@stf Kao vlast, sasvim je normalno da upravo vi dobijate gomilu primedbi. Građanin/forumaš, ako je do zdravog društva, ima pravo da da primedbu i predlog bez obzira na stručnost. U svetu ima strašnih primera torture, diktature bede, neslobode od kojih
@Analitičar može da pozli, recimo, kada gradonačelnik Bresta u Belorusiji Aleksandr Rogačuk izjavi za medije "na osnovu velikog broja obrađenih primedbi, rešili smo da na taj i taj način promenimo plan". Još gori primer kada se u izveštaju Ministarstva transporta za medije javno kaže: "Uz konsultaciju sa brojnim biciklističkim udruženjima i odgovarajućim univerzitetima rešili smo na taj i taj način promenimo zakone i pravilnike". Tako sada u tom užasu, bedi, strahu, siromaštvu Belorusije što
@Analitičar zna bolje od onih koji tamo žive, pri rekonstrukciji postojećih i izgradnji novih ulica se pravi biciklistička infrastruktura, a nove zgrade imaju neku vrstu mesta za bicikle obično zajednički kavez za zgradu za veliki broj bicikala.
Dajmo jedan totalno suprotan primer superslobode, superdemokratije u Holandiji, a tamo postoji nacionalno udruženje za drumski transport sa 4 miliona članova jače od bilo koje političke partije, sa jakim uticajem na projektovanje sa manje saobraćajne buke, umirenim saobraćajem kroz naselje (ležeći policajci, podizanje bočnih ulica na nivo trotoara pred uključenje na glavnu ulicu, stubići za usporeni slalom kroz lokalne ulice...), prednost biciklista i pešaka...
Vezano za to da li bih ja ostvario ili neostvario rezultat u vlasti, ako bih bio u vlasti je nešto na šta nemamo odgovor ni ti ni ja. Ako bismo o proverenim ljudima koji bi bili daleko daleko bolja i sposobnija vlast, evo imamo Dragana Đilasa, ne kao idealnog već tek kao pobednika u trci bogalja među istaknutim javnim ličnostima. To što je sada napljuvan i omalovažen u javnosti, nije posledica racionalnog razmišljanja već manipulacije. Penzionere su u martu/aprilu 2020. ubedili kako je u redu da imaju manje prava nego psi na šetnju, ubedili ih da je Đilas uzrok svega ili skoro svega lošeg u njihovom životu, a sutra ih mogu ubediti da ja imam surlu, rogove i rep, ništa čudno. Na pravcu Mirijevskog bulevara je Bangladeš bio gori nego na Smederevcu, na primer. I opet je to projekat sa primedbama kao i nabavka samo solo trolejbusa, najskupljeg rešenja za Most na Adi, prototipa za uvozne nove tramvaje.
Vezano za izbor kadra za odgovorne pozicije, imam stav, koji drugi ne treba da dele, da je za neku ozbiljniju poziciju minimum da čovek ima bar 5 godina u određenoj struci, i da bude stabilan porodičan čovek, i sa integritetom. Srpski sistem izbora kadrova ne samo u javnim službama, nego i u privatnom sektoru mi do dana današnjeg nije jasan. U Holandiji sam sam bez ikakvog iskustva u poštanskom saobraćaju vremenom postao poslovođa kurira, a dalji napredak je bio vezan najviše za usavršavanje holandskog jezika (do Korone i prekida rada škola jezika sam dostigao A2 nivo). U Belorusiji sam takođe od nule ušao u međunarodni saobraćaj, i u roku od dve godine sam dogurao do visoke plate i dosta odgovorne pozicije. I opet nisam i dalje u toj kategoriji opisa koji sam sam postavio, tek nešto manje od tri godine u braku. Praksa kadrovsko/intelektualno/poslovne politike privatnih špedicija iz Srbije je dovela do toga da u transportu za bivši SSSR dominira litvanska i beloruska špedicija, na primer. Govoriš vezano za susret sa paralelnim univerzimum u Srbiji između fakulteta za privredu i privrede, da si se sreo sa tim u trećoj godini. Ja sam se sa tim sreo u četvrtoj godini studija, kada sam posetio jedan od univerziteta u Rusiji.
Nekoliko godina kasnije razgovor sa direktorom CIP-a.
Ja: "Da li ste posetili neki od ruskih univerziteta?"
Direktor CIP: "Da"
Ja: "Onda ste shvatili što i ja da je Srbija u kamenom dobu".
Direktor CIP: "Ako tako, kažeš, ne ako tako kažeš, već ako tako misliš nikada posao u Srbiji nećeš imati!"
Ne žalim što sam poslušao starijeg životno iskusnog čoveka, i tome ne smeta što je poslednje rekao gnevim tonom. Uhvatio sam prvi fizički posao, samo da uštedim neku kintu za napuštanje Srbije, i posle napustio Srbiju. A kameno doba u Srbiji sve kamenije.
Ako se nekom greškom desi da se promeni vlast, a ja budem pozvan da pomognem, ako postoje zdrave programske odrednice, i ako uspem da ubedim ženu da se preselimo, ja bih pristao. Ali kvalitetan rad ne čini jedan čovek već sistem ljudi. Vezano za struku, još dok sam bio u Srbiji sam razvio kontakte sa sistemom iskusnih stručnjaka ignorisanih od trenutne vlasti, a koji nisu voljni da se eksponiraju. I ti si imao velika očekivanja kada si postao deo vlasti, i čini mi se da ti se desilo ono najgore, a to je ogromno smanjivanje očekivanja. To je mnogo gore od neuspeha nekog projekta ili poduhvata. Ciljni standardi se postavljaju na decenije unapred, rok ciljnog standarda se može odložiti, ali je najgore kada se ciljni standard potpuno ukine.