Razvoj novobeogradskih blokova

[miki-nbgd]

Ksenija brkas pojmove eksproprijacija i kupoprodaja. Zamisli da je tvoja zgrada na trasi buduceg autoputa. drzava proceni vrednost tvoje imovine i isplati ti u novcu, drugoj nekretnosti i za to nije potrebna tvoja saglsnost jer je autoput javni interes. to je eksproprijacija. a sad zamisli da neki investitor kaze tvoja zgrada se nalazi u lepom kraju, umesto nje napravicu vecu zgradu, ako je dozvoljeno urbanistickim planom, i na razlici cu zaraditi. ako ti ne pristanes a svi drugi u zgradi pristanu od rusenja nema nista. ako pristanes i zamenis stan za novi ili novac, to je cista kupoprodaja ili zamena i drzava se u to ne mesa jer nema pravo. stanogradnja nije javni interes.

 

[Ksenija]

Ne brka Ksenija ništa, ti brkaš. Prvo razluči ulogu investitora a onda ulogu države. Investitor ne može sam da bira gde će investirati, to je jasno kao dan. Država odluči, raspiše konkurs i bira investitora.

 

[direktor]

O cemu to drzava odlucuje za sta raspisuje konkurs i trazi investitora. Ksenija ti si ta koja brka pojmove.
U slucaju tom na bb mogla se mjsati opstina cukarica ako je i sama imala nekretnine na toj parceli na kojoj je sad nova zgrada .

 

[Astrotrain]

Због свега овога о чему се води тренутно расправа, свакако ћу гледати да се преселим негде где не постоји никаква просторна могућност за овакве инвеститорске свињарије.

Послато са Lenovo TB-8504X уз помоћ Тапатока

 

[Дошљак]

Чекајте, ви овде желите да нас убедите да је притисак тржишта такав да се сруши пола НБГ блокова са становима за једно 100.000 људи како би се изградиле крмаче по целим површинама блокова за 200.000 људи, а опет имамо нпр. цео Душановац где живи око 7000 људи, са оноликим уџерицама што празним што исељеним па опет илегално насељеним ромима које су већ биле одређене за рушење. Или читава празна Дунавска обала од Панчевца до Аде Хује површине отприлике 60их блокова, као и целокупне Вилине воде са луком за које се исто планира трансформација у стамбено насеље. Ту су такође и ИМТ и бродоградилиште баш на НБГ за који се планира слична судбина, рушење фабрике и изградња стамбених квадрата. Докле год има ти великих напуштених и распалих комплекса, неће бити рушења стамбеног фонда НБГа.

Дивљаштво и одступање од оригинално планираног НБГ урбанизма се дешава на празним просторима полузавршених блокова, грешка ондашњих власти што су прескакали уместо да су ишли редом (блокови 22 и 29 ближе Арени, блок 21 до булевара АВНОЈа, блокови 32 и 39, и некада највећа "шупљина" у ткиву НБГ, троугао између ИМТа , Јурија Гагарина и булевара Милутина Миланковића), већ се прескакало доста.

 

[Propeler]

Očito, jedino negde izvan Srbije....

Kao što vidimo, masovno se ruše vile po Dedinju, a i Senjaku i grade stambene zgrade, iako su ta naselja po svom konceptu predviđena za izgradnju luksuznih, porodičnih kuća. Neko ko je izgradio tu vilu očekujući mir, tišinu i slično okruženje, dobija u neposrednom komšiluku desetine porodica na jednoj parceli u stambenoj zgradi, a onda kreću problemi: buka, smeće, gužve i sve ono što prati masovno stanovanje.

U severnijem delu opštine Savski Venac uveliko se grade neboderi, pa neko ko je pored kupio stan u zgradi P+7 i očekivao da će sve zgrade u okolini biti te visine prema urbanističkom planu sa odgovarajućim brojem stanovnika, uskoro će imati priliku da zuri u nebodere P+40, u večitoj senci i da deli životni prostor i okolinu ( ulice, trotoare, zelene površine ) sa tri puta većim brojem ljudi od očekivanog.

Neko ko je kupio stan na Vračaru u zgradi P+3 sada neće moći automobilom ni da uđe u svoju ulicu, zbog ogromnih gužvi koje generišu zgrade od P+8 iako to nije bilo predviđeno urbanističkim planom.

Sve je to pogrešno od strane grada i neminovno vodi ka teškoj favelizaciji Beograda.

 

[Пантограф]

Неке од најмање квалитетних страница Беобилда управо су исписане.

Прво, Ксенија, која не разлучује основне појмове из области урбанизма и изградње - не познаје разлику између експропријације коју спроводи јавна власт зарад градње пута, пруге, или каквог другог објекта од јавног значаја, и рушења зграде у режији инвеститора, по договору са власницима и њиховом материјалном обештећењу - е таква особа се, дакле, сили и тврдоглави на теми са урбанистичком тематиком!

Притом није ни толико промућурна да израчуна како експропријација две зграде са по 250 станова кошта мало мање него градња још једног Бранковог моста, услед чега у Београду ништа слично досад није учињено, нити ће бити учињено.

Та несразмера између знања о нечему и интензитета става о томе истом, као и бекство од интелигентног промишљања, наравно, јесу одлике солидног дела наше популације; то, међутим, не значи да неко хоће да чита овакво штиво, па је могућност да се предметна форумашица пресели на моју игнор-листу и на њој заузме свечано место бр. 2, тј. да освоји сребрну медаљу, сада већ негде на кладионичарској квоти 1.20-1.25. Као Реал против Еибара, код куће.

Друго, ако овде постоји архитекта са ставом да је легитимно паркове и игралишта у оформљеним насељима претварати у грађевинско земљиште (мислим на Спасиотекта), шта онда да очекујемо и чему да се надамо од спреге бахати инвеститор - корумпирана власт?

Буквално не могу да верујем шта је овде могло да се прочита.

Понављам, ипак, ми на Новом Београду нисмо толике будале да би тако нешто икада могло да прође.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 29 Jul 2018 10:21 am[/url]":2zo37niv]

Друго, ако овде постоји архитекта са ставом да је легитимно паркове и игралишта у оформљеним насељима претварати у грађевинско земљиште (мислим на Спасиотекта), шта онда да очекујемо и чему да се надамо од спреге бахати инвеститор - корумпирана власт?

Буквално не могу да верујем шта је овде могло да се прочита.

NE!
Ja ovde samo pokusavam da objasnim zasto se parkovi i igralista na NBG-u pretvaraju u gradjevinske parcele. Nema potrebe da me odmah etiketiras kao da se ja zalazem za stihijsko popunjavanje blokova, jer si povrsno procitao sve ovo sto sam napisao nazivajuci to "najmanje vrednim stanicama na ovom forumu" a upravo u tome sto sam napisao lezi objasnjenje zasto se vama uopste desava ova urbana katastrofa u vidu degradacije vaseg zivotnog prostora za koji ste i sami svesni da je u toku.

Postoje jasno identifikovani razlozi zasto se vasi blokovi popunjavaju na nacin na koji se popunjavaju ali vi sve vreme negirate te iste razloge.

 

[Vladivoje]

Друго, ако овде постоји архитекта са ставом да је легитимно паркове и игралишта у оформљеним насељима претварати у грађевинско земљиште (мислим на Спасиотекта), шта онда да очекујемо и чему да се надамо од спреге бахати инвеститор - корумпирана власт?

Буквално не могу да верујем шта је овде могло да се прочита.

I čak ne samo to, nego se otišlo čak dotle da se ovde uporno govori o nekakvom rušenju stambenih zgrada po Novom Beogradu.

Stvarno, šta sve čovek neće pročitati... :shock:

 

[spatiotecte]

Naravno, urbanizam je veoma nemilosrdna nauka, svaka zgrada koja ne moze da odoli vremenu i adaptira se potrebama gradjana kroz vreme je kad tad osudjena da bude zamenjena nekim drugim gradjevinama.

Trenutno ne postoji finansijsko prihvatljiv model obnove ogromnog stambenog parka zgrada na NBG koji je u sve gorem i gorem stanju. Izgradnja potpuno novih zgrada unutar blokova sa podzemnim parkinzima i svim konforom koji pruza savremena energetska efikasnost 21og veka stvara jos vecu frakturu i cini depresiju finansijske vrednosti tih istih izvornih NBG zgrada.
To znaci da kako vreme prolazi a ne nalazi se resenje kako modernizovati stare zgrade na NBG, one sve vise gube upotrebljivu vrednost i finansijski vrede sve manje.
To znaci da ste vi u dugotrajnom procesu propadanja sve dok te zgrade zbog neulaganja ne dodju do stanja totalnog raspada gde se ekonomski gledano nece isplatiti obnoviti ih.

 

[Дошљак]

Постоје два узрока дивљаштва који се дешава на НБГ. Први јесте што је лакше узети цео празан блок (67, 67а нпр.) или пола блока (22, 29) и ту градити како хоћеш и набијати квадраде него рушити једну по једну уџерицу на Врачару, Јужном Булевару, у Војводе Степе, на Душановцу, Звездари и Карабурми. Други јесте постојање општег урбанистичког хаоса и дивљаштва на простору целог Београда, нажалост нема општине која није на неки начин урбанистички и грађевински загађена, примери су разни, од зграде на згради код Карађорђевог парка (непосредна близина другог симбола и туристикчке атракције у Београду - храма Светог Саве), преко ТЦ Рајићева у Кнез Михаиловој, оне виле у Париској накарадне фасаде у непосредној близини Калемегдана, до разноразних шупа по НБГ крововима и чардака по крововима зграда типа они у Савској, на Тргу иза Стакленца или код Бранковог моста, па све до оваквих по мени катастрофалних решења која су ме највише згрозила https://www.google.rs/maps/@44.7332093, ... 312!8i6656 не види се најлепше на гугловом уличном прегледу, али ова зграда пошто је на косини има два спрата у сутерену, са терасама на страни до улице (!) које гледају у бетонски потпорни зид улице.

Толико о БГ урбанизму и архитектури последњих 30 година, и о различитом квалитету живота, и томе како је НБГ сив и депресиван комуњарски мравињак, док је новоградња на Раковици уживанција за живот.

 

[spatiotecte]

Problem Novog Beograda je sto danas trpi gresku koncepta otvorenih blokova koji nije zamisljen da evoluira kroz vreme.

Morate da shvatite da ne postoje mehanizmi koji ce stititi prazne prostore izmedju zgrada unutar bloka, privatna svojina su stanovi unutar tih zgrada, drzava je vlasnik svega ostalog u bloku i ona upravlja sa tim, dakle parkinzi, livade, decija igralista itd nisu vase vlasnistvo i ako grad zeli to da proda nekom investitoru on ima puno pravo to da radi kao sto i radi, i zato vam se popunjavaju blokvovi jer postoji pritisak gradnje na tim povrsinama.

 

[direktor]

Da ponovim stanari su ti koji mogu da zaustave divljastvo urbanistickog zavoda sa investitorima kao sto su uradili u bloku 44 i bloku 70a

 

[Дошљак]

Томе се треба одупрети. А за сада, докле год на НБГ имамо ИМТ, бродоградилиште и Старо сајмиште као и неколико скроз празних блокова, сулудо је размишљати о било каквом попуњавању "празних простора" у формираним блоковима. А реалност је и да нема неког претераног простора за такве егзибиције, изузев можда блока 26, ливада између зграда у блоковима 30 и 29, зеленог појаса између Јапанске и Европске између 60их блокова, и да се гради на простору терена ФК ИМТ код хале спортова.

 

[spatiotecte]

To su uspeli jednom ali to ne znaci da ce uspeti sledeci put jer pritisak za gradnju ce uvek da postoji.

Zatvoreni blok ili polu zatvoreni blok je mogao da vas zastiti od haoticne gradnje koju trenutno trpite jer u sebi zadrzi regulacionu liniju kao i zgrade sa kalkanima koje primoravaju nove investitore da grade zgrade u nizu i tu nema bahatosti da jedan objekat bude stavljen po sred bloka nego lepo dodje kao lego kockica da popuni rupu i popuni ulicni front.

U slucaju otvorenog bloka, ta regulaciona linija i ti kalkani ne postoje, pa samim tim investitor nema gde da zakaci svoju novu zgradu na vasu staru pa posto nema ni potrebu da se kaci na regulacionu liniju koja u vasem slucaju ne postoji, on moze da posadi svoju novu zgradu gde hoce tj gde ima praznog prostora.

Dakle to sto vi trpite je posledica koncepta otvorenog bloka koji u sebi sadrzi ozbiljne greske a vi ste danas zrtve tog koncepta.

 

[Дошљак]

Затворени блокови су насупрот, баш највише набијени и попуњени градњом унутар њих. И то су отприлике најгоре склепотине које можемо замислити.

 

[spatiotecte]

Ja pricam za nove zatvorene blokove tipa Garden Centar, a ne za one iz 19og veka gde postoje i dalje dvorista sa po nekoliko prizemnih kuca unutar bloka.
Pritom te male prizmene kuce ne narusavaju izgled bloka jer su glavne fasade okrenute ka ulici. To ni ne smeta puno dok kod vas u otvorenom bloku, kad se nakalemi zgradurina P+6, tu vec nastaje problem estetske prirode, znate i sami.

A i za te stare zatvorene blokove u jednom trenutku ce sve te kucice da se raspadnu same od sebe i mocice da se sruse pa da se napravi lepa zelena povrsina umesto njih.

 

[Дошљак]

Те новоградње затворених блокова има и по НБГ, типа Црвенкапа, новији деелови 22 и 29 блока, 32 блок. Рекао бих чак да их више има по НБГ него са друге стране Саве (за сада знам само за Централ гарден). А кућице и зграде по унутрашњости страих градских затворених блокова ко зна када ће се распасти, трајаће то сигурно дуго.

Ево, живео сам у једном отвореном НБГ блоку, сада живим са друге стране моста, у згради која заокружује један мини затворени блок, и искрено, мени тај бангладеш, сивило оронулих фасада у унутрашњости доста естетски доста смета, док сам на НБГ имао углавном леп поглед кроз прозор, што на зеленило унутар блкоа.

 

[Пантограф]

spatiotecte » 29 Jul 2018 10:47 am[/url]":2gjsni01]

Trenutno ne postoji finansijsko prihvatljiv model obnove ogromnog stambenog parka zgrada na NBG koji je u sve gorem i gorem stanju. Izgradnja potpuno novih zgrada unutar blokova sa podzemnim parkinzima i svim konforom koji pruza savremena energetska efikasnost 21og veka stvara jos vecu frakturu i cini depresiju finansijske vrednosti tih istih izvornih NBG zgrada.
To znaci da kako vreme prolazi a ne nalazi se resenje kako modernizovati stare zgrade na NBG, one sve vise gube upotrebljivu vrednost i finansijski vrede sve manje.
To znaci da ste vi u dugotrajnom procesu propadanja sve dok te zgrade zbog neulaganja ne dodju do stanja totalnog raspada gde se ekonomski gledano nece isplatiti obnoviti ih.

Дај, човече, не пиши о стварима о којима, очигледно, појма немаш.

Колико ти зграда на НБ знаш, а колико ја? Ево, рећи ћу ти - заправо, зграде на НБ се знатно боље одржавају него раније, а свакако боље од старих зграда у центру града.
Например, у згради у Блоку 2 у којој сам живео до 2005, а коју би милитантна Ксенија да руши, у три од четири улаза промењени су лифтови, а улази су темељно реновирани и чистоћа је на завидном нивоу. Много станова у њој је већ променило власника: купује их и досељава се махом виша средња класа, а има и богатих. Тренутно, у изнајмљеном стану на 7. спрату једног од улаза живи неки матори Енглез, специјални саветник нашег Министарства финансија.
Зграда има гаражу и просторију за бицикле, и то са чуваром 24 сата дневно.

Фасада јесте проблем, али то важи за читав Београд.

Сада живим у 28. блоку, и ту је улаз за кратко време финансирао грађевинске радове на решавању одводњавања, као и облагање приземља квалитетним зидним плочицама - уз консултацију архитекте, и веома лепо је испало. Станари су великом већином образовани и културни људи, има имућних, нема социјалних случајева и пробисвета. Такође имамо гараже, испод суседне зграде ради и омањи базен, а основна школа је једна од најбољих (и најконзервативнијих - у најпозитивнијем смислу) у читавој Србији и међу најтраженијима у Београду.

Заправо, на Новом Београду је и најповољнија социјална структура у читавој земљи, у просеку вероватно и убедљиво најбољи квалитет живота.

Нисмо ти ми северно париско предграђе са становништвом из земаља Магреба, па да нам просипаш теорије које си научио у Петој републици.

 

[Bender Rodriguez]

direktor » Ned Jul 29, 2018 12:02 pm[/url]":1xb9fkii]Da ponovim stanari su ti koji mogu da zaustave divljastvo urbanistickog zavoda sa investitorima kao sto su uradili u bloku 44 i bloku 70a

Jel može malo više o ovome?

 

[spatiotecte]

Дошљак » 29 Jul 2018 11:42 am[/url]":88d2r45q]Те новоградње затворених блокова има и по НБГ, типа Црвенкапа, новији деелови 22 и 29 блока, 32 блок. Рекао бих чак да их више има по НБГ него са друге стране Саве (за сада знам само за Централ гарден). А кућице и зграде по унутрашњости страих градских затворених блокова ко зна када ће се распасти, трајаће то сигурно дуго.

Ceo centar beograda su ti zatvoreni blokovi od Kalemegdana do Kalenic Pijace. (to su oni stari zatvoreni blokovi sa prizemljusama unutar bloka)

Ovi zatvoreni blokovi na NBG-u koje si nabrojao su posledica preokreta urbanizma na tom istom novom Beogradu.
Posto je se Atinska Povelja pokazala kao neuspesna u svetu, na novom beogradu su krenuli od 90ih da se vrate na stare predratne principe urbanizma zatvorenog ili polu zatvorenog bloka pa su se zato gradili objekti poput crvenkape, Blok 22,26,29, ABlok, West65.

 

[Дошљак]

И опет су и ти новоизграђени затворени блокови по НБГ мање квалитетни од старијих отворених. Сећам се баш кад сам био у комерцијалној банци у блкоу 22, у приземљу једног затвореног мини блока, једном је радник банке причао како се једном приликом пролила канализација њему на главу. Да не причам о накарадно урађеним тротоарима, степеништима за прилаз улазима, рампама за улаз у гараже, и бескорисним унутарблоковским просторима без икакве намене, са голим бетоном. Очигледно је где је већи квалитет живота.

 

[spatiotecte]

Пантограф » 29 Jul 2018 11:45 am[/url]":1q7fe0ze]

spatiotecte » 29 Jul 2018 10:47 am[/url]":1q7fe0ze]

Trenutno ne postoji finansijsko prihvatljiv model obnove ogromnog stambenog parka zgrada na NBG koji je u sve gorem i gorem stanju. Izgradnja potpuno novih zgrada unutar blokova sa podzemnim parkinzima i svim konforom koji pruza savremena energetska efikasnost 21og veka stvara jos vecu frakturu i cini depresiju finansijske vrednosti tih istih izvornih NBG zgrada.
To znaci da kako vreme prolazi a ne nalazi se resenje kako modernizovati stare zgrade na NBG, one sve vise gube upotrebljivu vrednost i finansijski vrede sve manje.
To znaci da ste vi u dugotrajnom procesu propadanja sve dok te zgrade zbog neulaganja ne dodju do stanja totalnog raspada gde se ekonomski gledano nece isplatiti obnoviti ih.

Дај, човече, не пиши о стварима о којима, очигледно, појма немаш.

Колико ти зграда на НБ знаш, а колико ја? Ево, рећи ћу ти - заправо, зграде на НБ се знатно боље одржавају него раније, а свакако боље од старих зграда у центру града.
Например, у згради у Блоку 2 у којој сам живео до 2005, а коју би милитантна Ксенија да руши, у три од четири улаза промењени су лифтови, а улази су темељно реновирани и чистоћа је на завидном нивоу. Много станова у њој је већ променило власника: купује их и досељава се махом виша средња класа, а има и богатих. Тренутно, у изнајмљеном стану на 7. спрату једног од улаза живи неки матори Енглез, специјални саветник нашег Министарства финансија.
Зграда има гаражу и просторију за бицикле, и то са чуваром 24 сата дневно.

Фасада јесте проблем, али то важи за читав Београд.

Сада живим у 28. блоку, и ту је улаз за кратко време финансирао грађевинске радове на решавању одводњавања, као и облагање приземља квалитетним зидним плочицама - уз консултацију архитекте, и веома лепо је испало. Станари су великом већином образовани и културни људи, има имућних, нема социјалних случајева и пробисвета. Такође имамо гараже, испод суседне зграде ради и омањи базен, а основна школа је једна од најбољих (и најконзервативнијих - у најпозитивнијем смислу) у читавој Србији и међу најтраженијима у Београду.

Заправо, на Новом Београду је и најповољнија социјална структура у читавој земљи, у просеку вероватно и убедљиво најбољи квалитет живота.

Нисмо ти ми северно париско предграђе са становништвом из земаља Магреба, па да нам просипаш теорије које си научио у Петој републици.

Znas kako Pantografe,
Postoji obimna svetska literatura o Atinskoj povelji i blokovskoj gradnji koja objasnjava zasto je taj koncept gradnje umro i zasto se on vise ne uprazvnjava.
U svetu se tako vise nigde ne gradi jos od 1975te. To je duboka proslost, zivimo u 2018oj!

Te zgrade koje ti hvalis time sto u nekom stanu ima neki englez koji zivi a tamo u drugom neki imucni ljudi ne znaci apsolutno nista. To se ne moze uzeti kao neki validan argument.
Uradjene su mnoge ozbiljne studije sirom sveta, i dokazano je da je taj koncept izuzetno los.
Objasnio sam ti zasto vam se desava punjenje blokova novim zgradama bez ikakvog razmisiljanja nego se samo trpaju nove zgrade tamo gde ima mesta.
To je direktna posledica koncepta otvorenog bolka koje ti branis.

Uostalom mozete sebe da lazete koliko hocete da zivite u najboljem naselju na svetu ali vasa realnost je drugacija i to svaki strani strucnjak iz oblasti arhitekture i urbanizma bi mogao da konstatuje.
Nego vi zivite na ovom topic-u kao poslednji mohinkanci zadrti za neki svoj ponos vezan za neke uspomene na lepsa vremena tih blokova.
Vas pogled na realno stanje blokova je emotivne prirode i samim tim ga cini subjektivnim.

Ja ti odgovorno tvrdim da ce sve vise i vise novih zgrada preplaviti vase blokove, a i sam vidis da se to desava, nema potrebe da lazes sebe.
Ima da vas pune, dok vas ne napune do kraja.
I kad vas napune do kraja onda vas otvoreni blok nece imati blage veze sa onim razglednicama iz 1970te.
Arhitektura i urbanizam su kao priroda, samo jaci opstaju.
Vasi otvoreni blokovi izumiru, shvatite to vec jednom!

 

[Дошљак]

Ja и нисам приметио неко претерано трпање новоградње по формираним блоковима. Углавном су никле пословне зграде по ободима блокова који су остављени и раније за комерцијалне садржаје, или стамбени блокови по празним или полуизграђеним блоковима. И углавном то је то. Нашим инвеститорима ће и даље бити лакше да сруше 1-2-3 уџерице и саграде седмоспратницу на Врачару или Звездари него да се набијају по НБГ. Ово нешто мало дивљаштва је последица заузимања неких празних површина у оном хаосу 90их, али тога има по целом граду. И није НБГ једино насеље у БГу грађено по принципима Атинске повеље, грађени су и Коњарник, и Миријево, и Бањица, и добрим делом Карабурма, Медаковић, Јерковић, Канарево, Миљаковац, Церак, Видиковац, па може се рећи у неку руку и Белвил и Степа Степановић само што код њих нажалост углавном нису формиране саобраћајнице јачег капацитета.

 

[direktor]

Rodrigez
viewtopic.php?f=48&t=3806
A postoji negdje i za 44 mislim da se u vezi tog pisalo u temi o akva parku
Spatio a da uzmes kartu ispred sebe. Nbg i da izanaliziras blokove .Oduzmes one blokove koji su moguci za normalnu reurbanizaciju tipa imt brodogradiliste potez uz jg gdje je dalekovod itd.Onda prazne ne popunjene iz projektovane blokove tipa blok 26 i koji jos takav
A onda da vidimo ostale blokove sta sa njima tipa 28 nemoze da se dira
A onda blokovi na koje je urbanisticki zavod bacio oko
Pritom uzeti u obzir da nedostaju vrtuci tj mjesta u istima
Da vidimo sta ostane