Razvoj novobeogradskih blokova

[miki-nbgd]

Spatio, koju izolaciju ima tvoja zgrada iz tridesetih?

 

[spatiotecte]

Paviljonisu omalterisani i u tom smislu imaju sloj koji stvara zastitu nosece konstrukcije. Inace nemaju izolaciju kao i ostale zgrade.

Inace veoma sam iznenadjen da ljudi uglavnom nisu upoznati sa jako losim karakteristikama energetske efikasnosti njihovih zgrada a to uopste nije tajna da konstrukcije iz 60ih imaju najgore termicke karakteristike u celom stambenom fondu.

 

[spatiotecte]

miki-nbgd » 08 Sep 2018 11:55 am[/url]":20gy6p0h]Spatio, koju izolaciju ima tvoja zgrada iz tridesetih?

U gornjem delu ima stiropor koji je stavljen prilikom nadogranje, donji deo nema izolaciju ali zato je izgradjen od cigli koje imaju mnogo veci termicki koeficijent od betona a i zidovi su debeli.

 

[spatiotecte]

Kanta » 08 Sep 2018 11:36 am[/url]":qqiqqm9i]I zasto bi se glupirali sa Udruzenjem inzenjera i tehnicara i radili neki glupi izvestaji. Saglasimo se da Beograd uvede grejanje po utrosku, videcemo da ce se stanje na nbgd ekstremno promeniti. Cenovno posebno.

+1 Kanta, potpuno si u pravu.
Kad bi se uvelo grenjanje po utrosku kukao bi ceo Novi Beograd.

 

[miki-nbgd]

znaci nema nikakvu izolaciju ukoliko nije nadzidana. to sto su deblji zidovi od cigli ne cini predratnu zgradu nimalo energetski efikasnom. zagrejati stan sa visokim plafonima i drvenom stolarijom u mracnoj ulici zahteva mnogo vise energije nego suncani stan na nbg. secam se astronomskih racuna za struju dok sam ziveo u centru. zimi, ukoliko je suncan dan, zbog velikih prozora stan na nbg se prilicno ugreje tako da moram da zavrcem radijatore.

 

[Vladivoje]

... donji deo nema izolaciju ali zato je izgradjen od cigli koje imaju mnogo veci termicki koeficijent od betona a i zidovi su debeli.

Pa i novobeogradski paviljoni su izgrađeni od cigli i imaju debele zidine (rekoh da je to klasična, a ne blokovska gradnja).

 

[astrodule]

Što se tiče izolacije, uvek ističem primer mog stana prilikom kompletnog renoviranja.

Zgrada je lamela tipa A, Blok 3 kod Fontane, znači zgrade koje su prvo građene (ne računam Paviljone).

Februar mesec je bio. Promenili smo prozore, sve radijatore poskidali i ceo stan se grejao samo na vertikalne cevi u 3 prostorije (stan ima 69 kvadrata). Noći su bile u minusu, a ni dani nisu bili previše u plusu. U stanu je bilo sasvim OK. Nije bilo za kratku majicu, ali nije bilo ni za jaknu. Čak ni majstori nisu nosili prsluke, već su imali samo jedan sloj sa dugim rukavima.

Da ubacim u računicu da je stan na prvom spratu i da skoro pola stana ispod nema stan, već samo ulaz od zgrade gde nema cevi za grejanje.

Da ne pričam da nam tokom zime u svakoj prostoriji prozor stalno na kipu, a ja sam u kratkoj majici.

Radijatori nisu vreli na dodir, već komotno može da se drži ruka na njima.

Prozori su skoro celom dužinom stana. Kao olakšavajuću okolnost mogu da navedem da smo na južnoj strani.

Zgrada nema izolaciju tipa stiropora ili čega već, ali karatavan između spratova i šta god je u zidovima, meni sasvim dobro radi posao.

 

[spatiotecte]

miki-nbgd » 08 Sep 2018 12:09 pm[/url]":3063mb2p]znaci nema nikakvu izolaciju ukoliko nije nadzidana. to sto su deblji zidovi od cigli ne cini predratnu zgradu nimalo energetski efikasnom. zagrejati stan sa visokim plafonima i drvenom stolarijom u mracnoj ulici zahteva mnogo vise energije nego suncani stan na nbg. secam se astronomskih racuna za struju dok sam ziveo u centru. zimi, ukoliko je suncan dan, zbog velikih prozora stan na nbg se prilicno ugreje tako da moram da zavrcem radijatore.

Cigla ima bolji termicki koeficijent od betona, naravno da debljina zida ima znacaja jer je bolja izolacija koliko je materijal kvalitetniji a prilikom proracuna koeficojenta K uzima se debljina zida. Razlika u potrosnji energije nije relevantna izmedju plafona od 2,8m i 2,5.
Tako da ti argumenti ne stoje.

 

[miki-nbgd]

Kako nije relevantna? zagreva se zapremina a ne povrsina. tih 30cm je 10 posto vise zapremine. nisam rekao da je termicki koeficijent kod betona veci, nego da osim toga i neke druge stvari uticu na efikasnost tipa osuncanost zgrade. zgrade na nbg nisu energetski efikasne ali retko koja zgrada u bg jeste i to je los argument protiv nbg.

 

[spatiotecte]

Osuncanost zgrade nema veze sa tim da li je zgrada na NBG-u ili u centru ili bilo gde drugde.

Evo dacu primer moje kuce u Lipovici, imam visinu plafona 5.5 metara jer imam galeriju na prvom spratu.
Kod mene od ukupno 220 kvadrata je otvoreno 150 kvadrata, jer su ulaz, predsoblje, trpezarija, salon i gore jedan veliki plato na prvom spratu svi spojeni, nema vrata, kao u americkim loftovima.
I sav taj prostor moze da se ugreje jednim velikim kaminom.
Zasto?
Zasto sto imam jedan red giter blokova, pa onda imam kamenu vunu pa onda imam jedan red cigli i jos stiropor u fasadi.
Dakle visina plafona nije nikakav problem kad imas kvalitetnu izolaciju.

 

[miki-nbgd]

od svega toga sto si nabrojao u centru imas red cigli pa opet tvrdis da je to vrhunac graditeljstva kod srba a da levu obalu save treba porusiti jer nije en.efikasna.

 

[spatiotecte]

astrodule » 08 Sep 2018 12:19 pm[/url]":1h3rqy39]Što se tiče izolacije, uvek ističem primer mog stana prilikom kompletnog renoviranja.

Zgrada je lamela tipa A, Blok 3 kod Fontane, znači zgrade koje su prvo građene (ne računam Paviljone).

Februar mesec je bio. Promenili smo prozore, sve radijatore poskidali i ceo stan se grejao samo na vertikalne cevi u 3 prostorije (stan ima 69 kvadrata). Noći su bile u minusu, a ni dani nisu bili previše u plusu. U stanu je bilo sasvim OK. Nije bilo za kratku majicu, ali nije bilo ni za jaknu. Čak ni majstori nisu nosili prsluke, već su imali samo jedan sloj sa dugim rukavima.

Da ubacim u računicu da je stan na prvom spratu i da skoro pola stana ispod nema stan, već samo ulaz od zgrade gde nema cevi za grejanje.

Da ne pričam da nam tokom zime u svakoj prostoriji prozor stalno na kipu, a ja sam u kratkoj majici.

Radijatori nisu vreli na dodir, već komotno može da se drži ruka na njima.

Prozori su skoro celom dužinom stana. Kao olakšavajuću okolnost mogu da navedem da smo na južnoj strani.

Zgrada nema izolaciju tipa stiropora ili čega već, ali karatavan između spratova i šta god je u zidovima, meni sasvim dobro radi posao.

Astrodule, niko ne spori da je kod tebe toplo u stanu, sporno je samo sto da bi se ugrejali stanovi poput tvog mora da se potrosi mnogo vise energije nego da ti je zgrada izolovana kako treba i da su zidovi uradjeni od nekog boljeg materijala. Beton je nesto najgore sto postoji kad je izolacija u pitanju.

I tako posto ti stices utisak da ti je toplo u stanu, onda mislis da je tvoja zgrada dobro izolovana jer ti nije hladno. A zapravo ne znas da tvoj konfor kao i konfor desetine hiljada stanovnika na NBG-u zavisi isklucivo od vece kolicine energenata koji se sagorevaju da vam ne bi bilo hladno.
Dakle zivite u potpuno ekolosko neodrzive zgrade, jer kad bi vam se uvelo grenjanje po utrosku, pricali bi ste potpuno drugu pricu jer bi nastali veliki problemi jer bi morali da izdvajate mnogo vise para za grejanja.

 

[spatiotecte]

miki-nbgd » 08 Sep 2018 01:29 pm[/url]":2w5lfuwu]od svega toga sto si nabrojao u centru imas red cigli pa opet tvrdis da je to vrhunac graditeljstva kod srba a da levu obalu save treba porusiti jer nije en.efikasna.

Nisam rekao da su te zgrade vrhunac graditeljstva, svakako nisu A klasa energetske efikasnosti, ali neopsorivo je da su materijali koji su se koristili pre rata bili mnogo bolji izolatori od ovih iz 60ih i jos kad se na to doda debljina zidova dobija se samim tim i bolji toplotni koenficijent.
Modernizam je u pogledu termicke izolacije zgrada 2 koraka unazad u odnosu na predratno graditeljstvo ali vi to ne zelite da priznate.
Ne znam kako moze beton dobro da izoluje bilo sta kad je to jedan od najgore mogucih materijala kad su u pitanju termicke karakteristike.
Vas spasava samo to sto toplana trosi 2 puta vise nego sto bi trebala da se vi ne bi smrzavali u betonjerkama.

 

[Vladivoje]

I tako posto ti stices utisak da ti je toplo u stanu, onda mislis da je tvoja zgrada dobro izolovana jer ti nije hladno. A zapravo ne znas da tvoj konfor kao i konfor desetine hiljada stanovnika na NBG-u zavisi isklucivo od vece kolicine energenata koji se sagorevaju da vam ne bi bilo hladno.

Vas spasava samo to sto toplana trosi 2 puta vise nego sto bi trebala da se vi ne bi smrzavali u betonjerkama.

Znači, opet se fokusiraš isključivo na NBGD, iako izolaciju nema većina zgrada u Beogradu i Srbiji.

 

[spatiotecte]

Osvrnuo sam se na zgrade iz doba modernizma dakle period 1945-1975 i post modernizma dakle do 1990te.
Ali posto smo odavno zapoceli pricu o energetskoj efikasnosti na ovoj temi jer je NBG simbol modernizma tu smo i nastavili.
Ovo sto pricam vazi za sva naselja u Beogradu a i sire u svetu koja su izgradjena u tom periodu.

 

[miki-nbgd]

Nekoliko puta si napisao da jedino sto vredi u bg je izgradjeno za vreme kraljevine. to jeste tvoj problem sto arhitekturi nbg prilazis ideoloski. svi koji zive na nbg su svesni i prednosti i mana gradnje od 45-90. naravno da nbg nije reprezentativan deo grada pravljen da impresionira turiste. to mu nije ni namena. nisu zgrade na nbg vrhunske ni po pitanju kvaliteta. pristojne su. nisu energetski efikasne. retko koja zgrada u bg jeste. da bi trebalo bolje da se odrzavaju, trebalo bi kao i svaka druga zgradu u bg. nbg je od 45-90 pravljen da bude stambeni deo grada i da pruzi komfor svojim stabovnicima u meri u kojoj je to moguce obezbediti u jednoj od najsiromasnijih drzava evrope. i taj zadatak su tadasnje arhitekte obavile uspesno. napravljen je deo grada po meri savremenog coveka, znaci i da imas kola, da su skola i vrtic na par min peske, da imas parkove i igralista, zelenilo, osvetljene stanove, siroke bulevare...

 

[spatiotecte]

Rekao sam da vecina sto vredi u beogradu izuzev par svetlih primera je izgradjeno pre rata, u to spada i ono sto je izgradjeno za vreme kraljevine.
Ono sto imamo od kvalitetne arhitekture je uglavnom izgradjeno u periodu 1830-1941.

Mi danas NE ZNAMO sta da radimo za ogromnim stambenim fondom izgradjenim u periodu 1945-1990 jer ne znamo kako da saniramo sve te zgrade, jednostavno nemamo novac za to.
Kad ce da urade hiljade izolacija na svim tim zgradama? Da li razumes koliki je problem oko njih?
Dugorocno gledano su jednostavno neodrzive.

 

[Kanta]

miki-nbgd » Sub Sep 08, 2018 2:52 pm[/url]":2ragn2up]Svi koji zive na nbg su svesni i prednosti i mana gradnje od 45-90. naravno da nbg nije reprezentativan deo grada pravljen da impresionira turiste. to mu nije ni namena. nisu zgrade na nbg vrhunske ni po pitanju kvaliteta. pristojne su. nisu energetski efikasne. retko koja zgrada u bg jeste. da bi trebalo bolje da se odrzavaju, trebalo bi kao i svaka druga zgradu u bg. nbg je od 45-90 pravljen da bude stambeni deo grada i da pruzi komfor svojim stanovnicima u meri u kojoj je to moguce obezbediti u jednoj od najsiromasnijih drzava evrope. i taj zadatak su tadasnje arhitekte obavile uspesno. napravljen je deo grada po meri savremenog coveka, znaci i da imas kola, da su skola i vrtic na par min peske, da imas parkove i igralista, zelenilo, osvetljene stanove, siroke bulevare...

Potpuno se slazem sa svim sto si rekao. I sa tim se ovde verovatno svi slazu.
Novi Beograd je jedno posleratno brzo gradjeno naselje za siroke narodne mase, bez ikakvog posebnog kvaliteta u gradnji. Energetski neefikasno kao i sve ostalo do nekog skorijeg vremena. Gradjeno jeftino i u nekim segmentima nefunkcionalno poput onoga sto sam naveo u Kaplarima. Da iz wc-a kod ulaznih vrata u trosobnom stanu prosetas do drugog kraja da bi zavrsio neke procedure. Ali te zgrade nisu ni namenjene visokom kvalitetu zivota, vec onako da ne bude nepristojno.
Novi Beograd je vrhunskim ucinila iskljucivo planska gradnja sa unapred osmisljenim velikim blokovskim povrsinama. To je ono sto je stanovnicima ovog dela dalo jedan nevidjen komfor u stanovanju.
Medjutim, stanovanje je dinamicka kategorija, narocito ako se nadjete na teritoriji koja zbog polozaja dozivljava ekonomski procvat. Vlast tu na neki nacin balansira, ne mislim na ovu, nego na bilo koju. Ne uvodi se naplata grejanja po utrosku jer se zna da bi to ekonomski unistilo i osiromasilo gradjane koji zive u ovakvim zgradama. Ali opet, sa druge strane, ako se danasnji planovi blokovskih naselja grade sa zauzetoscu 60% sto je zakonski uredjeno, ne ocekuju valjda gradjani Novog Beograda da njihove blokovske zajednice ostanu na nekim starim planovima, a da ce se zauzetost sprovoditi na nekim mnogo daljim i losijim lokacijama? Zato se vrsi ovako masovno "popunjavanje" praznina na Novom Beogradu. To je zapravo samo uskladjivanje sa trenutnim gradjevinskim normama.

Ono sto je u ovom trenutku najveci problem je sto smo siromasna drzava i sto ce to potrajati verovatno prilicno dugo. U skladu sa tim ne postoji interes bilo koga da se postojeci objekti menjaju novim sto bi bilo mnogo prihvatiljivije za sve od ovakvog nasumicnog ubacivanja gde god nadjes parcelu. Ostaje tuzna cinjenica da ce se dozvoljavati nekim Stojanovicima da se ubacuju u trenutne blokove, a istovremeno od trenutnih stanovnika da budu svesni situacije i usklade sa trzistem, a ne da sanjaju Titov raspored parcela.
A samo odrzavanje je licna stvar stambene zajednice. Ako se njima svidja da zive tako kako zive, i dok im se isporucuje ovako jeftina energija, pa oni ce tako i ziveti.

 

[Kanta]

A ono sto je neko pominjao da ce snimati energetsku efikasnost zgrada i sl, da li negde ima izolacije ili ne, sve je to odlicno odradjeno u knjizi "NACIONALNA TIPOLOGIJA STAMBENIH ZGRADA U SRBIJI SA ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA"
Zgrade sa primerima i nacinima gradnje iz odredjenog perioda, pre rata, posle rata, sve, kompletna tipologija. Cak i one najbolje odradjene zgrade na NBGD iz perioda osamdesetih nisu presle energetski razred E sto je duplo losije od danasnjeg energetskog minimuma koji se zahteva u izgradnji.

http://stanovanje.gov.rs/doc/energetska ... Srbije.pdf

 

[miki-nbgd]

na nbg imas parcele koje su predvidjene za gradnju i tu nije nista sporno, osim mozda arhitekture ali to je neka druga prica. ono sto je sporno je sto neki smatraju da je opravdano izlaziti u susret pilicarskim investitorima koji bi da grade na uredjenim zelenim povrsinama, parkicima, igralistima...e taj deo nije poklonjen nikakvim titovim urbanizmom vec je "placen" visokom spratnoscu okolnih zgrada. formirani blokovi na nbg su vec medju najgusce naseljenim delovima grada.

 

[unedfined]

Evo sta rade rusi sa njihovim blokovima.

"Руски председник Владимир Путин наложио је градоначелнику Москве Сергеју Собјањину да сруши све „хрушчовке“ — петоспратнице из педесетих и шездесетих година прошлог века, и да на њиховом месту изгради нове зграде."

https://rs.sputniknews.com/rusija/20170 ... ruscovke-/

Petospratne Hruščovke mogu da se porede samo sa paviljonima, i ružnije su od njih.

Drugo i daleko bitnije. Koja je vlasnička struktura? Da li su Rusi uopšte imali "otkup stanova" ili plaćaju kiriju gradu?

I treće, i pored sankcija Moskva je toliko neuporedivo bogatija od Beograda da je svako poređenje smešno.

Sent from my SM-G930F using Tapatalk

 

[spatiotecte]

Hruecovke su izgradjene po principu armirano betonskih stubova i Ab ploca; takodje neke su napravljene od prefabrikovanih elenenata tako da bas naprotiv ne mogu da se uporede sa paviljonima nego sa standardnim NBG zgradama.

 

[Kanta]

miki-nbgd » Sub Sep 08, 2018 4:29 pm[/url]":33rogk8m]e taj deo nije poklonjen nikakvim titovim urbanizmom vec je "placen" visokom spratnoscu okolnih zgrada. formirani blokovi na nbg su vec medju najgusce naseljenim delovima grada.

E pa ovo sto si rekao bas i nije tacno.
Evo slike bloka 1 koji je drasticno skuplje zemljiste od Belvila. Znas spratnost objekata i na jednoj i na drugoj parceli pa samo vizuelno uporedi. Ovo u Bloku 1 bi se nazvalo ekstremno rasipanje parcele. Ili treca slika YUBC. Nema sanse da se izjednacava gustina naseljenosti tada i ono kako se gradi prema trenutnim propisima. Narocito sto sada sva parking mesta mozes da smestis u placene podzemne etaze. Ovo u Bloku 1 je povrsinki gledano jako lep luksuz za zivot, da ne kazem da bi se nekim radovima tipa podzemnih mesta za garaze mogao napraviti raj.
Pogledajte prilog 1
Pogledajte prilog 2

 

[unedfined]

Kanta » Sub Sep 08, 2018 2:00 pm[/url]":1eorf255]A ono sto je neko pominjao da ce snimati energetsku efikasnost zgrada i sl, da li negde ima izolacije ili ne, sve je to odlicno odradjeno u knjizi "NACIONALNA TIPOLOGIJA STAMBENIH ZGRADA U SRBIJI SA ENERGETSKIM KARAKTERISTIKAMA"
Zgrade sa primerima i nacinima gradnje iz odredjenog perioda, pre rata, posle rata, sve, kompletna tipologija. Cak i one najbolje odradjene zgrade na NBGD iz perioda osamdesetih nisu presle energetski razred E sto je duplo losije od danasnjeg energetskog minimuma koji se zahteva u izgradnji.

http://stanovanje.gov.rs/doc/energetska ... Srbije.pdf

Bravo i hvala. Tu se takođe lepo može videti da su svi obađeni tipovi zgrada stariji od 1945-te uglavnom F l poneki G.
A vidi se da ima zgrada već iz 70-tih koje su upale u E klasu.

 

[miki-nbgd]

Sta bi ti porusio u bloku 1? Igraliste u sredini ili mozda posekao desetak drveca od 40ak godina?Zbog cega? Da bi neki pilicar podigao krmacu. Pored onih silnih praznih livada na nbg. Da li je ijednim urbanistickim planom predvidjena dodatna gradnja u bloku 1? YUBC i Belvil su radjeni takodje po nekim urbanistickim planovima i stanari, kad su kupovali stanove, znali su sta kupuju. Ako ce se urbanisticki planovi menjati prema zeljama investitora onda daj da prodamo i plato kod pobednika. Znas koje pare mogu da se dobiju za to.