Regionalna infrastruktura i autoputevi
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
@Ditrih
Fotke nisu moje, a u Pirotu sam poslednji put bio jako davno. Gradic je sladak i lezi vrlo interesantno. Kej pored Nisave je super, a i tvrdjava je super, jedino sto nije bas uredjena. S obzirom da je Tigar u Pirotu i da se uveliko radi na osnivanju slobodne, kao i industrijske zone, mislim da se za buducnost Pirota i regiona ne treba brinuti, a pogotovo ne kada se izgradi autoput.
@vrachar
Da su i to odradili, verovatno bi sunce sijalo nocu, a mesec danju i desila bi se jos mnoga cuda nevidjena!
Fotke nisu moje, a u Pirotu sam poslednji put bio jako davno. Gradic je sladak i lezi vrlo interesantno. Kej pored Nisave je super, a i tvrdjava je super, jedino sto nije bas uredjena. S obzirom da je Tigar u Pirotu i da se uveliko radi na osnivanju slobodne, kao i industrijske zone, mislim da se za buducnost Pirota i regiona ne treba brinuti, a pogotovo ne kada se izgradi autoput.
@vrachar
Da su i to odradili, verovatno bi sunce sijalo nocu, a mesec danju i desila bi se jos mnoga cuda nevidjena!
dragan
Professional
Ma, kakvo osvetlenje ?! ... pa, ti tunelčići nemaju ni 100met. dužine.
Jel ja treba da vučem kablove 100km., jer neko neće da
pruži prstić i uključi svetlo na kolima ... ako mu treba.
Jel ja treba da vučem kablove 100km., jer neko neće da
pruži prstić i uključi svetlo na kolima ... ako mu treba.
^^Pa nije stvar samo u tome. Put je uzak, klisura je jako tamna posto nema naseljenih mesta.
Drugo, ne moras da vuces kablove 100km - uskoro ce se elektrificirati pruga Nis-Dimitrovgrad pa ce biti struje koliko ti dusa iste
Drugo, ne moras da vuces kablove 100km - uskoro ce se elektrificirati pruga Nis-Dimitrovgrad pa ce biti struje koliko ti dusa iste
bigvlada
Advanced
hmm, mogli bi da razmisle o kombinaciji mini vetrenjače i solarnih panela za pokretanje tih par sijalica, ali za takva rešenja treba misliti out of the box, tj. izvući se iz tih par rešenja koja vuku još sa fakulteta. Inače, najveće vetrnjače sada mogu opušteno da izvuku 6 megavata.
Ambassador
Advanced
Ovo mu dođe zanimljivo:
Link: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/rb.html#Trans
Izvor: CIA - The World Factbook
Link: https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/geos/rb.html#Trans
bigvlada
Advanced
Mi imamo 39 aerodroma? Gde, šta pričaš, u kom gradu?
Ovde fali podatak o lukama, koji bi takođe bio veoma interesantan. Naime, skoro svaka rečna luka na većim rekama (ovde pre svega mislim na Savu i Dunav) može biti korištena i kao kargo aerodrom.
Naime, rusi (znam, opet ja o ruskim letelicama/plovilima - nisam rusofil, ali činjenica je da oni grade i koriste stvari koje drugi nemaju) su više decenija razvijali i koristili ekranoplane.
To je specifičan vid aviona (http://en.wikipedia.org/wiki/Ekranoplan) koji poleće i sleće na vodu kao hidroavion. Glavna razlika je u tome što ima glavni motor na zadnjem delu kao i dva ili više ispod kokpita. Štos je u tome što ova grupa motora (koja stoji napred) stoji pod određenim uglom u odnosu na zemlju, tako da avion koristi efekat tla (ground effect, ne znam kako da termin pravilno prevedem - http://en.wikipedia.org/wiki/Ground_effect_in_aircraft) a krila su mnogo tanja.
Najlepše je što takve letelice mogu da ponesu mnogo više nego avion slične veličine, tj. mogu da se mere sa brodovima a ipak lete brzinama do 800 km/h. Ne bi bilo kolizije sa postojećim avio saobrćajem jer ekranoplani lete na nižim visinama. Naime, plafon leta im je oko 10 kilometara, ali je tada potrošnja goriva stravična, tj. mogu da lete više ali je najisplatljivije kada lete na visinama do 1 km (po mogućstvu tik iznad vode).
Neke već postoje, kao što je MD-160 Lun, poznatiji kao čudovište kaspijskog mora
ova slika je čisto da shvatite koliko je ta stvar... velika
Mislim da bi nam ovaj najviše odgovarao, Orlyonok, orlić, jedini koji se i dalje proizvodi
ovo je verzija dva orlića
ovo tek treba da se gradi, Beriev Be2500, nosivosti 1000 tona, četiri puta više od najvećeg aviona Antonov An225 Mria
Postoji i više manjih modela, kapaciteta 5-50 putnika sa prtljagom, kojima ne treba neka komplikovana infrastruktura, tako da može da ih prihvati svako pristanište na reci. U Beogradu bi za to bilo idealno iskoristiti sadašnje vojno pristanište na Ušću, odakle bi ljudi putovali mnogo brže nego autobusom ili vozom do bilo kog grada u Srbiji ili regionu koji ima izlaz na reku ili jezero. Možete npr. do Ohrida da stignete za dva tri sata i da leškarite na jezeru
Što se tiče kargo transporta, on je još interesantniji. Mislim na transport robe od Konstance na Crnom moru, Soluna, Drača, Bara i Splita do luka na rekama i jezerima po celom Balkanskom polostrvu. Od ovoga bi najviše profitirali gradovi poput Šapca ili Slavonskog broda. Ovakav vid prevoza je više nego konkurentan železnici ili kamionskom-autobuskom prevozu (tamo gde može da se implementira).
Ovde fali podatak o lukama, koji bi takođe bio veoma interesantan. Naime, skoro svaka rečna luka na većim rekama (ovde pre svega mislim na Savu i Dunav) može biti korištena i kao kargo aerodrom.
Naime, rusi (znam, opet ja o ruskim letelicama/plovilima
- nisam rusofil, ali činjenica je da oni grade i koriste stvari koje drugi nemaju) su više decenija razvijali i koristili ekranoplane. To je specifičan vid aviona (http://en.wikipedia.org/wiki/Ekranoplan) koji poleće i sleće na vodu kao hidroavion. Glavna razlika je u tome što ima glavni motor na zadnjem delu kao i dva ili više ispod kokpita. Štos je u tome što ova grupa motora (koja stoji napred) stoji pod određenim uglom u odnosu na zemlju, tako da avion koristi efekat tla (ground effect, ne znam kako da termin pravilno prevedem - http://en.wikipedia.org/wiki/Ground_effect_in_aircraft) a krila su mnogo tanja.
Najlepše je što takve letelice mogu da ponesu mnogo više nego avion slične veličine, tj. mogu da se mere sa brodovima a ipak lete brzinama do 800 km/h. Ne bi bilo kolizije sa postojećim avio saobrćajem jer ekranoplani lete na nižim visinama. Naime, plafon leta im je oko 10 kilometara, ali je tada potrošnja goriva stravična, tj. mogu da lete više ali je najisplatljivije kada lete na visinama do 1 km (po mogućstvu tik iznad vode).
Neke već postoje, kao što je MD-160 Lun, poznatiji kao čudovište kaspijskog mora
ova slika je čisto da shvatite koliko je ta stvar... velika
Mislim da bi nam ovaj najviše odgovarao, Orlyonok, orlić, jedini koji se i dalje proizvodi
ovo je verzija dva orlića
ovo tek treba da se gradi, Beriev Be2500, nosivosti 1000 tona, četiri puta više od najvećeg aviona Antonov An225 Mria
Postoji i više manjih modela, kapaciteta 5-50 putnika sa prtljagom, kojima ne treba neka komplikovana infrastruktura, tako da može da ih prihvati svako pristanište na reci. U Beogradu bi za to bilo idealno iskoristiti sadašnje vojno pristanište na Ušću, odakle bi ljudi putovali mnogo brže nego autobusom ili vozom do bilo kog grada u Srbiji ili regionu koji ima izlaz na reku ili jezero. Možete npr. do Ohrida da stignete za dva tri sata i da leškarite na jezeru
Što se tiče kargo transporta, on je još interesantniji. Mislim na transport robe od Konstance na Crnom moru, Soluna, Drača, Bara i Splita do luka na rekama i jezerima po celom Balkanskom polostrvu. Od ovoga bi najviše profitirali gradovi poput Šapca ili Slavonskog broda. Ovakav vid prevoza je više nego konkurentan železnici ili kamionskom-autobuskom prevozu (tamo gde može da se implementira).
stevo, u pitanju je neka greska. to niposto NIJE deonica batocina-kg jer je tamo uradjeno samo nekih 5-6 km na izlazu iz kg, a od tada nista novo nije napravljeno. taj deo sam letos cini mi se uslikao i ovde okacio slike, pa se moze videti da nijedan deo ne lici na ovo. tim pre sto su na toj kratkoj deonici bankine ganc nove, zatim nema ovih svetiljki, a takodje u blizini ne postoji ni nesto sto se zove stari hrast. plus, u daljini cini mi se da vidim neku petlju i putokaze, sto takodje jos uvek ne postoji na pomenutoj deonici.
ovo moze u najboljem slucaju biti auto put bg-nis u blizini batocine.
tu deonicu od onomad ne grade. valjda cekaju pare od nip-a
ovo moze u najboljem slucaju biti auto put bg-nis u blizini batocine.
tu deonicu od onomad ne grade. valjda cekaju pare od nip-a
^^I to sto kazes.. Ovo je autoput Bg-Nis - sada kada malo bolje pogledam.
@Steva
To odakle potice slika se promakla i slika sa putokazom "Dusanovac" i poznatim pesackim prelazom do istoimene pijace, tako da izvor i nije nesto pouzdan
@Steva
To odakle potice slika se promakla i slika sa putokazom "Dusanovac" i poznatim pesackim prelazom do istoimene pijace, tako da izvor i nije nesto pouzdan
Jest, BG-NIS, deonica oko Batocine. Primetio sam da od Batocine do Bubanj Potoka asfalt generalno izgleda kao nov, dok se stanje postepeno pogorsava sto ides juznije( veoma pausalna ocena ).Da li je to renovirano u blizoj-daljoj proslosti?
Ne mogu da verujem - koji je ovo blam za Srbiju!!! Do sada medjunarodni prevoznici nisu smeli da idu na carinjenje bez potvrde o placenom parkingu!!?? Pa nije ni cudo sto nas zaobilaze!
Na graničnim prelazima, od juče, carinjenje robe bez potvrde o plaćenom parkingu
Autoprevoznici ne žele da pune džepove privatnih zakupaca
Link: danas.co.yu
Na graničnim prelazima, od juče, carinjenje robe bez potvrde o plaćenom parkingu
Autoprevoznici ne žele da pune džepove privatnih zakupaca
Izvor: Danas
Nadoknade za parkiranje na graničnim prelazima nezakonite
Ministarstvo finansija ekspresno je reagovalo na apel Poslovnog udruženje autoprevoznika Međunarodni transport koje je pozvalo svoje članove da ne plaćaju boravak na parking-terminalima na graničnim prelazima. Ministarstvo je uputilo dopis Upravi carina i zatražilo da se od 30. novembra sva vozila primaju na carinjenje robe bez obzira na to da li imaju potvrdu o plaćenom parkingu.
- Za posao koji obavljaju carinici irelevantno je da li su autoprevoznici platili parking ili ne. Nijednom zakonskom odredbom nije propisano da postupak carinjenja podrazumeva i plaćanje boravka na parking-terminalima. Da li neki nesavesni carinici obmanjuju prevoznike ja to ne mogu da tvrdim, jer nemam nikakve zvanične podatke u vezi s tim, ali ćemo svakako pritužbe autoprevoznika ispitati i ako se utvrdi da neko od carinika krši pravila tražeći od vozača potvrdu o parkiranju, biće zbog toga kažnjen - izjavio je za Danas Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije.
Naš sagovornik kaže da je iznenađen što predstavnici udruženja Međunarodni transport tvrde da država ne radi ništa da reši njihov problem. Đidić tvrdi da je, otkako je postavljen na funkciju državnog sekretara u Ministarstvu finansija, kao državni sekretar, obavio nekoliko razgovora sa predstavnicima autoprevoznika i obećao im da će problem biti rešen.
On objašnjava da je Ministarstvo finansija uputilo dopis svim zakupcima parking-terminala u kome traži da se oni do kraja sedmice izjasne o ujednačavanju visine nadoknade za parkiranje koja bi iznosila 700 dinara za vozila čiji vozači koriste usluge parkiranja. To ne znači da će potvrda o plaćenom parkiranju biti uslov za carinjenje robe. Đidić naglašava da će sa onim zakupcima koji ne budu prihvatili zahtev Ministarstva finansija ugovor o zakupu parking-terminala biti raskinut.
- Prema podacima sa terena carinici juče nisu od naših vozača tražili potvrde o plaćanju parking-terminala. Manjih problema bilo je samo na nekim mestima kao što je, recimo, tranžirna stanica u Novom Sadu. Pretpostavljamo da do tih mesta još nije došla naredba Ministarstva finansija. Inače, naš stav je da privatnim zakupcima nećemo plaćati ni predloženih 700 dinara. Ako bi država propisala carinsku taksu u uznosu od 700 ili čak 1.000 dinara, što znači da bi taj novac završio u budžetu, niko od nas ne bi pravio problem oko toga. Međutim, ne želimo da punimo džepove privatnim zakupcima kada za tako nešto ne postoji zakonski osnov -ističe za Danas Zoran Tanasković, stručni savetnik u Poslovnom udruženju autoprevoznika Međunarodni transport.
Autoprevoznici su 2001. godine sa tadašnjom saveznom administracijom postigli dogovor da se visina nadoknade za boravak na parking terminalima ograniči na 20 nemačkih maraka. Međutim, privatnici koji su u međuvremenu zakupili terminale ne poštuju taj dogovor, pa se sada cena parkinga kreće od 700 do čak 5.000 dinara. Autoprevoznici tvrde da privatni prometnici zarade 15 miliona evra godišnje, a nijedan evro od toga ne ode u budžet.
Javni parking-terminali do kraja 2008.
- Cilj je da na graničnim terminalima parking za autoprevoznike bude besplatan kao što je to slučaju u Evropskoj uniji. Međutim, da bi se to ostvarilo, potrebno je da se izgrade javni parkinzi, a to se ne može ostvariti dok lokalne samouprave ne ustupe građevinsko zemljište Upravi carina. Mi smo postigli dogovore sa predstavnicima Loznice, Šapca, Malog Zvornika, Čačka, Kruševca i Kraljeva o ustupanju zemljišta za potrebe carine i na tim površinama će, između ostalog, biti izgrađeni i javni parkinzi. Planirano je da budu završeni do kraja sledeće godine. Takođe, postignut je i dogovor sa Evropskom agencijom za rekonstrukciju koja će finansirati gradnju graničnog prelaza Preševo da se u okviru te investicije izdvoji 2,5 miliona evra za izgradnju parking-terminala čije će korišćenje biti besplatno - izjavio je za Danas Miodrag Đidić, državni sekretar u Ministarstvu finansija.
G.Vlaović
Link: danas.co.yu
dragan
Professional
Đelić: Stigla garancija za autoput
Pa, ko je očekivao ili najavljivao početak radova u decembru?! ( nešto nisam u toku )
Osim ugovora, treba doterati i mašine, otvorti baze, angažovati podizvođače i snabdevače, ..... itd.
Takav posao se ne radi bez dobre pripreme, a počinje se s'proleća - a ne u sred zime. ( svašta )
B92 : http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=12&dd=01&nav_id=274650
Pa, ko je očekivao ili najavljivao početak radova u decembru?! ( nešto nisam u toku )
Osim ugovora, treba doterati i mašine, otvorti baze, angažovati podizvođače i snabdevače, ..... itd.
Takav posao se ne radi bez dobre pripreme, a počinje se s'proleća - a ne u sred zime. ( svašta
)