Šta je novo?
Od:
Filteri

Razvoj novobeogradskih blokova

Ali to ti je priča u većini otvorenih blokova, 21 blok ima 6 kaplara sa 17 spratova i dve dugacke 11 spratnice + meander, blok 28, 4 solitera sa 18 spratova, dve televizorke, potkovicu i noviji deo bloka sa kraj 70ih, soliteri u savskim blokovima su od 9, 13 i 15 spratova + cetvorspratnice, 61-64 blok sve 19 spratova, blok 30 isto dve dugacke lamele od 9 spratova + 5 solitera od 16 spratova + manje zgrade u sredini bloka. Sve su to otvoreni blokovi. Od otborenih blokova jedino stari deo bloka 22 i blok 19a ima nižu spratnost.
 
Ja pogledam jedan satelitski snimak i odmah vidim gde je veca naseljenost, mozda je to profesionalna deformacija.

Ne mozes da brojis zgrade jednu po jednu. Mislim Stari grad ima na hiljade zgrada koje sve imaju izmedju 4 i 8 spratova koje su sve ultra gusto raspodeljene.
Iz vazduha se odmah vidi koji je deo gusci, ja bar to mogu da primetim, za druge ljude ne znam.
 
Podatke o gustini naseljenosti tacnoj imaju urb zavod i zabod za statistiku .
Urb zavod ima za svaki blok zgrada koliko stanovnika koliko stanova koliko parking/garaznih mjesta starosnu strukturu itd
 
Eto zadatka za tebe Direktore.
Ti cesto ides u urbanisticki zavod, pa da nam iskopas te podatke pa da uporedimo NBG i stari grad po gustini.
 
Te podatke kriju ko zmija noge vecina dobronamjernih i susretljivih ljudi je otisla ili u penziju ili u privatan biznis .
Ako nesto iskopam iskopam
 
To što je stepen zauzeća parcela u gradu veći ne znači da je gustina naseljenosti veća. Ti gledaš 2D snimak. Drugo, predratni stanovi u centru su mnogo veći od onih na nbg. Tako da u tim 4-spratnicamu u centru, što po visini odgovara jednoj 5ospratnici na nbg se vrlo često nalazi 1-2 stana po spratu što nije slučaj na nbg. Drugo, stanovništvo iz centra se seli, iz mnogobronijh razloga. Stari grad danas ima dosta manje stanovnika nego 91. Nije ni nbg puno porastao što se tiče broja stanovnika ali stanje je drugačije nego u centru. Kad gledaš satelitski snimak nbg dominira zelenilo ali to je zato što veliki deo nbg nije izgrađen stambenim objektima, IMT, Brodogradilište, deo kod toplane, ušće, javni objekti, objekti infrastukture...Kad kreneš da analiziraš blok po blok videćeš koliko su otvoreni blokovi u suštini gusto naseljeni i da to zelenilo nije posledica raspinja prostora nego veće spratnosti. Što je valjda i suština moderne.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555613#p555613:2qr55rkz je napisao(la):
miki-nbgd » 29 Јул 2018 03:31 pm[/url]":2qr55rkz]Ali to ti je priča u većini otvorenih blokova, 21 blok ima 6 kaplara sa 17 spratova i dve dugacke 11 spratnice + meander, blok 28, 4 solitera sa 18 spratova, dve televizorke, potkovicu i noviji deo bloka sa kraj 70ih, soliteri u savskim blokovima su od 9, 13 i 15 spratova + cetvorspratnice, 61-64 blok sve 19 spratova, blok 30 isto dve dugacke lamele od 9 spratova + 5 solitera od 16 spratova + manje zgrade u sredini bloka. Sve su to otvoreni blokovi. Od otborenih blokova jedino stari deo bloka 22 i blok 19a ima nižu spratnost.
Kliknite za proširenje...

Eво ти тачни подаци за Блок 21 из моје архиве. Слично се може претпоставити и за Блокове 23, 28 и 30. Биће ти лакше за поређење.
Површина: 24 хектара;
Број станова: 2.489;
Број становника (апроксимативно): 8.653;
Густина: 360.54 становника по хектару.
 
Ova rapsrava iako zustra je imala dobre strane, jer smo se dohvatili mnogi aspekata razvoja Novog Beograda za koje nismo imali prilike da diskutujemo ranije.

Evo jos i nekoliko mapa koje mogu da idu u arhiv, jer koliko znam nisam imao prilike da vidim da je uradjen prikaz strukture blokova na novom Beogradu osim jednog iz GUP-a 2021 koji sve blokove na novom beogradu prikazuje kao otvorene.

Sada imamo jasniju sliku kako se NBG razvijao i kakva mu je sadasnja struktura.
Tu i tamo sam sigurno zaboravio neke objekte ali ove glavne sam stavio.
Iskreno sam se i ja zacudio koliko je NBG zapravo mesavina pravaca i koliko mu je urbanizam pomesan.

Mislim da najgusci blokovi na NBG su upravo oni koji su najblizi najmanjem koncentricnom krugu, s'tim je logicno da blok 21 bude jedan od najguscih.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555623#p555623:y6hezz83 je napisao(la):
Giorano Angelo » 29 Jul 2018 04:51 pm[/url]":y6hezz83]

Eво ти тачни подаци за Блок 21. Слично се може претпоставити и за Блокове 23, 28 и 30. Биће ти лакше за поређење.
Површина: 24 хектара;
Број станова: 2.489;
Број становника (апроксимативно): 8.653;
Густина: 360.54 становника по хектару.
Kliknite za proširenje...

3.47 stanovnika po stanu u proseku?
malo ste ga preterali.

Opet sa druge strane Miki uzimas podatak samo izgradjenog tog dela i onda ga mnozis da bi dobio gustinu na kilometru kvadratnom, ali takva racunica nije merodavna jer nisi uzeo u obzir ulice i bulevare.
Ne mozes imati 36 000 ljudi na kvadratnom metru u tom bloku a da prosek NBG-a bude 6000, to ne pije vodu. To bi znacilo da blok 21 ima 6 puta vecu gustinu od proseka novog Beograda, potpuno je nemoguce.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555624#p555624:2g6p9fzo je napisao(la):
miki-nbgd » 29 Јул 2018 03:56 pm[/url]":2g6p9fzo]360.54 po ha znači 36054 po km2
Evo za Vračar. 19114 st/km2
http://devinfo.stat.gov.rs/SerbiaProfil ... 001003.pdf
Kliknite za proširenje...

Мики, нису свуда исти подаци (различите су површине Блокова и агломерације станова, па самим тим и број становника и густина). За конкретни пример (Блок 21) радио сам своје истраживање. Пописао сам све станове (површине и структуре) и оквиран број становника (не могу да знам кад се неко роди, а када неко умре; или кад се неко одсели). Стари подаци су доступни такође, па је могуће пратити даљи развој конкретног насеља и упоређивати.
 
Što se bloka 23 tiče nisam uzimao 3.5 nego 2.5 što je statistički podatak za NBG. 2000 stanova po 2.5 stanovnika po stanu je 5000 stanovnika. Za površinu bloka nisam uzimao samo izgradjen deo nego površinu oivičenu bulevarima A.Čarnojeviča, M.M. i ulicama AF borbe i M.P. sve sa parkinzima, ulicama u bloku, zelenim površinama, školom, vrtićima...Lako možeš da proveriš na google to je 0.19 km2. 5000/0.19=26 316. Uporedio sam taj podatak sa Vračarom, najgušće naseljenim delom Srbije, gde su istina ušli i vračarski plato i ulice i moj zaključak je da blok 23 nije ništa redje naseljen od Vračara. Nisam poredio sa Starim gradom jer je tamo gustina 10000 ali u površinu ulazi i kalemegdan, dorćolski kej pa nije baš uporediv podatak.
 
uzeo si dobar broj, 2.5 ljudi po domacinstvu mi deluje vec mnogo realnije u odnosu na 3.47 koje je dao Giorano. Mislim nismo ipak toliko mnogobrojni. :)
Najbolje bi bilo da se uradi prosecna gustina nekoliko blokova, ali da se uzme u obzir povrsina tih blokova sa sve ulicama i bulevarima.
I da se na kraju dobije neki globalni podatak tipa za 5-6 blokova koji sa sve infrastrukturom cine toliku povrsinu ima toliko ljudi.
Jer na primer ovaj podatak za vracar uzima u obzir i ulice , dok kad razunate populaciju samo za jedan blok, kao sto si rekao, uzeo si povrsinu do ulice aline i ulicu, a bulevari na NBG su prilicno siroki.
 
[url=http://beobuild.rs/forum/viewtopic.php?p=555631#p555631:1jegeayw je napisao(la):
miki-nbgd » 29 Јул 2018 04:20 pm[/url]":1jegeayw]Što se bloka 23 tiče nisam uzimao 3.5 nego 2.5 što je statistički podatak za NBG. 2000 stanova po 2.5 stanovnika po stanu je 5000 stanovnika. Za površinu bloka nisam uzimao samo izgradjen deo nego površinu oivičenu bulevarima A.Čarnojeviča, M.M. i ulicama AF borbe i M.P. sve sa parkinzima, ulicama u bloku, zelenim površinama, školom, vrtićima...Lako možeš da proveriš na google to je 0.19 km2. 5000/0.19=26 316. Uporedio sam taj podatak sa Vračarom, najgušće naseljenim delom Srbije, gde su istina ušli i vračarski plato i ulice i moj zaključak je da blok 23 nije ništa redje naseljen od Vračara. Nisam poredio sa Starim gradom jer je tamo gustina 10000 ali u površinu ulazi i kalemegdan, dorćolski kej pa nije baš uporediv podatak.
Kliknite za proširenje...

За Блок 23 ти је иста површина као за Блок 21 - 24 хектара, или 600х400 метара (то је растер од осовине до осовине улице). Исте површине су за Блокове 22, 28, 29 и 30, док су Блокови 24, 25 и 26 димензија 400х400 метара (исто је растер од осовине до осовине улице).
 
@spatiotecte

Немојмо поново мешати појмове и ствари називати погрешним именима. Из свега што си изложио о концепту отвореног блока не произилази да је његова "фатална грешка" што остаје "залеђен у времену" већ да је проблем што власти не желе да се одупру коруптивном притиску инвеститора. Ствари увек треба називати правим именима.
 
Znači za blokove 23 i 21 statistika bi bila 2000+2500=4500 stanova 4500x2.5=11250 stanovnika. Površina blokova sa pripadajućim delovima bulevara oko 0.5 km2. 11250/0.5=22500 st/km2 što je, složićeš se vrlo uporedivo sa Vračarom, gde nema širokih bulevara, velikih parkova...
 
Заради шире јавности, а не заради небитних појединаца - Блок 21 је планиран за 10.000 становника (реално је имао око 8.800 становника седамдесетих година ХХ века). То је густина 416.67. Планирано је 2.500 станова (реализовано је тада 2.369). Број 4 по стану је тада представљао стандард (просечна југословенска породица од четири члана - муж, жена и двоје деце). Данас има онај број који сам навео, све са новоградњом и целом бруто површином насеља. Радио сам велико истраживање пре неколико година. То су, дакле, конкретни подаци добијени са терена за тај новобеоградски Блок. За разлику од неких, ја не износним паушалне процене и оцене, а немам склоности ка аверзијама и личним сувјективизацијама, пропраћених одређеном дозом анимозитета.

А да би се добио податак за цели Н. Београд, морали би се сви Блокови рачунати на овај начин (имајте у виду да има пуно неизграђених површина на територији општине НБГ).
 
А траг неких (или многих) би било боље да не постоји. Не мислим конкретно на @spatiotecte.
 
Aj da pokušam plastično da objasnim zašto je bilo kakva dogradnja završenih blokova uvek loša stvar.

Zamislite da grad razvije infrastrukturu za određeni kvart za planirani broj od 30 000 stanovnika, pa se u taj kvart vremenom doseli 60 000 ( zbog nadogradnji, ubudživanja dodatnih zgrada, prenatrpavanjem u same stanove iznad planiranog broja, što je u nekim zemljama, poput Švajcarske čak kažnjivo i slično ).

Tada dolazi do značajnog pada kvaliteta života, gužvi na putevima i otežanog kretanja automobila, bicikala, pešaka.... Ljudi ko ljudi, moraju da zadovoljavaju svoje osnovne potrebe, pa između ostalog i da vrše defekaciju. Kanalizacijska mreža projektovana za 30 hiljada ljudi nema dovoljan kapacitet da primi sve fekalije u novonastaloj situaciji, pa dolazi do izlivanja po ulicama. Ljudima tad preostaju dve opcije, ili da pobegnu odatle, što ne mogu, jer su svuda gužve ili da se podave u sopstvenim fekalijama. Grad tad mora da spašava situaciju, pa da raskopava sve ulice, granitne trotoare i da povećava kapacitet kanalizacijske mreže, da gradi podzemne tunele za automobile, za metro i mnogo šta drugo, što sve na duže staze košta mnogo više, nego da se čvrsto grad držao prvobitnog plana i da nije dozvolio dodatnu gradnju. Grad bi čak manje potrošio ukoliko bi planirao i razvijao nova naselja sa kompletnom infrastrukturom, jer tada ne bi bilo potrebe ni za podzemnim tunelima za automobile, ni za podzemnom železnicom i svim drugim što je i najskuplje, a potpuno nepotrebno u slučaju dobrog planiranja.

To u prevodu znači da ne treba klati kravu koja daje mnogo mleka zarad kilo mesa.

Međutim, Srbin često misli da je pametniji od matematike i da će improvizacijom i kršenjem planova bolje proći, ali na kraju uvek više plati..... https://youtu.be/97_CGmI5I6c
 
Браво Пропелер! То је то. Ја зато и ја кажем да је корупција кључан елемент целе ове приче.

Послато са Lenovo TB-8504X уз помоћ Тапатока
 
E сад, у нашој земљи ће увек бити сукоба тзв. тржишта (тј. похлепе и бахатости инвеститора) и реалне здраве логике и математике. Са повећањем броја становника на некој локацији, пропорционално се повећавају и потребе за паркингом, продавницама, инфраструктуром (канализација, водовод, електромрежа), образовним институцијама (пренатрпане школе и вртићи), саобраћајнице постају загушене, фали такође и простора за рекреацију (зеленило, клупе, теретане што на отвореном што затворене), да не причам о превозу.
Један од данашњих проблема НБГ јесте што се у њега изместио пословни центар Београда, па се свакодневно у њега слива море аутомобила са друге стране Саве. Притом на то су и претрпане и линије јавног превоза, које су осмишљене првенствено да превезу становнике Новог Београда до центра града и других делова града, сада се њима људи возе на посао и са посла. Исто тако, и паркинзи пројектовани за потребе станара сада су препуни аутомобила запослених у фирмама које су се настаниле на НБГу. То су проблеми на којима треба радити.
 
Propelerov post potpisujem od reči do reči.
Što se tiče broja ljudi po domaćinstvu - moj sprat - 4 stana 14 ljudi - 3.5
U dosta stanova ima 3 generacije, a stanovi su 1,5 i 2,5.

Послато са SM-G800F уз помоћ Тапатока
 
Propeler, kad grad opremi infrastrukturu jednog dela grada da dodje 30 000 ljudi on vec u startu napravi kanalizacije za 60 000.
Ok sto se tice parkinga si verovatno u pravu, toga uvek nedostaje.

Ali jednostavno svi deelovi grada vide svoju populaciju kako raste i svuda se grade zgrade, ne vidim zasto mislite da taj fenomen moze da zaobidje Novi Beograd kad ste i sami svesni da ne moze.
Zamisli kad bi svaki deo grada zabranio da se grade dodatne zgrade i da im se dosele novi ljudi, to je prosto nezamisliva situacija.
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh