ceo text, slike i ostalo na : http://vukimo.com/sr/house.htmKuċa u privatnom vlasništvu Borisa Borivoj Vukobrata nalazi se u strogom centru grada
Beograda, na samom uglu ulica Dobračine i Simine.
Jedna od retkih preostalih privatnih kuċa koja ċe u centru grada postati jedna mala poslovna oaza.
Naime, investitor je obezbedio sve neophodne dozvole za prenaimenovanje privatne kuċe u poslovni objekat.
Idejni projekat, na prihvaċeno idejno rešenje našeg uglednog arhitekte Milana Pališaškog, je veċ
završen, odnosno urađen. Takođe i glavni projekat, a dobijena je i građevinska dozvola.
Zavod za zaštitu spomenika kulture Srbije odobrio je priloženo rešenje koje odgovara kako poštovanju
standarda « kuċe pod zaštitom Zavoda » tako i praktičnoj svrsi poslovanja koju je predložio investitor.
Građevinski radovi zakazani su za početak 2008. godine.
izvor PolitikaIzgradnja prvog pravog skejt-parka u Beogradupočelaje, najzad,ovih dana u Bloku 15u Novom Beogradu, nedaleko od palate „Ušće”. Mašine i radnici „Zelenila – Beograd”, uveliko pripremaju teren na kom će, na veliku radost gradskih skejtera, biti postavljene rampe, šine i druge sprave za vožnju „be-em-iks” bicikala, rolera i skejtova.
– Podloga za parkbiće posuta šljunkom debljine oko 15 santimetra da bi na kraju preko nje bila izlivena armirana betonska ploča od 10 santimetra. Završni sloj biće od najnovijeg materijala koji se stručno zove S3H ili „estrih”– kaže Blagoje Golubović, rukovodilac gradilišta kod „Ušća”.
„Zelenilo” bi, prema njegovim rečima, trebalo da završi posao do 20. avgusta, a kompletna izgradnja ovog specifičnog terena za ljubitelje ekstremnih sportovabiće gotova do prvog septembra.
Kada parkbude završen, kako ističe Miloš Hetlerović, pomoćnikpredsednika opštine Novi Beograd, biće najveći ove vrste u regionu, a budžet opštine „olakšan” za oko 26.000.000 dinara.
Potrebni rekviziti ili rampe, među skejterimapoznatije kao džampovi, halfpajpovi, kvoterpajpovii ostale prepreke, nabaviće i ugraditi firma „Armavent”, čiji direktor Hranislav Stojković kaže da će oprema parka biti prilagođena kako deci tako i iskusnijim „vozačima”.
– Postavićemo 15 različitih rampi raznih veličina za agresivnu ili „ikstrim” vožnju „profi” skejtera, ali susprave, takođe prilagođene amaterima i klincima koji žele da nauče da voze– rekao je Stojković.
Kada park konačno bude gotov, priča Hranislav, otvaranje neće biti odmah tek krajem prve nedelje septembra da bi se bajkeri, roleri i drugi vozači privikli i izvežbali na novim spravama.
Ulični mangupi, skejteri, bajkeri i roleraši ne kriju oduševljenje što će dobiti mesto gde će izvoditi razne egzibicije i trikove. Jedan od njih „verni pristalica” skejtinga sa nadimkom Uli, priča kako je po gradu bilo veoma teško naći pogodno mesto za vratolomije na dasci.
– Trikove, to jest, popularne slajdove, grajndove, skokove, verijale, slipovei druge „pravili” smo na ulici, kod „konja” na Trgu Republike, kod hotela „Hajat”, ali i kod zgrade „Ineksa”. Neke od ovih lokacija nisu loše, međutim prolaznici i vozači automobila predstavljali su problem. Sad će valjda biti sve OK– objasnio je Uli.
Đ. Andrejić
[objavljeno: 07/08/2008.]
Izvor [E kapijaNosilac ovog projekta, MONTMONTAŽA d. o. o. iz Beograda, projektuje veliki trgovinski centar, a prema ranijim najavama, na Ada Huji, pored fabrike papira “Avala ada”, gradiće se kompleks površine 52.000 m2.
Plac je krajem 2005.godine dodeljen hrvatskoj firmi “Mont montaža”, koja je za potrebe projekta osnovala privredno društvo Montmontaža d. o. o. Beograd. i tada je licitirano 15 hektara zemljišta od Direkcije za građevinsko zemljište, iza čega je usledilo dobijanje prvih dozvola za buduću gradnju velikog tržnog centra.
Tada je najavljeno da će centar biti jedan od "mentalnih repera" Beograda, sa velikom staklenom centralnom kupolom. Investicija je procenjena na 60 mil EUR, sa brojnim sadržajima trgovine - supermarketom i prodavnicama robe, igraonicama za decu i kafeterijama. Planirano je 2.500-4,000 m2 parkirališta i garaža, a bio je predviđen i multipleks bioskop.
Projekat je sada u fazi Studije o proceni uticaja na životnu sredinu projekta trgovinskog centra zbog sa planiranih radova na evakuaciji deponijskih gasova, sanaciji zemljišta, kao i pripremi i uređenju terena.
извор ПолитикаNacrt plana detaljne regulacije područja između Bulevara kralja Aleksandra, Ulice Voje Veljkovića, Bračke i novoprojektovane saobraćajnice do kompleksa Elektronske industrije „Nikola Tesla”, koji je juče predstavljen u opštini Zvezdara, predviđa pretvaranje tamošnje industrijske zone u stambeno privredni pojas.U skladu sa tim, objasnila je Jelka Dakić, glavni zvezdarski arhitekta, umesto kuća uz Bulevar bi trebalo da niknu stambene zgrade i poslovni prostori.
– Izmeštanje elektronske industrije je veoma bitna stavka ovoga plana. Gde će oni nastaviti poslovanje mi ne odlučujemo. Planski dokument predviđa da se industrijsko poslovanje transformiše u druge oblike. Deo prostorija je već izdat u zakup i u njima se nalaze štamparija dnevnih listova „Kurir” i „Glas javnosti” i fabrika metalnog alata. Odziv sugrađana koji od 14. avgusta dolaze u opštinu da porazgovaraju sa obrađivačima plana je zadovoljavajući – istakla je Dakićeva.
Juče su građanima predstavljeni Nacrt planskog dokumenta za takozvani Blok D6 i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja predmetnog plana na životnu sredinu. Tu studiju su, prema narudžbini Direkcije za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda, uradili stručnjaci iz Centra za planiranje urbanog razvoja. Ona pokazuje znatno poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenje nivoa buke posle izmeštanja industrijskih postrojenja iz ovog dela Zvezdare.
Nacrt plana takođe predviđa širenje Bulevara sa obe strane, posle čega bi u tom delu grada najduža zvezdarska saobraćajnica bila široka 39,5 metara.
– Budući da u zoni koju reguliše predloženi plan samo duž Ulice Voje Veljkovića ima kuća, proširenje Bulevara nećedovesti do rušenja postojećih objekata– istakla je Dakićeva.
Na rušenje objekata prilikom uređenja pojedinih gradskih zona usled primene novih planskih dokumenata, ističe Dakićeva, ne treba gledati negativno, jer donošenje planova detaljne regulacije dosta podiže cenu zemljištana lokacijama koje reguliše. To ide u prilog Zvezdarcima u Bloku D6 jer će, ukoliko ovaj nacrt plana bude usvojen, porasti cene njihovih nekretnina.
Novoprojektovana saobraćajnica do kompleksa Elektronske industrije „Nikola Tesla” predstavlja i granicu područja koje je obuhvatio ovaj nacrt plana, a prema najavama Dakićeve, zona pored biće regulisana novim planskim dokumentom.
Nacrt plana detaljne regulacije Bloka D6 je predstavljen i na javnoj sednici Komisije za planove Skupštine grada, a sugrađani koji imaju primedbe na njega moći će do 19. septembra da ih upute Sekretarijatu za urbanizam i građevinske poslove.
D. Jokić
[objavljeno: 22/08/2008.]
Ne, bas 20-32Nenad":mhajycdp je napisao(la):Uslikaj je sledeci put kada tuda prolazis I pretpostavljam da mislis Beogradska 20-22?
Neka oni samo povuku zgradu, a za ostalo kad tad, ali da joj treba prosirenje, treba joj. Isto kao i za pocetak Nemanjine kod Slavije (smer ka zeleznickoj stanici)Nenad":2iwpcqzi je napisao(la):Tesko da to moze da se desi jer bi previse toga moralo da se rusi. Obe strane ulice su gusto izgradjene i to visokim zgradama, pa bi cena prosirivanja daleko premasila potrebu za time.
Inace, ta tabla stoji tu vec par godina, od pocetka rusenja prve kuce na broju 20 jos 2004. cini mi se, mozda i ranije. Nikad mi nije bilo jasno sta je razlog zbog cega su stali sa rusenjem kada su sve kuce iseljene ili bar tako izgleda. Inace projekat izgleda jako lose, nalik onim jeftinim zgradama iz 90-ih. Mozda zato sto je lose nacrtan, ko zna...mmilos":1id9qh2d je napisao(la):Tek danas video tablu o stambeno-poslovnom kompleksu u Beogradskoj 20-32. Cuo sam da se priprema i hotel u jednom delu.
Cisto za info, to je polovina ulice od Njegoseve do Krunske.
Mislim da je kod Beogradske glavni problem semafor na uglu sa Njegosevom, jer se najveca guzva stvara od Slavije do Njegoseve a posle do Bulevara je situacija jos i dobra. Mislim da ne treba bez razloga pomerati regulacionu liniju i uvlaciti zgradu jer se ova ulica sigurno nece siriti jer za to nema potrebe. Ne sire se ni ulice gde nema puno ulaganja a potrebe su mnogo vece, npr. Kneza Milosa.shmeksi":3agkj1hl je napisao(la):Neka oni samo povuku zgradu, a za ostalo kad tad, ali da joj treba prosirenje, treba joj. Isto kao i za pocetak Nemanjine kod Slavije (smer ka zeleznickoj stanici)Nenad":3agkj1hl je napisao(la):Tesko da to moze da se desi jer bi previse toga moralo da se rusi. Obe strane ulice su gusto izgradjene i to visokim zgradama, pa bi cena prosirivanja daleko premasila potrebu za time.