Šta je novo?

Regionalna infrastruktura i autoputevi

Uz nemački POOR sigurnije do autoputa
Ako je zbog protivljenja iz Vojvodine bila neizvesna koncesija Horgoš - Požega, sada
je neizvesno i to ko će graditi ovaj većim delom izgrađen autoput. Taman kada je potpisan
ugovor o dodeli koncesije sa špansko -austrijskim konzorcijumom FCC - Alpina i, zbog
ogromnog pritiska javnosti, ugovor obelodanjen na sajtu Vlade, predstavljena je nova varijanta:
da se uz izabranog koncesionara angažuje i nemačka firma POOR, koja je, inače, bila
drugoplasirana na međunarodnom tenderu.Vlada Srbije na svojoj poslednjoj sednici nije
prihvatila takav predlog ministra za infrastrukturu Velimira Ilića, već je predloženo da se to
pitanje odloži za neku od sledećih sednica, a da se u međuvremenu pribavi mišljenje
pravnog savetnika, svetske firme “Luis Berže” iz Vašingtona.

Međutim, prema nepotvrđenim informacijama, s ovom firmom koja je izradila koncesioni
ugovor Vlada Srbije nije produžila ugovor o saradnji, a ona (“Luis Berže”) smatra, prema
nekim izvorima, da se u principu ništa ne menja time što se u posao uvode još jedan izvođač.

Ministar Ilić je, prema saznanjima, još pre tri nedelje podneo predlog Vladi Srbije za ulazak
POOR-a u koncesioni konzorcijum, ali je na poslednjoj sednici ministar finansija Mirko Cvetković
rekao da, iako niko nema ništa protiv ulaska ove firme u konzorcijum, treba da se pribavi pravno
mišljenje, što je, usput rečeno, razljutilo i ministra Ilića i premijera Vojislava Koštunicu.

U javnosti se već iznose ocene i o tome kako su probijeni rokovi iz koncesionog ugovora, jer
8. oktobra ističe rok za završetak druge razvojne faze iz Ugovora, a malo šta je urađeno.
Međutim, direktorka Koncesionog preduzeća “Sever-jug autoput” Nevenka Sinđić izjavila je juče
za naš list da nije baš sve tako kako se prikazuje, izrazivši čuđenje zašto se stvara tako nepovoljna
klima oko stranih ulaganja u Srbiji.

Ona kaže da je nakon osnivanja koncesionog preduzeća za izgradnju autoputa Horgoš - Požega,
krenula realizacija ugovora po fazama, koje su veoma obimne. Druga razvojna faza o kojoj je
reč počela je dan nakon potpisivanja koncesionog ugovora i ne ističe 8. oktobra, već 31. marta
sledeće godine, a unutar tog perioda postavljeni su različiti rokovi za razne aktivnosti.

- Sve ide svojim tokom, u skladu s Ugovorom o koncesiji i ne znam zašto se u javnosti diže
tolika prašina oko koncesije - kaže Neevnka Sinđić. - Deset glavnih aktivnosti iz druge razvojne
faze obuhvata čak 57 raznih zadataka, s kojima ne treba da se opterećuju građani Srbije.

A to što se u posao uvodi i treći izvođač, nemačka firam POOR, potpuno je nevažno za građane.
Za njih je, uopšte, nebitno ko gradi autoput, da li ova ili ona firma. Novac za autoput kroz Srbiju
dolazi iz evropskih i svetskih banaka, a kako je ovo po svim parametrima visokorizična zemlja, svi
oni koji se toliko bave ovom koncesijom, a žele da Srbija dobije novi autoput, treba da znaju
da je banke teško ubediti u suprotno - poručuje Nevenka Sinđić.

Izgradnja i eksproprijacija ruku podruku?

Među brojnim zadacima je i složeni posao eksproprijacije zemljišta preko koga će prolaziti novi autoput. Sagovornica kaže da je to posao koji treba da sprovede Vlada Srbije do 31. marta sledeće godine, međutim, kako se radi o velikim površinama i brojnim vlasnicima, veruje se da će se eksproprijacija odvijati paralelno s dinamikom izgradnje. Naime, na trasi budućeg autoputa predviđena je eksproprijacija 107.860 kvadratnih metara građevinskog zemljišta i 802 hektara poljoprivrednog, te 433.913 kvadrata objekata, navodi se u aneksu 1 Koncesionog ugovora.
Dnavnik : http://www.dnevnik.co.yu/modules.php?name=News&file=article&sid=30039
 
Prvo firma se zove PORR, a ne POOR i nije nemacka vec austrijska...

Ah novinarski profesionalizam!
 
Autoput do Jadrana deo koridora 10
13:03 | Izvor: FoNet, Beta
Beograd -- Bez izgradnje koridora 10, obilaznice oko Beograda i autoputa do Južnog Jadrana nema razvoja Srbije, kaže Velimir Ilić.

Ministar za infrastrukturu je na konferenciji o perspektivama saobraćaja, infrastrukture i logistike u Srbiji, koji je organzovao Italijanski institut za spoljnu trgovinu, zamolio predstavnike Vlade Italije da se založe da Evropska unija prihvati autoput od Beograda do Južnog Jadrana kao krak koridora 10.

"Srbija mora brzo da se oporavi i dovede svoju putnu infrastrukturu na koridorima 10 i 7 na evropski nivo da bi mogla normalno da se uključi u evropske tokove", rekao je Ilić.

On je najavio da bi početkom sledećeg meseca trebalo da bude raspisan međunarodni tender za izgradnju dela autoputa od Leskovca do makedonske granice, kao i da se priprema tender za izgradnju autoputa od Niša do Dimitrovgrada.

"Kada je u pitanju korodor 7, svi mostovi na Dunavu, koji su bili sporni, su sređeni i uskoro ćemo zajedno sa gradom Novim Sadom rešiti problem Žeželjevog mosta", objasnio je Ilić.

On je rekao da Beograd ne koristi dovoljno polovne puteve, posebno ne u lokalnom saobraćaju i najavio projekte koji će se baviti tim problemom.

Ilić je rekao i da će će sa Evropskom investicionom bankom (EIB) biti potpisan ugovor o kreditu za završtak dobanovačke petlje na zaobilaznici oko Beograda, ali nije rekao o kojoj se sumi radi. Sa EIB je za 15. novembar planirano potpisivanje još jednog ugovora - za završetak obilaznice oko Beograda, u delu od Ibarske magistrale do Ostružnice, vredan 120 miliona evra, rekao je Ilić.

Ambasador Italije u Beogradu Alesandro Merola kaže da je sektor infrastrukture i saobraćaja ključan za dalji ekonomski razvoj Srbije. Oko 33 odsto razvojnih projekata u saobraćaju Srbije se odnosi na evropske koridore 7 i 10, dodao je italijanski ambasador.
Извор: b92.net/biz
http://www.b92.net//biz/vesti/srbija.php?yyyy=2007&mm=10&dd=18&nav_id=268373
 
Ilicu bi stvarno trebalo biti zabranjeno da otvara usta... Pa svakog meseca price jedne te iste recenice!!
 
Nenad":ovvmhk84 je napisao(la):
Prvo firma se zove PORR, a ne POOR i nije nemacka vec austrijska...
Ah novinarski profesionalizam!
Pa, zamalo nije ispalo : firma "PAOOR" .. iz Čačka. :D

ps .. 'Plovni putevi' su reke ( kod nas, inače i jezera i mora), nap. Dunav - "Koridor 7"
 
Aham... :D Dakle, nisu polovni putevi već plovni putevi.. :rotfl: Ja ubijam glavu šta bi to moglo biti, polovno, polovno... a ono plovno.. :lol: Hvala. ;)
 
dragan":apxdg9j5 je napisao(la):
Pa, zamalo nije ispalo : firma "PAOOR" .. iz Čačka. :D
PAOOR iz Cacka je mozda zaduzen za osiguranje, da ne kazem "reket" - videcemo vec!
:lol:
 
Zanimljivo, meni je POOR uvek vise zvucao kao POORK :lol:

47137546408173ebb31b9298299175.jpg


grok
 
Naravno da nece ! Kod nas su tuneli toliko siroki da moze i treca linija da se ubaci plus 2.5 m ostaje za zaustavnu. Ma da sad se rade dve linije po sredini tunela na obilaznici a 13 metara je celokupna sirina . E sad samo ostaje da se javi nenad i da kaze da ovaj tekst ne pripada ovoj temi . Pozdrav
 
Још је на столу одлука о томе ко ће бити главни снабдевач гасом јужног дела Европске уније
Руси „Јужним потоком”, или Американци „Набуком”

Гас као политичко оружје

Да ли ће гасовод „Јужни поток” прећи преко Србије, којим би Русија требало да снабдева
јужни део Европске уније, не зависи само од договора српске и руске стране, већ и од стратешке
одлуке ко ће убудуће бити главни снабдевач гасом тог дела уједињене Европе.
Дакле, Руси – трасом преко „Јужног потока”, или Американци – гасом из каспијског региона, који би
се највећим делом сакупљао у Ирану, а до западне Европе стизао цевоводом званим „Набуко”.

Иако је овог месеца у стручном часопису „Глобал рисрч” објављена мапа, са могућим краком гасовода
преко Космета, о чему је политика недавно писала, таква могућност за сада, званично, није потврђена.

После недавне посете челних људи „Гаспрома” Србији, данима се спекулисало да је руски гигант
поставио услов српској страни – цеви „Јужног потока” проћи ће кроз Србију само уколико Руси добију
у пакету и НИС. Заузврат би ишло залагање Русије за очување јужне српске покрајине у саставу Србије.
Упућени у ове преговоре кажу, међутим, да је „Гаспром” дошао у Србију највише због парирања
америчком конкурентском пројекту „Набуко” и како би из прве руке предочили своје намере у овом региону.
Овај велики пројекат, само за прелазак преко Србије, коштао би око милијарду долара.

N_jbk10Umn8QWePhuZiKKYPOYRXh3AaeQMA8L.gif


„Набуко” пројектом предвиђено је да тај гасовод прође преко пет земаља, које су у једнаким пропорцијама, од
по 20 одсто, заступљене преко својих националних енергетских компанијама – ОМВ – Аустрија, МОЛ – Мађарска,
„Трансгас” – Румунија, „Булгаргас” – Бугарска и „Ботас” –Турска. Србија би овим пројектом била у потпуности
заобиђена. Маршрута до Аустрије водила би искључиво кроз земље НАТО-а. Идеја је да се гас са Кавказа, из
Ирана и Централне Азије, преко источног Медитерана, Турске и Балкана, доведе до тржишта западне Европе.
То је, како тврде упућени, амерички покушај да се заобиђе Русија и њен гас.

Дужина „Набука” је око 3.300 километара, а цео пројекат би, по најоптимистичнијој процени, могао да
стартује 2009. године, како би већ 2012. гас потекао ка западу. Истовремено би се на градњу „Јужног потока”
морало причекати нешто дуже, будући да он не би могао да буде у употреби пре 2014. године.

У плану је да до 2020. године капацитет „Набука” достигне чак 30 милијарди кубних метара гаса годишње, и
то тако што би се гас црпео из Азербејџана, Казахстана и Туркменистана, а завршавао на истом месту где и
„Јужни поток”. Дакле, у Аустрији, односно у Баумгартену, где се налази највећа сабирна станица гаса и
одакле полази и пет мањих гасовода.

Капацитет „Јужног потока” процењује се на око 20 милијарди кубика гаса, с тим што би се њиме покрило
тржиште Балкана, односно Србије и бивших југословенских република, а остатак би се испоручивао ЕУ.

Гасовод „Набуко” је настао као одговор ЕУ на велику потенцијалну зависност од руског гаса, кажу упућени.
Питање је, међутим, који гас ће тећи кроз његове цеви.

Једина могућност је да то буде мешавина иранског, али и гаса из каспијског региона.
Минус више овој идеји су заоштрени односи Ирана и САД.

Ни снабдевање „Набука” гасом из каспијског региона, такође, није сасвим извесно, јер су Туркменистан,
Казахстан, Азербејџан закључили уговоре са „Гаспромом”, који њихов гас транспортује својим гасоводима
и продаје га у Европи.

Према досадашњим информацијама о могућим трасама гасовода „Јужни поток” и „Набуко”, уочљиво је
да би обе цеви ишле практично паралелно: „Јужни поток” кроз Бугарску – Србију – Мађарску до Аустрије.
„Гаспром” је са свим овим земљама потписао Меморандум о разумевању, а
„Набуко” кроз Бугарску – Румунију – Мађарску и Аустрију.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45677
 
A mi se ono bese kunemo u nasu nezaobilaznu i najbolju na svetu geografsku poziciju!

Ako se ne uozbiljimo na vreme, upravo pored tog gasovoda ce i ici neki buduci koridor X od koga mi ni K necemo videti! :mad:
 
Pisao ja o tome još u januaru na 'Obilaznica' i predlagao da požurimo i sa pravcem Beograd-Temišvar.

dragan .. #13/ 2007-01-11 ":3tyger3l je napisao(la):
Neke info. koje se netiču same izgradnje, ali su bitne za budući saobraćaj na Obilaznici .
Mora ćemo da malo požurima sa izgradnjom autoputa i obilaznice ( bar da se držimo rokova ), jer
ovaj pravac nam je direktna konkurencija-koridor IV ( crveno )

Bugari grade most preko Dunava

Bugarska će do kraja meseca potpisati sporazum o dugoočekivanoj izgradnji novog mosta preko Dunava.

U Ministarstvu saobraćaja u Sofiji kažu da su počeli pregovore sa jednim od učesnika tendera, ali
ne žele da pominju imena do završetka konkursne procedure.

koxy1.jpg


Most, dug dva kilometra, koji će putem i prugom spajati bugarsku dunavsku luku Vidin
sa rumunskim gradom Kalafatom, je ključni deo evropskog saobraćajnog koridora od
nemačkog grada Drezdena do Istanbula ....itd.
http://www.b92.net/biz/vesti/region.php?yyyy=2007&mm=01&dd=08&nav_id=226647&fs=1
 
Ma znam, pisao sam i ja, ali eto, pisali smo tada, pre 10 meseci, a pisacemo i za deset meseci, a tuga je sto se u tim periodima nista zivo ne menja i ne desava.

Jedino sto se ne menja su iste face na politickoj sceni
 
Ovo je jedan od razloga zbog cega podrzavam Kostresa u njegovom sukobu sa Veljom oko obilaznice.

Meni nije jasno kako je Velji palo na pamet, a jos manje mi je jasno kako je uspeo da progura ideju o gradnji autoputa Horgos-Pozega, a da pritom nisu zavrseni pravci Nis-bugarska granica i Leskovac-makedonska granica?

Jbt, sta znaci 15 poslanika u zemlji Srbiji...
 
Sto se tice Kostresa, to nema veze sa Veljom vec sa Kostresovim idiotlukom.

A licno mislim da je Beograd-Pozega isto toliko bitan pravac koliko i Nis-Dimitrovgrad.
 
Mislim da je logika da koncesijom zavrsimo BG-Pozega pravac, a Nis-Dimitrovgrad i Leskovac-MK mozemo i sami, tj, imamo kinte :) Sto bi bilo sasvim u redu, da se nesto radi na tim pravcima, ali stvarno se ne radi nista.
 
Cakamo Bugare i Rumune da za par godina pruze jedan dobar auto put pa ce se nasi tek onda setiti. 2008 im je odlucujuca ako misle da zavrse ove krakove tj da u 2008 krenu ozbiljno sa radovima da bi ostali najtrazeniji i naprometniji pravac. Potrudicu se kad na leto budem dole da napravim jednu dobru reportazu od par stotina slika posto cu putovati i malo juznije do brace Grka. Mada verujem da cemo do tad biti dobro upoznati stanjem. SRB-RS-CG jedna drzava.
 
Za sve pravce postoje različiti načini finansiranja.
Jedni idu iz kredita ili grčke donacije, drugi iz koncesije, a
treba početi i treći prema Temišvaru za koji su zainteresovani
italijani ( zbog njihovh firmi u Rumuniji) i koji bi 'pomogli'.

CrnaGora je već raspisala tender za deonicu prema Srbiji,pa
i taj pravac ne sme da se zapostavi,tj. Mi moramo da ubrzano
gradimo sve pravce kako bi iskoristili naš geo-položaj.
 
Mislim da srednjeročno i dugoročno gledano, autoput preko Rumunije i Bugarske nikako ne može da nam bude konkurencija. Mi ćemo kvalitetan autoput punog profila od Mađarske ka Grčkoj izgraditi pre ili kasnije. Na maltretiranja sa političarima i visokim putarinama gledam kao na dečije bolesti koje će proći. Jednostavno, koridor 10 je najkraći put od Mađarske do Grčke. Ni jedna druga alternativa ne može da bude ekonomičnija.

Jedna stvar mi nije jasna. Ako sam dobro shvatio, u Nemačkoj i Austriji nema naplatnih rampi na autoputevima (ovde se ograđujem da sam u obe države zadnji put bio 1990. i da ih tom prilikom nisam video) a putarinu naplaćuju kroz cenu goriva na pumpama. Zašto i mi ne možemo da uradimo isto i tako povećamo prihode i protok vozila?
 
Za Nemacku znam da se ne naplacuje putarina, ali ne znam koji im je sistem finansiranja. Doduse, to ovde mozemo da saznamo iz prve ruke :)
Sto se tice Austrije i Madjarske, putarina sa naplacuje sistemom vinjeta.
Cene u Austriji: http://www.asfinag.at/index.php?idtopic=504
Cene u Madjarskoj: http://www.motorway.hu/engine.aspx?page=fees2005 (1 Forinta=0.00398 eur)

Uporediti sa cenama na nasim autoputevima i 'polu-autoputevima', a da ne spominjem cene za strance :rolleyes:

Sto se tice izgradnje autoputeva i modela finansiranja izgradnje, ja se slazem da bi Srbija morala da sama bude u stanju da zavrsi pravce Nis-bugarska granica i Leskovac-makedonska granica. Ali posto se po tom pitanju nista ne desava vec ko zna koliko dugo, onda da drugima da ti urade ono sto ti nisi u stanju. Pa mi autoput Beograd-Novi Sad nismo u stanju da zavrsimo nekoliko godina!

@Nenad
Srbiji je bitniji onaj pravac koji moze da bude profitabilniji. Nemam tacne podatke o protoku saobracaja na autoputu Beograd-Nis, niti projekcije protoka na autoputu Beograd-Pozega, ali mi zdrav razum govori da autoput Beograd-Pozega tesko da moze da bude profitabilan ako znamo da je drzava u koncesiju morala da ukljuci i deo Horgos-Beograd, sa kog se vec ubire putarina, da bi se neko uopste zainteresovao za koncesiju.
 
U Nemackoj se deo novca za benzin odvaja za odrzavanje puteva i tako se to finansira. Od skoro, nekih godinu i po, dve kamioni su medjutim u obavezi da placaju jos dodatno putarinu.
 
Vrh