[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=634941#p634941:3p35yu1l je napisao(la):
Zuma » Ned Jun 30, 2019 10:02 am[/url]":3p35yu1l]U našem tragično siromašnom, socijalno i politički konfliktnom društvu koje je bez previše nade u budućnost uvek na ivici velikih sukoba, jedina od bitnih preostalih stvari koja još kako tako čuva socijalni mir je naša ogromna potreba za druženjem, zajedništvom i opuštanjem. Mi smo još daleko od zapadnog, u osnovi verovatno protstantantskog individualizma i sada već izrazite lične otuđenosti. Pravoslavlje čak recimo eksplicitno potencira jednu posebnu vrstu zajedništva kao samu osnovu crkve (a ne strogu hijerahiju vlasti "od Boga ka Papi pa nadole", kao katolicizam). I dalje preovlađujući osećaj da je Beograd ustvari lep, pun mogućnosti za opuštanje, i svuda dostupan svima, bez obzira na klasu, izrazito je dragoceno nasleđe komunističke idologije u sferi javnih prostora, koji su po njima morali biti veliki i svuda dostupni svima, pošto je klasno i socijalno raslojavanje društva, bar formalno i zvanično, za vladajuću ideologiju bila prava anatema.
Ovaj njihov teorijski princip se u našem slučaju lepo složilo sa starom kulturnom tradicijom naroda čije osnove verovatno vučemo još iz paganskih i plemenskih korena Slovena, a delom i zbog važnosti jednog nužnog kolektivističkog oslanjanja jednih na druge pod Turskom vlašću (a ne na zvaničnu državu i formalna pravila tuđina). Upravo zbog tog kulturnog nasleđa Beograda, osećaj da je on otvoren svima i pristupačan skoro svuda, i dalje ne previše raslojen u nepomirljivo sukobljene klase, je jedan od izrazito važnih socijalnih ventila koji i dalje čuva kakav-takav mir na ulicama. Dakle, sama organizacija prostora, a pogotovo javnih prostora. To je naša tradicija, sada još daleko, daleko važnija nego ranije, uzevši u obzir u kakvom smo bednom i beznadežnom stanju u svakom drugom pogledu. Ogromnu većinu običnih građana ne interesuje politika (što je loše), ali oduzmite im grad, mogućnost jeftinog i slobodnog druženja u prijatnoj okolini, uvedite čuvare, svuda ograde, privatna obezbeđanja, plaćanje svake stolice, zaključavajte sve što vam se ne dopada, počnite uvoditi drakonska ograničenja prilagođena zapadnom tipu društva i njihove drastične socijalne segregacije, pa ćete videti pravi početak destrukcije i vandalizma čega smo do sada bili pošteđeni. Ne mogu se pravila zivota u gradu, pa i njegovog uređenja, ili korišćenja parkova, tek tako mehanički prenositi iz jedne kulture u drugu, iz Pariza i Londona u naše društvo koje skoro nikakve veze nema sa tamošnjim načinom života, tamošnjim nasleđem i tradicijom.
Izvinjavam se unapred svima koji ce se ljutiti zbog latinice i pravopisa. Zivim trenutno u Danskoj, a veci deo zivota u inostransvu.
Nisam mogao da ne odgovorim na neke ovde navedene zablude u srpskom drustvu, pogotovo one koje se ticu segregacije i druzenja u protestanstskim vs. pravoslavnim drustvima.
Evo malo iz licnog iskustva.
U firmi gde svi radimo na kompjuterima imamo redarske timove kao u osnovnoj skoli, koji su u odredjenoj nedelji zaduzeni za ciscenje kancelarije i zajednicke kuhinje, kao i postavljanje rucka i ciscenje posle rucka.
Nas sef, koji je inace milioner, je isto tako deo jednog redarskog tima i jednu nedelju u mesecu provede u ciscenju kancelarije i kuhinje kao i svi ostali radnici.
Na posao dolazi biciklom. Svakog dana sedne za rucak sa nekim drugim iz firme, bilo da se radi od staziste ili vodje nekog tima, ne pravi razliku.
Svake nedelje imamo neko druzenje i svi smo jednaki u tom druzenju, ne oseti se nikakva razlika u smislu zvanja.
Na ulici u Kopenhagenu ljudi se kulturno jave (dobro jutro, dobar dan) cistacima ulice i djubretarima.
Sve je jako skupo jer svako je placen adekvatno i razlika izmedju direktora i cistacice u plati je dosta mala kad to poredimo sa razlikom u nasoj zemlji.
Parkovi su puni ljudi, svi se druze, piju u parku, rostiljaju. Ali posle toga pociste za sobom, a glavni parkovi se nocu zakljucavaju jer se tako cuva zajednicka svojina.
Mislim da ne moram da ovde pisem kakvo je stanje kod nas, pocevsi od bahacenja direktora do toga kako neki slojevi drustva skupljaju po kontejnerima dok drugi rade sta god im je volja i iznad zakona su.
To sve znate i sami.
Ali ta zabluda da su protestantska drustva nesto hladna i indivualisticka a pravoslavna topla i druzeljubiva je samo jedna u nizu srpskih zabluda.
Sta su uopste protestanstka a sta pravoslavna drustva? Kao da je to neka linija kojom bismo mogli da delimo narode.
U prvoj grupi imate razlicita drustva tipa Danska i neki protestanstski deo Amerike, a u drugoj recimo Balkan i Rusiju koji su isto tako razliciti.
Upoznao sam toliko puno ljudi iz toliko zemalja i nikad ne bih rekao da su Rusi recimo blizi nama nego sto su blizi Fincima. Cak sta vise, Rusi i Finci su veoma slicni, dok smo mi recimo slicniji Madjarima kad pogledamo neke obicaje kao sto su cascenje, ko placa kad zajedno izadjete u restoran, smisao sa humor, itd.
Pozdrav.