Та "катастрофа од америчког транспорта" уопште не важи за градове са стагнантним бројем становника - какав ће, узгред, ако већ није, убрзо постати и Београд - свака статистика показује да се у таквим америчким градовима најмање додатног времена троши у шпицевима, много мање него у Европи. Раштркани мегаполиси попут ЛА са нама немају никакве везе (а можда има помало "европски" Фриско, који, према медијским извештајима, под влашћу екстремних левичара, убрзано пропада - сасвим сам склон да поверујем како то следи солидном броју европских градова који следе те глупачке агенде; хвала лепо што се мене тиче).
Београд не може да постане, никад, амерички град, све и да хоће. Али градски аутопутеви, наравно, нису резервисани за Америку, пошто их нпр. Беч има два. А Београд нема градски кружни прстен (добро, Беч нема ни ванградски)... који има углавном сваки други град. Сужавање аутопута кроз Београд значи колону до Пећинаца и петком до Сремске Митровице.
Треба, дакле, тежити да поправимо што се може, а функционалност аутопута кроз град можемо да поправимо додавањем сервисних трака; као прво - пошто УМП тунела од 3 км сигурно бити неће да одмени ту деоницу - на најкритичнијем месту, од Мостара до Аутокоманде. То значи да се откупи парцела од Аутокомерца и ако још од понекога треба. И наравно, петља на Душановцу, па све остало. Идеално би било да после са обе стране Газеле доградимо по две сервисне траке (ту може и тротоар и стаза за бицикле), град би продисао. Не би било преке потребе за сервисним тракама, али нажалост, петље су преблизу једна другој, крајња десна трака на Газели у ствари је зона преплитања.
Ово ће се брзо схватити, чим прве јесени постане јасно да "нови градски булевар" остаје паралисан у поподневном шпицу упркос отварању обилазнице. Уосталом, у документима на којима су радили стручни људи - од којих су неки и вишедеценијски гласни пропоненти бициклизма и одрживог превоза - пише све шта ће се дешавати и шта треба да радимо. И дешава се - али не радимо.
