Šta je novo?

Razvoj novobeogradskih blokova

I taj kod Delte je obuhvaćen ovim planom, piše sve u dokumentu koji je okačen na stranici…
Mislim da imaju neke građevinske planove na tom potezu 😂
Svakako videćemo, možda je konačno došlo vreme da ih sklone….

Nikako ne uspevam da nadjem gde je u dokumentaciji navedeno da sredjuju i taj deo dalekovoda u J. Gagarina. U kom dokumentu je to navedeno?
 
Kako ko, oni koji su zaobišli, sigurno su čuli...

A bilo je i pozitivne kinematografije. Komša Momčilović je napravio par genijalnih dela, mene je uvek oduševljavao taj lokal-patriotizam koji je provlačio. :)
 
Nikako ne uspevam da nadjem gde je u dokumentaciji navedeno da sredjuju i taj deo dalekovoda u J. Gagarina. U kom dokumentu je to navedeno?
Zato što taj plan za J. Gagarina postoji već odavno, pa su ga samo spomenuli u dokumentaciji.
IMG_1775.jpeg
 
Radoznao da
Tu je originalno planiran rejonski centar, dakle komercijalni sadržaji, a ne bilo kakav central park.

Bloklvima 61-64 niko se nikad nije divio. To je socijalna gradnja (po licenci iz Francuske za sirotinjska predgrađa). Najniži nivo stanovanja na

Tu je originalno planiran rejonski centar, dakle komercijalni sadržaji, a ne bilo kakav central park.

Bloklvima 61-64 niko se nikad nije divio. To je socijalna gradnja (po licenci iz Francuske za sirotinjska predgrađa). Najniži nivo stanovanja na NB.
Radoznao sam, šta znači najniži nivo stanovanja na NBG, da li je to loša gradnja, loši sadržaji, manjak zelenila, manjak komercijalnih objekata, brzo propadanje izgrađenog objekta, manjak linija gradskog prevoza, udaljenost od atraktivnih sadržaja, loša putna infrastruktura, manjak škola i vrtića itd. I dodatno, kako si došao do tog zaključka? I dodatno da li si živeo u svim delovima NBG da to možeš iz prve ruke da potvrdiš?
 
Мени су 60ти блокови визуелно занимљиви, а промашај ми је цео део НБГ који "скреће" (блокови дуж Јурија Гагарина и Војвођанске), боље да су сачували стару Бежанију, НБГ ограничили код ИМТ и топлане, а прво попунили све централне блокове, и раселили блок 18, попуњавали празан простор између Змаја и Студењака, лакше би се организовао превоз касније, овако сваки план мора да покрије и централне блокове ка Земуну и Савске блокове ка Лединама и Сурчину.
 
Niđe veze. Socijalistički modernizam je interesantan strancima i to ne samo u Srbiji nego i širom exYu. I umesto da ponudimo turistički obilazak Panonskih blokova, Toblerone na Karaburmi, televizorki, Genex kule, Ruda, bazen 25maj, itd, mi ih uglavnom vodamo da gledaju Knez Mihajlovu jer eto takvo nešto nisu nigde videli i nemaju u svom gradu, Kalemegdan (koji je doduse zaista unikat), Skadarliju (jer eto Zg nema Tkalčićevu, Sa Baš čaršiju itd) splavove, Cecinu kuću, Pink i slične gluposti.
Lično sam imao goste (jedan arhitekta i dvoje inžinjera) koji su bili jako zainteresovani da obidju brutalizam ali niko nije organizovao turističke ture pa sam ih vodao okolo i objašnjavao koliko sam znao i umeo.
Niko posle rata nije razmišljao o estetici jer si morao da smestiš gomilu ljudi i to brzo ali već 1970tih nastaju interesantne zgrade. Ne može me niko ubediti da naselje sunca bl45/70 ili Bežanijska kosa nije humano.
Eto biznis ideje za preduzimljive ljude, očigledno zanima posetioce.
 
Постоје већ вођене туре за обилазак блокова и НБГД-а генерално

Београд као град и јесте занимљив странцима јер толико драстично одступа од шаблона европског града* и на малој површини има најразличитије аутентичне форме архитектуре. У једном граду за релативно мале паре можеш да доживиш и османску архитектуру и аустроугарску архитектуру неовизантијску архитектуру и брутализам и сецесију и римску тврђаву итд. итд. Ако ишта требало би да се махом улаже у очување / реконструкцију старе архитектуре и што више јединствених и оригиналних нових решења

*древни главни трг у самом историјском центру, око њега старе зграде а изван тога хомогена архитектура периода када је доживео највећу експанзију
 
Ma kako da ne. :)

Prosečan turista u BG dođe jednom i prosečan boravak mu je 3 dana, što je taman dovoljno da se obiđe širi centar, od Kališa do Hrama, eventualno malo reke i ade, Avala i malo neki provod, sadržaja ima. Sad će on baš to da iskoristi da gleda solitere u blokovima, a i baš bi ih sa lepim uspomenama ispratili tako, sa sve viđenim zaprežnim kolima koja se često viđaju u bloku 45. Srbija = Kusturica. Ok, neki baš zaljubljenik koji poželi i to da vidi. Možda jednog dana ako se napravi taj neki laki metro koji je bio predviđen tu, pa ono kao čisto napravi krug da stekne osećaj, baci pogled kroz prozor. U mnogo većim i lepšim i sadržajnijim postsovjetskim gradovima gde ti treba bar nedelju dana ambicioznog svakodnevnog obilaženja, ne bih to radio.

Mislim kažem to kao neko ko je odrastao tu pored reke i rado bih opet tu živeo. Pogotovo sad kad je malo sređeno, a kad ozeleni, taj deo do reke se može nazvati i lepim. Svakako ta širina i što je funkcionalno zaokruženo meni je plus, ali ideja da forsiraš to kao uzdanicu turizma, nećete se tu 'leba najesti.
 
Na specifičnoj lokaciji u bloku 63 je GUP-om i PGR-om planiran vrtić, ali koga briga za javne objekte. Daj još jednu zgradurinu i milionče m2 umesto IMT-a da nam svane.
 
Radoznao sam, šta znači najniži nivo stanovanja na NBG, da li je to loša gradnja, loši sadržaji, manjak zelenila, manjak komercijalnih objekata, brzo propadanje izgrađenog objekta, manjak linija gradskog prevoza, udaljenost od atraktivnih sadržaja, loša putna infrastruktura, manjak škola i vrtića itd. I dodatno, kako si došao do tog zaključka? I dodatno da li si živeo u svim delovima NBG da to možeš iz prve ruke da potvrdiš?
Живео сам на 4 локације на НБ.

Предметне зграде су грађене у систему Рад-Баланси, по француској лиценци индустријске градње... социјалних насеља на периферијама француских градова. Такве зграде тамо се руше већ више од 30 година. То је доста нижи ниво становања већ и у поређењу са блоковима 70, 45, дабоме и са централним новобеоградским блоковима.

Нормално је да има свакаквих садржаја около, кад је висока густина насељености - баш често објашњавам људима на овом форуму да је то основна урбанистичка варијабла, и да је град садржајнији кад има више људи на одређеном простору (мада, нпр. не постоји гимназија у целим блоковима, што је брука, а нашло би се још понешто чега нема; притом, довољно продавница има баш услед градње између две интерне саобраћајнице, у међувремену уздигнуте на ниво улице, на дуго празном грађевинском земљишту). А не ваља што је све то требало доста боље и другачије да изгледа - кренуће једном да се исељава, неумитно, средња класа из таквих насеља на даљу периферију - маколико се последњих година досељавала - и онда ће се поновити деведесете у мало горем издању. То се у другим европским градовима већ десило или се дешава.
 
Poslednja izmena:
Sve do sada napisano ne daje odgovore na pitanja na osnovu čega je zaključeno da su blokovi 61-64 najniži nivo stanovanja na NBG. Od onoga što je Pantograf napisao, slažem se sa poslednjim, zgrade izgledaju ružno posle pola veka bez ikakvog spoljašnjeg održavanja ali i dalje ne stare najlošije na NBG. I ja sam živeo u različitim delovima NBG i nisam baš siguran da su blokovi 61-64 "najniži nivo stanovanja". Te iste ružne zgrade imaju mnogo bolje stanove od mnogih drugih zgrada na NBG, sa bolje rešenom npr kanalizacijom, zvučom izolacijom, organizacijom prostora, mali broj stanova po spratu itd... Takođe kvalitet se razlikuje, ono što je građeno ranije tj blok 61 je bolji od kasnije rađenih zgrada. Elem, nisam arhitekta ni građevinac i ako vi kažete da je samo sistem gradnje (što se potencira) to što određuje stav da je to najniži nivo stanovanja, jer struka kaže tako, neću polemisati i samo sam izneo svoja iskustva i mišljenje.
 
Ма, све је почело причом да је ту по средини био некакав "Централ парк", а није.
Уосталом, ево како је то планирано:

1707401424931.jpeg


Дакле, ништа од зеленила по средини - е, сад, као што знамо, привреду СР Србије (југословенска привреда у том смислу није постојала, јер је мање од 2% инвестиција прелазило републичке границе - у супротном би Словенци лако све то изградили) одликовао је константан мањак инвестиционог капитала, па је од планираних трговина, биоскопа, ресторана... деценијама остала пољана.
 
Живео сам на 4 локације на НБ.

Предметне зграде су грађене у систему Рад-Баланси, по француској лиценци индустријске градње... социјалних насеља на периферијама француских градова. Такве зграде тамо се руше већ више од 30 година. То је доста нижи ниво становања већ и у поређењу са блоковима 70, 45, дабоме и са централним новобеоградским блоковима.

Нормално је да има свакаквих садржаја около, кад је висока густина насељености - баш често објашњавам људима на овом форуму да је то основна урбанистичка варијабла, и да је град садржајнији кад има више људи на одређеном простору (мада, нпр. не постоји гимназија у целим блоковима, што је брука, а нашло би се још понешто чега нема; притом, довољно продавница има баш услед градње између две интерне саобраћајнице, у међувремену уздигнуте на ниво улице, на дуго празном грађевинском земљишту). А не ваља што је све то требало доста боље и другачије да изгледа - кренуће једном да се исељава, неумитно, средња класа из таквих насеља на даљу периферију - маколико се последњих година досељавала - и онда ће се поновити деведесете у мало горем издању. То се у другим европским градовима већ десило или се дешава.
Cena kvadrata u tim blokovima nije baš niska, da bi se očekivala nepovoljna promena strukture stanovništva u socio-ekonomskom smislu. Mnoge zgrade na NBG su nekvalitetnije od tih blokova, a teško je zamisliti scenario u kom bi bilo gore, nego što je bilo devedesetih.
 
Na specifičnoj lokaciji u bloku 63 je GUP-om i PGR-om planiran vrtić, ali koga briga za javne objekte. Daj još jednu zgradurinu i milionče m2 umesto IMT-a da nam svane.
Шта си хтео овим да кажеш ? Која је то специфична локација у блоку 63 где је планиран вртић ? Овако какао си написао, као да имаш нешто против изградње вртића! За твоје обавештење у блоку 62 ће се градити вртић. 26.октобра 2023. године је објављен Пројекат за изградњу и извођење радова.
 

1707317882-odluka-pdr-blok-63-8-copy-1024x724.jpg
Ovo je perverzno. Nisu normalni.
 
Vrh