dziggy
Advanced
fino, al moze i bolje, naravno po mom nmisljenju, jer mi ova narandzasta bas nekako uvek ubije sve sto treba. u sv slucaju, za taj kraj je jako dobro, i taj kraj se fino razvija...
Izvor: Blic„Blic“ istraŽuje: Ko će i gde graditi najviše zgrade u Beogradu?
Kula od 36 spratova uz „Hajat“
Autor: S. Palić | 10.07.2008 - 09:32
Svetski bum izgradnje visokih poslovnih zgrada sa 50, sto i više spratova primiče se i Beogradu. Sve je više investitora koji bi da zidaju višespratnice, najčešće uz obale reka. Beograd se tom trendu niti opire niti ga prihvata. Generalno, urbanisti prihvataju solitere u gradu, ali ne u svim delovima, i ne više od 50 spratova.
Ovako će izgledati soliter kod „Hajata“
Za otprilike tri godine, Poslovni centar „Ušće“ više neće biti najviša zgrada u Beogradu sa svojih 134 metra visine i 25 spratova.
Za desetak metara nadmašiće je nova kula u neposrednom komšiluku. Između hotela „Hajat“ i poslovne zgrade „Delta holding“, u Ulici Milentija Popovića, gradiće se „Delta tauer“, visoka 144 metra sa 36 spratova. To je kula za koju se, od svih najavljenih novobeogradskih visokih zgrada, najdalje odmaklo u prikupljanju dokumentacije za gradnju.
- U svetu je pravi bum gradnja visokih zgrada. Evropa se tome opire, a donekle i mi. U Barseloni, na primer, nije dozvoljeno da se zida zgrada viša od katedrale Sagrada Familia. Evropski gradovi imaju tradiciju dugu u po 2.000 godina i ne može se u njima zidati kao u Dubaiu, gde do pre 150 godina nije bilo ničeg osim peska - kaže za „Blic“ Antonije Antić, direktor Urbanističkog zavoda Beograda.
Budući izgled solitera kod Autokomande
Tranzicioni period u kojem je Srbija, pogodan je ambijent za izgradnju visokih zgrada. Brojni investitori, naročito strani, privučeni unosnim profitima, želeli bi da na malom prostoru zidaju što više poslovne zgrade. Pre nekoliko godina jedna belgijska firma bila je zainteresovana da zida zgradu visoku 333 metra sa sto spratova, u Bloku 26 u Novom Beogradu.
- Od tog projekta se odustalo jer je bolje na lokaciji u Bloku 26 zidati nekoliko nižih zgrada, sa po 40 spratova, nego jednu od sto spratova koja bi zahtevala ogroman prazan prostor oko sebe i bila, praktično, sama na placu. Meni se čini da je zauzimanje tako velikog placa za samo jednu zgradu besmisleno - kaže za „Blic“ Đođe Bobić, gradski arhitekta.
U međuvremenu, konkurs za Blok 26, koji je tražio gradski arhitekta, predvideo je četiri niže kule. Istovremeno, gradski arhitekta inicirao je i promene Generalnog urbanističkog plana kojim bi se donekle odredilo gde i koliko visoke zgrade mogu da se zidaju u Beogradu.
Kule u planovima
1. Blok 26, četiri kule sa oko 40 spratova
2.“Delta Tauer“, Ulica Milentija Popovića.
Jedna kula 36 spratova
3. „Delta Planet“, Autokomanda,
dve kule preko 30 spratova
4. „Delta Siti Apartmani“ kod Zvezdinog
stadiona, jedna kula do 25 spratova
5. Četiri kule u Bloku 41a, sa 25 spraova
6. Ušće II, 25 spratova
Izvor: www.beobuild.net
- Predložene izmene, koje je Urbanistički zavod prosledio Planskoj komisiji Skupštine grada, u najkraćem, sadrže preporuku urbanista da nove zgrade ne budu više od 50 spratova - kaže za „Blic“ Miodrag Ferenčak, direktor Sektora za generalno i prostorno planiranje Urbanističkog zavoda.
Urbanisti, u principu, ne žele da ograniče visinu višespratnica u Beogradu, i traže da se GUP-om ostavi otvorena mogućnost da se o svakoj lokaciji pojedinačno odlučujue, ali ima nešto što smatraju da bi trebalo da se uvede kao pravilo.
- Naše je mišljenje da zgrade preko 25 spratova ne treba graditi unutar granica Unutrašnjeg magistralnog poluprstena, već izvan i na njegovim obodima gde bi takve zgrade mogle da budu infrastrukturno dobro opskrbljene. Mi, naravno, ne želimo da budemo „veći katolici od Pape“, i ne sprečavamo projekte visokih zgrada koje su do sada, ranijim regulacionim planovima, pripremljeni - kaže Ferenček.
Ukoliko Planskla komisija i nova gradska vlast usvoje predložene izmene GUP-a kako to vide urbanisti Urbanističkog zavoda, od visokih solitera (preko 25 spratova) biće sačuvan i Savski i Dunavski amfiteatar (popularno nazvan Treći Beograd).
Najviše zgrade u Beogradu
1. Poslovni centar „Ušće“ (bivša zgrada CK) visoka 134 metra
(sa antenom 141metar) u Bloku 16. Građena od 1962. do 1964. godine.
Ima sedam liftova. Za koju godinu dobiće kulu bliznakinju
2. Zapadna kapija Beograda, zgrada „Geneksa“ u Ulici Narodnih heroja,
uz autoput u Novom Beogradu. Arhitekta Mihajlo Mitrović.
Visoka 115 metara, ima 35 spratova, građena u socrealističkom stilu 1980. godine.
3. „Beograđanka“ u Masarikovoj 7. Visoka 101 metar,
ima 24 spratova, građena od 1969. do 1974. godine
prema projektu arhitekte Branka Pešića.
stefanbg":2f9pp4u5 je napisao(la):Dakle sta nam govori clanak iz blica-u blizini ump bice dozvoljena visina do 75m,zato su skresali i delta autokomanda na 70m i zato i campus nece preci 75m,a ono sto je ostavilo najveci utisak na mene kad cika iz zavoda kaze da se sa bobicem dogovorio da savski i dunavski amf zastite od visoke gradnje kao da je to neka posast sa trulog zapada-oni su komunjare u dusi-navikli su da ne rade nista i da ih debelo podmazuju za to,inache ja sam student prava a profesori su nam pricali o zakonu o planiranju i izgradnji i da ga je upravo donela ta urbanisticka mafija u zavodu kojoj je pretilo kresanje administracije pa su doneli komplikovan zakon da bi te vozali 4 godine sa jednog mesta na drugo ....ajde Dragane demantuj me molim te
Homer Jay":2f9pp4u5 je napisao(la):eto, opet moram da ulazim u bezveznu raspravu sa tobom.
25 spratova ima i Usce, a ono je visoko 104m. Tako da ta matematika ne pije vodu. Zatim, Delta vec pokusava da izmuze vise od 21 sprat na Autokomandai (ne zaboravimo koliko je to uticajna kompanija, cisto da ne budemo kontradiktorni u raspravi jer na threadu o Bellevillu ispada da drzava brani Deltu u njenom "lopovluku", dok ovde ispada da drzava ostecuje Deltu). Dalje, obrati paznju da takva odluka (o ogranicenju visine) jos nije doneta, te da se trenutno radi po vazecim pravilima, koja vaze i za Campus 41 Kao pravnik verovatno si ucio nesto o retroaktivnosti, te da se zakoni i ostala akta ne mogu primenjivati retroaktivno.Dakle sta nam govori clanak iz blica-u blizini ump bice dozvoljena visina do 75m,zato su skresali i delta autokomanda na 70m i zato i campus nece preci 75m
udzbenicki primer preovladavanje emocija nad racijom. dakle, cika kaze da postoji ideja da se unutar UMP-a uvede visinski limit, sto je novinar logicnim zakljuckom preneo i na Dunavski i Savski amfiteatar, sto ne znaci da se te lokacije, koa one od izuzetnog znacaja, nece posebno promatrati. Zatim u tekstu se nigde ne pominje da su oni "komunjare", niti covek kazse da su kule "posast trulog zapada". to je zakljucak koji ti neargumentovano iznosis. Vec sam na drugoj temi pomenuo Atinu, Prag i Budimpestu, a ovde je pomenuta i Barselona - nisu pomenuti Peking, Pjong Jang i Havana.ono sto je ostavilo najveci utisak na mene kad cika iz zavoda kaze da se sa bobicem dogovorio da savski i dunavski amf zastite od visoke gradnje kao da je to neka posast sa trulog zapada-oni su komunjare u dusi-navikli su da ne rade nista i da ih debelo podmazuju za to
znas kako, mnogi profesori sa Pravnog tvrde da su srbi nebeski narod, da je seselj nevin kao beba, te da se u Srebrenici nije dogodilo nista. ali da ne ulazim u te teme, ja o urbanistickoj mafiji ne znam nista, sto ne znaci da ne postoji. mada logika mafije je sledeca- da zeli vise, a ne manje. poznato je da sumnjivi investitori cesce prelaze gabarite dozvoljene izgradnje, a nikada nisam cuo da je neko sagradio manje nego sto mu je dozvoljeno. Ipak, ako se oslanjamo striktno na drzavnu administraciju - da, teoretski je moguce da su razna ogranicenja uvedena ne bi li se komplikovanom procedurom za ukidanje istih investitori stimulisali na korupciju.inache ja sam student prava a profesori su nam pricali o zakonu o planiranju i izgradnji i da ga je upravo donela ta urbanisticka mafija u zavodu kojoj je pretilo kresanje administracije pa su doneli komplikovan zakon da bi te vozali 4 godine sa jednog mesta na drugo
I na kraju, mislim da ovom tekstu iz Blica mesto ovde uopste nije, jer jos uvek nemamo potvrdu direktne veze izmedju Campusa 41 i navoda iz Blica.
No, cak i da takvi limiti zazive na ovom projektu, on i dalje ostaje najlepsi u Beogradu. Ne znam da li bi ti voleo radije npr., sarajevski Avaz ili Bosmal, ili toliko puta pominjani Besix, ili onaj hotel iz Pjong Janga vise samo zato sto su visi, ali ja sigurno ne bih. Visina nije merilo kvaliteta.
Dragane, ae sad ti
Prvo da ti dam jednog 'keca' za gramatiku i opštu pismenost, jer jedan student (bilo čega) ne može da piše ovako.stefanbg":3tgm66cf je napisao(la):Dakle sta nam govori clanak iz blica-u blizini ump bice dozvoljena visina do 75m,zato su skresali i delta autokomanda na 70m i zato i campus nece preci 75m,a ono sto je ostavilo najveci utisak na mene kad cika iz zavoda kaze da se sa bobicem dogovorio da savski i dunavski amf zastite od visoke gradnje kao da je to neka posast sa trulog zapada-oni su komunjare u dusi-navikli su da ne rade nista i da ih debelo podmazuju za to,inache ja sam student prava a profesori su nam pricali o zakonu o planiranju i izgradnji i da ga je upravo donela ta urbanisticka mafija u zavodu kojoj je pretilo kresanje administracije pa su doneli komplikovan zakon da bi te vozali 4 godine sa jednog mesta na drugo ....ajde Dragane demantuj me molim te
Zakone u ovoj državi, kao i u drugim, donosi Skupština, a ne 'Urbanistički zavod Beograda' koji samoPredložene izmene, koje je Urbanistički zavod prosledio Planskoj komisiji Skupštine grada, u najkraćem,
sadrže preporuku urbanista da nove zgrade ne budu više od 50 spratova - kaže za „Blic“ Miodrag Ferenčak,
direktor Sektora za generalno i prostorno planiranje Urbanističkog zavoda.
Ovde vrlo jasno piše da 'ne žele da ograniče visinu' i 'da se o svakoj lokaciji pojedinačno odlučujue', aUrbanisti, u principu, ne žele da ograniče visinu višespratnica u Beogradu, i traže da se GUP-om ostavi
otvorena mogućnost da se o svakoj lokaciji pojedinačno odlučujue, ali ima nešto što smatraju da bi trebalo
da se uvede kao pravilo.
Kao i uvek, zavod samo daje 'mišljenje' ili preporuku, a odluke donosi Sekretarijat i Skupiština grada, tj. političari.- Naše je mišljenje da zgrade preko 25 spratova ne treba graditi unutar granica Unutrašnjeg magistralnog
poluprstena, već izvan i na njegovim obodima gde bi takve zgrade mogle da budu infrastrukturno dobro opskrbljene.
Mi, naravno, ne želimo da budemo „veći katolici od Pape“, i ne sprečavamo projekte visokih zgrada koje su
do sada, ranijim regulacionim planovima, pripremljeni - kaže Ferenček.
'Dunavski amfiteatar' može da se odnosi samo na desnu obalu Dunava, od marine Dorćol do Ada Huje, aUkoliko Planskla komisija i nova gradska vlast usvoje predložene izmene GUP-a kako to vide urbanisti
Urbanističkog zavoda, od visokih solitera (preko 25 spratova) biće sačuvan i Savski i Dunavski amfiteatar
(popularno nazvan Treći Beograd).
:kk: I sa svime što si rekao, samo je veliki psot.Homer Jay":30w5ciec je napisao(la):(...) Jes' da ima "samo" 144m, ali predstavlja makar jednu smislenu gradjevinu, a ne 333m stakla i betona naslaganih k'o seoska svadbena torta. (...)
sto kazu englezi, "Slozicemo se da se ne slazemo"dragan":16yor60d je napisao(la):Ma, samo daj novce i ima da ti 'nabavim' par hiljada građ.radnika.
U Srbiji ih ima dovoljno, a u CG, BiH i HR je rezerva koja jedva čeka da radi.
PS. .. evo ti primer Belville: kad se plaća - ima ih koliko hoćeš, a gde će sad kad završe?...kući.
O čemu ti ovde uopšte pišeš?! .. kao nema radnika, pa objekti čekaju?!shmeksi":160asns6 je napisao(la):sto kazu englezi, "Slozicemo se da se ne slazemo"
belville je trenutno jedan od aktivnih projekata, ali koliko njih stoji u rezervi tj. cekaju da se zavrsi belville?
izvor: E kapijaBeograd u zoni Kalemegdana dobija hotel sa 5+ zvezdica, rezidencijalni kompleks i sportski i trgovinski centar namenjen samo – korisnicima ovog kompleksa
Vrednost portfolia grčke investicione kompanije „Lamda Development“ je 700 mil EUR. Jedna od najuspešnijih grčkih kompanija u domenu nekretnina, sve je prepoznatljivija i u zemljama regiona, ali i u Srbiji, u kojoj planira da u dogledno vreme uloži više od 200 mil EUR !
Grčka kompanija „Lamda“ na prostoru nekadašnje fabrike „Beko“ na Dorćolu, koju je prošle godine kupila za 55,8 mil EUR, planira da izgradi hotelsko-rezidencijalni komleks sa pratećim sportsko-rekreativim centrom i i tržnim centrom ukupne površine od 80.000 m2, u koji će ovaj poznati regionalni investitor uložiti oko 200 mil EUR. Prema rečima Zisimosa Danilatosa, International Development Director-a u kompaniji „Lamda Development“, planira se gradnja ekskluzivnog hotela od 25.000 m2, koji će imati 200 do 250 soba, rezidencijalnog komleksa visoke kategorije, površine 50.000 m2, dok će centar za sport i rekreaciju, kao i tržni centar, koji će biti na usluzi isključivo gostima hotela i budućim vlasnicima stanova u rezidencijalnom kompleksu - zauzeti oko 5.000 m2.
Početak gradnje ovog kompleksa ne bi trebalo očekivati pre kraja leta 2009, jer, kako objašnjava Danilatos, to ne zavisi isključivo od kompanije „Lamda“.
- Zemljište se nalazi u zoni Kalemegdana i samim tim je pod zaštitom Zavoda za zaštitu spomenika. Trenutno smo u fazi izrade urbanističkog plana za ceo kompleks i kada on bude završen, u obavezi smo da ga prosledimo Zavodu na razmatranje. Kako su nas obavesili, procedura u vezi sa odobravanjem ovog plana traje oko godinu dana, tako da se nadamo, s obzirom na to da smo vodili računa da ga uskladimo sa GUP-om, da neće biti probijanja rokova. „Lamda“ kod svih svojih investicija insistira na transparentnom poslovanju, tako da ne želimo u bilo kakav posao da se upuštamo, dok ne dobijemo sve potrebne dozvole – naglašava Zisimos Danilatos.
Kako će izgledati kompleks nadomak Kalemegdana, Danilatos nije mogao da kaže, jer, kako je naveo, u toku je i proces sklapanja ugovora sa dve izuzetno prestižne arhitekstonske firme u Evropi, koje će raditi na projektu.
- Ne bih govorio o kojim se firmama radi, jer još zvanično ugovor nije potpisan. Jedino je izvesno da ćemo zadržati staru zgradu fabrike, u kojoj će biti hotel. Ona nije pod zaštitom države, ali i stručnjaci Zavoda su se složili da je ne bi trebalo rušiti, jer doprinosi izgledu tog dela grada. Svakako ćemo je preurediti, tako da će Beograd, kada završimo izgradnju dobiti ekskluzivan hotel. Trenutno smo u pregovorima sa najprestižnijim hotelskim lancima u svetu, tako da je sada jedino sigurno da će hotel imati „5+ zvezdica“ – objašnjava Danilatos i navodi da će „Lamda“ na Dorćolu napraviti kompleks, koji će biti kako ponos kompanije, tako i celog Beograda.
Kako je objasnio, kompleks na Dorćolu neće visoko opasanim zidovima biti pretvoren u „geto“, ali je naglasio da će on funkcionisati kao jedinstvena celina, u kojoj će budući stanovnici rezidencijalnog objekta, moći da koriste sve usluge hotela, a jedan deo stanova biće izuzet iz prodaje i čak brendiran i izdavan kao deo nekog velikog hotelskog lanca. Danilatos navodi da je ideja „Lamda“ da u ovom delu srpske prestonice uradi arhitekstonski specifičan hotelsko-rezidencijalni kompleks u koji će, kako je objasnio, biti „implementiran moderan stil stanovanja, po kome se u Evropi već odavno živi.
eKapijaNa mestu restorana "Koling" na Dedinju, kompanija "Zeland" uskoro će početi da gradi poslovno-stambeni
kompleks vredan 35 mil EUR.
Kompleks će se nalaziti na mestu sadašnjeg kluba i restorana "Koling" i teniskih terena, na površini od 85 ari i
obuhvataće tri stambene vile i poslovnu zgradu, a ukupna površina biće 20.000 m2.
Izgradnja će biti završena do proleća 2010. godine, pri čemu će Unicredit banka finansirati dve trećine projekta, dok je
jednu trećinu kroz zemljište obezbedila kompanija "Zeland" koju je osnovalo inžinjersko preduzeće "Koling".
- Vile će se sastojati od stanova površine 250 m2 i luksuznih potkrovnih "penthaus" stanova na vrhu vil - kazao je
direktor kompanije "Zeland" Ilija Čanković i dodao da su potencijalni kupci ličnosti iz oblasti sporta, kulture i
šou biznisa, koji sebi mogu da priušte luksuzne stanove na Dedinju.
Rezervisanje će moći da počne od leta 2009. godine, kada se završe grubi radovi i bude utvrđena cena, a
zainteresovanih već ima, naveo je direktor "Zelanda".
Poslovna zgrada sadržaće poslovne apartmane, višenamenske dvorane za sastanke, bankete, prezentacije,
seminare, konferencije i predavanja, prostor za odmor i relaksaciju, restoran i luksuzne VIP salone.
Stanovi će imati po tri parking mesta na podzemnim etažama. Poslovna zgrada imaće garažu od 80 mesta, ulaz
će biti kontrolisan, a korisnici će moći da koriste i rekreativne sadržaje, poput fitnes centra i bazena.