Данас, на овај свечарски тренутак, када неки обележавамо 1,200. дан од почетка реконструкције, морам да признам да сам се интимно више бавио
фуш и
недоврш непочинствима. Да бих то исправио, морам да посветим мало пажње
кршу. Недоврш категорија је статична. Оно што је било недовршено, је и остало недовршено, ништа се није променило. Фуш категорија је мало динамичнија, и временом добија на квалитету. Но, крш категорија је динамична у неочекивано антиентропичном смеру.
Шта хоћу да кажем? Крш који је извођач оставио за собом, ипак тежи да се (уз малу помоћ мајке природе и разних људи и животињица добре воље) сам од себе ипак рашчисти и нестане. Ево доказа - огроман дрвени котур, након више од годину дана позирања за крш рубрику, однели секундарци. Грејаће их данима:
Пешчане спрудове за фуговање гранитних плоча разнели кучићи, обогативши их својим свежим стајњаком, па сада повремено имамо праве мале зелене непредвиђене оазе на тротоару. Но, нешто је и остало. Бојим се да није интересантно ни кучићима ни секундарцима, и још чека извођача (који јамачно неће доћи):