^^^ Treba uzeti u obzir i cinjenicu da su novi krakovi u Hrvatskoj znatno mladji od onih u Sloveniji, a nisam siguran da su Slovenci radili skoro neke ozbiljnije rekonstrukcije. Generalno gledano Hrvati sigurno imaju vecu mrezu, ali je zbog svoje sicushnosti Slovenija daleko bolje opremljena. Takodje mislim, zbog relativno male iskoriscenosti autoputa Zagreb -Split, da ce taj autoput dugo ostati u dobrom stanju. Sve u svemu Hrvati su skoro zavrsili neke manje deonice i skoro su rekonstruisali ostale delove pa mozda to i izgeda u nekim delovima bolje nego u Sloveniji.
Regionalna infrastruktura i autoputevi
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
Primer: vozio sam se autoputem od Sida do Zagreba par dana posto je deonica od granice sa Srbijom bila otvorena. Put je izgledao fenomenlano. Dve godine kasnije, tj. u junu ove godine sam prosao istom deonicom i put izgleda kao da je vec 10 godina star.
bigvlada
Advanced
Grad i pokrajina pripremaju zajednički projekat
Probijaju tunel kroz Frušku goru
Autor: H. Dunđerov - Ž. Bogosavljević | 17.09.2008. - 10:44
NOVI SAD - Projekat gradnje tunela ispod Fruške gore, posle višegodišnjeg čekanja, ponovo je pokrenut. Studiju izvodljivosti projekta finansiraće pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, a očekuje se da se za to vreme Novi Sad i okolne opštine sa pokrajinom i republikom dogovore kako će biti obezbeđen novac za realizaciju ove investicije koja će ne samo skratiti put M-21 od Novog Sada do Rume, nego ga učiniti bezbednijim i omogućiti da se smanji zagađenje nacionalnog parka.
U prostornom planu Fruške gore, donetom još pre četiri godine, ucrtan je tunel za koji su saobraćajni stručnjaci predvideli da ulaz bude na deonici novog dela puta kod Paragova, a izlaz ispod Iriga. U opciji su dva tunela, kraći od 1.233 metra, čija bi gradnja koštala oko 30 miliona evra, i duži od 2.790 metara, vrednog blizu 40 miliona evra. Važnost pravca M-21 ogleda se u tome što predstavlja vezu Novog Sada i severnijih opština u pokrajini sa zapadnom Srbijom i Jadranskom magistralom, a u Sremu se put ukršta i sa autoputem Beograd-Zagreb. Direktor Nacionalnog parka Fruška gora Konstantin Plužarević potvrđuje da za sada nema sigurnih naznaka da će tunel biti građen uskoro.
- Tunel je ucrtan u prostorni plan Fruške gore, ali koliko nam je poznato, to je sve što je do sada urađeno ili bar Nacionalni park zvanično nije obaveštavan. Za takve radove potrebno je dosta dozvola i planiranja i mogu proći još godine do gradnje - kaže Plužarević.
Međutim, gradonačelnik Igor Pavličić otkriva za „Blic“ da su grad i pokrajina ušli duboko u razgovore o ovom projektu, kao i da se uskoro očekuje zajednički sastanak na kome bi se razmotrile najbolje opcije. Grad će, kaže Pavličić, učestvovati u finansiranju, ali još nije utvrđeno u kom obimu.
- Naš je interes da se ovaj projekat realizuje, jer ćemo tako razviti grad. Činjenica je da je ovo pokrajinski kapitalni projekat, a ne gradski, ali to je situacija ista kao sa železničkim mostom: on se nalazi na koridoru 10, ali je ipak važan za grad i stoga i mi učestvujemo u njemu - kaže Pavličić.
Najverovatnije će, kaže on, pokrajina i grad, pošto nisu kreditno zaduženi, konkurisati za neki od kreditnih aranžmana, ali će o tome konačna reč biti data onoga trenutka kada se zatvori finansijska konstrukcija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=57242
Probijaju tunel kroz Frušku goru
Autor: H. Dunđerov - Ž. Bogosavljević | 17.09.2008. - 10:44
NOVI SAD - Projekat gradnje tunela ispod Fruške gore, posle višegodišnjeg čekanja, ponovo je pokrenut. Studiju izvodljivosti projekta finansiraće pokrajinski Fond za kapitalna ulaganja, a očekuje se da se za to vreme Novi Sad i okolne opštine sa pokrajinom i republikom dogovore kako će biti obezbeđen novac za realizaciju ove investicije koja će ne samo skratiti put M-21 od Novog Sada do Rume, nego ga učiniti bezbednijim i omogućiti da se smanji zagađenje nacionalnog parka.
U prostornom planu Fruške gore, donetom još pre četiri godine, ucrtan je tunel za koji su saobraćajni stručnjaci predvideli da ulaz bude na deonici novog dela puta kod Paragova, a izlaz ispod Iriga. U opciji su dva tunela, kraći od 1.233 metra, čija bi gradnja koštala oko 30 miliona evra, i duži od 2.790 metara, vrednog blizu 40 miliona evra. Važnost pravca M-21 ogleda se u tome što predstavlja vezu Novog Sada i severnijih opština u pokrajini sa zapadnom Srbijom i Jadranskom magistralom, a u Sremu se put ukršta i sa autoputem Beograd-Zagreb. Direktor Nacionalnog parka Fruška gora Konstantin Plužarević potvrđuje da za sada nema sigurnih naznaka da će tunel biti građen uskoro.
- Tunel je ucrtan u prostorni plan Fruške gore, ali koliko nam je poznato, to je sve što je do sada urađeno ili bar Nacionalni park zvanično nije obaveštavan. Za takve radove potrebno je dosta dozvola i planiranja i mogu proći još godine do gradnje - kaže Plužarević.
Međutim, gradonačelnik Igor Pavličić otkriva za „Blic“ da su grad i pokrajina ušli duboko u razgovore o ovom projektu, kao i da se uskoro očekuje zajednički sastanak na kome bi se razmotrile najbolje opcije. Grad će, kaže Pavličić, učestvovati u finansiranju, ali još nije utvrđeno u kom obimu.
- Naš je interes da se ovaj projekat realizuje, jer ćemo tako razviti grad. Činjenica je da je ovo pokrajinski kapitalni projekat, a ne gradski, ali to je situacija ista kao sa železničkim mostom: on se nalazi na koridoru 10, ali je ipak važan za grad i stoga i mi učestvujemo u njemu - kaže Pavličić.
Najverovatnije će, kaže on, pokrajina i grad, pošto nisu kreditno zaduženi, konkurisati za neki od kreditnih aranžmana, ali će o tome konačna reč biti data onoga trenutka kada se zatvori finansijska konstrukcija.
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/vojvodina.php?id=57242
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.149
jovanovm
Advanced
Ovo je i Dinkic spominjao u velikom emisiji intervju na RTS, i spomenuo je da su planirana dva jos poluautoputa, ali ga je nekulturna voditeljka prekinula nekom svojom temom, i covek nije rekao koji ce drugi biti... Snimak moze da se preuzme na sajtu RTS-a (koji je inace bas svetski redizajniran):
http://www.rts.rs/page/tv/ci.html?view=story&id=15847§ionId=17
Znaci rekao je da je plan u sledecih 5 godina:
Kompletan Koridor 10
Autoput Beograd-Juzni Jadran
Dva regionalna poluautoputa (jedan do Rumunije, drugi...?)
Zvuci meni sjajno, veoma ambiciozno, Srbiji trenutno vise i ne treba... mozda je drugi poluautoput juzna transverzala? (Nis-Krusevac-Trstenik-Kraljevo-Uzice)...?
http://www.rts.rs/page/tv/ci.html?view=story&id=15847§ionId=17
Znaci rekao je da je plan u sledecih 5 godina:
Kompletan Koridor 10
Autoput Beograd-Juzni Jadran
Dva regionalna poluautoputa (jedan do Rumunije, drugi...?)
Zvuci meni sjajno, veoma ambiciozno, Srbiji trenutno vise i ne treba... mozda je drugi poluautoput juzna transverzala? (Nis-Krusevac-Trstenik-Kraljevo-Uzice)...?
Ambassador
Advanced
Aj to neko da nacrta!Steva":17wu9mv1 je napisao(la):
Jel to onda znaci da bi bilo duplo krace (i brze) do Novog Sada tim putem?
To bi mu doslo kao oni talijanski sa 4 trake, bez zasustavne? Ili Hrvati sto su isto gradili nekoliko takvih puteva?
Odnosno, ono sto ide do Obrnovca? Samo se nadam da nece biti toliko usko, ono je jezivo, jos onaj ivicnjak visoki sa desne strane, i desna traka je uza od leve, pa ako je neki "malo" autobus ili kamion, uzas..
Ambassador
Advanced
Jos da ide sa leve strane Novog Sada (kao obilaznica), pa da kazemo da smo dobil spoljni magistralni prsten buduceg velikog grada..
[video]http://www.youtube.com/watch?v=7yJPbw35GPw[/video]
Link: http://www.youtube.com/watch?v=7yJPbw35GPw
Link: http://www.youtube.com/watch?v=7yJPbw35GPw
Jack Torrance
Intermediate
Sjajno Nenade. Odusevio sam se kad sam video vest iz Blica koju je bigvlada jutros postavio, a pronasao sam malo opssirnije u Novostima, gde su se bavili i banatskom magistralom, koja se, ako se dobro secam, pominje jos negde u jesen 2002.godine.
Magistrala koja od Novog Sada treba da ide do Rume, pominjala se i ranije u sklopu saobracajnice koja bi isla vajda do Sapca, a cak sam citao da je izmerena frekvencija saobracaja na deonici Ruma - Sabac dovoljna da se opravda izgradnja punog profila autoputa.
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=128740&datum=2008-09-18
Samo bih dodao da danas razdaljina od centra Novog Sada do beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", sigurno nije oko 100 km, a kad bude bio zavrsen i nulti sektor beogradske obilaznice, tj. deonica Batajnica - Dobanovci, aerodrom ce biti udaljen svega 60-ak kilometara od centra Novog Sada. U svakom slucaju, mislim da je izgradnja modernih brzih magistrala, pored postojecih koridora, fantasticna vest. Ako se dobro secam ideju su ubrzala pozitivna iskustva Istre sa "Ipsilonom" .
Magistrala koja od Novog Sada treba da ide do Rume, pominjala se i ranije u sklopu saobracajnice koja bi isla vajda do Sapca, a cak sam citao da je izmerena frekvencija saobracaja na deonici Ruma - Sabac dovoljna da se opravda izgradnja punog profila autoputa.
Izvor: Vecernje novosti
Link: http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=128740&datum=2008-09-18
Samo bih dodao da danas razdaljina od centra Novog Sada do beogradskog aerodroma "Nikola Tesla", sigurno nije oko 100 km, a kad bude bio zavrsen i nulti sektor beogradske obilaznice, tj. deonica Batajnica - Dobanovci, aerodrom ce biti udaljen svega 60-ak kilometara od centra Novog Sada. U svakom slucaju, mislim da je izgradnja modernih brzih magistrala, pored postojecih koridora, fantasticna vest. Ako se dobro secam ideju su ubrzala pozitivna iskustva Istre sa "Ipsilonom" .
Steva
Advanced
- Učlanjen(a)
- 08.12.2006.
- Poruke
- 4.412
- Pohvaljen
- 8.149
wow, izgled da smo podigli poluautoput sa 3 trake (2 za vozila + 1 zaustavna) na 4 trake (2+2 za voznju)
Mada ni to nije loša ideja, isti fazon se primenjuje u rumuniji a i ostaje prostor za kasniji upgarde.
našta bi to moglo da liči?
Mada ni to nije loša ideja, isti fazon se primenjuje u rumuniji a i ostaje prostor za kasniji upgarde.
našta bi to moglo da liči?
Jack Torrance
Intermediate
Austrijanci ne odustaju
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=128804&datum=2008-09-18
Izvor: Vecernje novosti
http://www.novosti.rs/code/navigate.php?Id=5&status=jedna&vest=128804&datum=2008-09-18
jovanovm
Advanced
Nemam nista protiv da sami grade taj autoput do Lajkovca i poluautoput do cacka pa neka kupe putarinu tu sami, ali da poluautoput bude 2x2 kao sto ce drzava izgleda graditi u Vojvodini Tako bi dosta efikasnije resili problem i do 2012 imali bar funkcionalan dobar put do Cacka + Koridor 10...
Tako bi dosta efikasnije resili problem i do 2012 imali bar funkcionalan dobar put do Cacka + Koridor 10...
jovanovm
Advanced
Ma brate, sto ne poslase taj GPS snimak u Google, da se najzad ratosiljam PlanPlusa i ostalih gluposti
E, stvarno! Kad ce vise da nas updatuju sa pravim street maps na GE!!??
Evo i jedne veste, koja je po meni malo nepotpuna jer ne znam na sta se to razumevanje odnosi.
Svečano potpisivanje Memoranduma o namerama i prezentacija kompanije "ASFINAG"
Link:http://www.putevi-srbije.rs/
A ovo je ta kompanija:
http://www.asfinag.at/
Evo i jedne veste, koja je po meni malo nepotpuna jer ne znam na sta se to razumevanje odnosi.
Svečano potpisivanje Memoranduma o namerama i prezentacija kompanije "ASFINAG"
Izvor: PS
Link:http://www.putevi-srbije.rs/
A ovo je ta kompanija:
http://www.asfinag.at/
Ко нам „арчи” друмове
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Putevima-istekao-rok/Ko-nam-archi-drumove.sr.html
Завршни слој асфалта на домаћим путевима у просеку је стар 30 година, иако његова најважнија компонента битумен у најбољем случају пропада већ после две деценије
Ирци који пред пут у нашу земљу посете сајт министарства иностраних послова владе у Даблину, на коме се могу пронаћи многе корисне информације о Србији, засигурно неће пожелети да код нас седну за волан. Не зато што ми за разлику од Ирске возимо десном страном, већ зато тога што је стање на путевима у Србији лоше. Посебно је то Ибарска магистрала, која може, како се наводи, да буде и опасна.
Са оваквом оценом ирског министарства иностраних послова слаже се и званични Вашингтон, који држављане САД, истина у нешто блажој форми, упозорава да путеви у нашој земљи нису баш за похвалу.
Неко ће приметити да ће се обичан Србин бар у овоме сложити са америчком владом. Али, шалу на страну. Јер, тачно је то да је велики број путева у нашој земљи далеко од стандарда развијеног света. На то указују и подаци према којима је више од пола магистралних и 60 процената регионалних путева у незадовољавајућем стању, да је завршни слој асфалта у просеку стар 30 година, при чему је рок трајања битумена – везива у асфалту, у најбољем случају две деценије. А од 3.800 друмских мостова, више од 40 процената је у веома незавидном стању.
На питање зашто су путеви у Србији лоши, одговор је јасан и кратак. Нема новца. А издвајања за одржавање су знатно нижа од реалних потреба. Уосталом, да се којим случајем новац и појави, уз толики проценат дотрајалих путева, потребне су године да се путеви, како то грађевинци воле да кажу, врате у пројектовано стање.
Проблем лоших путева у Србији није од јуче. Прошли смо кроз распад државе, пропаст економског система, имали ратове у окружењу, санкције и на крају бомбардовање. А, под таквим околностима, прописно одржавање наравно да није било могуће. Само на главним путним правцима рупе су крпљене са тек по неколико лопата асфалта, иза којих су остајале грбе попут тзв. лежећих полицајаца.
Данас више није тако и путари су постали редовна појава на друмовима. Али, да ли ће тако бити и убудуће, остаје да се види. Ту, наиме, постоји проблем државног дуговања путарским предузећима за већ обављене радове. Реч је о суми од 320 милиона евра који су ненаменски утрошени. Уместо у магистралне и регионалне путеве, те паре су отишле за асфалтирање локалних друмова – предизборни маркетинг.
Стручњаци сматрају да је Србији само за поправку постојеће путне мреже потребно више милијарди евра. То, међутим, није једини проблем јер је у међувремену направљена знатно већа штета. Због немара надлежних служби, како саобраћајних, тако и грађевинских, наши путеви првенствено нису безбедни због дивље градње дуж саобраћајница.
Шта то значи, најбоље се може уверити дуж Ибарске магистрале. Без обзира на то што је закон препознаје као саобраћајницу првог државног реда, она данас више личи на пут кроз неко село у којем се из дворишта право излази на друм. Међутим, како је реч о изузетно прометној саобраћајници, која Војводину и Београд повезује са централном и западном Србијом, севером Космета и Црном Гором, говорити о безбедности је у таквим условима сувишно.
Уз недостатак новца и дивље прикључке, разлоге за лоше стање друмских саобраћајница путари виде и у прекомерном оптерећењу коловоза. Проблем је у томе што су наши путеви пројектовани за оптерећења од десет тона, а у пракси то значи 12,14 и више тона – о чему сведоче „колотрази”, улегнућа ширине камионских гума. Затим, ту су и крађе саобраћајних знакова, које домишљати домаћини користе за ограђивање кокошињаца и свињаца. Због тога са путева у Србији сваке године нестане више од десет хиљада саобраћајних знакова.
Посебна тема су и тзв. црне тачке, односно опасна места попут кривине код бране на Западној Морави, између Чачка и Овчар-Бање. Решавање таквих проблема није могуће без потпуне реконструкције саобраћајнице, за шта су потребна велика издвајања. То илуструје пример тунела чијом изградњом је отклоњено уско грло у Овчар-Бањи, на путу ка Ужицу, и исправљање бројних кривина између Златибора и Кокиног Брода. Возачи ће се сложити да су улагања у те послове вредела сваку пару, али пара за више таквих истовремених подухвата нема. До неке боље финансијске ситуације, остају саобраћајни знаци и нада да их возачи поштују.
Наравно, ту су и патроле саобраћајне полиције, које су понекад немоћне. На пример, већ помињан пут између Чачка и Овчар-Бање, у делу дуж акумулационог језера је такав да нема места за заседе, које ће безбедно заустављати и кажњавати несавесне возаче. Иначе, саобраћајној полицији многи замерају статичност – контролу увек на истим, возачима познатим местима, тако да унапред смањују брзину. Рецимо, већ и врапци на грани знају да на путу ка Црној Гори, полиција дежура у околини Лазаревца, код тријангле у Горњем Милановцу (евентуално на „Југопетроловој” пумпи), одмах иза Чачка или на обилазници око Пожеге, испред Севојна и на успону на Златибор.
Како поправити домаће путеве
Према речима Милутина Мркоњића, министра за инфраструктуру, за почетак треба дефинисати ко шта одржава. У надлежности државе треба да буду аутопутеви, магистралне и регионалне саобраћајнице, док локална самоуправа треба да одржава путеве мањег – локалног значаја. Осим тога, издвајања за путеве треба повећати, за почетак прерасподелом из акцизе за гориво јер се из тог прихода, према речима министра, најмање улаже за путеве. Због тога је Министарству финансија упућен предлог за нови модел прерасподеле такозваног бензинског динара.
– Издвајања за одржавање путева су адекватна финансијској моћи државе. То није и једини проблем, јер држава раније одржавање саобраћајница није препознавала као приоритет. Због таквог немара имамо лоше путеве. Али, ствари се мењају набоље. Држава је, кроз најаву градње Коридора 10, саобраћају очигледно посветила пажњу коју заслужује. Јер, без путева и саобраћаја нема развоја привреде а тиме ни бољег стандарда – каже Милан Вујанић, шеф катедре за безбедност саобраћаја, Саобраћајног факултета у Београду и председник српског комитета за безбедност саобраћаја
Марко Лакић
[објављено: 16/11/2008]
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema-nedelje/Putevima-istekao-rok/Ko-nam-archi-drumove.sr.html
„Жила куцавица” и даље обична саобраћајница
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema...ucavica-i-dalje-obichna-saobracajnica.sr.html
Izvor: Politka
Ниш – Аутопут Београд – Ниш свакако је најважнија друмска саобраћајница кроз Србију, вероватно и на Балкану, али ништа мање није значајна ни магистрала од Ниша према Бугарској. Овај пут, од наплатне рампе „Наис”, према југоистоку, кроз Сићевачку клисуру, одавно је назван жилом куцавицом на српском југоистоку и једна је од најзначајнијих копнених веза не само Србије већ и целе Европе са истоком Старог континента и Блиским истоком и даље за Азију. Већ деценијама ову магистралну саобраћајницу користи највећи број туриста из западне и средње Европе на путовањима према летовалишта и одмаралишта у Бугарској и Турској, делом и за северну обалу Егејског мора у Грчкој. Али, још је значајнија у друмском теретном транспорту Европе као најкраћа у њеном повезивању са Блиским истоком...
Чести и до пре коју годину чак редовни велики застоји на путу од Ниша према Пироту, Димитровграду и српско-бугарској граници, условили су пре неколико година бројне међудржавне договоре између Србије на једној и Бугарске, па и Турске, на другој страни, о модернизацији ове саобраћајнице. Одавно је магистрала од Ниша до границе са Бугарском и даље, од уласка у земљу наших првих источних суседа до главног бугарског града Софије, планирана да буде модеран аутопут и доста безбеднија него што је до сада била. На том плану је много тога урађено, али је и много тога остало да се уради. Од Ниша према Пироту у протекле две године саграђено је петнаестак километара савременог аутопута према Сићевачкој клисури. Нажалост, код села Просек на улазу у клисуру застало се јер још није одлучено којим ће правцем будући аутопут Ниш – Софија ићи.
Према једној варијанти, не би се мењала садашња траса саобраћајнице, већ би се она кроз Сићевачку клисуру модернизовала. У претходне две и по године свих 13 тунела на путу у овом националном парку природе је проширено и сада је путовање кудикамо безбедније него што је било. Међутим, и даље то није магистрала каква је неопходна и због пуне безбедности, а још мање због фреквенције друмског теретног саобраћаја. Отуда и озбиљна размишљања о новој траси будућег аутопута који би уместо кроз Сићевачку клисуру био усмерен од Просека према Јелашници и даље, преко брда и планинских превоја све до Црвене реке, одакле би наставио старом трасом поред Беле Паланке, Пирота и Димитровграда до границе са Бугарском. То би, с обзиром на пределе сличне Швајцарској, према бројним стручним проценама била скупља али и доста реалнија и повољнија варијанта по све учеснике у саобраћају; не би било застоја и, вероватно, честих удеса, каквих је било, а има их и сада.
Најзначајније од свега је то да је и овај будући аутопут Ниш – Софија у склопу Коридора 10, односно источни крак најзначајнијег коридора у средњој Европи и на Балкану. Због његовог значаја и наша земља је заинтересована за изградњу и завршетак овог коридора, али су то још више Бугарска и Турска, чијим је привредницима за транспорт робе до западне Европе овај путни правац најкраћи. Садашње стање на саобраћајници није баш сјајно. Од наплатне рампе и велике петље код Ниша, па све до уласка у Сићевачку клисуру, магистрала је веома добра и квалитетна, са по две коловозне и једном зауставном траком у оба смера. Од места Просек па надаље, међутим, ова саобраћајница је пуна изненађења: пре свега, тесна је и саобраћај се одвија на две коловозне траке – по једна је за сваки смер, повремено има оштећеног коловоза, а светла у тунелима у Сићевачкој клисури, иако је одавно најављено да ће осим проширења бити и модернизовани, нема. На великом делу магистралног правца учестало се могу видети и трактори на путу, а највећа опасност по учеснике у саобраћају су бројна тзв. дивља укључења са сеоских путева, као и путева споредног значаја, на главну саобраћајницу.
Тома Тодоровић
[објављено: 16/11/2008]
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Tema...ucavica-i-dalje-obichna-saobracajnica.sr.html
Hvala Bogu da se neko setio i napisao ovaj tekst.
Pokazatelj da Srbija nije ozbiljna zemlja ogleda se kroz cinjenicu da drzava nema listu prioriteta. Za investicije koje su vitalne za funkcionisanje zemlje, u sta se svakako ubrajaju putevi, novca uvek mora da bude. A cak i ako se nekim cudom ta sredstva nadju u budzetu, potrose se na neracionalan nacin. I sve ovo moze da se poveze sa pricom o rasipanju drzavnog novca na neke druge "prioritete" (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=36409#p36409). I kako onda ne biti hejter u zemlji koja naocigled svih jede samu sebe na racun sopstvene dece i unuka?!
Pokazatelj da Srbija nije ozbiljna zemlja ogleda se kroz cinjenicu da drzava nema listu prioriteta. Za investicije koje su vitalne za funkcionisanje zemlje, u sta se svakako ubrajaju putevi, novca uvek mora da bude. A cak i ako se nekim cudom ta sredstva nadju u budzetu, potrose se na neracionalan nacin. I sve ovo moze da se poveze sa pricom o rasipanju drzavnog novca na neke druge "prioritete" (http://www.beobuild.rs/forum/viewtopic.php?pid=36409#p36409). I kako onda ne biti hejter u zemlji koja naocigled svih jede samu sebe na racun sopstvene dece i unuka?!
bigvlada
Advanced
Seljaci prokopali planinu
Autor: FoNet
Peking - Meštani jednog kineskog sela uspeli su, posle pet godina mukotrpnog rada, da prokopaju tunel kroz planinu, tako da sada do najbližeg grada ne moraju da idu uskom stazom preko strme litice koja je u toku zime opasna po život. Godišnje je ginulo pet do šest meštana nakon što bi se okliznuli i pali u provaliju.
- Morali smo da prokopamo tunel da bi selo preživelo. Da to nismo uradili, svi bismo izginuli na tom putu - rekao je Ven Čangfa, predsednik sela koje živi od poljoprivrede.
Put kroz tunel dugačak je četiri kilometra i pešice se pređe za nešto više od jednog sata, a seljanima je dosad trebalo bar pola dana da stignu do grada, gde na pijaci prodaju svoje proizvode. Tunel su prokopali koristeći isključivo alatke koje imaju.
- Ponekad bismo, kada skupimo malo novca, kupili malo eksploziva, jer sve stene nismo mogli da razbijemo maljevima i pijucima - rekao je Čangfa. Iako je tunel širok 1,8 metara, a toliko je i visok, seljani su oduševljeni, jer više ne rizikuju život.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/periskop/seljaci_prokopali_planinu.48.html?news_id=145193
Ovde se ljudi ne žrtvuju dovoljno da bi dobili put koji im je neophodan, treba da se ugledamo na svoje socijalističke drugove i drugarice.
Autor: FoNet
Peking - Meštani jednog kineskog sela uspeli su, posle pet godina mukotrpnog rada, da prokopaju tunel kroz planinu, tako da sada do najbližeg grada ne moraju da idu uskom stazom preko strme litice koja je u toku zime opasna po život. Godišnje je ginulo pet do šest meštana nakon što bi se okliznuli i pali u provaliju.
- Morali smo da prokopamo tunel da bi selo preživelo. Da to nismo uradili, svi bismo izginuli na tom putu - rekao je Ven Čangfa, predsednik sela koje živi od poljoprivrede.
Put kroz tunel dugačak je četiri kilometra i pešice se pređe za nešto više od jednog sata, a seljanima je dosad trebalo bar pola dana da stignu do grada, gde na pijaci prodaju svoje proizvode. Tunel su prokopali koristeći isključivo alatke koje imaju.
- Ponekad bismo, kada skupimo malo novca, kupili malo eksploziva, jer sve stene nismo mogli da razbijemo maljevima i pijucima - rekao je Čangfa. Iako je tunel širok 1,8 metara, a toliko je i visok, seljani su oduševljeni, jer više ne rizikuju život.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/drustvo/periskop/seljaci_prokopali_planinu.48.html?news_id=145193
Ovde se ljudi ne žrtvuju dovoljno da bi dobili put koji im je neophodan, treba da se ugledamo na svoje socijalističke drugove i drugarice.
Projekti izgradnje i rekonstrukcije graničnih prelaza Sremska Rača, Trbušnica i Jabuka
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205815
Izvor: eKapija24. 11. 2008. | 10:32
U okviru više aktuelnih projekata koje finansira Republika Srbija (Ministarstvo finansija-Uprava carina) a koji obuhvataju rekonstrukciju i adaptaciju više carinskih ispostava i graničnih prelaza, izdvajaju se tri velika projekta izgradnje objekata na graničnim prelazima : Sremska Rača, Trbušnica i Jabuka.
Radovi na sva tri prelaza obuhvataju proširenje i dogradnju postojećih saobraćajnica i parking površina, kao i izgradnju potpuno nove infrastrukture u zoni graničnog prelaza.
Nekoliko pozicija se posebno izdvajaju, a to su :
- izgradnja platoa za postavljanje novih modernih objekata za boravak i rad osoblja uprave carina i pogranične policije;
- Izgradnja novih kontrolnih objekata;
- Izgradnja nove nadstrešnice i ograde na graničnim prelazima, kao i
- Izgradnja nove signalizacije i novog spoljnjeg osvetljenja u zoni graničnog prelaza.
U odnosu na zatečeno stanje na navedenim prelazima, izgradnjom navedenih objekata vizuelni utisak kao i uslovi rada i propusna moć novih prelaza biće daleko iznad trenutnog stanja.
Radovi na sva tri prelaza su u poodmakloj fazi, tako da će na graničnom prelazu “Sremska Rača“ posao biti završen do kraja 2008.godine, a na preostala dva - početkom 2009.godine.
Pogledajte neke detalje rešenja prelaza Sremska Rača, koje smo dobili ljubaznošću predstavnika kompanije "Projektomontaža", koja vodi ovaj posao:
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/205815
ево репортаже коју сам забележио на чувеној, макар у локалним, сремским оквирима, прекој калдрми. до скора је та раскрсница важних путева овог јужног дела срема, надомак београда, била врло опасна, непрегледна, необележена и са честим саобраћајним удесима. сада се, завршетком ове кружне раскрснице, много безбедније и пријатније вози овим правцем. поред је огромни паркинг и будућа станица-окретница градског аутобуса који за сада саобраћа до петровчића. све похвале извођачима радова, заиста све делује беспрекорно! овом изградњом су створени услови за напредак овог краја, оближњих насељених места- деча, карловчића, ашање, петровчића... и на прави начин се повезују општине сурчин и пећинци.
паркинг поред пута за купиново
пут који води од преке калдрме ка купинову и специјалном резервату природе "обедска бара".у даљини се назире димњак термоелектране обреновац 2, чини ми се.
добродошли у општину сурчин, иза табле је будућа станица градског аутобуса и пут ка петровчићу и даље за сурчин и београд
добродошли у општину пећинци
овом изградњом су створени услови за напредак овог краја, оближњих насељених места- деча, карловчића, ашање, петровчића... и на прави начин се повезују општине сурчин и пећинци.
добродошли у општину сурчин, иза табле је будућа станица градског аутобуса и пут ка петровчићу и даље за сурчин и београд
добродошли у општину пећинци
