, tekućim cenama, pa se tako dobijena cifra deli sa 115 dinara za 1 evro i dobija 31 milijarda evra. Pošto je evro nerealno nizak u odnosu na dinar jer ga je veštački na tom nivou zadržavao svaki guverner NBS od 5 oktobra 2000. do danas a kako bi gradjanima bilo predstavljeno da bolje žive i imaju više para nego za vreme Miloševića, u trenutku kada evro ne bude mogao da se zadržava na nivou od 115 dinara za 1 evro, kada Jorgovanka Tabaković ne bude mogla da prodaje naše milione i milijarde evra na odbranu kursa (da vas obavestim da je na odbranu kursa samo u ovoj godini NBS prodala naših 870 miliona evra, dakle samo za ova 3 meseca), dakle kada evro bude potrčao da stigne stopu inflacije i ispravi se anomalija koju je neko primenjivao 14 godina, naš BDP će vredeti i iznositi nekih 12 milijardi evra, koliko i vredi realno. Tada će naša zaduženost iznositi 200% BDP-a i bićemo prikzani kao mentalno retardirani ljudi.

Neko je napisao da se treba obratiti MMF, Svetskoj banci i Kurti i Murti. Upravo sam naveo da će nas upravo oni označiti kao mentalno reatrdirane ljude sa zaduženjem od 200% BDP-a. Mi 14 godina trošimo nešto što nismo ni zaradili, ni potrošili. To radimo tako što smo prvo rasprodali sve što smo imali i sve potrošili i ništa novo izgradili i stvorili, a zatim se kao mahniti zaduživali i dalje se zadužujemo, da bismo trošili više nego što smo proizveli i stvorili. I samo želimo jedno: da to ne prestane. Sada smo došli do spirale zaduživanja koja će tačno za 6 meseci da glasi: svaka 3 meseca po 1 milijarda evra novog zaduženja. Za godinu i po dana ta spirala će da ima tempo svaka 2 meseca 1 milijarda zaduženja a za 3 godine spirala će biti blizu 1 milijarda evra mesečno. Nekada sam mislio da će se neko ipak uplašiti kada dođe do situacije 1 milijarda svaka 3 meseca, i da će reći da je dosta i da to mora da stane. Međutim, to je evo tu pred nama i nikom ništa. kao da je najbolja žurka u toku i sad neko hoće da ugasi muziku i upali svetla. Ne može. Žurka ima da traje do zore. A kad svane zora, dolazi kelner sa računom: da vidimo, šta smo ovde imali?

 

[毋不敬，儼若思，安定辭]

Borčanac, neka potražnja sigurno postoji, pogotovo za ovako dobrim mestom. Problem je samo kolika je tačno ona, jer su i troškovi, rizici i posledice sasvim sigurno nesrazmerno veći u odnosu na uobičajne situacije.

Kakvi rizici? Da ostanemo bez stovarišta i šljunkara koje svojom privrednom aktivnošću drže na nogama gradsku ekonomiju?

Rizikujemo da izgradimo novi centar grada.

Ово представља омаловажавање ваших саговорника. Да ли ви мислите да су сви који се са вама не слажу ирационални идиоти, који не би волели да виде успех овог, или још бољег пројекта? Претпоставите на тренутак да то нисмо, и видећете да за наше критике и стрепњу и те како има оснива.

Ми у овај пројекат улажемо далеко више од само 'земље за стовариште', што је свима овде јасно, јер је и јавно потврђено. У пројекат смо ушли са далеко већим ризиком него страни инвеститор, јер смо се, у суштини, обавезали на све, пре него што друга страна уложи новац чак и за прву етапу пројекта. Ми, с правом, сумњамо у којој мери наше власти - садашње, и све претходне, што знали да нема потребе помињати странке - држе до наших интереса, па није неоснован страх од тога да нећемо бити добро покривени уговором, што и постаје све јасније. Не постоје гаранције да ће целокупан пројекат бити изграђен, а ми смо се обавезали на целокупну предају земљишта предузећу које је у двотрећинском власништву страног инвеститора, као и вишемилионско улагање у неопходну прорпремну инфраструктуру, пре него што дотични поставе и једну једину циглу. То не оредставља добар уговор, нити добру инвестицију за нашу земљу.
За моје појмове, овај пројекат је нереалан, јер квадратура и економско стање у земљи не иду руку уз руку са исплативошћу, која је главно мерилу успеха - тачније, обично одлучујући фактор при покретању, с намером да се заврши - било ког пројекта. А, ако је заиста тако, и ако је овај пројекат неисплатив, не видим зашто би страни инвеститори имали намеру да га заврше - посебно ако могу извући корист без тога. По свему судећи, створене су околности под којима Арапима уопште и није у интересу да заврше целокупан пројекат, што представља огроман ризик за нашу страну - ако не и загарантован губитак. Чињеница је да УАЕ не гледа толико на исплативост пројеката код куће, али то свакако није случај када је реч о пројектима у иностранству, који су световне природе. Повољан уговор је кључ при овако великим пројектима, а сви знамо какве све уговоре су наше разне власти до сада склапале.

 

[milos.tro]

Ми у овај пројекат улажемо далеко више од само 'земље за стовариште', што је свима овде јасно, јер је и јавно потврђено. У пројекат смо ушли са далеко већим ризиком него страни инвеститор, јер смо се, у суштини, обавезали на све, пре него што друга страна уложи новац чак и за прву етапу пројекта. Ми, с право, сумњамо у којој мери наше власти - садашње, и све претходне, што знали да нема потребе помињати странке - држе до наших интереса, па није неоснован страх од тога да нећемо бити добро покривени уговором, што и постаје све јасније. Не постоје гаранције да ће целокупан пројекат бити изграђен, а ми смо се обавезали на целокупну предају земљишта предузећу које је у двотрећинском власништву страног инвеститора, као и вишемилионско улагање у неопходну прорпремну инфраструктуру, пре него што дотични поставе и једну једину циглу. То не оредставља добар уговор, нити добру инвестицију за нашу земљу.
За моје појмове, овај пројекат је нереалан, јер квадратура и економско стање у земљи не иду руку уз руку са исплативошћу, која је главно мерилу успеха - тачније, обично одлучујући фактор при покретању, с намером да се заврши - било ког пројекта. А, ако је заиста тако, и ако је овај пројекат неисплатив, не видим зашто би страни инвеститори имали намеру да га заврше - посебно ако могу извући корист без тога. По свему судећи, створене су околности под којима Арапима уопште и није у интересу да заврше целокупан пројекат, што представља огроман ризик за нашу страну - ако не и загарантован губитак. Чињеница је да УАЕ не гледа толико на исплативост пројеката код куће, али то свакако није случај када је реч о пројектима у иностранству, који су световне природе. Повољан уговор је кључ при овако великим пројектима, а сви знамо какве све уговоре су наше разне власти до сада склапале.

Slazem se sa tobom, (moja razmisljanja koja su ovde izneta bazirala su se na tekstu iz Politike-Sta Beograd dobija od grada na vodi,videcemo kakav ce biti ugovor).Koristim priliku da podsetim da je najavljivano da ce ugovor koji bude potpisan sa Arapskim investitorom biti dostupan javnosti.

 

[stf]

Наравно да сам одговорио поспрдно на толике тезе да "ми ризикујемо" , "ми улажемо", "ми се задужујемо" за друге. То је једноставно - булшит.

Све што Србија улаже, улаже у виталну инфраструктуру која је одавно неопходна за нормално функционисање града Београда. Не могу да схватим да је све то одједном постало небитно, трошчарење, подилажење инвеститору. Улагање у виталну инфраструктуру се двадесет година прижељкује, а сада се одједном представља као улагање за приватног инвеститора.

Булшит.

 

[Zuma]

Iz ovoga što si rekao se lepo naslućuje pravo srce svih problema u Srbiji. Ne shvatanje da su se vremena potpuno promenila, i da više ne možemo da se ponašamo kao i ranije, kao da se ne dešava ništa neobično. U svim oblastima, pa i ovde. Trajno je prošlo vreme kad je činjenica da nešto jednog dalekog dana može biti dovoljno korisno da vrati uloženi novac, sasvim dovoljan razlog da se taj novac odmah potroši. Kad nemate živog, ne vezanog novca koji ne znate gde bi plasirali, već pozajmljujete u ovakvim razmerama i ovoliko dugo, onda eventualna korist investicije više nije dovoljna, važno je i vreme, kad se nešto radi. Drugim rečima, prioriteti više nisu nijansa, već razlika između uspeha i propasti.