Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

45D29F12-0160-41C2-B9B5-1C9C4847ED01.jpeg
 
Kakav je ovo odgovor, na tom delu je pruga dvokolosečna, jedino ako ne misli na momenat u kome kinezi nisu još uvek postavili drugi kolosek pošto su razvlačili. Inače širina prolaza je planirana za 4 koloseka.
 
Svaki dan političko-pravna klika Srbije izmisli neku novu frazu. Sada je to ''propali tender''. Isto je rečeno i kod pitanja šta bi sa nabavkama novih trolejbusa - ''propao tender''. Voleo bih da čujem šta to znači kad ''tender propadne''? I kako to da propada baš u zemlji koju bije glas da je prepuna nameštenih tendera...
 
astrodule je napisao(la):
Zanimljivo kako se tada uopšte nije razmišljalo o potencijalnoj situaciji da većina stanara ima auto.
Kliknite za proširenje...
Meni je neverovatno da su razmišljali da naprave ovako široke bulevare i tu su planirali i više nego dovoljno prostora za automobile, a na parking nisu mislili. Verovatno je Pantograf u pravu, bilo jeftinije tako.
Koliko god je unutar blokova pravljeno za ljude, izmedju blokova je pravljeno za sve samo ne za ljude, primarno za automobile. Zbog toga i ne možeš da vidiš 5 ljudi da šeta novim bg-om. Šteta. Možda se nekad nekako isprave sve ove greške.
 
Па експериментални блокови 1 и 2, грађени 1957-1962, имају гараже, а блокови и читава насеља из осамдесетих - немају. А зашто? Па, зато што се за исте паре направи више станова...

А, као што кажеш, то је модернистички аутомобилски град, што му онда свеукупно дође апсурд.
 
Ниједан град не може да функционише тако што свако има свој ауто

То може само у границама америчких предграђа који су смрт за људе и друштвени живот баш због тога
 
sundjer_bob je napisao(la):
Meni je neverovatno da su razmišljali da naprave ovako široke bulevare i tu su planirali i više nego dovoljno prostora za automobile, a na parking nisu mislili. Verovatno je Pantograf u pravu, bilo jeftinije tako.
Koliko god je unutar blokova pravljeno za ljude, izmedju blokova je pravljeno za sve samo ne za ljude, primarno za automobile. Zbog toga i ne možeš da vidiš 5 ljudi da šeta novim bg-om. Šteta. Možda se nekad nekako isprave sve ove greške.
Kliknite za proširenje...
Verovatno je do svega sto su drugi clanovi nabrojali plus verovatno su brzo uvideli sa je prioritet da se sto pre izgrade stanovi, a garaze otom potom. Jer je tada i dalje bila velika kriza sa mnogim ljudima bez stana. I dok se bez automobila moze, bez krova nad glavom se ne moze.
 
На Новом Београду власништво над аутомобилом никада неће постати проблем. Ако буде претесно на површини, порашће притисак да се изграде подземне гараже, а за то бар ту има места. Већ је инвестиција у Блоку 37 пропала под геслом "Нећемо имати где да паркирамо".
 
Нисам тај аспект имао у виду, него противљење погоршању ситуације по питању паркирања, што је од значаја за текући дијалог.

Иначе, нагло ми се покварило мишљење о (мом) Новом Београду откако радим на њему - док сам само живео ту, а радио у центру, било је боље, нисам се много смуцао преко дана по овдашњим отвореним блоковима. Одем изјутра у центар, а у центру Безистан, једна или друга страна Теразија, промаја код Дома синдиката, подземни пролаз, фонтана - несношљиво у време сијесте, као и свуда где је вруће "кад упекне звизда", док је међутим овде на НБ катастрофа током целог дана.

Нови Београд је, укратко, крематоријум без хладовине, а градови по Атинској повељи су чист дебилизам. Огромна је предност касније саграђених крајева - по пропасти модернизма, Корбизијанштине и поменуте Атинске повеље - нпр. Бежанијске косе, или 24. блока, кроз који се може проћи а да се не добије топлотни удар, јер су зграде и дрвеће збијенији. Како и у мом блоку Телевизорка прави дебео хлад на ту страну, "Супер веро" има користи од моје породице, али и од комшија. На другим правцима је соларијум са спрженом травом около, примарно јер зграда нема, а дрвеће је сађено без три грама мозга у глави. Млађе дете ми је прекјуче добило сунчаницу. На посао идем пешке, али сам јутрос био у искушењу да седнем у кола и возим се 700 метара, јер треба да ходам у 4 сата по спрженој земљи. Немојте да се чудите зашто становници оваквих насеобина хоће да возе кад год могу.

Једино решење за НБ би било екстремно пошумљавање, да сваки пешачки правац буде са дуплим дрворедом и са густим крошњама, а, уколико је то неодрживо (финансијски, јер ни ово "зелених површина" не одржавамо - бем ти град који уместо паркова има "зелене површине", као да је за козе а не за грађане!), најбоље је, као што се и размишљало осамдесетих, и као што је то предлагао форумаш Спасиотект, да се блокови преграде у смислу традиционалног градског ткива. Остави их се неколико у изворном облику, остали - ћао . То се, наравно, неће десити, али мени прија да бар овако искажем бес према овој, толико хваљеној (раније и од мене) Сахари-Атаками и споменику неинтелигентног планирања.
 
Poslednja izmena:
Sta ga znam, ja pak imam drugacije iskustvo.

Leta 2018. godine odem u posetu drugu koji je tada ziveo u Bloku 4. Udjem u autobus na njegovom stajalistu osecajuci se ugodno i prijatno. Autobus vozi ka centru. Kako smo prosli SIV kroz otvorene prozore osetim nalet vrucincine i vlagurine. Ulazimo ili se priblizavamo toplotnom ostrvu centra grada i njegovih kanjoncina. Jos kad sam izasao na Zelenom vencu osetim svu tezinu tog groznog vazduha nabijenog u kanjoncine okruzene betonima.

Ocigledno nam se razlikuju iskustva.

Kao sto nam se ocigledno razlikuju i misljenja o kriminalu u Beogradu kroz decenije i kroz geografska podrucja grada. Ako se secas, ono sto smo nedavno pricali. Pitao sam jednog biveg mangupa sa Crvenog krsta rodjenog 60ih kad je doslo do osetnog porasta kriminala u Beogradu i prvih delova grada gde se nocu nije zalazilo. I reko mi je isto sto sam i pre cuo - 90ih.

Ocigledno svako ima svoja iskustva i svoja saznjanja.
Kao sto rekoh i sa primerom kaldrme u Beogradu - kaldrma je ovde uvek najsladja ljudima koji nisu ziveli uz nju. Tako nam se i vidjanja i iskustva po pitanju Novog Beograda i otvorenosti i sirine blokova razlikuju. Onaj ko je odrastao u kanjonu zudi za otvorenoscu, onaj ko je odrastao na NBG zudi za kanjonima.
 
P.S.

Bice uskoro resene i te grozne zelene povrsine. Za 10ak godina, 3/4 Beogradskih ulica ce izgledati kao Spatiova ili moja.

I bice nam ekstra.
 
Razlika je što u tim "kanjončinama" imaš hlad od zgrada, pa pored vrelog vazduha nemaš i sunce da te greje. Retko koji bulevar u Novom Beogradu ima drvorede, pa kad se šetaš preko dana kao da si u pustinji.
 
Taj hlad o kome se napamet prica kad god se na BB kude otvoreni blokovi a slave kanjoni, te "strane" kanjona, postaju rerne kada je taj kanjon pod direktnom suncevom svetloscu od maja pa sve do septembra. A cak i kada prodje ta direktna svetlost, ostaju vrela isparenja iz betona i vestackih materijala, koji isijavaju tu toplotu satima.

Zelenilo, te grozne zelene povrsine, pak, mnogo mnogo manje upijaju i isijavaju tu toplotu. I omogucavaju bolje strujanje vazduha nego kanjoncina i zidine od betona visoke po 20 metara.

Bukvalno je doslo dotle da mi o lepotama kaldrme pricaju ljudi koji nikad nisu ziveli uz nju a o lepotama kanjona ljudi koji su ih vidjali samo kada predju reku. Al dobro. Ucim da se navikavam na raznolikost misljenja. Cak i onda kada su skroz pogresna.

Bukvalno sam imao situacije da udjem u bus u centru i izadjem negde van njega, recimo na Banovom brdu ispod solitera i osetim kako je vazduh laksi i hladniji.I isto tako, da udjem u bus kod Tosinog i kako dodjemo do Brankovog, osetim saunu kako se obavija oko mene. Ali u redu, neka svako favorizuj sta zeli.
 
Pa asfalt je i na ulici Novog Beograda, samo što nikad nije u hladu, ali mislim da mašiš poentu. Raspravljaš se sa ubedjenjem da nam se više svidjaju kanjoni od zgrada, a u stvari samo hoćemo više drveća na Novom Beogradu. Ako je teško da se zasadi drveće u uskim ulicama, gde jedva ima mesta za trotoar, Novi bg bar nije problem. Dvostruki drvoredi oko svakog trotoara i bici staze. Toliko je jednostavno. Što više drveća, to bolje.
 
Sadnju drveca uvek podrzavam.

Samo sto se i na tom polju nekad ode u relativizacije ili promasene poente, pa ispadne zakljucak da je bolje imati i kanjon od ulice koji posle 14-15h postaje rerna nego imati zelene povrsine koje, iako ne nude hlad, bar ne emituju toplotu iz sebe.

Licno smatram da i leva i desna obala Save imaju svoje vrline i mane. Samo sto se stalno potencira da desna, odnosno kanjonska, ima ne znam koliko vrlina vise. A na kraju dana na isto ti dodje. Na NBG ti sve deluje daleko, al se zato na Desnoj obali stalno osecas tesno i zbijeno. Na NBG te przi sunce jer nema lada ali zato pored tebe je zelenilo koje bar ne isijava. Plus, imas strujanje vazduha. Na desnoj obali imas lad al dok si pod odgovarajucim uglom u odnosu na Sunce. Prodji tim kanjonom kad je sunce direktno i sprzices se vise nego na cistini NBG. I kuvaces se u njemu i nakon sto udjes u zgradu, jer tvoja i okolne zgrade medjsobno jedna drugoj upiru zrake i jedna drugoj predaju toplotu iz vestackih materijala.

Dakle sve ima svoje dobro i lose. Samo kad uleti romantizacija i predrasuda onda se zaboravi to (da sve ima svoje dobro i lose).

Kao i ono kad mi pisu kako treba Beograd jos da raste. Sjajno. Treba. Ali pored toga sto treba da raste, treba i da nastavi da funkcionise. Ovo je grad, nije ni muzej niti demonstrator tehnologije ili neki poligon za ekonomsko-demografske eksperimente i centralizacije. Slobodno neka se isticu prednosti bilo koje ideje, ali neka se ne izostavljaju i mane.

Licno bih najsrecniji bio kasa bi se u Beogradu vise gradilo tako da bude kompromisa i zlatne sredine izmedju otvorenih blokova i cistina NBG i zatvorenih kanjona i sokaka desne obale Save. Naravno, tamo gde je jos slobodno zemljiste. Ne zelim ni da izmedju dve gradjevinske linije u istoj ulici ima po 200 metara ali isto tako ne zelim ni da bude 6 metara.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh