Šta je novo?

Razne gradske vesti

Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Prodata zgrada SMUP za 34,5 mil. €
28. mart 2007. | 08:21 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Zdanje bivše federalne policije će biti renovirano u poslovni centar, vrednost cele investicije između 100 i 150 miliona evra.

Švajcarska kompanija "Prajvet prodžekt menadžment" je juče potpisala sa Direkcijom za imovinu ugovor o kupovini zgrade bivšeg saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša 92 u Beogradu za 34,5 miliona evra. Direktor te kompanije za Srbiju i Balkan Žarko Pavlović izjavio je da će cela kupoprodajna cena biti isplaćena u roku od 30 dana.

On kaže da će odmah nakon uplate Skupštini grada Beograda podneti zahtev za izdavanje dozvole za gradnju. "Zgrada će biti renovirana i biće nadgrađen još jedan sprat, a na mestu gde su bile laboratorija i garaža, izgradićemo hotel sa 300 do 400 soba", kazao je Pavlović.

On je rekao i da će, ako se "Prajvat prodžekt menadžment" dogovori o otkupu oronulog objekta u Sarajevskoj ulici u blizini zgrade SMUP-a, biti sagrađen i "šoping-mol", pa će tako ukupna površina objekta čija se gradnja planira biti više od 160.000 kvadratnih metara.

Pavlović je rekao da će biti napravljene i podzemne garaže za 1.000 vozila koje će koristiti zakupci poslovnog prostora i gosti hotela.
 
andrejp":32snamwa je napisao(la):
Prodata zgrada SMUP za 34,5 mil. €
28. mart 2007. | 08:21 | Izvor: B92, Beta

Beograd -- Zdanje bivše federalne policije će biti renovirano u poslovni centar, vrednost cele investicije između 100 i 150 miliona evra.

Švajcarska kompanija "Prajvet prodžekt menadžment" je juče potpisala sa Direkcijom za imovinu ugovor o kupovini zgrade bivšeg saveznog MUP-a u Ulici kneza Miloša 92 u Beogradu za 34,5 miliona evra. Direktor te kompanije za Srbiju i Balkan Žarko Pavlović izjavio je da će cela kupoprodajna cena biti isplaćena u roku od 30 dana.

On kaže da će odmah nakon uplate Skupštini grada Beograda podneti zahtev za izdavanje dozvole za gradnju. "Zgrada će biti renovirana i biće nadgrađen još jedan sprat, a na mestu gde su bile laboratorija i garaža, izgradićemo hotel sa 300 do 400 soba", kazao je Pavlović.

On je rekao i da će, ako se "Prajvat prodžekt menadžment" dogovori o otkupu oronulog objekta u Sarajevskoj ulici u blizini zgrade SMUP-a, biti sagrađen i "šoping-mol", pa će tako ukupna površina objekta čija se gradnja planira biti više od 160.000 kvadratnih metara.

Pavlović je rekao da će biti napravljene i podzemne garaže za 1.000 vozila koje će koristiti zakupci poslovnog prostora i gosti hotela.
Obnoviti :/ Tjah... Nisam siguran koliko bi socrealistic zgrada mogla da se privede nameni modernog hotelsko-poslovnog kompleksa. Pretpostavljam da im je rekonstrukcija jeftinija nego rusenje.

A sta se desava sa razrusenim republickim MUPom, tj. sa zgradom preko puta?
 
Republički MUP nije na prodaju. Izgleda da će MUP tu ostati, ali pitanje je kada će se zgrada obnavljati. To pročitah u nekim novinama (mislim da je tekst baš bio o prodaji saveznog MUP-a, pa se usput postavilo pitanje i o republičkom).
 
@ vracar

Продата зграда савезног МУП-а
Дирекција за имовину не планира ускоро да расписује тендерe за продају других зграда у Кнеза Милоша које су порушене у бомбардовању

Зграда савезног МУП-а у Улици кнеза Милоша јуче је коначно добила новог власника. Представници компаније „Прајват проџект менаџмент” потписали су уговор о куповини у Републичкој дирекцији за имовину, обавезавши се да ће пун износ од 34,5 милиона евра исплатити у року од 30 дана.

Србољуб Панић, заменик директора Републичке дирекције за имовину, рекао је да степен заштите овог комплекса није тако висок да би рушење било забрањено, због чега надлежни верују да неће бити проблема да инвеститор добије дозволу за рушење или градњу, под условом да пројекат буде урбанистички прихватљив.

Жарко Павловић, заступник „Прајват проџект менаџмента”, најавио је да ова компанија планира изградњу пословне зграде, шопинг центра и хотела високе категорије. Први корак је рашчишћавање терена, а потом и прибављање потребних сагласности.

– Циљ је да што мање рушимо од постојећих објеката. Охрабрени смо изјавом Ђорђа Бобића, главног градског архитекте, који је потврдио да је на овој локациjи могуће изградити и до 100 хиљада квадрата простора – рекао је Павловић. Он је истакао да ППМ такође планира да са оближњег терена у Сарајевској улици расели десетак породица из старих зграда које су практично у фази рушења и понуди им комфорнији смештај на другим локацијама.

Продаја других разрушених објеката у Улици кнеза Милоша, међутим, неће бити настављена у скоријој будућности. Ружне последице бомбардовања остаће и даље атракција, али само за туристе који први пут бораве у Београду. У Републичкој дирекцији за имовину сазнајемо да расписивање јавног конкурса за продају зграде Генералштаба није у плану, као ни годинама опасане оградом разрушене зграде Републичког МУП-а.

– Код Генералштаба имамо један озбиљнији проблем. Та зграда у стању у каквом тренутно јесте проглашена је спомеником културе. С обзиром на степен заштите њу је немогуће срушити, а онда се поставља питање исплативости било којем инвеститору да уђе у тај посао, купи зграду и доведе је у првобитно стање. Бојим се да нико неће бити заинтересован да инвестира у тај комплекс по цени која би била реална, јер не би могао да има профит – сматра Панић.

Од бомбардовања НАТО прошло је осам година, да ли је било иницијатива да се дође до неког компромисног решења које би подједнако задовољило интерес инвеститора и државе?

– Овај објекат после бомбардовања стављен је под заштиту. Упутили смо иницијативу Министарству културе, али још нема дефинисаног става. У међувремену, многи потенцијални купци су се распитивали, али док постоји овакав степен заштите, нисмо могли да покренемо озбиљније разговоре – објаснио је Панић.

Оштећена зграда републичког МУП-а, која се налази преко пута продатог комплекса бившег савезног министарства унутрашњих послова, није предвиђена за продају, каже наш саговорник.
– Постоји предлог да се на тој локацији поново направи зграда републичког МУП-а. Вероватно би један део новца од продаје савезног МУП-а био утрошен на изградњу. Објективно, Министарство унутрашњих послова од бомбардовања нема адекватан смештај – рекао је Србољуб Панић.
Politika
 
Ispod Terazija bi mogla da „nikne” pešačka ulica

Na mestu današnje Terazijske terase trbalo bi da se iskopa pešačka ulica široka 12,5 metara u koju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje
Kroz kapiju koju bi činili hoteli „Moskva” i „Balkan”, preko Terazijske terase, sve do ulice Gavrila Principa, odakle se otvara prostor za silazak na Savu, mogla bi da se prostire pešačka ulica ukopana u zemlju, nova trgovačka „žila kucavica”.
To je osnovna ideja arhitekte Branislava Redžića i njegovog tima biroa ARCVS....itd
"24 sata" ceo text : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=8608
 
Још о Савезном МУП-у
Kamena fasada u novom sjaju
...

Glavna zgrada neće biti rušena, već renovirana i pretvorena u poslovni centar, u koji bi se uselile velike inostrane kompanije. Reč je o monumentalnom zdanju rađenom od ostrobračkog kamena, koji će svetleti kao ulična rasveta čim se sredi, tako da ćemo staru kamenu fasadu sačuvati - kaže Žarko Pavlović, direktor kompanije PPM za Istočnu Evropu i Srbiju.

Kako propisi dozvoljavaju, PPM planira da nadogradi još pet spratova, na kojima bi se radila staklena fasada, dok će na mestu gde su bile laboratorija i garaža nići hotel sa 300 do 400 soba na 30.000 kvadrata.

Ova kompanija će pokušati da otkupi i oronuli objekat u Sarajevskoj ulici, ispod zgrade MUP-a, kako bi napravila „šoping-mol“. U tom slučaju ukupna površina planiranih objekta premašila bi 160.000 kvadratnih metara.

Ceo kompleks će se raditi u futurističkom stilu, a kako je reč o najatraktivnijoj lokaciji u Beogradu, potrudićemo da zaista izgradimo lep objekat. Vrednost investicije biće između 100 i 150 miliona evra. Kada sve završimo, očekujem da će Beograd dobiti najlepšu kapiju za centar grada - kaže Hajns Veber, predsednik kompanije „PPM“.
Извор: Блиц
цео текст http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=654
 
Новости општине Стари град

ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДОРЋОЛА ( Презентација концепта плана детаљне регулације за подручје између улица: Франуске, Цара Душана, Тадеуша Кошћушка и постојеће пруге на Дорћолу, биће одржанa у петак 30. априла 2007. године. у 18, 00 сати у великој сали општине Стари град ул. Македонска 42 ( у приземљу). )
линк http://www.starigrad.org.yu/articles/details.aspx?id=1175
 
Завршен пројекат поправке Панчевачког моста

[quotе]Пројекат поправке Панчевачког моста предат је јуче у надлежно Министарство за капиталне инвестиције, сазнајемо у Саобраћајном институту ЦИП. Стручњаци из ЦИП-а су у протеклих шест месеци утврђивали степен оштећења најзапуштенијег моста у граду, а сада предстоји израда тендерске документације за обнову зарђалог „Панчевца”.

– На основу 3.000 узорака узетих са моста направили смо детаљан пројекат поправке, у целој његовој дужини од 2,1 километар. У држави све иде прилично споро, али искрено се надамо да ће поправка почети у јуну или јулу – каже Милутин Игњатовић, генерални директор Саобраћајног института ЦИП.

Тендерска процедура, у случају да се на конкурс јаве домаћи извођачи, траје око месец дана, објашњава наш саговорник, а међународни тендер од три до шест месеци. Комплетна поправка „Панчевца” трајала би најмање око годину дана. По шест месеци биће затворен један коловозни правац, што ће свакако изазвати велике застоје у саобраћају. Да саобраћајна невоља буде за нијансу већа, за ово лето најављена је и поправка Газеле.

– Да, биће страшно. Међутим, Панчевачки мост не може више да чека, јер сваким даном пропадање је веће због рђе. Свака година запуштености сада се рачуна као да је прошло десет година, том брзином се мост оштећује. Није само проблем у делу његове челичне конструкције, која највећим делом прелази преко воде, и бетонски делови моста су веома оштећени. Ми смо спремили и пројекат регулације саобраћаја. Постоји и идеја да се набаве две-три гарнитуре возова, које би превозиле путнике на релацији Панчево–Вуков споменик, што би помогло да се умањи гужва – објашњава Игњатовић.

Поправка би требало да кошта око 20 милиона евра, што је цена предвиђена пројектом. Сам пројекат је коштао 600.000 евра и новац за то издвојен је из буџета града.

Пројектанти ЦИП-а планирају да ураде и документацију за изградњу још једног железничког колосека.

– Стари колосек ће бити поправљен. Други до сада никада није био изграђен, тако да би после поправке први пут мост имао двоколосечну пругу. Разговараћемо са представницима града како бисмо, када поправка једном буде завршена, изградили и железничку станицу у Крњачи и оспособили стајалиште код Панчевачког моста – најављује Игњатовић.

Наш саговорник је крајем прошле године са страница „Политике” упозоравао да су „Панчевцу” потребне хитне интервенције на конструкцији моста. То је требало да буде урађено почетком ове године, али нико се тим није позабавио и комплетан посао поправке остављен је за почетак генералног сређивања.[/quotе]

Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24033
 
Влада":klp3zhtb je napisao(la):
ПРЕЗЕНТАЦИЈА ПЛАНА ДЕТАЉНЕ РЕГУЛАЦИЈЕ ДОРЋОЛА ( Презентација концепта плана детаљне регулације за подручје између улица: Франуске, Цара Душана, Тадеуша Кошћушка и постојеће пруге на Дорћолу, биће одржанa у петак 30. априла 2007. године. у 18, 00 сати у великој сали општине Стари град ул. Македонска 42 ( у приземљу). )
Бејах синоћ на овој презентацији па рекох да обавестим заинтересоване о њеном току.

Како је углавном било речи о микро проблемима покушаћу да издвојим делове који би били занимљиви за "ширу публику":
- пошто је синоћ представљен само концепт плана, сам план би требао да буде готов и да уђе у скупштинску процедуру до краја ове или почетком следеће године (помињан је децембар)

- шириће се Дунавска ка прузи, и Дубровачка улица (не знам како мисле то да изведу), као и део на ком се спајају Т. Кошћушка и Дунавска како би се олакшао пролаз возилима ГСБ

- складишта у Дунавској ће се уклонити и ту је предвиђена градња пословног простора.

- Јеврејска и Доситејева су замишљене као амбијенталне целине са скверовима (обећава се и дрворед у Дубровачкој)

- део ГСП који је Синиша помињао на теми Музеји (ако мислимо на исту локацију у Скендербеговој) ће постати Музеј науке и технике, речено је да је новац за то већ обезбеђен у НИП-у. Планира се да се цео простор уреди са галаеријама, зеленилом..

- нова окретница аутобуса и трола ће се наслањати на депо ГСП у Дунавској а ако буде потребно прошириће се и на простор прекопута депоа (искористићу ову Драганову мапу ради лакше оријентације). Ту ће се спустити сав саобраћај са Студентског трга и аутобуси који окрећу на Тргу (ужас)
trolw8.png


- постављено је наравно и питање у вези са уклањањем пруге и речено је да се то планира након изградње зобилазнице 2011, наводно се и Железница одрекла некаквих 26 колосека на Ади Хуји тако да сада, у односу на раније, постоји општа сагласност да се пруга уклони па се надају да ће тако и бити.

- занимљив је био и захтев човека из Бициклистичког савеза који је захтевао да се сачува и реконструише бициклистичка писта дужине 400м која се налази међу складиштима а изграђена је у време када се БГ кандидовао за Олимпијске игре 1992.
Тим поводом је речено да предузеће ЦЕП већ ради генерални пројекат свих бициклистичких стаза у БГ, и да је планирана стаза која ће ићи од Миријева преко Палилуле и настављати се на постојећу ка Ади.
 
„Метропол” са пет звездица
Нови власник од маја планира улагање од 16 милиона евра и садржаје врхунског хотела

Један од симбола туризма Београда хотел „Метропол” за нешто више од годину дана добиће категорију пет звездица, уместо досадашње три, чиме ће се уврстити у сам врх понуде главног града. Радови на преуређењу хотела који сада носи назив „Метропол палас” почеће првих мајских дана.
Хотел је 20. априла прошле године купио Јоанис Николаус Даскалонтанакис, власник ланца хотела са пет звездица „Грик хотел”. Јавност је тада обавештена да је цео посао обављен посредством њиховог хотела „Софија Балкан” из Бугарске. „Метропол” је продат из другог покушаја, а излицитирана сума достигла је 27,4 милиона евра. Приликом потписивања уговора грчки партнер најављивао је да ће у хотел уложити додатних 20 милиона евра. Даскалонтанакис у свом власништву има „Грик хотеле” који су на грчким острвима, као и ланац „Класикал хотела” у градским центрима и којима сада припада и „Метропол палас”.

За ових годину дана на хотелу се није много тога променило, изузев терасе изнад улаза на којој сада стоје заставе Београда и Србије, али и земље новог власника – Грчке, као и застава ЕУ. Први репрезентативни хотел у Београду ове године обележава пола века постојања и спреман је комплетан грађевински „фејс лифтинг”.

– Хотел је врхунски изграђен за то време и види се да је грађевина доста стара, као и да није много улагано. Нажалост хотел у садашњем стању не може да одговори данашњим захтевима гостију. Циљ наше компаније је комплетна реконструкција хотела – каже у разговору за наш лист Христос Цемберас, директор „Метропол паласа”.

Објашњавајући шта све треба да се уради на обнови једног од најлепших београдских хотела, Цемберас истиче да ће скоро све бити замењено укључујући и комплетне инсталације, лифтове, биће померани многи зидови, а све у складу са законом, јер хотел је заштићен као споменик културе. Предвиђено је да се направи конгресни центар са две мобилне сале капацитета хиљаду места, велнес центар, а некадашњи вешерај који, према мишљењу нових власника, заузима непотребно велики простор биће замењен примеренијим садржајима.

Када је хотел био на лицитацији, помињано је да има 218 соба и шест апартмана, док према речима садашњег директора „нови Метропол” имаће највише 195 соба, али и председнички апартман и друге садржаје. Познате су већ и цене боравка, тако уместо садашњих четрдесетак евра, будући гости плаћаће ноћење са доручком између 180 и 250 евра, у зависности од типа собе.

– Последњег дана априла хотел се затвара, почињемо да уклањамо намештај и осталу опрему, да би прави радови почели месец дана касније. Не знам колико ће трајати радови, јер у Грчкој је тај просек за овако велики посао између осам и десет месеци, али овде у Србији не могу прецизно да одредим. Мислим да ће то бити сигурно 12 месеци – најављује Цемберас.

Да ли ће здање у некадашњем Булевару револуције, које је некада било место окупљања угледних Београђана и гостију главног града, поново засијати зависи од нових власника који ће у наредних годину дана уложити најмање између 16 и 18 милиона евра.

– Не знамо тачно колики ће бити износ обнове хотела. Цена по којој је купљен одговара ценама некретнина у Београду, али са овим додатним трошковима биће то мало скупље од очекиваног. Став компаније је да је куповина хотела у Београду добар потез и да је Србија вредна сваке инвестиције – каже директор хотела који очекује да ће за 10 до 13 година бити потребно да се врати уложени новац, а уколико попуњеност не буде најмање 65 одсто, директор ће напустити
хотел. Хотел са историјом у коме су се одмарале многе „иконе” 20. века, од Кирка Дагласа, Нехруа, Луја Армстронга, Виторија де Сике, Игора Стравинског, Софије Лорен, Ђине Лолобриђиде, Џека Николсона, Елизабет Тејлор, Ференца Пушкаша до шаховских краљева – Фишера, Таља, Спаског, Петросјана, постаће сигурно следеће године „икона српског туризма” која је дуго недостајала Београду.
Дарко Кнежевић
[објављено: 02.04.2007.]
N_h4gX0P8ZtplBFaxSFJnCUAgRBhKPULRTtN1.jpg
Извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=24161
 
Aqua Park in Blok 44 ... Nastavak gradnje za 10 dana !

TV Studio B je jutros oko 8.20h objavio vest, prema njihovom pouzdanom saznanju, da su finansiski 'problemi' rešeni i da se izgradnja nastavlja za 10 dana.

Nadam se da su im info. tačne i da će Aqua Park biti završen. :)
 
^^ Ух, надам се да ће бити тако.

Ево ко буде желео да прошета у суботу могао би да замисли како би изледала Краља Милана без саобраћаја, још само замислите трамваје по средини улице.
реда, 04. април 2007.
Поново се уводи „пешачка субота“

Од суботе, 7. априла, од 8 до 22 сати, поново се уводи „пешачка субота”, која је у протеклом периоду била одложена због реконструкције Немањине улице, а касније и због радова на Аутокоманди.
Од Славије до Трга републике неће бити саобраћаја од 8 до 18 часова...
Извор Град Београд
цео текст http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1270579
1270583_pesacka_zona_v.jpg
 
Интервју Бојана Станојевића Новостима
Novac čeka zakon
Slađana Janjić, 6. april 2007
BEOGRAD više nema problema sa novcem za investicije. Danas može da finansira gotovo sve projekte, ali glavni problem i dalje ostaju nerešeni imovinski odnosi na teritoriji grada. To je kamen spoticanja daljeg razvoja.
Takvu tvrdnju saopštio je, u intervjuu "Novostima", gradski menadžer Bojan Stanojević.

Kao najveći problem modernizacije prestonice navodite rešavanje imovinskih odnosa, sa kakvim se problemima susrećete?
- Potražnja za atraktivnim lokacijama u Beogradu ne prestaje. Stranim investitorima potrebne su parcele između 20 i 30 hektara. Grad ne može više ni hektar da im ponudi, jer na preostalom zemljištu uglavnom nisu regulisani imovinski odnosi. Imovinu ne možemo da rešimo čak ni sa državnim organima. Recimo, "Železnica Srbije" umesto da se bavi transportom, pokušava da učestvuje trgovini lokacijama na kojima se nalaze šine. Njihov posao nije da traže investitore i prodaju zemljište. I pojedini sugrađani nemaju mere, pa misle da za zemljište ili kuću na kojem treba da se gradi infrastruktura mogu da traže i deset puta više nego što vredi imovina. Neregulisana zakonska regulativa im to dozvoljava, a Gradu i investitorima vezuje ruke.

Grad ima problema sa "Železnicom" i u Savskom amfiteatru. Hoće li projekat "Beograd na Savi" uskoro zaživeti?
- Neće se sigurno krenuti bar deset godina. Problem Savskog amfiteatra neće biti rešen izgradnjom stanice "Prokop", jer se tamo nalazi remontni centar Srpskih železnica. Dok za njega Republika ne nađe novo mesto, Beograd neće sići na Savu. Predlagali smo da se remontni centar prebaci u "Zastavu" iz Kragujevca ili neki drugi grad gde nema posla. Beograd bi zauzvrat mogao da finansijski pomogne pri njegovom preseljenju.

Beograd opsedaju strane firme u potrazi za atraktivnim lokacijama. Kako izaći u susret velikim investitorima?
- "Ikea" je sada vrlo aktivna u traženju velikog komada zemljišta, koje mi nemamo. A, recimo, "Robne kuće Beograd" imaju zemljište kakvo im treba, ali niko iz Ministarstva privrede ni iz stečajne uprave ne reaguje. To mi nije jasno. Dolazak "Ikee" ne znači samo otvaranje robne kuće i prodaju nameštaja. Oni se uvek snabdevaju lokalno i 30 odsto proizvoda što prodaju biće ovde proizvedeni. To je impuls za industriju nameštaja u Srbiji. Ova priča bespotrebno čeka, umesto da privučemo velikog igrača na naš teren i da se napravi dobar posao.

Iz vašeg ugla očigledno je da Beograda koči i tromost Republičkih institucija?
- Svuda u svetu država pomaže razvoju gradova i velike zahvate, poput, gradnje metroa. Takođe je neophodno i da se lokalnim samoupravama vrati imovina, promeni Zakon o koncesijama, reši eksproprijacija zemljišta i, najzad, uvede komunalna policija. Zakon o komunalnoj policiji može da se donese za šest meseci, a to bi i pojeftinilo troškove države. Danas za jednu akciju moraju da se organizuju komunalni, tržišni inspektor i policajac. Ovako bi ceo posao radio jedan uniformisan čovek. Mnoge stvari bi se tada normalizovale.

Bliže se i lokalni izbori, dan kada građani svode račune. Da li očekujete da ćete i u narednom periodu upravljati Beogradom?
- Verujem da će ova demokratska koalicija ostati na vlasti. Šest godina smo u Gradu i nemamo nijednu aferu. Postoje samo glasine i politička podmetanja. U istoriji države se nije desilo da se raspiše tender za prodaju 1.000 stanova po povoljnim cenama, a da od 6.500 prijava, posle prodaje, stigne samo 15 žalbi. I danas tvrdim da nijedan gradski funkcioner, njegov rođak, kum ili prijatelj nije mogao da kupi stan po ovim privilegovanim uslovima. To dovoljno govori kako je ova vlast radila.

Mnogi spekulišu rezultatima tendera?
- Tenderi u Beogradu se realizuju strogo po zakonu i zato imamo problema. Neki da bi dobili posao lobiraju, čak i preko stranih ambasada, ali ne popuštamo. Dodatnu teškoću stvorila je i izmena Zakona o javnim nabavkama koji omogućava firmama da učestvuju na tenderu samo sa prijavom, bez ijednog dokumenta. Kada izgube žale se, a onaj ko dobije posao ne može da počne da radi dok se proces ne završi, i gradilišta čekaju mesecima. Ranije je mogao da se žali samo onaj ko je imao svu dokumentaciju, a ovako je stvoren mehanizam koji omogućava mahinacije i ucene među firmama.

IDEJE
GRADSKI menadžer atraktivnu lokaciju vidi i na mestu gde se nalazi Hipodrom.
- Po mom mišljenju, tu treba napraviti novi grad, elitno naselje, koje izlazi na Savu. Kolika je to investicija govori podatak da bi od novca koji bismo zaradili od izdavanja zemljišta, mogli delimično da finansiramo izgradnju metroa. Nigde u Evropi nećete naći Hipodrom u centru grada. Otkada postoji, kod nas nije zaživeo kako treba, niti je profitabilan. Danas ljudi tamo idu da bi jeli jagnjetinu.

LUKA
GRADNjA na desnoj obali Dunava usloviće i izmeštanje Luke "Beograd". Jedni smatraju da je treba prebaciti na levu obalu Dunava kod Pančevačkog mosta, dok urbanisti podsećaju da je to loše rešenje jer će se grad razvijati i na toj obali. Predlažu da se ona izmesti iza Višnjice.
Prema mišljenju menadžera, najbolja lokacija bila bi Pančevo. Ovaj grad, koji je praktično već postao deo Beograda, dobio bi novu šansu za razvoj priverede. Ovaj ekonomski zamajac Pančevci bi trebalo oboručke da prihvate.
извор Вечерње новости
линк http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102134&datum=2007-04-06
 
^^^ Auu.....ajd da počnem od Hipodroma : već sam napisao na forumu da novi vlasnik nije kupio lokaciju i firmu Hipodrom da tuda, u sred grada, trče konji.Jasno je da će biti promene GUP-a u stambeno-poslovnu zonu.

Luka Beograd...će se tako zvati ako bude izgrađena na teritoriji Bgd..Ako se izgradi-proširi u Pančevu, onda je to Luka Pančevo a ne Luka Beograd. ( pančevačka luka je već na berzi - LKDN ).
I Pančevo nije deo Beograda već Vojvodine, samo je blizu Bgd., koji bi tako izgubio prihod od poreza i povećao troškove transporta.
GUP-om je predviđena nova LB nizvodno pored pančevačkog mosta, ali izgleda da se razmišlja i o drugim rešenjima.Objavljeno je da se radi i Idejni projekat i DUP za predviđenu lokaciju, a sada se pojavljuju i nova rešenja?!
Delta neće skoro početi da gradi temelje na sadašnjoj lokaciji LB, dok se neizgradi nova LBgd.

Ikea traži lokaciju već skoro god.dana, a Grad 'nema' takvu parcelu jer DUP za Privrednu zonu Autoput-Aerodrom ( oko 1.000ha ) nije završen, a počet je 30.maja 2005g.?!
Tu Grad treba da izgradi put sa infrastrukturom,tj. produži izgrađeni deo UMP-a od T-6 do naselja Radiofar sa petljom na autoputu,u dužini od 5-6km ( što je i planirano GUP-om ), čime bi se dobile stotine ha u blizini aerodroma NT za sve potencijalne,velike investitore ( Kinezi su tražili lokaciju u toj zoni od 1x1Km ! )

Železnica Srbije...treba da se bavi svojim poslom, a pravo korišćenja zemljišta im je dala Republika, koja je i njihov osnivač, pa ujutru to pravo može i da im oduzme.Oni , kao i ostali, nisu nikakvi vlasnici zemljišta već samo korisnici, stanari na državnoj zemlji.

Grad.Menager nije spomenuo da se imovinsko-pravni odnosi mogu rešit i 'silom zakona',tj. Uredbom vlade.....ako je to u opštem interesu Države.Nap. kao kod izgradnje puta gde se otkupljuje zemljište od vlasnika ili kao što je aerodrom NT otkupio parcele za Kargo centar ( iz malo tužakanja.)

Ova gradska uprava je dosta uradila, ali....mogla je mnoogo više i brže da rešava probleme.
 
Zamolio bio nekog u mogucnosti da skenira danasnji KURIR (April 7-i) - ima lep clanak i rendering novog objekta na mestu sadasnjeg saveznog MUP-a. Ja bih ali nemam mogucnosti.(skener)

Uktratko, zgrada ce sa svim troskovima kostati 150 miliona evra i izgledom ce podsecati na svetionik".

Toliko od mene - pozdrav iz Zemuna!
 
Нови Прокоп на Ушћу

Мало се зна да је марта 1938. године расписан интернационални конкурс за израду идејне скице за нову зграду Државне опере у Београду. Главни иницијатори за израду овог пројекта били су министар просвете др Димитрије Магарашевић, министар грађевина Добривој Стошевић и председник београдске општине Влада Илић.

„На расписани конкурс Оцењивачки суд је примио седамдесет радова. О завршној оцени радова Оцењивачки суд је констатовао да је овај конкурс дао много интересантних идеја и сугестија, мада у коначном резултату ниједно решење није практично тако постављено да заслужује прву и другу награду. На основу тога, Оцењивачки суд је одлучио да се целокупна сума за награде подели за откуп. Међу награђенима су Италијани, Немци, Белгијанци, Румуни, Руси из Америке и Југословени.”

Што се тиче локације оперске зграде, већи број наших архитеката определио се да зграда Опере буде у парку престолонаследника Петра названом „Мањеж”, где су на ивици парка Југословенско драмско позориште и Музичка академија.

Већ 1939. године почео је Други светски рат и све припреме за изградњу оперске зграде су обустављене. И ево, после 69 година расправља се преко свих медија о изградњи зграде Опере. Природно и логично – прво се тражи локација. Највећу полемику око локације изазвао је чланак у „Политици” господина Ђорђа Бобића, градског архитекте, у којем је после набројаних аргумената изјавио да је извршен избор места за зграду Опере – и то на Ушћу, поред Музеја савремене уметности. Зграда Опере била би, по Ђ. Бобићу, пандан Калемегданској тврђави. Затим Ђ. Бобић даје аргументе за ту локацију. На те аргументе Ђ. Бобића јавља се у „Политици” др Жорж Поповић, архитекта и редовни професор Факултета драмских уметности за позоришну архитектуру. Он на сваки аргумент Ђ. Бобића одговара контрааргументом, убедљивом логиком и знањем. Оспорава аргументе Ђ. Бобића, дајући и образлажући сву предност локацији на Тргу Републике.



Ја ћу се придружити расправи само из једног угла, под претпоставком да Опера буде на Ушћу. Како ће тећи комуникација чланова Опере, Балета, Хора, техничког особља и администрације? Солиста и стручних сарадника у Опери је 64, балетски ансамбл броји 94 члана, оркестар 80 чланова, хор 72... Сценско-техничку екипу чини 120 чланова, а то су: декоратери, електричари, гардеробери и гардероберке, фризери и фризерке, реквизитери. Административно особље чини рачуноводство, правна служба, маркетинг, укупно 74 члана. Дакле, 500 запослених који већим делом живе у старом делу града, или у његовој најближој околини. Они су у обавези да свако преподне одлазе на пробе, па после проба да се врате кућама, а увече да одлазе на представе и опет натраг. И да је најорганизованији саобраћај, за ову сврху то би било тешко малтретирање чланова Опере, Балета и техничког особља. А како ће публика одлазити на Ушће и вратити се после представе?

Због погрешне локације железничке станице у Прокопу, недовршена грађевина зева деценијама у оној рупи. Само железничка станица ће кад-тад прорадити и многи пословни људи с разлогом морају путовати. Па и они којима је путовање хитно и неодложно, због смрти или болести блиског рођака, мораће и по невремену отићи у Прокоп на станицу. Али, ко ће се по лошем времену упутити у Оперу на Ушће? И они са колима ће одустајати. Опера на Ушћу био би још један Прокоп.

Парк преко пута Народног позоришта је богомдано место за Оперу. У сваком погледу. Сва превозна средства из најдаље околине Београда долазе у центар града. Ту би Опера била пандан Народном позоришту. Свуда у свету су културне установе у центру града. У Београду буја музички живот. Музичка академија, велики број музичких школа, Музичка омладина пуниће из вечери у вече једну галерију за време опере или балета. У новој згради Опере биће више премијера, балетских и оперских. Тако ће темпо рада донети нове уметничке вредности.
Аутор је драмски уметник
Славко Симић......................POLITIKA
 
Lucifer":1idi7q30 je napisao(la):
dragan":1idi7q30 je napisao(la):
Luka Beograd...će se tako zvati ako bude izgrađena na teritoriji Bgd..Ako se izgradi-proširi u Pančevu, onda je to Luka Pančevo a ne Luka Beograd. ( pančevačka luka je već na berzi - LKDN ).
I Pančevo nije deo Beograda već Vojvodine, samo je blizu Bgd., koji bi tako izgubio prihod od poreza i povećao troškove transporta.
GUP-om je predviđena nova LB nizvodno pored pančevačkog mosta, ali izgleda da se razmišlja i o drugim rešenjima.Objavljeno je da se radi i Idejni projekat i DUP za predviđenu lokaciju, a sada se pojavljuju i nova rešenja?!
Delta neće skoro početi da gradi temelje na sadašnjoj lokaciji LB, dok se neizgradi nova LBgd.
To nema ama bas nikakve veze... Pancevo spada u sire podrucje Beograda, iako naravno formalno niko ne spori da je u Vojvodini. Montrealski aredprom je 70km od grada, Splitska luka cini mi se u Velom mistu (sto nije Split), ako je to luka koja prevashodno sluzi privrednim svrhama Beograda, onda je to beogradska luka, a moze da se zove i marskovska i panvecacka, i kineska nemam nista protiv.
Isti slucaj je i sa vojnim aerodromom Batajnica!!!
On pripada Batajnici (granicnim mestom grada Beograda), a samim tim i Beogradu, medjutim on je celom svojom povrsinom na tetritoriji opstine Stara Pazova, tj. u Novoj Pazovi (koji pripadaju Vojvodini)!!!
Vodjeni su pregovori da taj aerodrom promeni ime posto on uopste nije u Batajnici, medjutim Beograd se sa tim nije slozio, sto i dodje nekako logicno!?!?!
 
^^^...Baš i nije isti slučaj .....u pitanju je zemljište jednog aerodroma na granici Bgd.

Pančevo je grad koji nije na granici Beograda, već je samo blizu.Znači samostalan grad
sa razvijenom industrijom koja daje oko 1/3 prihoda Vojvodini......i ima svoju "Luku Dunav".
Gledajući malo šire,tj. interese Države, mogla bi da se koristi 'Luka Dunav' i za Bgd., jer
dve luke na levoj obali u neposrednoj blizini, možda neće imati dovoljno posla.

A lokacija kod pančevačkog mosta bi mogla da se koristi za drugu namenu koja je potrebna Beogradu.
 
Grad.Menager nije spomenuo da se imovinsko-pravni odnosi mogu rešit i 'silom zakona',tj. Uredbom vlade.....ako je to u opštem interesu Države
Tacno... ali ne zaboravite da su lokalna (gradska) vlast i republicka razlicite politicke orijentacije, prostije receno - razlicitih partija. To je glavni kamen spoticanja oko ma kakvog ozbiljnijeg dogovora lokalnog i republickog nivoa...
 
Нова градња на Звездари
Kvadrati kradu šumu
M. MRĐEN, 9. april 2007
Regulacioni plan koji treba da zaustavi nelegalne neimare u Zvezdarskoj šumi, ali i da dozvoli izgradnju novih 70.000 kvadrata stambenog prostora, još je u izradi. I dok jedni smatraju da novi kvadrati neće uništiti šumu, već će samo "zaokružiti" postojeća naselja, drugi tvrde da je to "legalan" atak na zelenu oazu.
- Šuma je prilično devastirana divljom gradnjom i mi smo u više navrata insistirali da se smanji stambena izgradnja - rekla nam je Jelka Dakić, glavni arhitekta u opštini Zvezdara. - U ovom predlogu plana postoje zone koje su pod zaštitom, ali one ne obuhvataju celu šumu, već samo rubne delove.

Opštinari se nadaju da će Ministarstvo za zaštitu životne sredine ovo područje staviti pod zaštitu kao prirodno dobro sa tačno definisanim granicama. Jedan od uslova za to je i osnova za gazdovanje Zvezdarskom šumom koju je nedavno uradilo JKP "Zelenilo Beograd" u saradnji sa Šumarskim fakultetom.
- Sada je popisano bukvalno svako drvo i insistirali smo da buduće građevinske parcele budu zaokružene samo u delovima gde su već formirana "divlja" naselja - kaže Radovan Draškić, direktor JKP "Zelenilo Beograd". - S druge strane, ukoliko u šumi postoji samo jedan ili dva objekta, takve građevine treba odmah i bez kompromisa srušiti. Ovaj Plan mora da se stavi u zaštitu šume i na tome ćemo insistirati.

Gradski arhitekta Đorđe Bobić, koji je svojevremeno i najavio izgradnju novih 70.000 kvadarata, ponovio nam je da će regulacioni plan predviđati izgradnju samo na onim mestima gde već postoje objekti.
- Zbog izlivanja fekalnih voda po površini, "proradila" su klizišta prema Partizanskom putu i Mirijevu i biće neophodno uvesti adekvatnu infrastukturu - rekao je Bobić.

"PLUĆA" GRADA
ZEZDARSKA šuma prostire se na 137 hektara, dok je 21 hektar uređen kao parkovska površina. Prema prvim pisanim dokumentima još početkom 20. veka pomenuto područje u severoistočnom delu Beograda bilo je predviđeno za ozelenjavanje. Posle izgradnje Astronomske opservatorije 1931. godine počelo je pošumljavanje brda i u svim kasnijim planovima težilo se formiranju jedinstvenog zelenog pojasa koji što dublje treba da prodre u stambeno tkivo grada.
извор Новости
линк http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102259&datum=2007-04-10
 
andrejp":18o6zuij je napisao(la):
Grad.Menager nije spomenuo da se imovinsko-pravni odnosi mogu rešit i 'silom zakona',tj. Uredbom vlade.....ako je to u opštem interesu Države
Tacno... ali ne zaboravite da su lokalna (gradska) vlast i republicka razlicite politicke orijentacije, prostije receno - razlicitih partija. To je glavni kamen spoticanja oko ma kakvog ozbiljnijeg dogovora lokalnog i republickog nivoa...
Ako govorimo o imovinsko-pravnim odnosima nastalim usled post-WWII političkih prilika, to definitivno ne može da se reši silom zakona, a još manje uredbama koje, kao "siva zona" upravljanja državom baš i ne pomažu rasvetljavanje cele priče.

Ako govorimo o eksproprijaciji, to je već jako teška reč... :/
 
poenk":2da7pxxd je napisao(la):
Ako govorimo o imovinsko-pravnim odnosima nastalim usled post-WWII političkih prilika, to definitivno ne može da se reši silom zakona, a još manje uredbama koje, kao "siva zona" upravljanja državom baš i ne pomažu rasvetljavanje cele priče.
Ako govorimo o eksproprijaciji, to je već jako teška reč... :/
@ poenk .....ovo je ceo navod :

dragan":2da7pxxd je napisao(la):
Grad.Menager nije spomenuo da se imovinsko-pravni odnosi mogu rešit i 'silom zakona',tj. Uredbom vlade.....ako je to u opštem interesu Države.
Nap. kao kod izgradnje puta gde se otkupljuje zemljište od vlasnika ili kao što je aerodrom NT otkupio parcele za Kargo centar ( iz malo tužakanja.)
 
Hotel „Holidej in“ se otvara na jesen
Četiri zvezdice za biznis klasu

„Holidej in“, čuveni svetski lanac hotela, otvoriće svoj prvi objekat u Beogradu do kraja jeseni. Na placu u Bulevaru Milutina Milankovića u Novom Beogradu, uz novu „Bel ekspo“ sajamsku halu, uveliko se gradi zgrada od šest spratova, sa 140 soba namenjenih prvenstveno smeštaju poslovnih ljudi.
- Biće to hotel sa četiri zvezdice internacionalnog stadarda. To znači da će hotel od četiri zvezdice u Beogradu biti isti kao onaj u, na primer, Nemačkoj - rekao je za „Blic“ Tomas Pavlović, generalni direktor hotela „Holidej in-Beograd“.

hotel.jpg


Beogradski „Holidej in“ biće nov član internacionalnog lanca hotela „Inter kontinental hotels grup“, u čijem sklopu deluje ovaj čuveni brend.
Prvi hoteli „Holidej in“ počeli su da se zidaju u Memfisu, država Tenesi u SAD, sredinom prošlog veka. Osnivač Kemons Vilson, razočaran ponudom hotela duž glavnih američkih drumova kojima je prolazio sa porodicom na putu ka Vašingtonu, odlučio je da to promeni. Uz glavni put Memfis-Nešvil sazidao je hotel sa idejom da smeštaj ne bude mnogo skup, da bude porodični i namenjen Amerikancima koji putuju zemljom. Kum nadaleko čuvene marke „Holidej in“ je Vilsonov arhitekta Edi Bluštajn.
Od osamdesetih godina prošlog veka „Holidej in“ ne gradi više samo takve hotele, već stvara podgrupe među kojima je i zidanje manjih hotela u centru grada za biznis klasu. Hoteli ove marke nalaze se u gotovo 200 zemalja širom sveta. Na prostorima bivše Jugoslavije, hotel „Holidej in“ imaju Sarajevo, Skoplje i Ljubljana.
Blic : http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=1353
 
Status
Zatvorena za pisanje odgovora.
Vrh