Razne gradske vesti

[dedinje]

Milanče je u pravu- zgradi filharmonije nikako nije mesto tamo gde je gradić Pejton. To je i dosta daleko od centra. Zgradi fil. je mesto na relaciji Slavija -Kalemegdan. Svako upoređenje Beograda i Beča je neumesno. Zgrada opere u Beču je u centru ali je podignuta pre 100 godina (ne znam tačno) u Beogradu, u sadašnjem njegovom centru apsolutno nema prostora za zgradu opere. Kod nas ljudi u operu idu retko ali onda idu kolima ili taksijem. Mesto za operu je na ušću. Tamo će blizu prolaziti i linija metroa što će odgovarati posetiocima opere a ima i dosta prostora za parking i taksi stanicu.

 

[petar]

secam se da se nesto radilo na kalemegdanu u septembru, neke nove zidove su gradili, same hocu da pitam kako to ide?

 

[Влада]

Дедиње помену уметнике који се залажу за Оперу на Тргу па рекох да пренесем цео текст

Уметници инспирисани „Петим парком”
Учесници јучерашње трибине у Народном позоришту истакли да ће се борити за Оперу на Тргу Републике

Истакнути уметници Опере, Балета и Драме, архитекте, урбанисти и многи посленици културе захтевају да под кровом новог центра визуелних уметности на Тргу Републике буду изграђени сцена и гледалиште за Оперу, уместо на Ушћу, како то предлажу градски челници. Вишегодишњу борбу за изградњу Опере у центру града учесници јучерашње трибине у Народном позоришту су поистоветили са грађанским протестом у „Петом парку”.

На овакав предлог их је, како су објаснили, подстакао интервју Горице Мојовић, помоћнице градоначелника, (објављен пре неколико месеци у „Политици”) у коме је најавила да ће се градска галерија, односно центар визуелних уметности простирати на 23.000 квадрата. Та грандиозна квадратура, сагласни су учесници трибине, побија све досадашње аргументе градских челника да на Тргу Републике нема довољно простора за оперску кућу.

Живан Сарамандић, оперски певач, пита зашто при одлучивању није организована јавна расправа, или консултован будући корисник, струка или шира јавност.

– Опера није градска кућа, већ национална, па стога о њеној судбини треба да одлучују републичке институције. Пуну подршку нам је пружио Борис Тадић, председник Републике. Примио нас је и Милош Алигрудић, у име премијера Војислава Коштунице. Поставља се низ питања: ко ће да доведе сваке вечери најмање 1.000 људи у Оперу на Ушћу, ко ће да пере прозоре на тој грдосији од 50.000 квадрата и ко ће да је опслужује? У објекту од 23.000 квадрата на Тргу Републике, поред галерије за коју је намењено 8.000 квадрата и те како има места за Оперу и Балет, што надлежни упорно одбијају. Овакво вођење послова показује безобзир према интересима и потребама Народног позоришта као врхунске установе културе Србије – истакао је Сарамандић.

Синиша Ковачевић, драмски писац, пита одакле право градској влади да подиже републичку институцију у врбацима. Он подсећа да Народно позориште чине врхунски кројачи, који су једини у стању да сашију хаљину из 18. века, мајстори, који могу без проблема да направе феноменалну имитацију намештаја из времена Луја 14, а уметници су само врх те пирамиде, па пита: ко ће да ради у тој новој опери на Ушћу?

– Ако хоћемо да успемо у овом науму, једини начин је да се ухватимо за руке када дођу багери и бранимо Трг Републике – каже драмски писац.

Ништа се, међутим, неће променити, сматра Добрила Стојнић, члан ансамбла Народног позоришта, док се културна јавност Србије не подигне на ноге. До тада их, каже, нико озбиљно неће схватити. Зато предлаже да уметници одрже концерт на Тргу Републике и упуте апел светским оперским кућама за помоћ.

Архитекте и урбанисти су се осврнули на конкурс за градску галерију, расписан пре неколико година. Према њиховом мишљењу, јавно надметање идеја није могло да буде спроведено без регулационог плана и урбанистичких услова.

Бранко Бојовић, архитекта, указује да је за сцену и гледалиште потребно изградити неколико хиљада квадрата, док би Опера користила технички блок Народног позоришта у коме су смештени кројачи, обућари, столари и читава администрација.

– Подсетићу да су људи из Музеја савремене уметности у време прошлогодишњих поплава износили слике на други спрат. Зграда Опере мора да има велико подземље, које би било изграђено на мочварном земљишту. Идеја о Опери на Ушћу је лансирана пре три године, али од тада није урађена ни провера локација ни програм. Суштинско питање је: зашто мандатна градска власт одређује локацију за градску оперу и зашто се Министарство културе не умеша у свој посао? – каже Бојовић.

Борбу уметника архитекта Михаило Митровић, као и већина учесника трибине, поистовећује са борбом становника Звездаре за очување „Петог парка”. Према његовом мишљењу, није реч о чарки, већ о озбиљној борби грађана, односно уметника за своја права и поштовање часног дијалога.

– „Пети парк” симболише покушај да зауставимо безумне људе који не размишљају о интересу својих грађана. Требало би све учинити да се на Тргу Републике не понови „Пети парк”. Озбиљни градоуправљачи би требало да уваже глас грађана и учине све, јер се власти смењују, а грађани остају –сматра Митровић.

Урбанистички планови нису свети. Они су, према речима архитекте Александра Миленковића, подложни променама. Свуда у свету, додаје он, ако нешто хоћете да градите морате прво да питате првог комшију. Уколико ваша замишљена грађевина њему смета, нећете добити грађевинску дозволу.

Изградњу Опере на Тргу Републике подржали су Радмила Бакочевић, Влада Величковић, Константин Костјуков, Стојан Максимовић, Оливер Њего, Лидија Пилипенко, Миодраг Протић, Мира Ступица, Слободан Турлаков, Марија Црнобори, Милош Шобајић и многе друге јавне личности.

Маријана Авакумовић
[објављено: 21.04.2007.]

извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26014

 

[Steva]

Kako bi bilo da se oni malo spuste na zemlju i sagledaju realne prostorne mogućnosti Trga Republike.

 

[Milance]

...
Суштинско питање је: зашто мандатна градска власт одређује локацију за градску оперу и зашто се Министарство културе не умеша у свој посао? – каже Бојовић.
...

Pa koliko je meni poznato to i jeste posao gradske vlasti i glavnog gradskog arhitekte, naravno uz saradnju sa ostalim institucijama medju kojima uostalom i Ministarstvo kulture. Sigurno ne mogu umetnici iz Ministarstva kulture da odrede gde ce se graditi opera u gradu.

 

[Влада]

Parkikig i na kolovozu

VOZAČIMA koji se Bulevarom kralja Aleksandra zapute od Pravnog fakulteta do Cvetkove pijace treba najviše sedam minuta da savladaju tu deonicu. Ali - samo vikendom. Radnim danima, zbog automobila koji se parkiraju na kolovoz i zauzmu jednu od dve kolovozne trake u oba smera, dužina putovanja se učetvorostruči! Tako se jedva četiri bulevarska kilometra, pogotovo u popodnevnim časovima, ne prelaze za manje od dvadeset minuta.
...
I Milan Popović, prvi čovek Zvezdare, gužvu u najprometnijoj ulici ove opštine objašnjava nedostatkom volje policije da problem do kraja reši. Prema njegovim rečima, Bulevar bi mogao da bude čist samo ako bi oni od kojih to zavisi želeli da se angažuju.
- Saobraćajna policija je potpuno ispolitizovana i skandalozno se ponaša. Bilo kakvi razgovori sa njima su gubljenje vremena - "kipti" Popović. - Ljudi nas pitaju da li vršimo pritisak na njih da uklanjaju nepropisno parkirana vozila. Zašto bi ih iko pritiskao kada im je to posao? Ljudi često krive "Parking servis" kako ne radi dobro, ali "pauk" može da nosi samo kad mu to naloži saobraćajna policija.
S druge strane, u beogradskoj Saobraćajnoj policiji kažu da čine sve što mogu, ali da im za to nedostaje ljudstva.

- Patrola naiđe i interveniše, ali za potpunu kontrolu nad Bulevarom trebalo bi nam po osam saobraćajaca u dve smene. Mi toliko ljudi nemamo ni za hitnije slučajeve - objašnjava kapetan Nedeljko Munjas, glavni inspektor za kontrolu i regulisanje saobraćaja. - Uz to, "pauk" mora da ispoštuje rok od 15 minuta pre nego što interveniše. Za to vreme, vozač se vrati i odveze automobil, a šteta po saobraćaj je već načinjena.
Kapetan Munjas se slaže da bi, po tehničkim karakteristikama, Bulevar mogao da bude najprotočnija beogradska ulica, ali da to nikako nije slučaj. U tome, prema njegovom mišljenju, ima ponajviše krivice drskih vozača, koji ne razmišljaju o drugim učesnicima u saobraćaju.

REKONSTRUKCIJA
NA rekonstruisanom delu Bulevara, od Takovske do Vukovog spomenika, problem parkiranja na kolovozu gotovo je nestao, iako je ovo atraktivna trgovačka zona. Isto se desilo i sa ostalim ulicama u kojima su obeležena parking mesta - smatra Nedeljko Munjas. - Nekada smo imali mnogo problema sa Nemanjinom i ulicama na Dorćolu, dok je sada situacija mnogo bolja. Ne znam kada je planirano da se radi i preostali deo Bulevara, ali je sigurno da bi to pomoglo u rešavanju ovog problema.

RAZLOZI
PA GDE drugo da se parkiram? Moram da izađem do apoteke, a mesta nisu obeležena. Na trotoaru je sve zauzeto, ako ne automobilima, a ono prodavcima koji su raširili svoje tezge duž Bulevara - ovako, najčešće, vozači koji se zaustave na ulici i u kolovoznoj traci upale sva četiri žmigavca, pokušavaju da opravdaju svoj prekršaj.

Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102860&datum=2007-04-24

 

[Milance]

Parkikig i na kolovozu

...
RAZLOZI
PA GDE drugo da se parkiram? Moram da izađem do apoteke, a mesta nisu obeležena. Na trotoaru je sve zauzeto, ako ne automobilima, a ono prodavcima koji su raširili svoje tezge duž Bulevara - ovako, najčešće, vozači koji se zaustave na ulici i u kolovoznoj traci upale sva četiri žmigavca, pokušavaju da opravdaju svoj prekršaj.

Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102860&datum=2007-04-24

Gde se parkirati? Pa u svom dvoristu, ispred svoje kuce, na parkingu ili u garazi pa peske u soping ili do apoteke!!! A ne da se blokira ceo saobracaj i da onda zbog takvih stotine i hiljade ostalih ucesnika saobracaja ispasta i ceka!!! Znaci ja bi ih tako drao za kazne da im ne bi palo na pamet da se ponovo parkiraju tamo gde ne treba. To za tezge na bulevaru je samo izgovor. Nasi ljudi su mnogo navikli da kolima idu od vrata do vrata. Spasce im izgleda kruna sa glave ako budu prepesacili 100 metara. Strasno! Policija definitivno ne radi svoj posao kako treba. To sam vec osetio na svojoj kozi i pominjao u ovom forumu. I oni i pauk lupetaju gluposti. Niko ne radi posao kako treba i zato i jeste haos u saobracaju. A o kulturi voznje i da ne govorim. Za mene je kazna voziti po Beogradu.

 

[Milance]

Уклоњено више од 100 препрека за паркирање

Протекле недеље са београдских улица уклоњено је више од 100 бесправно постављених различитих препрека за паркирање, чиме је ослобођено 80 нових паркинг места.

Према речима Угљеше Митровића, помоћника градског секретара за инспекцијске послове, акција саобраћајних инспектора у контроли ауто-такси превоза на Аеродрому „Никола Тесла” даје добре резултате.

– Градски саобраћајни инспектори, у сарадњи са припадницима полиције, свакодневно су на овом простору, а ради се у две смене. Стање је много боље него пре започињања акције, што признају све аеродромске службе, не дозвољава се чекање таксиста испред аеродрома, што је било узрок многих неспоразума и сукоба. До проналажења коначног решења, што је у надлежности Аеродрома „Никола Тесла”, саобраћајна инспекција наставиће редовне контроле – рекао је Митровић.

Izvor: Beograd.org
Link: www.beograd.co.yu

Nadam se da ce ostati nemilosrdni i dosledni uklanjanju tih monstruoznih taksista sa aerodroma kao uostalom i iz taksi sluzbe! Oni su veliko ruglo za nas grad i radi se o cistim prevarantima.

 

[Nenad]

Slazem se sa Milancetom. Ono sto je zastrasujuce je da se o ovom problemu govori vec bezmalo 15 godina! Pa ako se za to vreme nije naslo ni ideje, ni akcije, ni strategije kako bi problem mogao da se resi, onda stvarno ne znam sta da kazem o gradskoj vlasti!
Cinjenica je da su nasi ljudi totalno "nekulturni" kada dodje do voznje - ali, prevaspitavanje nikako da stigne od onih od kojih treba da stigne! Sa druge strane, u Bulevaru postoji par kriticnih tacaka - tipa, pekara (kod Depo-a), pa pijaca, pa par apoteka... Pa mogao bi grad da napravi nekoliko garaza, u isto vreme uvede policiju, pa bi eto od samih garaza (koje bi naravno uz policiju uvek bile pune, jer ne bi moglo da se parkira na ulici) mogli i da isplacuju investiciju, a i placaju dodatnu policiju (tj. komunalnu policiju ili sta li vec, ako je ikada uvedu)!

Drugo, ne moze bas svaka zgrada na Bulevaru (ili bilo kojoj drugoj ulici) da ima i poslovni prostor u prizemlju. Kada bi se komerzijale zone malo vise grupisale, tacno bi se znalo gde bi potencijalne garaze bile potrebne. Na pr. na delu Bulevara pored studentskog doma ili stambenih zgrada nikada nema problema sa ostavljenim automobilima na ulici.

Garaze cak i ne bi morale da budu podzemne! U paralelnim ulicicama sa Bulevarom ima i previse stracara na mestu kojih bi mogle da se grade garaze. To bi u mnogome doprinelo i sredjivanju parkig prostora na celokupnoj povrsini Vracara i Zvezdare uz Bulevar jer se sve te ulice prezakrcene automobilima, a ulice su uske, pa se vrlo cesto desava da ni kroz njih ne moze da se prodje. U tom delu grada ima i dosta "bogatih" sa boljim automobilima (koji se kradu) tako da verujem da u potencijalnim garazama ne bi bilo problema iznajmiti jedan broj parking mesta i stanarima okolnih ulica!

Eto, razvi' ja citavu filozofiju

 

[Siniša]

Meni su najodvratniji oni likovi koji označavaju kao "svoj" parking prostor tako što postave stolicu, gajbu ili nešto slično Takve bih posebno kaznio.

 

[Milance]

^^E pa Sinisa nemoj jos i time da me nerviras!
JAKO bih voleo da znam sta se desava u glavi takvih likova. Koji je to nagon sto ih tera da stavljaju te stubice.

 

[Siniša]

JAKO bih voleo da znam sta se desava u glavi takvih likova. Koji je to nagon sto ih tera da stavljaju te stubice.

Mislim da odgovor leži ovde. Pročitaj poglavlje "Otimanje parking prostora". Surovo, ali istinito.

 

[Nenad]

Da Sinisa! To je upravo problem naseg drustva! Kod nas svako sve moze i svako ima vezu! Ne znam kada ce se taj "neko" pojaviti ko ce ljudima objasniti da ne mogu sve i ako to ne postuju ih propisno kazniti!

 

[Milance]

Uvek kada vidim nekog zdravog da parkira svoj auto na parking mestu rezervisanom za hendikepirana lica ja pridjem i kazem da je to namenjeno za fizicki hendikepirane!

 

[Steva]

Uvek kada vidim nekog zdravog da parkira svoj auto na parking mestu rezervisanom za hendikepirana lica ja pridjem i kazem da je to namenjeno za fizicki hendikepirane!

a reakcija? Eh te divne scene u BG.u kada vidim nabudjene bmw.e parkiranim na mestima za invalide, a gosn. Invalid je neki nabildani vrat sa debelom kajlom i naočarima za sunce

 

[Nenad]

Evo par slika Belgrade Office Park-a! Zgrada je skoro pa zavrsena, fino izgleda, a ulica Omladinskih brigada postaje ozbiljan business centar! Jedva cekam da se zaokruzi taj ceo potes i naravno, da se malo ozivi taj deo grada (par kafica, posta - iako je DHL preko puta - poneka prodavnica kao i restorani!). Ipak ti ljudi koji rade tamo moraju da stignu i nesto u vreme pauze za rucak da obave! A naravno i da pojedu nesto)

 

[Milance]

Pa ne shvate oni jadnici sta im govorim. Kad bi shvatili ti vratolomci bio bih ja u nevolji.

 

[jlaki]

Ove poslovne objekte su sagradili već na dva skloništa - jedno je odmah pored immocentra, a druga u bloku 62 (valjda je 62)... Mislim da je Nehruova ulica.



I ovo je sagrađeno na skloništu kod pretposlednje stanice 95, takođe Nehruova ulica. Beogrid je ovde otvorio Data Center, kao i AbsoultOk (CaTV operater). Kockasto je i dosadno.



Ove stambene zgrade sa lokalima u prizemlju grade se u Vojvođanskoj ulici preko puta osnovnih škole ''Jovan Sterija Popović'' i ''Milan Rakić''.

 

[dragan]

Za obnovu Narodnog muzeja 25 miliona evra

Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine
Potpunom obnovom Narodnog muzeja, koja počinje sredinom avgusta, najstarija ustanova za zaštitu kulturnih dobara u zemlji dobiće moderne sisteme zaštite, savremenu klimatizaciju izložbenih prostora i depoa, ali i dva i po puta više prostora za izlaganje umetnina, kao i višenamenski atrijum.

Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine, a najstariji srpski muzej će od 15. avgusta biti zatvoren. Tada počinje rad na ambicioznom četvorogodišnjem projektu rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje, čiji će troškovi biti pokriveni Nacionalnim investicionim planom. Rekonstrukcijom po projektu prof. dr Milana Rakočevića biće očuvan dosadašnji izgled muzeja, ali biće tehnolški unapređen u moderan muzej 21. veka.

- Građevinski program obuhvata kompletnu rekonstrukciju fasade, kojom će biti zadržan dosadašnji neoklasicistički izgled. Biće instaliran vrhunski sistem zaštite, ali i proširena i dograđena dva poslednja sprata. Time će prostor biti povećan za 30 odsto, dok će prostor za izlaganje umetničkih radova biće veći za čak 250 odsto – kaže Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja.
Za obnovu atrijuma muzeja, 600.000 evra je obezbedila kiparska fondacija „A. G. Leventis".

- Atrijum će postati višenamenski hol, mesto za okupljanje i susrete, novo srce muzeja. Renoviranje uključuje potpuno opremanje slušaonice, prostora za specijalne izložbe, kao i malog prostora za promociju kulture antičkog Kipra – kaže Vasos Karajorgis, direktor Fondacije „Leventis".
Tokom radova, umetnička kolekcija biće čuvana u trezorima državnih institucija.

24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9650

 

[Siniša]

Novih 400 mesta za parkiranje

U zoni omeđenoj ulicama Ruzveltovom, Dimitrija Tucovića, Batutovom i Bulevarom kralja Aleksandra u sledećih 30 dana promeniće se režim saobraćaja u pojedinim ulicama iz dvosmernog u jednosmerni i obratno.

Razlog ove izmene, koja će biti urađena na osnovu projekta preduzeća „CEP“ iz Beograda, jeste povećanje parking prostora.
– Prema projektovanom režimu jednosmernih saobraćajnica, na uličnim frontovima obeležiće se više od 1.600 parking mesta. U odnosu na sadašnje mogućnosti, obezbediće se regularno parkiranje za oko 400 vozila više. Povod za izradu projekta izmene režima saobraćaja i parkiranja u okviru ove zone bili su učestali dopisi, koje su na adresu Sekretarijata za saobraćaj upućivali stanari, mesne zajednice i zaposleni u m,nogobrojnim firmama.
Ulice koje menjaju režim iz dvosmernog u jednosmerni: Ćirila i Metodija (od Zahumske ka Vojvode Brane), Milorada Šapčanina (od Zahumske ka Vojvode Brane), Banijska (od Đuke Dinić ka Igmanskoj), Zahumska (od Luke Vukalovića ka Đuke Dinić), Đuke Dinić (od Vojvode Brane ka Dimitrija Tucovića), Marka Oreškovića (od Vojvode Brane ka Bulevaru kralja Aleksandra), Đakovačka (od Živka Karabiberovića ka Tršćanskoj), Vojvode Savatija (od Tršćanske ka Čiča Ilijinoj), Peristerska (od Vojvode Savatija ka Dimitrija Tucovića), Hadži Mustafina (od Tršćanske ka Varovničkoj), Varovnička (od Hadži Mustafine ka Dimitrija Tucovića), Đevđelijska (od Tršćanske ka Živka Karabiberovića), Đevđelijska (od Tršćanske ka Šestoj beogradskoj gimnaziji) i Rifata Burdževića (od V. Rojića ka Tršćanskoj).
Ulice koje menjaju režim iz jednosmernog u dvosmerni: Mitropolita Mraovića (između Vojvode Brane i Zahumske) i Vojvode Savatija (od Marka Oreškovića do Đuke Dinića).

Izvor:Blic
Link:http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2422

 

[vrachar]

Problem parkiranja nece resiti nova parking mesta na trotoarima, nego blokovske garaze. Time sto ce neke dvosmerne ulice postati jednosmerne, jos vise ce zaglusiti vec tesan i usporen saobracaj...

 

[Влада]

Gradska uprava odbacila oba prvoplasirana rada na konkursu za Terazije
Terazijska terasa ostaje park
Autor: Svetlana Palić | 27.04.2007 - 13:19

Nijedan od dva prvoplasirana pobednička rada za budući izgled Terazijske terase, koji predviđaju hiljade kvadrata pod zemljom, neće biti realizovan. Gradski arhitekta Đorđe Bobić protivi se bilo kakvom kopanju ispod Terazijske terase i zalaže se za to da se ona uredi kao reprezentativna zelena površina u centru grada.
- Uz svo uvažavanje konkursnih rešenja za koja mislim da su sjajna i na evropskom nivou, ipak mislim da bi kopanjem Terazijska terasa izgubila identitet i vizuru ka Savi i postala samo još jedan market u centru grada - kaže Đorđe Bobić za „Blic“.

Na njegovu inicijativu, Društvo arhitekata Beograda, Društvo urbanista Beograda, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i firma „Mali kolektiv“, koja na Terazijskoj terasi završava izgradnju „pametne zgrade“, raspisali su prošlog oktobra konkurs sa idejom da se dođe do arhitektonskog rešenja koje će oživeti jednu od centralnih lokacija u gradu. Krajem marta, iz drugog pokušaja, žiri kojim je predsedavao direktor Muzeja grada Beograda Dejan Kovačević, odabra o je dva rešenja, ravnopravno im podelivši nagradu od 500.000 dinara. Pobedici su arhitektonski biro „ARCVS“ i biro „Re:act“.

Arhitekte biroa „ARCVS“ predvidele su kopanje pešačke ulice široke 12,5 metara, najveće dubine sedam metara, buduće trgovačke žile kucavice sa mnogobrojnim radnjama. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. Ulica bi se u tri dela spuštala od hotela „Moskva“ i „Balkan“ do Ulice Gavrila Principa. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu napravile bi se saobraćajne pasarele.

Drugi pobednički rad biroa „Re:act“ predvideo je park na površini a bioskope, garaže i neke druge komercijalne sadržaje ispod zemlje. Stepenište preko cele terase spuštalo bi se pravolinijski ka ulazima dva atrijuma, gde bi se nalazili kafići, galerije, saloni...
- Nije neuobičajeno da se pobednička rešenja sa konkursa ne realizuju. Zapravo, veoma je retko da se rešenja zaista izgrade - kaže za „Blic“ Dejan Milanović, jedan od autora pobedničkog rešenja za Terazijsku terasu biroa „Re:act“.
Milanović ističe da su konkursi u većini slučajeva samo formalna stvar i služe da obezbede opravdanje za gradnju.
- Smisla ipak ima, naročito za mlade arhitekte koji na taj način stiču afirmaciju u svom poslu - kaže Milanović.

Na kraju, investitori su ti koji odlučuju šta će i kako da se gradi, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. U slučaju Terazijske terase, investitor je Grad Beograd.
- Jedan od dva pobednička rada pametno je napravio tri scenarija uređenja Terazijske terase. U prvom scenariju radi se samo o rekonstrukciji parka. Mislim da taj scenario vredi ozbiljno razmotriti - kaže Đorđe Bobić.

JDP kao izuzetak
Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta redak je primer u gradu gde su radovi obavljeni potpuno u skladu sa arhitektonskom zamisli arhitekte Dejana Miljkovića. To je, po mišljenju mnogih, jedna od najlepših građevina u gradu.

Terazije i Slavija večiti ponavljači
Dva centralna mesta u gradu godinama čekaju na svoje uređenje. U poslednjih 16 godina za uređenje Terazijske terase raspisivana su tri arhitektonska konkursa,( 1991, 1998. i 2006.) i nijedan nije realizovan. Jedini pojedinačni objekat koji se realizuje je „pametna zgrada“ na obodu Terazijske terase u Balkanskoj 2.

Za Slaviju su u poslednjih deset godina raspisana dva konkursa: 2004. godine za spomenik na Trgu umesto spomenika Dimitriju Tucoviću, koji verovatno nikad neće biti postavljen. Za kompletno uređenje Trga konkurs je raspisan 2005. godine. On za sada suži, kao podloga za izradu detaljnog regulacionog plana ali mnoge predviđene zgrade, naročito u Mitićevoj rupi, neće se skoro graditi.

izvor Blic
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2517

 

[Siniša]

Последњи дан „Метропола”

Легендарни београдски хотел „Метропол” испратиће сутра тачно у подне и последњег госта.Као што је најављивано од 1. маја почиње комплетна реконструкција овог хотела после које треба да добије највишу категорију од пет звездица, уместо досадшње три.

Хотел „Метропол” прошле године купио је грчки хотелијер Јоанис Николаус Даскалонтанакис, власник ланца „Грик хотели” по цени од 27,4 милиона евра. Приликом преузимања „Метропола” најавио је да ће још уложити око 20 милиона евра. Хотел је продат на аукцији из другог покушаја, а са постигнутом ценом сви су били задовољни. Хотел је обележио живот Београда седамдесетих и осамдесетих година прошлог века, а у њему су одседале најзначајније светске личности попут Кирка Дагласа, Нехруа, Луја Армстронга, Виториа де Сике, Игора Стравинског, Софије Лорен ,Ђине Лолобриђиде, Џека Николсона, Елизабет Тејлор, Ференца Пушкаша до шаховских краљева– Фишера, Таља, Спаског, Петросјана. Нису изостали ни прави краљеви и цареви попут Хаила Саласије и владари као што су били Нехру и Насер. Хотел „Метропол” био је годинама и омиљено место окупљања Београђана, а до градње два хотела на Новом Београду– „Интерконтинентала” и „Хајата” био је и најлуксузнији хотел у главном граду.

Како је недавно у разговору за наш лист изјавио садашњи директор Христос Цемберас хотел не може да одговори својој намени, тако да ће бити изведена комплетна обнова здања које ове године обележава пола века постојања. За првих месец дана обнове предвиђено је да се из хотела избаци сав досадашњи инвентар, да би потом од јуна почели и прави грађевински радови.

Поред детаљног уређења соба и нових садржаја у њима, предвиђено је да се у хотелу налазе две конгресне сале укупног капацитета 1.500 места и врхунски велнес центар.
Према неким најавама из управе овог хотелског ланца копмплетна обнова ће трајати минимум годину дана. Предвиђено је да се у будућем „Метропол Паласу” налази 195 соба, али и луксузни председнички апратман. Цена боравка у хотелу са пет звездица износиће од 180 до 250 евра, уместо досадашњих четрдестак евра. Инвеститори очекују да ће им за повраћај уложеног новца у обнову хотела бити потребно најмање 12 година. Хотел „Метропол Палас” пословаће у оквиру „класикал хотела” овог грчког ланца, који се налазе у великим градовима и сви имају категорију од пет зведица.

Izvor: Politika
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26789

 

[Влада]

Evo na sta sam naisao na sajtu RTS u delu "Ptitajte generalnog direktota"

Šta će biti sa ostacima zgrade u Abardarevoj, koja je srušena za vreme bombardovanja 1999. godine?

-Raspisaćemo konkurs za izgradnju poslovnog objekta od 5,000 kvadrata sa obeležjem koje će čuvati uspomenu na naših 16 drugova ubijenih u toj zgradi za vreme bombardovanja.

 

[Siniša]

Koliko će se i kako Beograd promeniti u narednih pet godina
Stari ram za nove razglednice

Ako se ostvari bar deo planova gradske uprave, domaćih i stranih investitora, Beograd za pet godina neće moći sam sebe da prepozna. Uz sve graditeljske poduhvate, posla će u njemu biti, kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić, za novih sto hiljada ljudi.
Centru Beograda predstoji značajna transformacija. Na Trgu će se graditi Gradska galerija. Impozantna građevina visine sadašnjeg Narodnog pozorišta zaokružiće, prema zamisli gradskih urbanista, centralni gradski trg. Tačno preko puta, novcem iz Nacionalnog investicionog fonda treba ovog avgusta da počne rekonstrukcija Narodnog muzeja. Obe građevine imaće restorane vidikovce na korvu.
„Mitićeva rupa“ na Slaviji ostaće park bar još neko vreme dok se ne reši problem sa vlasništvom nad zemljištem. Ali, u narednih pet godina dve poslovne zgrade treba da budu sazidane, na mestu sadašnjeg parkinga i uz novu zgradu Narodne banke Srbije.
Na Vračaru, umesto „Gradića Pejton“, zidaće se nova zgrada Filharmonije sa muzičkim zabavištem na krovu. Potpuno nov izgled dobiće i jedna od najstarijih pijaca u gradu, Kalenić.

Privatni investitori
Privatni strani i domaći investitori zidaju mnogo u starom delu Beograda, mada, opterećeni najčešće nerešenim imovinsko-pravnim odnosima nad zemljištem, ne grade tako brzo i intenzivno kao preko Save, u Novom Beogradu. U starom delu Beograda izvesno je da će uskoro biti završena „pametna zgrada“ na Terazijama, u Balkanskoj ulici broj 2 i Verano - Vero tržni centar sa hotelom na uglu Ruzveltove i Cvijićeve. Završava se i Intereks poslovni centar na Konjarniku, na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića. Skele su postavljene na zgradi „Centrotekstila“ na početku Knez Mihailove i na vladinoj zgradi u Nemanjinoj 9. „Delta M“ zauzela je lokacije za svoje impozantne poslovno-stambene kule na Autokomandi i kod Zvezdinog stadiona. Još se čeka da „Hipo-Alpe-Adrija“ počne hotel na mestu kafane „Tri lista duvana“ u Kneza Miloša i luksuzne apartmane na Kalemegdanu. Stranci bi trebalo da grade luksuzan hotel sa pet zvezdica na dnu Ulice Kneza Miloša, na mestu bombardovane zgrade MUP-a.

Tri mosta
Od značajnih infrastrukturnih gradnji, gradska uprava planira da se izgrade tri mosta i unutrašnji magistralni poluprsten čiji su mostovi sastavni deo. Prvi će se graditi most preko Ade Ciganlije, koji će povezati Novi Beograd sa Čukaricom i naseljima uz Ibarsku magistralu. Taj most treba da rastereti „Gazelu“ i skratiti put onima koji sa Čukarice idu u Novi Beograd na posao.
Druga dva mosta su na Dunavu: jedan kod Ade Huje a drugi između Zemuna i Borče.
- Most preko Ade Huje, za koji su Japanci veoma zainteresovani da ga izgrade, rasteretiće Pančevački most i privući investitore da na potezu sada zapuštenog Dunavskog amfiteatra počnu sa gradnjom - kaže Bobić dodajući da je siguran da će bar polovina od skoro 500 hektara Dunavskog amfiteatra do 2012. godine biti urbanizovana.
Most između Zemuna i Borče, takozvani Dunavski most, otvoriće vrata za izgradnju „trećeg Beograda“. „Treći Beograd“ je ideja studenata arhitekture, koji u sada više ruralnom nego urbanom delu Beograda preko Dunava vide šansu za izgradnju i uređenje kakvu je imao Novi Beograd posle Drugog svetskog rata.

Tri marine
U narednih pet godina, Beograd treba da dobije i tri uređene rečne marine. Najpoznatija je „Marina Dorćol“, koja iz projektantskih razloga kasni sa početkom izgradnje. Veoma blizu nje, „Delta M“ je kupila Luku Beograd od koje planira da napravi moderno turističko brodsko pristanište. Gradska vlast uskoro kreće sa uređenjem Čukaričke marine, od ulaza na šetalište Ade Ciganlije do Sajma.

Novi Beograd
Bum izgradnje u Novom Beogradu doseći će svoj vrhunac u narednih pet godina. Do tada, većina započetih poslovno - stambenih zgrada, kompleksa i sitija treba da bude završena. Univerzitetsko selo i Delta siti u Bloku 67, Sava siti, Avenija 19 i Park apartmani kod „Hajata“. MPC treba da završi drugu kulu Ušća, uz nju multifunkcionalni centar, a u blizini stanove u Bloku 11. Treba da bude gotov i dobar deo Erport sitija, Biznis park u Ulici omladinskih brigada, poslovni centar „Meteor“ u Trećem bulevaru, „Delta kule“ u Bloku 20, „Holidej in“ hotel...

Prva linija metroa do kraja 2012.
Do kraja 2012. godine treba da bude puštena u saobraćaj prva linija lakog metroa, od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu.
- Krajem sledeće godine paralelno će početi radovi na izgradnji nadzemne trase i kopanje rupa za šest stanica podzemne trase ispod centra grada - kod Vuka, Pravnog fakulteta, Glavne pošte, na Trgu Republike, kod Akademije i Brankovog mosta. Kad rupe za stanice budu završene kopaće se četiri i po kilometra duga trasa metroa ispod zemlje. Metro neće rešiti saobraćajne gužve u gradu, ali uz izgradnju tri mosta, unutrašnjeg magistralnog poluprstena i desetak novih javnih garaža u centru grada, što je sve u planu u narednih pet godina, saobraćaj će biti znatno relaksiran - kaže Bobić za „Blic“.

Izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2653