Rudnici Litijuma u Srbiji (Rio Tinto...)

[Defke]

Ne. Već da će se porez svakako plaćati. Odustajanjem od rudnika, ne odustajemo od prihoda na porez na nešto treće. Srbija nije osuđena na rudnik. Jedino što gubimo je mizerna renta.

Dovedi fabriku lokomotiva u Srbiju. Imaće izvoz, deo novca će se slivati u Srbiju.

P.S. Ti radnici će tada raditi na trakama, a ne u jamama.

Pa nece se svakako placati jer mora da se pravi neka vrednost na koju ce da se placa.

Ne postoji neki garantovani drustveni proizvod koji se ostvaruje u svakom slucaju.

Svaka drzava pokusava da maksimizuje produktivnist svojih gradjana i zemlje, te stoga nije svejedno da li 200m u budzetu dobijes od 50 programera nekog unicorna iz jedne kancelarije ili pomocu 50.000 beraca malina na 50.000 hektara.

Rudnik je negde izmedju ta dva ekstrema. Odustajanjem od njega, odustajemo od prihoda koje ce on ostvariti, nece se magicno pojaviti fabrika lokomotiva umesto njega, niti nas ista sprecava da imamo i jedno i drugo, posto koliko mi se cini nema mnogo preklapanja u potrebnoj radnoj snazi ili zemljistu izmedju ta dva.

 

[BillHicks]

mi smo ekonomski tigar, vec imamo dovoljno para, sta ce nam vise, ne budimo alavi

 

[goran123]

Pa nece se svakako placati jer mora da se pravi neka vrednost na koju ce da se placa.

Ne postoji neki garantovani drustveni proizvod koji se ostvaruje u svakom slucaju.

Svaka drzava pokusava da maksimizuje produktivnist svojih gradjana i zemlje, te stoga nije svejedno da li 200m u budzetu dobijes od 50 programera nekog unicorna iz jedne kancelarije ili pomocu 50.000 beraca malina na 50.000 hektara.

Rudnik je negde izmedju ta dva ekstrema. Odustajanjem od njega, odustajemo od prihoda koje ce on ostvariti, nece se magicno pojaviti fabrika lokomotiva umesto njega, niti nas ista sprecava da imamo i jedno i drugo, posto koliko mi se cini nema mnogo preklapanja u potrebnoj radnoj snazi ili zemljistu izmedju ta dva.

Ja to i kažem. Praviće se neka nova vrednost u nečemu novom. Ali minus rudna renta.

Promeniti strategiju u nešto manje rizično. Osim toga kad si pomenuo radnu snagu u Loznici sigurno imaju viška slobodnih rudara koji će sutra odmah u rudnik. Ne bih rekao.

Umesto da ih obučiš za jamu, mogu se obučiti za traku.

Je ne mislim da odustajanjem od rudnika litijuma prestaje život u Srbiji.

 

[Defke]

mi smo ekonomski tigar, vec imamo dovoljno para, sta ce nam vise, ne budimo alavi

Necemo fabrike da tu nesto motaju kablove, necemo rudnike da nam zagadjuju, necemo Ruse programere da nam dizu kiriju, necemo gradjevinu da se peru pare, samo poljoprivreda, kupujemprodajem i Glovo

 

[Mel]

rudna renta nije mizerna, odakle taj stav?

rudarenje i prerada je visokotehnološki posao, ne može da se stavlja u ravan sa proizvodnom trakom. Istina ima širok spektar poslova, ali ni jedan nije manuelni kao motanje kablova. Zahteva ekspertize iz raznih oblasti, metala, minerala, statike...

 

[Defke]

Ja to i kažem. Praviće se neka nova vrednost u nečemu novom. Ali minus rudna renta.

Promeniti strategiju u nešto manje rizično. Osim toga kad si pomenuo radnu snagu u Loznici sigurno imaju viška slobodnih rudara koji će sutra odmah u rudnik. Ne bih rekao.

Umesto da ih obučiš za jamu, mogu se obučiti za traku.

Je ne mislim da odustajanjem od rudnika litijuma prestaje život u Srbiji.

Nece se praviti sama od sebe, niti RT sprecava da se pravi vec sad. To je neko ‘nek jedu kolace’ resenje.

Sumnjam da RT ulaze 2,4 milijarde u nesto gde nisu vec istrazili i rasplozivost/strucnost radne snage.

 

[goran123]

rudna renta nije mizerna, odakle taj stav.

rudarenje i prerada je visokotehnološki posao, ne može da se stavlja u ravan sa proizvodnom trakom. Istina ima širok spektar poslova, ali ni jedan nije manuelni kao motanje kablova. Zahteva ekspertize iz raznih oblasti, metala, minerala, statike...

Mizerna je. Nekoliko desetina miliona evra godišnje. Ispravi me, ako nije tačno.

P.S. Pa ni u fabrici ne rade samo niskokvalifikovani radnici Ima posla za inženjere iz raznih oblasti.

 

[Mel]

5% je renta, veća od kineza i rusa za početak.
ajd proveriću ponovo, ali tog se podatka sećam.

 

[goran123]

Nece se praviti sama od sebe, niti RT sprecava da se pravi vec sad. To je neko ‘nek jedu kolace’ resenje.

Sumnjam da RT ulaze 2,4 milijarde u nesto gde nisu vec istrazili i rasplozivost/strucnost radne snage.

Pa dobro. Jel praviš ti novu vrednost na svom poslu? Dozvoli da se pravi i u fabrici. Nije vrednost samo da iskopaš nešto.

 

[BillHicks]

Necemo fabrike da tu nesto motaju kablove, necemo rudnike da nam zagadjuju, necemo Ruse programere da nam dizu kiriju, necemo gradjevinu da se peru pare, samo poljoprivreda, kupujemprodajem i Glovo

budimo realni rusi izdajnici nam nisu potrebni

 

[Defke]

Pa dobro. Jel praviš ti novu vrednost na svom poslu? Dozvoli da se pravi i u fabrici. Nije vrednost samo da iskopaš nešto.

Uporno pricas kao da je u pitanju nekakav zero sum game i da RT nekako sprecava otvaranje drugih fabrika.

U realnosti je suprotno, projekat zapravo podize verovatnocu i mogucnosti da se stvara dodatna vrednost na tu iskopanu rudu.

 

[Mel]

ono jeste da nam fali radne snage, ali već dolaze sa raznih strana. Poslednje koje sam video su uzbekistanci, ostavili su mi dojam vrednih i kulturnih ljudi.

 

[goran123]

Uporno pricas kao da je u pitanju nekakav zero sum game i da RT nekako sprecava otvaranje drugih fabrika.

U realnosti je suprotno, projekat zapravo podize verovatnocu i mogucnosti da se stvara dodatna vrednost na tu iskopanu rudu.

Nije tako. Već da država sama bira strategiju svog razvoja. Neke države biraju rudarstvo, neke igraju pametnije.

Nije obavezno otvarati rudnike.

 

[Mel]

jao, igrali smo se toga poslednjih 70 godina, nemoj opet planska ekonomija da nas izbrusi

 

[goran123]

ono jeste da nam fali radne snage, ali već dolaze sa raznih strana. Poslednje koje sam video su uzbekistanci, ostavili su mi dojam vrednih i kulturnih ljudi.

Samo neka dolaze. Voleo bih da možemo da privučemo i medicinski kadar npr.

 

[goran123]

jao, igrali smo se toga poslednjih 70 godina, nemoj opet planska ekonomija da nas izbrusi

Nije to planska politika. Država donosi čitav niz strateških dokumenata.

 

[Defke]

Nije tako. Već da država sama bira strategiju svog razvoja. Neke države biraju rudarstvo, neke igraju pametnije.

Nije obavezno otvarati rudnike.

NIje obavezno, ali je malo drzava koje ih nemaju. Niti je nama rudarstvo jedina strategija. Pametne drzave diverzifikuju svoje prihode i maksimizuju svoj potencijal. Ne odricu se onoga sto imaju bez ozbiljnih argumenata.

 

[BillHicks]

mozda ukrste mokri lignit sa jadaritom pa dobijemo mix za jacu bateriju

 

[Mel]

jao, igrali smo se toga poslednjih 70 godina, nemoj opet planska ekonomija da nas izbrusi

Šalu na stranu, profesor Šenk je još pre par godina, pričajući o takmičenju za najbolju inovaciju pričao o jednoj od načina kako stizati razvijenije zemlje.
Jedna od stvari je stimulisanje inovativnih pristupa, i pronalaženja njega kod onog malog procenta ljudi koji imaju to urođeno u sebi. Recimo da 2% ima talenat za tako nešto (ja npr znam da nemam).
Kako ih stimulisati da se uključe u stvaranje dodatne vrednosti. Teorija je da si neko vreme osuđen na jednostavniju privredu, makar to bilo i motanje kablova i prodaja sirovina, ali ako pametno ulažeš, s vremena na vreme neka inovacija od gomile stimulisanih će napraviti proboj i stvoriti neki profit, možda i prerasti u ozbiljniju kompaniju.

Ali opet, to nije planska privreda, ne bira država pravac u kome će neko da razmišlja i planira profit. Nešto kao venture fondovi koji guraju more startapa, samo ipak finansiranje preuzima država. Svake godine bira nekoliko najboljih u čiji razvoj će da uloži, sa nadom da će se nekad nešto probiti.

 

[goran123]

NIje obavezno, ali je malo drzava koje ih nemaju. Niti je nama rudarstvo jedina strategija. Pametne drzave diverzifikuju svoje prihode i maksimizuju svoj potencijal.

Tačno. Imamo i mi. Imamo rudarski deo zemlje. Imamo delove koji su poljoprivredni. Negde se gaji malina, negde su vinogradi, itd

Ja nisam za to da svuda guramo rudnike, a idemo ka tome. Ovo nije priča o jednom rudniku. Pa sad hoćemo staviti taj jedan među njive ili nećemo.

 

[razbibriga]

ima li uopste neko ovde na ovoj temi da je iz okoline valjeva?

 

[Defke]

Tačno. Imamo i mi. Imamo rudarski deo zemlje. Imamo delove koji su poljoprivredni. Negde se gaji malina, negde su vinogradi, itd

Ja nisam za to da svuda guramo rudnike, a idemo ka tome. Ovo nije priča o jednom rudniku. Pa sad hoćemo staviti taj jedan među njive ili nećemo.

Ne guramo svuda rudnike, neka me neko ispravi ali ovo bi bio prvi nov rudnik u par decenija, a i za njega je trebalo da prodje skoro 20 godina da dodje do faze u kojoj je sad, tek pred javnu raspravu.

To sto neko deli apokalipticne mape sa desetinama iskopina ne znaci da ce se otvoriti desetine rudnika, kao sto mel rece tek 1% iskopina postane rudnik a i za to je potrebno puno vremena.

I da dodam, ovo sto pisem ne znaci ‘e aj da pravimo rudnik to je najbezbednija stvar na svetu’. Samo zelim da malo odvojimo ozbiljne argumente protiv od nekih neodredjenih prica i mitova.

 

[Henry_Chinasky]

Ljuba, koga inace cenim sa drugih tema, je napisao da ne zna konkretne cifre i dao je samo svoje pretpostavke, cak ni on sam to nije nazvao ‘detaljnom analizom’. Sa druge strane je data studija sa konkretnim brojevima ali je ona nekako izignorisana.

Prica o dobiti koju Holandija ostvaruje sa svojih milion hektara obradive povrsine tek nije jasna. Projekat Jadar ce zauzeti tek nekih 200-300 hektara, sto je nekih 0,01% obradive zemlje u Srbiji (pri tom ne znam koji se procenat tih parcela uopste koristi). Ne razumem kako nas projekat sprecava da povecamo produktivnost na preostalih 99,99% obradive zemlje. Mozda ie to neka matematika za 3. razred.

To sve bez detaljnijeg ulazenja u pricu kako to poljoprivreda, ako je takav potencijal za prihode, mora da se subvencionise u celoj Evropi, pa i kod nas.

Apropo detaljne analize koje si spomenuo - i dugačak post može biti detaljna analiza (za forumske potrebe). Sve projekcije, između ostalog i vremenska prognoza, prognoze o potrošnji, javnim finasijama, donose se na osnovu nekih statističko-ekonometrijskih modela i seta pretpostavki. Pretpostavke su majka svih pogreški, što sam i napisao u postu ispod. Tako se svugde radi jer naprosto nemamo kristalnu kuglu i ne možemo 100% predvideti, "pogoditi" budućnost.

Naravno, da bi se sve to razumelo, mora se pažljivo čitati i staviti to u veći kontekst.

Brojke o poljoprovredi su takve kakve jesu, nisam ih izmislio. Politika subvencija u EU postoji i za to se mogu naći podaci. Variraju od zemlje do zemlje i metodologije obračuna određenih da kažem poljoprovrednih definicija ključnih indikatora (KPI). E sad, takođe, i struktura poljoprivredne proizvodnje zavisi u obračunu finalnog proizvoda. Nije isto proizvoditi kukuruz, ovas, pšenicu i raž sa jedne strane ili mleko, mlečne proizvode, meso i cveće sa druge strane. Takođe nije isto prodati neki proizvod po ceni od na primer 100 dinara ili 150 dinara - cene variraju od sezone, prinosa određenih kultura, vremenskih nepogoda i drugih faktora - uostalom postoje commodity markets gde su ovi proizvodi integralan njihov faktor.

Takođe nisam ni pisao da samo treba da se fokusiramo na poljoprovredu. Mislim da se Anonymous96 referncirao na nju, a ja sam se u postu ispod nadovezao da bih voleo da nam uzor na tom polju bude Holandija.

Iza svake uspešne privrede stoji diverzifikacija, finalni proizvodi sa najvećom mogućom novostvorenom vrednosti i sistem zasnovan na meritokratiji (zaslugama).

Iza svega toga stoji jaka država koja reguliše sistem.Država ne donosi investicione odluke ili preraspodelu bogatstva (dakle ne komunizam i centralno planiranje) već definiše pravila igre i sistem internih kontrola.

Mi jaku državu (jake institucije), nažalost nemamo. Gde toga nema, sve ostalo pada u vodu.

Još jedan u nizu primera nesposobnosti države u poštovanju sopstvenih procedura možete videti na temi "Regionalni put - Prijepolje - Manastir Mileševa - Aljinovići", koja je u okviru podforuma Regionalni razvoj. Detaljno je dokumentovano fotografijama.

Da li mislite da bi se i u ovom slučaju poštovale procedure? Ja mislim da ne bi.

 

[nombre]

Ne mozes da poredis Loznicu sa Toskanom gde zivi skoro 4 miliona ljudi. Iz zapadne Srbije se ljudi masivno iseljavaju i sada ce zahvaljujuci rudniku postici kontra efekat, ljudi ce dolaziti tu da zive i rade. Mnogi veliki gradovi su se razvili upravo zhvaljujuci rudnicima, ne samo gradovi nego i citavi kontinenti kao sto je Australija.

Uostalom rudnik ce biti podzemni, i nece ni priblizno zagadjivati prirodu kao sto mnogi misle. Srbija ima na desetine aktivnih rudnika i svi oni zagadjuju alo to nikome nije problem. Problem je ovaj zato sto na njega svi gledaju kroz politiku. Poprilicno sam siguran da ce rudnik litijuma u Srbiji biti najmoderniji i da ce zagadjivati manje od svih ostalih. Ipak EU podrzava taj projekat, standardi su visoki.

Sto se tice Rusije ne mozes da poredis najvecu drzavu na svetu sa jednom malom Srbijom. Niti mi imamo znanje niti imamo moc da sami vadimo litijum. Ovo sto Srbija radi je win win situacija za sve. Ruda ostaje kod nas, preradjuje se i plasira se gotov proizvod u vidu elektricnih automobila. Realno savrseno za nas male.

 

[Defke]

Apropo detaljne analize koje si spomenuo - i dugačak post može biti detaljna analiza (za forumske potrebe). Sve projekcije, između ostalog i vremenska prognoza, prognoze o potrošnji, javnim finasijama, donose se na osnovu nekih statističko-ekonometrijskih modela i seta pretpostavki. Pretpostavke su majka svih pogreški, što sam i napisao u postu ispod. Tako se svugde radi jer naprosto nemamo kristalnu kuglu i ne možemo 100% predvideti, "pogoditi" budućnost.

Moze biti, ako nije, po priznaju autora posta, samo nagadjanje.

Sa druge strane imamo detaljnu analizu, koja zaista jeste detaljna analiza, koja je ignorisana.

Jeste sve pretpostavka u nekoj svojoj srzi, ali nisu bas sve pretpostavke jednake.

Brojke o poljoprovredi su takve kakve jesu, nisam ih izmislio. Politika subvencija u EU postoji i za to se mogu naći podaci. Variraju od zemlje do zemlje i metodologije obračuna određenih da kažem poljoprovrednih definicija ključnih indikatora (KPI). E sad, takođe, i struktura poljoprivredne proizvodnje zavisi u obračunu finalnog proizvoda. Nije isto proizvoditi kukuruz, ovas, pšenicu i raž sa jedne strane ili mleko, mlečne proizvode, meso i cveće sa druge strane. Takođe nije isto prodati neki proizvod po ceni od na primer 100 dinara ili 150 dinara - cene variraju od sezone, prinosa određenih kultura, vremenskih nepogoda i drugih faktora - uostalom postoje commodity markets gde su ovi proizvodi integralan njihov faktor.

Sve to stoji, samo nije jasno kako je to uopste vredno pomena u ovom kontekstu.

Sta znaci informacija da Holandija proizvodi 78 milijardi (uz dodatak 'malo li je')? Sa cime se to poredi, po kojoj meri? Koliko po hektaru, koliko po radniku, kako spakujes metriku tako da moze da se uporedi sa ovim projektom?

Jednostavno, ne znaci nista, to je samo podatak van konteksta koji se pretvara da je argument, kao recimo sa druge strane reci da Australija zaradjuje 350 milijardi od rudarenja.