Aj da pokušam plastično da objasnim zašto je bilo kakva dogradnja završenih blokova uvek loša stvar.
Zamislite da grad razvije infrastrukturu za određeni kvart za planirani broj od 30 000 stanovnika, pa se u taj kvart vremenom doseli 60 000 ( zbog nadogradnji, ubudživanja dodatnih zgrada, prenatrpavanjem u same stanove iznad planiranog broja, što je u nekim zemljama, poput Švajcarske čak kažnjivo i slično ).
Tada dolazi do značajnog pada kvaliteta života, gužvi na putevima i otežanog kretanja automobila, bicikala, pešaka.... Ljudi ko ljudi, moraju da zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, pa između ostalog i da vrše defekaciju. Kanalizacijska mreža projektovana za 30 hiljada ljudi nema dovoljan kapacitet da primi sve fekalije u novonastaloj situaciji, pa dolazi do izlivanja po ulicama. Ljudima tad preostaju dve opcije, ili da pobegnu odatle, što ne mogu, jer su svuda gužve ili da se podave u sopstvenim fekalijama. Grad tad mora da spašava situaciju, pa da raskopava sve ulice, granitne trotoare i da povećava kapacitet kanalizacijske mreže, da gradi podzemne tunele za automobile, za metro i mnogo šta drugo, što sve na duže staze košta mnogo više, nego da se čvrsto grad držao prvobitnog plana i da nije dozvolio dodatnu gradnju. Grad bi čak manje potrošio ukoliko bi planirao i razvijao nova naselja sa kompletnom infrastrukturom, jer tada ne bi bilo potrebe ni za podzemnim tunelima za automobile, ni za podzemnom železnicom i svim drugim što je i najskuplje, a potpuno nepotrebno u slučaju dobrog planiranja.
To u prevodu znači da ne treba klati kravu koja daje mnogo mleka zarad kilo mesa.
Međutim, Srbin često misli da je pametniji od matematike i da će improvizacijom i kršenjem planova bolje proći, ali na kraju uvek više plati.....
https://youtu.be/97_CGmI5I6c