Уф, изгледа да сам преспавао неких 30 година. Са Гојових слика видим да је плато за који сам јуче мислио да је свеже реконструисан заправо реконструисан пре нејмање 30 година по стању плоча. Једино могуће објашњење је да сам преспавао тих 30 година.
U pitanju je jos jedan umetnicki aspekt koji trojac Vsic/Veselinovic/Radojicic tako uspesno postavlja na nasu konceptualnu scenu.
Poigravanje se prostorno vremenskim kontinumom.
Relativisticki efekti cine da vreme drugacije tece na platou.
Adepti, posvecenici, ljudi koji bezgranicno veruju Vodji, koji slusaju Obracanja, stanju su da janso vide vrtloge tamne materije koji se kovitlaju ispred baste kafica.
Jer plato se transformisao iz javne povrsine u privatnu, u bastu kafica.
Ili je to oduvek bio priatni prostor?
Ili je cela Srbija privatni prostor dubokoumnog Vodje i njegove sire familije.
Sve sto je javno bice oduzeto.
Sve pripada Njemu,.
To je monoteisticki, bozanski princip. Opsta nebitnost opste populacije i totalna Bitnost Vodje i njegovih slugu.
Drugi nivo o kome nam govore nasi gradski konceptualisti je Zen nivo.
Nivo prosvetljenja.
Ucenicima zena potrbno je vise godina da dostignu prosvetljenje.
I nama je trebalo nekoliko godina da shvatimo da je javni novac ulozen na nacin kako odgovara odabranim preduzetnicim,a dobrim ljudima bliskim Njemu.