Izgradnja novih saobraćajnica finansiraće se kroz koncesiju, iz sredstava od putarine, akciza na derivate nafte i iz Nacionalnog investicionog plana, na bazi kojeg će se tražiti međunarodni krediti.
Vlada Srbije i Ministarstvo za kapitalne investicije, najavili su za ovu godinu izgradnju više autoputeva i obavezno kompletiranje saobraćajnog Koridora 10. Među novim saobraćajnicama u planu su i četiri na području Vojvodine, a izgradnja nekih putnih pravaca trebala bi da počne na proleće. Građevinari već trljaju ruke, jer očekuju više i posla i para.
Prihodima od putarine i akciza na derivate nafte, koji su nedovoljni za saobraćajnu infrastrukturu, dodata su sredstva iz Nacionalnog investicionog plana. Direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije, Branko Jocić kaže da je samo za rekonstrukciju i obnovu puteva i mostova u Srbiji planiran budžet od oko 37 milijardi dinara, a predviđena su i dodatna sredstva u visini od 13 milijardi dinara po osnovu inostranih zajmova.
Koncesija Horgoš – Požega
U Srbiji se na proleće očekuje početak izgradnje druge trake autoputa Horgoš-Novi Sad i punog profila autoputa Beograd - Požega, ukoliko se ove zime potpiše ugovor s koncesionarom o dodeli koncesije za izgradnju, korišćenje i održavanje autoputa. Do sada su tenderska komisija i odlazeća Vlada predložili najboljeg ponuđača, austrijsko-španski konzorcijum Alpina-FCC, međutim, još je neizvesno da li je to i konačan izbor. U javnosti se najpre čulo kako se javio problem oko obezbeđivanja potpunih bankarskih garancija, a onda je rečeno kako je izabrani izvođač tražio dodatna objašnjenja zbog pisama koje je na njihovu adresu uputio predsednik Skupštine Vojvodine Bojan Kostreš.
Garancije koje su izabrani ponuđači dostavili ocenjene su kao nedovoljne, jer je Vlada Srbije tražila da se daju na kompletan finansijski aranžman, vredan blizu 1,5 milijardi evra. Ukoliko problem bankarske garancije i dodatnih pitanja u vezi s pismima protivljenja koncesiji ne budu rešeni do 15. februara, Vlada će početi pregovore s drugoplasiranim na tenderu - nemačkim građevinskim konzorcijumom PORR, koji je nastupio pod imenom Srpski konzorcijum sa svojim kooperantima, što će odgoditi početak izgradnje autoputa.
Druga saobraćajnica koja bi trebalo da se gradi je autoput Niš - Dimitrovgrad. Kako Vlada nije uspela da probudi interes koncesionara za ovaj projekat, odlučeno je da se izgradnja finansira vlastitim parama. Naime, nivo saobraćaja je za sada toliko nizak, da niko od potencijalnih koncesionara nije našao svoj interes za ovaj projekat.
Tender za Niš – Dimitrovgrad
Pomoćnik ministra za kapitalne investicije dr Branimir Ujdur kaže da je završen projekat za izgradnju duplog kolovoza autoputa E-80 Niš - Dimitrovgrad u dužini od 82,5 kilometra i da se priprema tender. Vrednost radova procenjena je na oko 450 miliona evra, koje će platiti Srbija iz privatizacionih prihoda. Kako se za nerentabilne autoputeve ne daju ni međunarodni krediti, Srbiji je preostalo da sama finansira izgradnju, ukoliko želi bolju saobraćajnu vezu s Bliskim istokom.
Dr Ujdur kaže da je za izgradnju autoputa E-75 južno od Leskovca, od Grabovnice do Preševa u dužini od 96 kilometara, obezbeđeno 100 miliona evra iz tzv. Helenik-plana, a ostatak od 365 miliona obezbediće naša država, takođe iz privatizacionog fonda. Još 1999. godine ugovorena je izgradnja 22,5 kilometra i 2000. radovi su započeti, ali su zbog nedostatka para zaustavljeni. Sagovornik procenjuje da će se rano u proleće krenuti s izgradnjom te deonice.
Donaciju od 100 miliona evra za izgradnju ovog autoputa Srbiji je obezbedio Sporazum o produženju važnosti Helenik-plana za još pet godina, do 2011. Helenik- -plan bio je najavljen još 2001. godine kao pomoć EU razvoju Balkana posredstvom grčke Vlade, međutim, do 2006. nije se realizovao nijedan infrastrukturni projekat.
Obilaznica oko Beograda
Među značajnijim projektima navodi se izgradnja obilaznice oko Beograda, u dužini od 7,7 kilometara od Ostružnice do Orlovače, čime će se spojiti autoput E-75 sa Ibarskom magistralom. Ugovorena je izgradnja dva velika tunela i sedam mostova, a izvođači su Planum i Mostogradnja. Ugovorom je predviđeno da se radovi završe do kraja ove godine.
Nastaviće se i radovi od Orlovače do Bubanj potoka i dalje do Pančeva u dužini od 21 kilometar sa novim drumsko-železničkim mostom preko Dunava kod Vinče. Grad Beograd će delimično participirati u troškovima izgradnje, ali će najviše platiti Republika. Kada se posao završi, iz centra grada kojim dnevno prođe oko 161.000 vozila, izmestiće se prevoz opasnih materija.
Pored kompletiranja autoputa Subotica - Novi Sad u okviru jedinstvene koncesije, iz Javnog preduzeća Putevi Srbije najavljeno je da će se u Vojvodini graditi Banatska magistrala, put preko Fruške Gore i autoput Beograd - Pančevo - Vršac - Temišvar, za koji su posebno zainteresovani Italijani. To znači da Vlada Srbije, samo u Vojvodini koja trenutno ima očajnu putnu mrežu, planira četiri nove saobraćajnice.
Brže preko Fruške gore
Beogradski Institut za puteve uradio je generalni projekat novog puta Novi Sad - Ruma - Šabac - Loznica. U sledećih par meseci treba očekivati njegov idejni projekat i, bar prema obećanjima, polaganje kamena temeljca nove saobraćajnice do kraja godine.
Mr Mića Rajković, glavni i odgovorni inženjer za trasu od Novog Sada preko Iriga, Šapca, do Loznice objašnjava da je sadašnji put u vrhu saobraćajnog opterećenja u Srbiji. Prosečan godišnji dnevni saobraćaj na deonici oko Iriga, koja je najopterećenija, kreće se oko 8.600 vozila, a može da dostigne i 20.000 do 30.000, posebno sredom i vikendom.
Za put preko Fruške gore predlažu se tri varijante. Prva se odnosi na rekonstrukciju postojećeg puta, druga varijanta podrazumeva da se blizu koridora postojećeg puta napravi potpuno nova saobraćajnica, a treća predviđa da se iskoristi parče puta u dužini od oko pet kilometara od autoputa Novi Sad - Beograd do Maradika.
Sigurnije Banatskom magistralom
U planu je i obnova Banatske magistrale koja ide od graničnog prelaza Đala preko Čoke, Kikinde, Zrenjanina i Pančeva do Kovina, ukupne dužine oko 210 kilometara. Iako je široka svega oko sedam metara, omogućava razvijanje velikih brzina, što za posledicu ima mnogo saobraćajnih nesreća s teškim ishodom. Da bi se povećala bezbednost u saobraćaju, izražena je potreba za izgradnjom nove sigurnije saobraćajnice, za koju Institut za puteve radi generalni projekat.
U Institutu za puteve radi se i generalni projekat autoputa Beograd - Banatsko Novo Selo u dužini od 42 kilometra, kao deo autoputa do Vršca, odnosno granice s Rumunijom. Ovaj putni pravac pripada mreži glavnih evropskih puteva i deo je putnog pravca E-70, koji se prostire od krajnjeg zapada Španije i ide preko Francuske, Italije, Hrvatske, Srbije i Rumunije do Varne u Bugarskoj i dalje od Samsuna u Turskoj obalom Crnog mora sve do Potija u Gruziji.
Predviđena je izgradnja potpuno novog autoputskog koridora, koji bi u svakom smeru imao po dve saobraćajne i jednu zaustavnu traku, a išao bi od Bubanj Potoka preko Leštana, između Starčeva i Pančeva do Banatskog Novog Sela i dalje prema Vršcu. Kako sada stvari stoje, planovi su zaista ambiciozni, realizacija se dešava, a obični vozači o ovakvom građevinskom zamahu su do sada mogli samo da sanjaju.
Ostaje samo da poželimo sreću graditeljima i da se nadamo da neće biti po onoj ”puno hteli - puno započeli”.
Planiran početak radova u 2007. i kasnije
1. Autoput Horgoš - Novi Sad
2. Autoput Beograd - Požega
3. Autoput Niš - Dimitrovgrad
4. Autoput Leskovac - granica Makedonije
5. Autoput Beograd - Vršac
6. Obilaznica oko Beograda
7. Obnavljanje Banatske magistrale
8. Izgradnja puta preko Fruške gore i ka Bosni i Hercegovini