Ignorisanje argumenata i nazivanje ljudi različitim imenima zaista neće pomoći temi koja je već više nego ugrožna organizovanim naporima da se slobodna i argumentovana rasprava ograniči što je više moguće. Nadam se da vam je jasno koliko je tema blizu da bude napuštena kao gubljenje vremena, bar od strane onih koji bi da pročitaju nešto od koristi, isto kao i sekcije komentara vesti na web info portalima.
Rušenje vrednijih zgrada je kod nas bio skoro nečuven događaj iz više razloga. Prvo, do sada je bilo sasvim dovoljno slobodnog prostora ili prostora zauzetog zgradama koje su skoro neupotrebljive. Drugo, tendencija da zbog ograničenih mandata odgovornih ljudi kratkoročna korist (ili izbegavanje kratkoročne štete) bude bitno važnija od dugoročne dobiti. I na kraju, ekonomija do sada nije bila ni dovoljno ni jaka ni dovoljno stabilna da bude sigurno da bi zarada od bolje zgrade sigurno pokrila troškove rušenja prethodne, lošije zgrade. To su neki od razloga koji zbog kojih su ozbiljnija rušenja još uvek vrednih zgrada bila tako retka.
Neki od ovih faktora će se promeniti. Ali važnije od toga, prostor Savskog amfiteatra nije tipičan, pa ono što važi drugde ne mora da važi i ovde.
Pre svega, ovo je saobraćajni ključ za stari deo grada. Saobraćajna rešenja ovde će odrediti konačnu sudbinu saobraćaja u centralnom delu grada, a time i staviti granicu na vrstu razvoja koji je tu moguć. To važi i za javni saobraćaj (metro), i za automobilski saobraćaj. Prvo što je zbog pohlepe, i bez bilo kakve rasprave, verovatno konačno odbačen koncent ograničene visine novih zgrada u starom delu grada. Sad probajte da zamislite intenzitet saobraćaja kad se u ovako uskim ulicama zbog veće prosečne visine zgrada bitno poveća broj stanovnika i radnih mesta, kad se izgradi BNV, kad se izgrade prazni placevi na levoj obali Save nizvodno od ušća, ušće postane zabavni park, pa ostali nedostajući blokovi u Novom Beogradu a pogotovo oni počevši od nadgrađenog hotela Jugoslavija dalje uz Dunav, industrijska i stambena zona sa obe strane Pupinovog mosta, veliko Makiško naselje, i počne gradnja i razvoj duž južnih i istočnih obilaznica. Uprkos tih obilaznica, koje mogu preuzeti samo deo povećanog lokalnog saobraćaja, saobraćajni pritisak na centar grada će se drastično povećati.
Kako ćemo to rešiti sa sadašnjim planovima BNV-a? Zar stvarno postoji bilo ko da ozbiljno misli da će JEDNA dodatna traka po smeru na proširenom Savskom mostu ZAUVEK biti dovoljna da spreči totalni saobraćajni haos u centru grada? Ali da ozbiljno to misli? Nama je, uz pokušaje da se gigantskim zgradama ne dovlače nepotrebni ljudi i nepotrebni sadržaji baš na mesta sa najužim ulicama, apsolutno neophodan i još jedan most u proužetku Zorana Đinđića. Kako ćemo ga napraviti? To bez rušenja više neće biti moguće. Kako ćemo i kuda da provučemo metro? Ispod zemlje sigurno ne. Kako će da pređe reku? Gde će biti stanice?
Recite mi, koliko će koštati kad postane jasno da je čitav razvoj grada na desnoj obali Save blokiran zbog užasnog saobraćaja? Da li će to ONDA biti vredno nekih rušenja ili ne?
I to je samo jedan aspekt posebnosti Savskog amfiteatra. Ima ih još. Kako ćemo sada ostvariti pešačku i rekreativnu vezu nove, proširene pešačke zone Knez Mihajlove, spojene sa Kalemegdanom i pokretnim stepenicama za obalu reke, sa Adom Ciganlijom i Košutnjakom? Tu tek predstoji uređenje Točiderske reke, verovatno i još jedno gigantsko rekreatvno-trgovačko-biznis nasenje umesto hipodroma. Pa onda niz novih restorana uz reku kao što je Stenka, iza Sajma, ispod petlje i dalje. Taj dalji potez ka Adi će TAKOĐE postati VEOMA privlačan. Ali koji će kr**** želeti da se gura po OVAKVOJ širini promenade, kroz sred gigantskog obalskog tržnog centra dugačkog mnoge stotine metara, sve do Ade ili ovih uzvodnih atrakcija? Svatate li da bez izmena kroz BNV u trenutnom obliku ni običan tramvaj ne može da prođe? Centralni zeleni pojas u SAO1 nije dovoljno širok, a sem kod tržnog centra, nigde nisu predviđene čak ni stanice GSP-a normalne veličine. Tako da će se pojaviti i komercijalni interes razvoja delova grada uzvodno od BNV-a, što BNV u ovakvom obliku blokira. I to može biti izvor budućeg pritiska na rušenje.
Pa zatim, ako se zaista OZBILJNO shvati da je jedini realni pravac razvoja starog dela grada da postane turističko središte, centar razonode i kulture, onda će najbitniji od svega biti napori da jedan po arhitekturi ne naročito lep grad postane zaista privlačan po svemu ostalom. A to bi značilo da projekti kao Terazijska terasa nisu više samo neobavezni ukras nego apsolutno nepohodni deo napora da se Beograd po lepoti pejsaža i "humanosti" čitavog ambijenta drastično izdvoji od konkurentskih gradova. Pošto samo razvojem onih komparativnih prednosti koje slučano ima može postati uspešan uprkos mnogobrojnih mana i svega onoga što nema, a što drugi gradovi imaju. Zbog toga bi se moglo desiti da rasčišćavanje vidika za Terazijsku terasu, kao i drugih zaklonjenih vizura, postane drastično važije nego što vi sada mislite da je to moguće. Ono što sada izgleda kao prioritet neće biti prioritet i u bliskoj budućnosti.
Itd, toga ima još. Povećavanje temperature i trajanje lete, promena životnih navika, načina razmišljanja, potreba za jednim sadržajima umesto ovih koje nudi BNV, veliko zagađenje SA zbog betonskog "zida" uz reku, moguća nestabilnost izazito lošeg i podvodnog tla opterećenog velikim pritiskom koji ovde nikada nije postojao, ekonomska uspešnost čitavog posla (za grad, ne za privatna lica), itd. Ne kažem da će se BNV sigurno rušiti, na moju veliku žalost ipak je verovatnije da neće, ali čvrsto verovanje da se nešto nikako neće desiti, bez objašnjenja, samo zato što se nije dešavalo ranije, je za osobu koja pokušava da bude objektivna prilično loš pristup.