Šta je novo?

Regionalna infrastruktura i autoputevi

Meni je bilo neverovatno kad sam gledao neku BBC rekonstrukciju izgradnje Bruklin bridža, to je tada bio najveći keson, mnogo radnika se razbolelo, projektant je umro. Ali ono što mi je bilo neverovatno je da zbog sukoba interesa nisu dali da projektantova firma pravi kablove, iako su to bili najbolji kablovi, već neka suparnička, koja nije imala dovoljnu tehnologiju, pa su kablovi pucali..
 
SKREĆENJE PRELAZA PREKO GRANICE VRATIĆE KAMIONE U SRBIJU
10.6.2008 11:05 BEOGRAD - Uprava carina i Privredna komora Srbije najavile su da će osnovati mešovitu komisiju stručnjaka koja treba da pojednostavi procedure na graničnim prelazima i omogući primenu standarda Svetske carinske organizacije.
Kako piše ''Politika'', povod za takvu odluku je podatak da je 2007. godine kroz Srbiju prošlo oko 30 odsto manje kamiona nego dve godine ranije, što pokazuje da su glavni drumski saobraćajni tokovi počeli da zaobilaze našu zemlju.
Izvor: Tanjug
Link: tanjug.co.yu

Sve genij do genija: trend smanjivanja saobracaja kroz Srbiju je vec par godina prisutan, a oni tek sada prave komisiju... Strava...
 
Najbolje bi bilo da ,kao Švajcarska svi kamioni koji ulaze u Srbiju ,da se ukrcaju na platforme na voz ,pa da siđu u Bugarskoj tako bi Srbija bila ekološka država a i sačuvali bi puteve da traju duže to vredi tih 180 mil evra koliko ih zaradimo o trnsporta kamionima a železnica bi dobila puni značaj1 :D
 
Tri reči - putarina, birokratija, i nedostatak autoputa. Sve se to može rešiti za godinu dana, samo ako ima volje... :)
 
Podele zbog najave gradnje autoputa do Crne Gore
Preko Peštera jeftinije za 50 miliona evra
Autor: D. V., V. L., E. H. | Foto: V. Lojanica | 22.07.2008 - 06:00

uzice-v.jpg


Trasa autoputa od Požege ka južnom Jadranu nije još utvrđena, mada se zna da je taj drum najjeftinije graditi preko Pešterske visoravni. Međutim, postoje još tri moguće trase pa Saobraćajni institut CIP upravo analizira prednosti i mane svake od njih da bi Vlada Srbije, u svojstvu investitora, mogla da donese odluku: ne koja je ruta najjeftinija, već koja je najefikasnija za strateški razvoj zemlje.

Državna reviziona komisija pri Ministarstvu za infrastrukturu (oformio ju je bivši ministar Velimir Ilić) 9. maja odobrila je generalni projekat autoputa Požega-Boljari (nastavak autoputa Horgoš-Požega) i tada utvrdila da je najmanje budžetsko opterećenje ukoliko se ide preko Pešterske visoravni. Generalni projekat koji je sačinio CIP dobio je zeleno svetlo ali za sve četiri trase autoputa - ne samo za peštersku kao najmanje zahtevnu kad je o novcu reč.
- Komisija nije donela odluku o tome da li će autoput biti građen preko Pešterske visoravni, to je u delu javnosti pogrešno protumačeno. Samo smo konstatovali da je ta trasa jeftinija od preostale tri moguće, ali nismo ovlašćeni da odlučimo koja je najbolja za državu kao investitora. Ustanovili smo jedino da je najjeftinija opcija nazvana „Istok 1“ (preko Peštera), tu konstataciju smo prosledili CIP-u koji nastavlja sa narednom fazom u realizaciji ovog projekta. U toj fazi CIP će sagledati sve četiri trase iz svih uglova (različiti kriterijumi) i zato će Vlada Srbije imati na osnovu čega da donese konačnu odluku koja je ruta autoputa u svakom smislu najisplativija i državi i svim građanima - kaže Mihailo Marković, član pomenute komisije i doskorašnji državni sekretar u Ministarstvu za infrastrukturu.

uzice-g.jpg


Trasa nazvana „Zapadna varijanta“, prema dokumentaciji Ministarstva, duga je oko 142 kilometra i spaja Arilje, Užice, Čajetinu i Novu Varoš. „Centralna trasa“ proteže se na oko 102 kilometra i ide između Ivanjice i Sjenice, delom kroz Novu Varoš. „Istočna trasa 1“ ima oko 107 kilometara, a kreće iz Požege, kroz Arilje i Ivanjicu, da bi se u našoj zemlji zavšila u sjeničkoj opštini. Potpuno isto važi i za „Istočnu trasu 2“, a razlike među njima su na nivou sela kraj kojih bi prolazio autoput.
Reakcije na stručno mišljenje Komisije da je pešterska varijanta najjeftinija svode se na prerano radovanje jednih i preranu ljutnju drugih. Jer, kao što se vidi, Komisija nije donela meritornu odluku, to će na kraju učiniti Republička vlada.
Vest o tome da bi autoput mogao da zaobiđe Užice, Čajetinu, Novu Varoš i Priboj već je izazvala negodovanje čelnika lokalnih samouprava. Generalna je ocena da bi država učinila politički ustupak sandžačkim Bošnjacima, a da bi to ostavilo veoma štetne posledice po industriju, turizam, poljoprivredu i ostale privredne grane u Zlatiborskom okrugu.
Za Dušana Majkića, predsednika Regionalne privredne komore, i dalje je validna ekonomska opravdanost trasiranja autoputa kroz Užice i preko Zlatibora, po kojoj upravo taj pravac stavlja autoput u direktnu službu 300.000 građana, dok bi onaj preko Ivanjice i Peštera opsluživao tek oko 60.000 stanovnika. Taj stav deli i Rade Ljubojević, vlasnik „Sirogojno kompani“ i predsednik Udruženja hladnjačara Srbije, koji ukazuje na to da bi gubitkom autoputa Užice još jednom bilo skrajnuto u zapećak.
S druge strane, reakcije onih kojima odgovara pešterska trasa autoputa nisu euforične, ali se uveliko ukazuje na prednosti i dobrobit takve mogućnosti. Trasa je kraća za 50 kilometara u odnosu na užičko-zlatiborsku, jeftinija je za oko 50 miliona evra jer na njoj nema potrebe za gradnjom tunela, ističu lokalni biznismeni i političari. Oni zaključuju da bi ovo rešenje vratilo mnoge iseljenike i ubrzalo prosperitet ovog nerazvijenog područja.
- Rodila se nova šansa i da dođu strane investicije u ovaj kraj i da proizođači brže plasiraju robu, a poljoprivrednici takođe imaju razlog da se raduju - kaže Rato Filipović, direktor klanice „Prima“.
- Autoput bi otvorio ozbiljnu šansu privredi ovog kraja. Proizvođači bi brže transportovali robu, porasli bi izgledi izvoz zdrave hrane sa Peštera, a posebnu vajdu imali bi proizvođači nameštaja, kojima bi konačno bilo moguće osvajanje evropskog tržišta. Novi Pazar je za ovih osam godina dosta izgubio u ekonomskom smislu, pa i autoput treba iskoristiti na pravi način kako bi se popravilo stanje lokalne privrede - govori biznismen Nusret Nicević.

Gradnja bi trebalo da počne 2013. godine
- Republika Srbija kao investitor preko JP „Putevi Srbije“ odlučiće se za jednu od četiri opcije. Naša komisija dala je prednost obema varijantama istočnog koridora. CIP za svaku od njih priprema detaljnu cenu koštanja, idejni projekat, kao i studiju o izvodljivosti, dakle, skenira ekonomsko-finansijski deo radi utvrđivanja koja je najoptimalnija ekonomski isplativa varijanta. Gradnja autoputa bi, prema sadašnjem planu, trebalo da počne 2013. godine - kaže za „Blic“ Mihailo Marković.

Izvor: Blic
http://www.blic.co.yu/ekonomija.php?id=50138
 
Nije stvar u tome koja je najjeftinija trasa, vec sta ta trasa povezuje (koje gradove). Ako se izabere varijanta preko Pestera, onda bi bilo logicno da se napravi jos jedan krak, kako bi se Uzice i Cajetina (jedan od najvecih srpskih turistickih centara, Zlatibor) povezali sa tim autoputem.
 
Otvorene prijave za izgradnju autoputa Bar - Boljare - stiglo 11 ponuda
22. 07. 2008. | 08:56
U crnogorskom ministarstvu saobraćaja juče (21. jul 2008. godine) je otvoreno 11 prijava kompanija i konzorcijuma koji su se odazvali na predkvalifikaciju za izgradnju autoputa Bar-Boljare kroz javno privatno partnerstvo.

Ugovor uključuje projektovanje, finansiranje, izgradnju, upravljanje i održavanje autoputa Bar - Boljare, koji vodi do granice sa Srbijom.

Komisija za ocenu prijava u postupku predkvalifikacije će detaljno početi da pregleda ponude od srede, kako bi što brže pripremila izveštaj i prosledila ga Savetu za izgradnju autoputeva i Vladi Crne Gore. Trasa autoputa Bar Boljare duga je 170 km, a gradnja kilometra te saobraćajnice u proseku će koštati 10 mil EUR.

Na javni poziv za predkvalifikaciju odazvali su se austrijski "Strabag" u saradnji sa kompanijom "Colas", turski "Alarko" sa kompanijom "Babcock and Brown", austrijska "Alpine", kao vodeći član konzorcijuma koji još obuhvata "PORR" i "Osijek Koteks".

Prijave na predtender poslali su portugalska grupa "Soares Da Costa", konzorcijum hrvatskih kompanija "Konstruktor", Institut za građevinarstvo Hrvatske i Tehnika, mađarski "BBMP Consorcium Arcadom", sa "Vegzepszer" i "Societa Italiana per Condotte de Aqua".


U konzorcijumu su nastupili turska kompanija "Tekfen Construction and Installation", učestvuju "Phoenix Capital" i "TInvest", dok su "BPI" Slovenija i "Housing and Construction Holding" iz Izraela nastupili samostalno.

Francuski "Bouygues Travaux Publics" prijavio se u konzorcijumu sa "DTP TerrasSement" i "Interoll Europe", dok je grčki "Aktor Concesions" nastupio sa firmom "Aktor S.A".
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/182690
 
Zajednički projekti u Mačvanskom okrugu
Autoput za dva grada
Šabac - Najvažniji razvojni projekat za Mačvanski okrug je izgradnja autoputa od Rume do Šapca i Loznice koji će povezivati ovaj region sa Hrvatskom, odnosno Republikom Srpskom. Međutim, tek ekspertizom koju su inicirali Opština Šabac i Mačvanski upravni okrug došlo se do opravdanosti ovog projekta kod republičkih vlasti. Naime, JP "Srbija put" i nadležno ministarstvo baratali su ciframa od oko osam hiljada vozila koji prođu putem Ruma - Šabac tako da su pripremili projekat magistralnog puta sa tri trake ovom trasom. Ispostavilo se da ovim pravcem dnevno prođe više od 12.000 vozila što je preduslov za izgradnju pravog autoputa.
Na konferenciji za novinare dosadašanji načelnik Mačvanskog okruga Mihailo Purić, koji je nakon izbora za narodnog poslanika podneo ostavku na ovu funkciju, upravo je izgradnju autoputa naveo kao prioritet. Pored toga u Šapcu je osnovan Centar za ruralni razvoj za Mačvanski i Kolubarski okrug koji treba da doprinese značajnom rastu agrara kao najvećeg privrednog resursa. Uz to, od prošle godine radi i regionalni Centar za razvoj malih i srednjih preduzeća takođe za ova dva okruga. Mačvanski upravni okrug inicirao je i regionalni privredni sajam u Šapcu koji pored beogradskog i novosadskog treba da bude osnovni pokazatelj mogućnosti preduzeća iz zapadne Srbije.
Mihailo Purić naveo je da će se buduća saradnja sa evropskim zemljama odvijati prego regija a ne preko država, tako da moraju da se i zakonima urede prava okruga. On smatra da regionalizacija mora da se uredi na drugi način. Kao veliku manu postojećih podela na okruge, on navodi nekontrolisano korišćenje prirodnih dobara. Tako se nemilice vadi pesak i šljunak iz Drine i da za to niko ne odgovara, niti plaća, a drumovi se uništavaju pod teškim kamionima. Inspekcije su nemoćne, a država nije na pravi način uredila odnose u ovoj važnoj oblasti. Inače, Mačvanski okrug ima šest opština i dva grada, Šabac i Loznicu, sa ukupno 320.000 stanovnika. D. E.
Izvor: Danas
Link: danas.co.yu
 
dobra stvar samo neznam gde ce pare da nadju pored koridora 10 koji je prioritet
 
Pa neka krenu polako u posao. Opstine bi mogle da se pozabave exproprijacijom zemljista i regulisanjem imovinsko-pravnih odnosa, a s obzirom da bi put isao kroz ravnicu, opstine bi mogle da obezbede par miliona godisnje, pa, kilometar po kilometar, dok ne povezu gradove koje su planirali. Drugo, u Sapcu ce uskoro biti uspostavljena velika industrijska zona, pa mogu i ti industrijalci da se ukljuce u projekat (koji ce im se isplatiti zbog povezivanja sa koridorom X) itd... Ima mogucnosti u svakom slucaju. Neka se udruze Loznica, Sabac, Sremska Mitrovica, Ruma, Irig, pa i Novi Sad, a mogu da ukljuce i BIjeljinu i recimo Zvrornik kako bi dobili medjunarodni karakter (na sta se EU lozi) pa onda lepo predaju projekat i traze sredstva iz pristupacnih i ostalih fodnova EU.
 
Hrvatska je za Srbiju po pitanju puteva cist Science Fiction.

Dok se kod nas vode beskrajne rasprave o tome da li nam trebaju autoputevi, kakvi ce oni biti, ko ce ih graditi i sl., nase zapadne kolege grade stotine kilometara.

I da se podsetimo - u Srbiji je za poslednjih 8 godina izgradjeno svega 20 km autoputa punog profila, na deonici E75 kod Leskovca. Parce od BG do NS ni ne racunam s obzirom da je uradjena samo jedna traka.
 
Hrvati su po pitanju puteva Tate ne samo za Srbiju. Oni su vec gotovo uporedivi sa Holandijom i Francuskom.
Way to go, braco Srbi . Katolici. Tzv Hrvati.
 
creme-nadlle":2lcr683b je napisao(la):
Hrvati su po pitanju puteva Tate ne samo za Srbiju. Oni su vec gotovo uporedivi sa Holandijom i Francuskom.
Way to go, braco Srbi . Katolici. Tzv Hrvati.
Dobro sad, to tesko da su. Jedina ex yu republika koja moze da se poredi sa Evropom po pitanju putne infrastrukture je Slovenija. Hrvatska jeste dosta ulozila u autoputeve, ali celokupno stanje nije na nivou razvijenih evropskih zemalja.
 
Procitajte ovaj dokument u pdf., veoma je poucan. Jedan pasus me je posebno zaintrigirao.
Citat: "Drugi va`an cilj kojeg smo si postavili je pokazati koliko je bitno zajedni~ko sredi{nje planiranje prostornih zahvata.
Jedino na taj na~in mo`e se ostvariti sinergija projekata i kvalitetno kori{tenje prostora, koje je temelj odr`ivog razvitka
i vodi u~inkovitom integralnom prometnom sustavu. Za ilustraciju, povezivanjem projekata koje vode Hrvatske
autoceste i Luka Plo~e ostvaruje se u{teda u vrijednosti od oko 200 milijuna kuna, tako {to se vi{ak materijala s gradnje
brze ceste i autoceste ugra|uje u Luku Plo~e. U tom smislu dan je i prijedlog nove organizacije sustava izgradnje, koji
bi se ostvario kroz formiranje krovne dr`avne agencije za djelatnost planiranja i gradnje infrastrukturnih objekata."

Osnivanjem Saveta za Infrastrukturu, mozda bi i kod nas mogla da zazivi racionalnija izgradnja kapitalnih objekata; recimo, ako bi se visak materijala sa gradnje deonice nekog autoputa iskoristio za asfaltiranje ili rekonstrukciju nekog lokalnog puta, ili, ako bi se iskopana zemlja koristila za izgradnju nasipa za zastitu od poplava, to ne bi bilo lose, zar ne?
 
Što se tiče autoputa za juzni jadran jedan argument je više nego ubedljiv. Uzice i Zlatibor već imaju modernu zelezničku prugu i put koji istina nije autoput ali je put prvog reda i dovoljno širok. Novi autoput treba obavezno da ide jednom od dve "istočne" varijante (Sjenica, Ivanjica, Pešterska visoravan). Ti krajevi su potpuno izolovani od sveta. Priroda je potpuno očuvana i postoje veliki potencijali. Kada još dodamo da je ta varijanta trase čak 50 km kraća i 50 miliona (valjda evra) jeftinija dileme više nebi trebalo da bude.
 
Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara
Do kraja septembra novopazarski putari završiće izgradnju mosta preko reka Raške i Ljudske u mestu Dojeviće, koji se gradi u sklopu obilaznice oko Novog Pazara, rekao je danas Tanjugu tehnički direktor "Novi Pazar puta" Ibro Škrijelj

On je istakao da je od 5,5 kilometara obilaznog puta koji će povezati Peštarsku visoravan i saobraćajnice prema Sjenici i Tutinu sa Ibarsko- jadranskom magistralom, do sada izgrađen jedan kilometar.
Prema njegovim rečima, posle završetka radova na mostu i rešavanja imovinsko-pravnih odnosa sa vlasnicima imanja na trasi obilaznice biće nastavljeni radovi na izgradnji još kilometar puta.
Ove godine iz Nacionalnog investicionog plana za novopazarsku obilaznicu izdvojeno je 290 miliona dinara.
Izgradnja obilaznog puta, koji predstavlja jedan od strateških objekata infrastrukture u novozaparskoj opštini, započeta je pre dve godine.
Izvor: Tanjug
Link: http://www.pressonline.rs/page/stories/sr.html?view=story&id=44835&sectionId=33
 
^^ Hehe, vidi se da je kod nas u poslednje vreme u modi graditi obilaznice, skoro svako selo dobija po jednu :) Što je super naravno...

Jel išao neko skoro do NS-a? Kako oni napreduju sa gradnjom "obilaznice"?
 
Gradi se trenutno dosta obilaznica. Novi Pazar, Irig, Sombor, Zrenjanin, Subotica, Beograd, Uzice., Zajecar.. To je odlican znak, jer se vidi pomak u tretiranju ljudskog blagostanja. Cak ni na zapadu nemaju svi gradovi obilaznice i dan danas se na njima aktivno radi. Na zalost, ove koje sam pomenuo u Srbiji su u izgradnji, ali na nekima radovi stoje u mestu.

Problem kod NS-a je eksproprijacija. Na trasi se nalazi plac nekog cice koji ne da da mu radovi predju preko placa, tj. trazio je neke basnoslovne sume da bi to dozvolio. Autoput pokraj Novog Sada (Stevo! :) ) je trebao da bude gotov do maja ove godine, ali je upravo zbog problema u eksproprijaciji zemljista rok pomeren na kraj 2009. Inter-most radi odlicno i vrlo kvalitetno. To se videlo i na primerima Ovcar banje i recimo na novom mostu kod Ade u Vojvodini.
 
"Dugovi putarima 30 milijardi RSD"

Beograd -- Javno preduzeće Putevi Srbije putarima duguje oko 30 milijardi dinara, izjavio generalni direktor tog preduzeća Zoran Drobnjak

"To su dugovi prema preduzećima koji se bave održavanjem, izgradnjom i obnovom puteva iz cele Srbije. Dug je napravljen u toku 2005, 2006. i 2007. godine", izjavio je Drobnjak. Prema njegovim rečima, dugovanja se odnose na radove na autoputevima, magistralnim i regionalnim putevima i to za održavanje, ali i naknadne radove po nalogu inspekcije i MUP-a Srbije.

Govoreći o načinu na koji će taj dug biti otplaćen, Drobnjak je rekao da će se polovina finansirati iz kredita od 15 milijardi dinara, koji bi trebalo da bude sa godinu dana grejs perioda i otplatom od pet do sedam godina.

"Imali smo razgovore sa bankama, koje treba da daju ponudu do 9. septembra, nakon čega će biti doneta odluka kod koje banke će uzeti kredit", objasnio je Drobnjak.

Kako je najavio, preduzeće Putevi Srbije, uzeće konsultantsku kuću koja će pomoći Putevima Srbije da se reši taj dug od 15 milijardi dinara, ali i da predloži bolje finasiranje i samoodrživo finansiranje Puteva Srbije.

"Putevi Srbije godišnje zarade 200 miliona evra od naplate putarine i 100 miliona evra od akcize na benzin", rekao je Drobnjak i naveo da je u planu da Vlada iz budžeta odobri povećanje od dodatnih 10 milijardi dinara.

On je rekao da će od Vlade tražiti da se Putevima Srbije odobri 15 odsto od maloprodajne cene goriva, jer sada dobijaju samo 15 odsto od akcize, što iznosi oko 100 miliona evra, a to je 3,5 odsto od maloprodajne cene goriva, što je prema njegovim rečima jako malo, navodeći da je u drugim zemljama taj procenat od 20 do 50 odsto.

Do kraja godine bez poskupljenja putarine

Generalni direktor Puteva Srbije izjavio je i da putarine za domaća vozila ove godine neće poskupeti i najavio smanjenje cena putarine za strane šlepere za oko 15 odsto. On je izjavio da se poskupljenje putarine za domaća vozila očekuje tek sledeće godine i dodao da su cene za domaća vozila u Srbiji za oko 30 odsto niže nego u zemljama u okruženju.

Navodeći primer Hrvatske, Drobnjak je rekao da je u toj zemlji cena po kilometru oko pet evro centi, što je četiri dinara, dok je u Srbiji tri dinara. On je kazao da bi cene putarine za domaća i strana vozila trebalo da se izjednače za dve godine, obzirom da država ima obavezu prema Evropskoj uniji i međunarodnim finansijskim organizacijama.

"Prošle godine prihodi od putarina bili su 15,4 milijardi dinara, a ove godine očekujemo oko milijardu više", rekao je Drobnjak i naveo da bi prihod od akciza na benzin u 2008. trebalo da bude oko osam milijardi.

Putarine u Srbiji za vozila sa domaćim tablicama poskupele su u februaru ove godine za 18 odsto.

Na deonici od Beograda do Niša putnička vozila sa domaćim tablicama plaćaju putarinu 730 dinara, a šleperi 4.390 dinara. Za putnička vozila sa stranim tablicama putarina je 13 evra, a za strane šlepere 77 evra.
Izvor: Beta, B92 Biz
Link: www.b92.net/biz/vesti/srbija.php?yyyy=2008&mm=09&dd=08&nav_id=317591
 
30 milijardi dinara, pa rodjaci na koju foru toliko dugujete......ovo je blago receno skandal
 
vrachar":1k1fd4s1 je napisao(la):
creme-nadlle":1k1fd4s1 je napisao(la):
Hrvati su po pitanju puteva Tate ne samo za Srbiju. Oni su vec gotovo uporedivi sa Holandijom i Francuskom.
Way to go, braco Srbi . Katolici. Tzv Hrvati.
Dobro sad, to tesko da su. Jedina ex yu republika koja moze da se poredi sa Evropom po pitanju putne infrastrukture je Slovenija. Hrvatska jeste dosta ulozila u autoputeve, ali celokupno stanje nije na nivou razvijenih evropskih zemalja.
ne bih se slozio. proslog meseca sam prosao kroz hrvatsku, sloveniju, i jos neke zemlje zapadne eu, i moj utisak je da su hrvati ispred slovenaca i po razvijenosti mreze autoputeva i po samom kvalitetu puteva. slovenacki drumovi su po kvalitetu malo ispred nasih (znaci dosta neravnina, truckanja, krpljenja) dok su hrvatski autoputevi odlicni, bolji nego na primer u nekim delovima nemacke, austrije ili francuske. takodje slovenci jos nemaju zavrsen ni citav deo koridora X koji prolazi kroz sloveniju, dok su hrvati zavrsili sve svoje medjunarodne pravce.
 
Putevi u Hrvatskoj ne mogu da se porede sa nemackim. Za AP od Karlovca do Splita ne mogu nista da kazem, jer se njime nisam vozio, ali ovo ostalo je eventualno malo bolje nego kod nas. Po dizajnu i uredjenju okoline su Slovenci mnogo bolji.

U svakom slucaju, sve to jos uvek nije na nivou onoga sto moze da se vidi u Nemackoj.
 
Vrh