Razvoj novobeogradskih blokova

[Kailan]

На Новом Београду власништво над аутомобилом никада неће постати проблем. Ако буде претесно на површини, порашће притисак да се изграде подземне гараже, а за то бар ту има места. Већ је инвестиција у Блоку 37 пропала под геслом "Нећемо имати где да паркирамо".

Јесте зато се путује 500 метара пола сата у шпицу

Да не причамо у уништавању јавних површина ради претварања најзеленије општине у европски Хјустон будући да је екстремно скупо и неисплативо правити подземне гараже у земљи која је раније била мочвара

Замисли тек са 200.000 аутомобила + свих који се сјате на НБГД да раде

 

[Bender Rodriguez]

Uvedes im porez na drugi automobil po domacinstvu pa ce se sjatiti znacajno manje. Nece problem nestati, ali ce se smanjiti.

Od necega mora da se krene. Pa i taj porez, ako ne bude uspesan, moze posle da se promeni i ukine.

Zakoni i pravni akti se i donose sa namerom da rade i postoje dok su od koristi, a onda posle da se promene ili ukinu ako treba. Nego su nas ovde navikli da sto se upise na mrtvi papir pre 100 godina, mora da vazi i danas. I da sa svakom novom iteracijom mora da bude gore i gluplje, jer imamo bolidsku drzavu i institucije.

Ali s necim mora da se krene. Inace cemo se podaviti paralizovani u guzvama.

 

[Пантограф]

Ма, решава политика паркирања то. Ови у Хјустону неће да реше, јер им се, републиканцима, тако свиђа. Мада је Хјустон ваљда најбрже растући град у САД, а то неће бити баш београдски сценарио.

Иначе, управо Нови Београд има паркинге у виду салона аутомобила на отвореном, као Хјустон. Боље да су зграде - ем би била боља хладовина, ем би била већа густина становништва што значи да би пољане на којима нису никад изграђене основне школе јер нема довољно деце биле приведене сврси, метро/трамвај би били исплативији, а за кола има места испод земље, па нек се плаћа.

Све је ово погрешно, реално. Сви који дођу у Београд, занима их стари Београд.

@Bender Rodriguez
Гледе топлотног острва и температуре ваздуха, опипљива разлика постоји тек на Бежанијској коси. Тамо сам живео 10 година и кад изађеш из 75-це код пијаце, разлика је, лети, неколико степени Целзијуса, у осносу на центар или Фонтану, свеједно. Могуће да је у центру топлије него код Фонтане, али бар преко дана углавном не бије сунце у главу, а то је велика разлика. Ноћу не може да се спава нигде.

Ево, управо треба да кренем кући и не мили ми се.

 

[Bender Rodriguez]

Podrzavam zadnju drveca uvek, a uz nju podrzavam kombinovanje dobrih strana i desne i leve obale Save.

 

[Nebojsa]

Evropski Hjuston moze biti Frankfurt ili Varsava i sl. Novi Beograd je jos daleko od toga.

 

[dejankr]

Неки дан сам нешто фоткао дроном око Генекса и баш сам се позитивно изненадио колико има зеленила около. Више него што ми је деловало одоздо!

 

[Пантограф]

Eh da je količina nečega dovoljna...

Blok 28, inače, najzeleniji u Novokrematorsku, prestonici ovdašnje Narodne Republike:

(Glavna poprečna pešačka komunikacija, u potpunosti nezaštićena)

(Retardirani dupli drvored (!) u Trećem bulevaru - glavna uzdužna pešačka saobraćajnica, veza sa prevozom).

...zato je odmah iza kolovoz u lepoj hladovini (ova, u sadejstvu sa slikom iznad, pokazuje da u Srbiji imamo mnogo ljudi sa diplomama, ali raspoređenih tako da najtuplji donose odluke - analogno rasporedu zelenila).

Dok bez premca najdeblju hladovinu pravi - 'televizorka'.

Sada Blok 24, i mnogo inteligentnije planiranje (u vreme dok su se svi preko novina odricali modernizma i Korbizijanštine, i njihovih brisanih prostora):

(Kratko je trajalo, ovaj blok je otela JNA i kroz neku godinu se zemlja raspala)

I novi deo Bloka 29 (ovde se uglavnom hvali stari - tamo je glavna staza nezaštićena, ali mi na tu stranu nije bio ni Vero ni dm, a nešto mi nije do sunca):

I tako.

 

[Вожд]

 

[solecar]

Pa asfalt je i na ulici Novog Beograda, samo što nikad nije u hladu, ali mislim da mašiš poentu. Raspravljaš se sa ubedjenjem da nam se više svidjaju kanjoni od zgrada, a u stvari samo hoćemo više drveća na Novom Beogradu. Ako je teško da se zasadi drveće u uskim ulicama, gde jedva ima mesta za trotoar, Novi bg bar nije problem. Dvostruki drvoredi oko svakog trotoara i bici staze. Toliko je jednostavno. Što više drveća, to bolje.

Čitajući sa strane, stiče se utisak da bi ste bili zadovoljni i sa novim zgradama koje bi stvarale kanjon, ako bi to doprinelo stvaranju hladovine.

A što se tiče same sadnje, tu bi pomoglo ako bi ste se samoorganizovali i kupili sadnice koje bi ste posadili u neposrednom okruženju. Tako je onda lakše za zalivanje i veće su šanse da će se iste primiti. Jesen vam je idealna prilika za tako nešto. Možete i da pišete Zelenilu sa molbom da vam pomognu donacijom sadnica, kao i da za Novu godinu kupujete jelke sa busenom.

 

[Kailan]

Ма, решава политика паркирања то. Ови у Хјустону неће да реше, јер им се, републиканцима, тако свиђа. Мада је Хјустон ваљда најбрже растући град у САД, а то неће бити баш београдски сценарио.

Неће да реше зато што решење подразумева деаутомобилизацију града што дебели амерички бумери не могу да прихвате. Реакција отприлике као и код нас да дебелом ћелавом 50-огодишњаку кажеш да Београд треба да се развија више налик Амстердаму и понудиш јавни превоз / ходање / бицикл као алтернативу - неверица - подсмех - бес - кмечање и хистерија

Иначе, управо Нови Београд има паркинге у виду салона аутомобила на отвореном, као Хјустон. Боље да су зграде - ем би била боља хладовина, ем би била већа густина становништва што значи да би пољане на којима нису никад изграђене основне школе јер нема довољно деце биле приведене сврси, метро/трамвај би били исплативији, а за кола има места испод земље, па нек се плаћа.

Свакако је боље гурати подземне гараже од надземног бетонирања али су шансе за то фактички непостојеће и не решавају проблем са гужвама. Колико је подземних гаража изграђено у центру у последњих 10 година?

Нит би аутомобилисти пристали да плаћају паркинг кад могу да се паркирају где им падне напамет нит би град хтео да баца паре на такве пројекте само да провоцира своје главно генерацијско гласачко тело нит је то уопште једноставно у већем делу Новог Београда. Епилог ће бити све веће бетонирање и силовање пешачких простора аутомобилима, све веће гужве и хистерија саможивог полусвета налик трогодишњем детету које вришти јер се суочава са чињеницом да не може увек њему све да буде по вољи

Што се тиче новоградње, Нови Београд већ има вишу густину насељености од већег дела града а уједно и више зеленила што обара температуру и здравије је. Може он да се оптимизује али је урбанистички за 3 главе изнад београдског просека и то је чињеница.

 

[Bender Rodriguez]

Kailane, ne boj se, još malo pa će ti Ameri bumeri da capnu a onda će preporodu Amerike i njenog urbanizma moći da se posvete njihovi potomci, koji će biti sasvim drugačiji i bolji u svemu.

Може он да се оптимизује али је урбанистички за 3 главе изнад београдског просека и то је чињеница.

Morao bih da razmislim da bih dao definitivan odgovor ali mislim da se slažem s ovim. Ne znam samo što onda stalno kukate na njega. XD

 

[Пантограф]

@Kailan
Urbanistički, Novi Beograd je prevaziđen pre 50 godina, i to je isto činjenica.

Na nivou Beograda, i to što je poslovna aktivnost preseljena na Novi Beograd, jeste urbanistička katastrofa, jer dve trećine stanovništva živi sa druge strane mosta: upravo to nam pravi haos. Saobraćajno - a to je skoro pa glavna urbanistička kategorija - Novom Beogradu ostaje, bojim se u trajno vlasništvo, jedno od najvećih uskih grla u Evropi, deonica autoputa kroz NB. Tu pomoći nema, niti će je biti.

Od pozitivnih stvari - dobro je što se grade nova naselja i stambene zgrade na NB, u skladu sa savremenim trendovima u arhitekturi i urbanizmu - privući će neke koji tu već rade, smanjiće dužinu putovanja. Takođe je dobro što je Centralni biznis distrikt uz železničku prugu - tako se slučajno poklopilo - to će nam, jednom, biti od pomoći. Otprilike, to bi bilo to, drugih pozitivnih pomaka neće biti.

Ono pošumljavanje koje pominjem, naravno, neće se desiti.

A na nivou mikro-urbanizma, ovog i prošlog leta mi se, moram priznati, smučio Novi Beograd. Ono, baš. Radije bih vozio kroz špic, bilo kud. I preselio bih se u centar, ili na Bulevar, u Profesorsku koloniju i oko nje, sutra, da je samo do mene.

 

[Dzigi Bau]

@Kailan
Urbanistički, Novi Beograd je prevaziđen pre 50 godina, i to je isto činjenica.

Na nivou Beograda, i to što je poslovna aktivnost preseljena na Novi Beograd, jeste urbanistička katastrofa, jer dve trećine stanovništva živi sa druge strane mosta: upravo to nam pravi haos. Saobraćajno - a to je skoro pa glavna urbanistička kategorija - Novom Beogradu ostaje, bojim se u trajno vlasništvo, jedno od najvećih uskih grla u Evropi, deonica autoputa kroz NB. Tu pomoći nema, niti će je biti.

Od pozitivnih stvari - dobro je što se grade nova naselja i stambene zgrade na NB, u skladu sa savremenim trendovima u arhitekturi i urbanizmu - privući će neke koji tu već rade, smanjiće dužinu putovanja. Takođe je dobro što je Centralni biznis distrikt uz železničku prugu - tako se slučajno poklopilo - to će nam, jednom, biti od pomoći. Otprilike, to bi bilo to, drugih pozitivnih pomaka neće biti.

Ono pošumljavanje koje pominjem, naravno, neće se desiti.

A na nivou mikro-urbanizma, ovog i prošlog leta mi se, moram priznati, smučio Novi Beograd. Ono, baš. Radije bih vozio kroz špic, bilo kud. I preselio bih se u centar, ili na Bulevar, u Profesorsku koloniju i oko nje, sutra, da je samo do mene.

Није уопште тако драматично по питању хладовине и зеленила на НБГ као што описујеш унутар самих блокова, једино су булевари превише широки, па некад чак не стигнеш ни да пређеш за време једног зелено светло, али ни то не важи за цео НБГ.

 

[Пантограф]

Da, drugo je 'unutar samih blokova'. Ali kad hoćeš da pređeš, ciljano, pola kilometra-kilometar, onda ideš ulicom, trotoarom, a ne po unutrašnjosti bloka. I to su oni koji su sve osmislili slabo imali u vidu: rastočili su ulicu kao osnovu naselja (tokom više hiljada godina) i razbacali zgrade kao po zaseocima. I onda... sedi u kola.

Zgrade treba da su uz ulicu, sve drugo je epohalna glupost. U svojim knjigama posle rata, modernisti su obrazlagali kako je Knez Mihailova ružna ulica, a da će oni na NB da naprave mnogo lepše. Dalebu.

Uostalom, evo me sad napolju, i ljudi mahom hodaju trotoarom, a ne kroz blokove. Tokom dana je to solidan problem.

 

[Dzigi Bau]

То се највише примети у оним блоковима у Јурија Гагарина, али рецимо потез од Хотел Југославије до блокова 37 и З8 је далеко бољи по том питању.

 

[Пантограф]

To je zato što Narodnih heroja ponajviše liči na ulicu, jer nije preširoka - postoji urbana legenda neproverene istinitosti da je Tito, otvarajući TC kod Fontane, kritikovao širinu tih ulica, diskvalifikujući ih kao 'kozje staze' - a tu je i Goce Delčeva, čiji drvored lipa treba da bude etalon za sve 'izolovane' ulice (ali hoćemo li mi to postići?). Pariske komune (moja ulica po rođenju) je dobrim delom krematorijum, ni Pupinov bulevar ne valja ništa, tu je prevelik razmak između stabala (naravno, uz zgradu Energoorojekta je npr. duboki hlad, ali ko će skretati sa pravca - sve naopako; na drugoj strani, ko se domogne novijih zgrada kod bivše Sberbanke, spasao se, nakratko).

Biče to OK za 300 godina.

 

[Kailan]

@Kailan
Urbanistički, Novi Beograd je prevaziđen pre 50 godina, i to je isto činjenica.

Na nivou Beograda, i to što je poslovna aktivnost preseljena na Novi Beograd, jeste urbanistička katastrofa, jer dve trećine stanovništva živi sa druge strane mosta: upravo to nam pravi haos. Saobraćajno - a to je skoro pa glavna urbanistička kategorija - Novom Beogradu ostaje, bojim se u trajno vlasništvo, jedno od najvećih uskih grla u Evropi, deonica autoputa kroz NB. Tu pomoći nema, niti će je biti.

Od pozitivnih stvari - dobro je što se grade nova naselja i stambene zgrade na NB, u skladu sa savremenim trendovima u arhitekturi i urbanizmu - privući će neke koji tu već rade, smanjiće dužinu putovanja. Takođe je dobro što je Centralni biznis distrikt uz železničku prugu - tako se slučajno poklopilo - to će nam, jednom, biti od pomoći. Otprilike, to bi bilo to, drugih pozitivnih pomaka neće biti.

Ono pošumljavanje koje pominjem, naravno, neće se desiti.

A na nivou mikro-urbanizma, ovog i prošlog leta mi se, moram priznati, smučio Novi Beograd. Ono, baš. Radije bih vozio kroz špic, bilo kud. I preselio bih se u centar, ili na Bulevar, u Profesorsku koloniju i oko nje, sutra, da je samo do mene.

Да да, толико је превазиђен да се по њему бетонски станови за радничку класу продају по цени станова у "елитним" деловима града. Толико је превазиђен да управу ту цвета пословна активност а не у једном савременом БНВ-у или Жаркову или чак Врачару ма колико се правило стамбених зграда.

Треба се борити против широких булевара јер не омогућавају заклон од сунца а градити гараже за што више аутомобила можемо. И онда се ишчуђавамо саобраћајном колапсу након што смо сузили улице, онемогућили бициклистичке траке и трошили милионе на гараже за аутомобиле како би их све више људи имало.

 

[Пантограф]

Zamena teza - poslovne i stambene zgrade koje se danas grade, grade se po novim principima, nemaju veze sa originalnim NB urbanizmom. Jednostavno, tu su bile prazne poljane i široke ulice okolo. Zato se tu gradi.

O prevaziđenosti gradova podizanih po Atinskoj povelji, napisane su biblioteke knjiga, i u svetu i kod nas, i nimo više tako ne gradi. To smo davno usvojili, i zato je danas NB mnogo bolji nego što je bio. Nažalost, to je još daleko od toga što treba da bude.

A taj koji ovih dana po obdanici krene biciklom po NB - svaka mu čast, divim mu se.

Ipak je baš ovo automobilski grad, pa si i tu malko kontradiktoran.

 

[Гага]

Једино решење за НБ би било екстремно пошумљавање, да сваки пешачки правац буде са дуплим дрворедом и са густим крошњама,

Може и овако Пантографе, густ дрворед са обе стране улице. У питању је Др. Хуга Клајна, а део од Марка Челебоновића до раскрснице са Пеђе Милосављевића, то знаш наравно, пошто је и ту био твој стари крај. Туда супруга и ја често шетамо. Други део ове улице, до Исмета Мујезиновића и Љубинке Бобић, је тек пошумљен, па ће требати време да израсте

 

[Tikvica]

Što se tiče drvoreda uz NBGD bulevare odavno sam mišljenja da ih nema iz dva razloga.Prvi je onako laički pogrešan izbor drveća,NBGD je peskovit i mislim da bi tu trebalo saditi nešto što zahteva manje zemlje Drugo i kada se posadi ja skoro pa nikada ne vidim da je neko to drveće posle zalivao.JG je ja mislim pošumljavana bar jedno 5x ali kao što vidimo drvoreda nigde.
Da nismo ovako visoko uređena zemlja i da se ne kažnjava svaka zloupotreba pomislio bih da se sve namerno radi pogrešno da bi se neko ovajdio.

 

[Пантограф]

Baš tako. A sad im je trend da sade neke boriće, šta li su, između postojećih drvoreda. Eno u Đinđiću, neki već fale, a poneki se i sasušio. I opet ih sade da štite - parking. Da li znaju śta rade uopšte?

@Гага
Bežanijska kosa je generalno dobro naselje (samo da su neke zgrade u 2. MZ malo bolje, ali to je druga priča).

 

[astrodule]

Videh i ja boriće. Baš mi nekako ne idu uz bulevare.

Inače, nije mi jasno zašto se ne posade drvoredi duž SVAKOG bulevara, biciklisitičke staze i trotoara na NBG.

 

[Bender Rodriguez]

Evo upravo prodjoh kolima kroz Blok 62, i kroz ulicu Gandijevu. Bukvalno se pretvara u zeleni tunel pod hladom, iako je 2+2 sa sve ostrvom u sredini.

A pre nego sto sam prosao kroz nju, prosao sam i pored Bloka 70 i 70a i njihovih zelenih povrsina koje se ovde kritikuju i omalovazavaju, samo zato sto nisu formalni parkovi. Reci cu ovo - na uglu Jurija Gagarina i Omladinskih brigada, izmedju ulica i stambenih zgrada, ima vise zelenila na toj jednoj parceli nego na odnosno duz tri bloka izmedju St Trga i Kalemegdana.

Tako da ne znam o cemu se ovde stalno kuka i cemu tolika otkidanja na kanjoncine i betonske ringle desne obale Save i tolika pljuvanja na otvorene blokove i prostrane ulice.

Ok, da li je Gandijeva prosek Novog Beograda? Nije. Da li je zelena povrsina na uglu JG i OB uredjeni park u kome je milina sedeti? Nije.

Ali nije bas ni tako kako se ovde implicira i tvrdi non stop. Niti je Novi Beograd toliko grozan i nehuman koliko se prica, niti su kanjoni i zbijenost desne obale tako divni. Niti je svaka zelena povrsina siprazje puno krpelja, kerova i djubreta. Niti je svaki zvanicni park neki rajski vrt.

Ocigledno svako ima svoj dozivljaj, svoju procenu, svoj ideal, svoj predlog i svoje uverenje. Sto je sasvim ok, samo cu da znam za ubuduce da se ne oslanjam na to jer vidim da cesto svi ti licni stavovi i tvrdnje ne moraju a budu objektivni i odgovarajuci realnosti. I da, definitivno stoji ono da svako romantizuje ono sto nema. Ljudi iz otvorenih blokova romantizuju kanjone, ljudi iz kanjona romantizuju otvorene blokove, ljudi bez kaldrme romantizuju kaldrmu i tako dalje... Ljudska priroda, ocigledno i ovde prisutna.

Elem, onako kako je sada izmedju Jurija Gagrina, Gandijeve i Evropske , tako treba da se tezi da se gradi sirom grada. Niti se cini kao beskrajna prostranstva u kojima sve deluje daleko a pesak se oseca izlozeno i malo, niti su kanjoncine i kasabe desne obale Save u kome se covek oseti zbijeno i preoptereceno svime.


Edit - pomesao sam Dusana Vukasovica i Gandijevu, na Gandijevu sam mislio na sva tri mesta u postu. Ona ima zeleni tunel i ona ima tu idealnu sredinu izmedju kanjoncine i prostranstva.

 

[Пантограф]

A što ne prođe peške od Dušana Vukasovića, ili makar od Gandijeve do ugla JG i OB, pošto ja o tome pišem, a ne da na NB 'nema zelenila', što bi naravno bila glupost napisati?

 

[Bender Rodriguez]

Pa pisi(te) preciznije, sta da vam kazem.

Ja kad sam ti napisao pre par nedelja da bi mogao da oladis sa nazivanjem svake zelene povrsine livadom i poljanom, te omalovazavanjem i njih i svskog ko ih napravi, ti iskulira. Kad te pitam sta bi ti zidao po Beogradu ne bi li ga "izgradio" napokon, isto iskulira.

Budite malo precizniji i jasniji. Ovako ispada da je NBG nehunani pakao a Zeleni venci, Kralja Petra, Cincar Jankova, Jovanova, Juzni bulevar... sve sami rajevi na zemlji.

P.S.
Nesnosne vrucine u Beogradu traju u proseku tri meseca godisnje. Samim tim, i zelja i potreba za kanjonom od ulice (kao zastita od svega toga) traje tri meseca.
A guzva, klaustrofobija, mora automobilcina, opstruirani ili uzurpirani trotoari, kanjoncine, manjak zelenila i nehumanost jednom kanjonizovanih ulica... to traje uvek i zauvek.