Milanče je u pravu- zgradi filharmonije nikako nije mesto tamo gde je gradić Pejton. To je i dosta daleko od centra. Zgradi fil. je mesto na relaciji Slavija -Kalemegdan. Svako upoređenje Beograda i Beča je neumesno. Zgrada opere u Beču je u centru ali je podignuta pre 100 godina (ne znam tačno) u Beogradu, u sadašnjem njegovom centru apsolutno nema prostora za zgradu opere. Kod nas ljudi u operu idu retko ali onda idu kolima ili taksijem. Mesto za operu je na ušću. Tamo će blizu prolaziti i linija metroa što će odgovarati posetiocima opere a ima i dosta prostora za parking i taksi stanicu.
Razne gradske vesti
- Začetnik teme Steva
- Datum pokretanja
- Status
petar
Beginner
secam se da se nesto radilo na kalemegdanu u septembru, neke nove zidove su gradili, same hocu da pitam kako to ide? 
Дедиње помену уметнике који се залажу за Оперу на Тргу па рекох да пренесем цео текст
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26014
извор Политика
линк http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=26014
Pa koliko je meni poznato to i jeste posao gradske vlasti i glavnog gradskog arhitekte, naravno uz saradnju sa ostalim institucijama medju kojima uostalom i Ministarstvo kulture. Sigurno ne mogu umetnici iz Ministarstva kulture da odrede gde ce se graditi opera u gradu.Влада":1jvmen5h je napisao(la):
Parkikig i na kolovozu
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102860&datum=2007-04-24
Novosti
http://www.novosti.co.yu/code/navigate.php?Id=14&status=jedna&vest=102860&datum=2007-04-24
Gde se parkirati? Pa u svom dvoristu, ispred svoje kuce, na parkingu ili u garazi pa peske u soping ili do apoteke!!! A ne da se blokira ceo saobracaj i da onda zbog takvih stotine i hiljade ostalih ucesnika saobracaja ispasta i ceka!!! Znaci ja bi ih tako drao za kazne da im ne bi palo na pamet da se ponovo parkiraju tamo gde ne treba. To za tezge na bulevaru je samo izgovor. Nasi ljudi su mnogo navikli da kolima idu od vrata do vrata. Spasce im izgleda kruna sa glave ako budu prepesacili 100 metara. Strasno! Policija definitivno ne radi svoj posao kako treba. To sam vec osetio na svojoj kozi i pominjao u ovom forumu. I oni i pauk lupetaju gluposti. Niko ne radi posao kako treba i zato i jeste haos u saobracaju. A o kulturi voznje i da ne govorim. Za mene je kazna voziti po Beogradu.Влада":3bba2xw8 je napisao(la):
Izvor: Beograd.org
Link: www.beograd.co.yu
Nadam se da ce ostati nemilosrdni i dosledni uklanjanju tih monstruoznih taksista sa aerodroma kao uostalom i iz taksi sluzbe! Oni su veliko ruglo za nas grad i radi se o cistim prevarantima.
Slazem se sa Milancetom. Ono sto je zastrasujuce je da se o ovom problemu govori vec bezmalo 15 godina! Pa ako se za to vreme nije naslo ni ideje, ni akcije, ni strategije kako bi problem mogao da se resi, onda stvarno ne znam sta da kazem o gradskoj vlasti!
Cinjenica je da su nasi ljudi totalno "nekulturni" kada dodje do voznje - ali, prevaspitavanje nikako da stigne od onih od kojih treba da stigne! Sa druge strane, u Bulevaru postoji par kriticnih tacaka - tipa, pekara (kod Depo-a), pa pijaca, pa par apoteka... Pa mogao bi grad da napravi nekoliko garaza, u isto vreme uvede policiju, pa bi eto od samih garaza (koje bi naravno uz policiju uvek bile pune, jer ne bi moglo da se parkira na ulici) mogli i da isplacuju investiciju, a i placaju dodatnu policiju (tj. komunalnu policiju ili sta li vec, ako je ikada uvedu)!
Drugo, ne moze bas svaka zgrada na Bulevaru (ili bilo kojoj drugoj ulici) da ima i poslovni prostor u prizemlju. Kada bi se komerzijale zone malo vise grupisale, tacno bi se znalo gde bi potencijalne garaze bile potrebne. Na pr. na delu Bulevara pored studentskog doma ili stambenih zgrada nikada nema problema sa ostavljenim automobilima na ulici.
Garaze cak i ne bi morale da budu podzemne! U paralelnim ulicicama sa Bulevarom ima i previse stracara na mestu kojih bi mogle da se grade garaze. To bi u mnogome doprinelo i sredjivanju parkig prostora na celokupnoj povrsini Vracara i Zvezdare uz Bulevar jer se sve te ulice prezakrcene automobilima, a ulice su uske, pa se vrlo cesto desava da ni kroz njih ne moze da se prodje. U tom delu grada ima i dosta "bogatih" sa boljim automobilima (koji se kradu) tako da verujem da u potencijalnim garazama ne bi bilo problema iznajmiti jedan broj parking mesta i stanarima okolnih ulica!
Eto, razvi' ja citavu filozofiju
Cinjenica je da su nasi ljudi totalno "nekulturni" kada dodje do voznje - ali, prevaspitavanje nikako da stigne od onih od kojih treba da stigne! Sa druge strane, u Bulevaru postoji par kriticnih tacaka - tipa, pekara (kod Depo-a), pa pijaca, pa par apoteka... Pa mogao bi grad da napravi nekoliko garaza, u isto vreme uvede policiju, pa bi eto od samih garaza (koje bi naravno uz policiju uvek bile pune, jer ne bi moglo da se parkira na ulici) mogli i da isplacuju investiciju, a i placaju dodatnu policiju (tj. komunalnu policiju ili sta li vec, ako je ikada uvedu)!
Drugo, ne moze bas svaka zgrada na Bulevaru (ili bilo kojoj drugoj ulici) da ima i poslovni prostor u prizemlju. Kada bi se komerzijale zone malo vise grupisale, tacno bi se znalo gde bi potencijalne garaze bile potrebne. Na pr. na delu Bulevara pored studentskog doma ili stambenih zgrada nikada nema problema sa ostavljenim automobilima na ulici.
Garaze cak i ne bi morale da budu podzemne! U paralelnim ulicicama sa Bulevarom ima i previse stracara na mestu kojih bi mogle da se grade garaze. To bi u mnogome doprinelo i sredjivanju parkig prostora na celokupnoj povrsini Vracara i Zvezdare uz Bulevar jer se sve te ulice prezakrcene automobilima, a ulice su uske, pa se vrlo cesto desava da ni kroz njih ne moze da se prodje. U tom delu grada ima i dosta "bogatih" sa boljim automobilima (koji se kradu) tako da verujem da u potencijalnim garazama ne bi bilo problema iznajmiti jedan broj parking mesta i stanarima okolnih ulica!
Eto, razvi' ja citavu filozofiju
Evo par slika Belgrade Office Park-a! Zgrada je skoro pa zavrsena, fino izgleda, a ulica Omladinskih brigada postaje ozbiljan business centar! Jedva cekam da se zaokruzi taj ceo potes i naravno, da se malo ozivi taj deo grada (par kafica, posta - iako je DHL preko puta - poneka prodavnica kao i restorani!). Ipak ti ljudi koji rade tamo moraju da stignu i nesto u vreme pauze za rucak da obave! A naravno i da pojedu nesto)
Jedva cekam da se zaokruzi taj ceo potes i naravno, da se malo ozivi taj deo grada (par kafica, posta - iako je DHL preko puta - poneka prodavnica kao i restorani!). Ipak ti ljudi koji rade tamo moraju da stignu i nesto u vreme pauze za rucak da obave! A naravno i da pojedu nesto)
Ove poslovne objekte su sagradili već na dva skloništa - jedno je odmah pored immocentra, a druga u bloku 62 (valjda je 62)... Mislim da je Nehruova ulica.
I ovo je sagrađeno na skloništu kod pretposlednje stanice 95, takođe Nehruova ulica. Beogrid je ovde otvorio Data Center, kao i AbsoultOk (CaTV operater). Kockasto je i dosadno.
Ove stambene zgrade sa lokalima u prizemlju grade se u Vojvođanskoj ulici preko puta osnovnih škole ''Jovan Sterija Popović'' i ''Milan Rakić''.
I ovo je sagrađeno na skloništu kod pretposlednje stanice 95, takođe Nehruova ulica. Beogrid je ovde otvorio Data Center, kao i AbsoultOk (CaTV operater). Kockasto je i dosadno.
Ove stambene zgrade sa lokalima u prizemlju grade se u Vojvođanskoj ulici preko puta osnovnih škole ''Jovan Sterija Popović'' i ''Milan Rakić''.
dragan
Professional
Za obnovu Narodnog muzeja 25 miliona evra
24sata : http://www.24sata.co.yu/vesti.php?id=9650Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine
Potpunom obnovom Narodnog muzeja, koja počinje sredinom avgusta, najstarija ustanova za zaštitu kulturnih dobara u zemlji dobiće moderne sisteme zaštite, savremenu klimatizaciju izložbenih prostora i depoa, ali i dva i po puta više prostora za izlaganje umetnina, kao i višenamenski atrijum.
Rekonstrukcija vredna 25 miliona evra trebalo bi da bude gotova u maju 2010. godine, a najstariji srpski muzej će od 15. avgusta biti zatvoren. Tada počinje rad na ambicioznom četvorogodišnjem projektu rekonstrukcije, adaptacije i dogradnje, čiji će troškovi biti pokriveni Nacionalnim investicionim planom. Rekonstrukcijom po projektu prof. dr Milana Rakočevića biće očuvan dosadašnji izgled muzeja, ali biće tehnolški unapređen u moderan muzej 21. veka.
- Građevinski program obuhvata kompletnu rekonstrukciju fasade, kojom će biti zadržan dosadašnji neoklasicistički izgled. Biće instaliran vrhunski sistem zaštite, ali i proširena i dograđena dva poslednja sprata. Time će prostor biti povećan za 30 odsto, dok će prostor za izlaganje umetničkih radova biće veći za čak 250 odsto – kaže Tatjana Cvjetićanin, direktorka Narodnog muzeja.
Za obnovu atrijuma muzeja, 600.000 evra je obezbedila kiparska fondacija „A. G. Leventis".
- Atrijum će postati višenamenski hol, mesto za okupljanje i susrete, novo srce muzeja. Renoviranje uključuje potpuno opremanje slušaonice, prostora za specijalne izložbe, kao i malog prostora za promociju kulture antičkog Kipra – kaže Vasos Karajorgis, direktor Fondacije „Leventis".
Tokom radova, umetnička kolekcija biće čuvana u trezorima državnih institucija.
izvor BlicGradska uprava odbacila oba prvoplasirana rada na konkursu za Terazije
Terazijska terasa ostaje park
Autor: Svetlana Palić | 27.04.2007 - 13:19
Nijedan od dva prvoplasirana pobednička rada za budući izgled Terazijske terase, koji predviđaju hiljade kvadrata pod zemljom, neće biti realizovan. Gradski arhitekta Đorđe Bobić protivi se bilo kakvom kopanju ispod Terazijske terase i zalaže se za to da se ona uredi kao reprezentativna zelena površina u centru grada.
- Uz svo uvažavanje konkursnih rešenja za koja mislim da su sjajna i na evropskom nivou, ipak mislim da bi kopanjem Terazijska terasa izgubila identitet i vizuru ka Savi i postala samo još jedan market u centru grada - kaže Đorđe Bobić za „Blic“.
Na njegovu inicijativu, Društvo arhitekata Beograda, Društvo urbanista Beograda, Direkcija za gradsko građevinsko zemljište i firma „Mali kolektiv“, koja na Terazijskoj terasi završava izgradnju „pametne zgrade“, raspisali su prošlog oktobra konkurs sa idejom da se dođe do arhitektonskog rešenja koje će oživeti jednu od centralnih lokacija u gradu. Krajem marta, iz drugog pokušaja, žiri kojim je predsedavao direktor Muzeja grada Beograda Dejan Kovačević, odabra o je dva rešenja, ravnopravno im podelivši nagradu od 500.000 dinara. Pobedici su arhitektonski biro „ARCVS“ i biro „Re:act“.
Arhitekte biroa „ARCVS“ predvidele su kopanje pešačke ulice široke 12,5 metara, najveće dubine sedam metara, buduće trgovačke žile kucavice sa mnogobrojnim radnjama. U nju bi se ulazilo iz podzemnih prolaza koji već postoje na Terazijama. Ulica bi se u tri dela spuštala od hotela „Moskva“ i „Balkan“ do Ulice Gavrila Principa. Na mestima gde pešačka podzemna ulica seče ulice Kraljice Natalije i Lominu napravile bi se saobraćajne pasarele.
Drugi pobednički rad biroa „Re:act“ predvideo je park na površini a bioskope, garaže i neke druge komercijalne sadržaje ispod zemlje. Stepenište preko cele terase spuštalo bi se pravolinijski ka ulazima dva atrijuma, gde bi se nalazili kafići, galerije, saloni...
- Nije neuobičajeno da se pobednička rešenja sa konkursa ne realizuju. Zapravo, veoma je retko da se rešenja zaista izgrade - kaže za „Blic“ Dejan Milanović, jedan od autora pobedničkog rešenja za Terazijsku terasu biroa „Re:act“.
Milanović ističe da su konkursi u većini slučajeva samo formalna stvar i služe da obezbede opravdanje za gradnju.
- Smisla ipak ima, naročito za mlade arhitekte koji na taj način stiču afirmaciju u svom poslu - kaže Milanović.
Na kraju, investitori su ti koji odlučuju šta će i kako da se gradi, u skladu sa svojim potrebama i mogućnostima. U slučaju Terazijske terase, investitor je Grad Beograd.
- Jedan od dva pobednička rada pametno je napravio tri scenarija uređenja Terazijske terase. U prvom scenariju radi se samo o rekonstrukciji parka. Mislim da taj scenario vredi ozbiljno razmotriti - kaže Đorđe Bobić.
JDP kao izuzetak
Rekonstrukcija Jugoslovenskog dramskog pozorišta redak je primer u gradu gde su radovi obavljeni potpuno u skladu sa arhitektonskom zamisli arhitekte Dejana Miljkovića. To je, po mišljenju mnogih, jedna od najlepših građevina u gradu.
Terazije i Slavija večiti ponavljači
Dva centralna mesta u gradu godinama čekaju na svoje uređenje. U poslednjih 16 godina za uređenje Terazijske terase raspisivana su tri arhitektonska konkursa,( 1991, 1998. i 2006.) i nijedan nije realizovan. Jedini pojedinačni objekat koji se realizuje je „pametna zgrada“ na obodu Terazijske terase u Balkanskoj 2.
Za Slaviju su u poslednjih deset godina raspisana dva konkursa: 2004. godine za spomenik na Trgu umesto spomenika Dimitriju Tucoviću, koji verovatno nikad neće biti postavljen. Za kompletno uređenje Trga konkurs je raspisan 2005. godine. On za sada suži, kao podloga za izradu detaljnog regulacionog plana ali mnoge predviđene zgrade, naročito u Mitićevoj rupi, neće se skoro graditi.
link http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2517
Koliko će se i kako Beograd promeniti u narednih pet godina
Stari ram za nove razglednice
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2653
Stari ram za nove razglednice
Izvor: Blic
Ako se ostvari bar deo planova gradske uprave, domaćih i stranih investitora, Beograd za pet godina neće moći sam sebe da prepozna. Uz sve graditeljske poduhvate, posla će u njemu biti, kaže gradski arhitekta Đorđe Bobić, za novih sto hiljada ljudi.
Centru Beograda predstoji značajna transformacija. Na Trgu će se graditi Gradska galerija. Impozantna građevina visine sadašnjeg Narodnog pozorišta zaokružiće, prema zamisli gradskih urbanista, centralni gradski trg. Tačno preko puta, novcem iz Nacionalnog investicionog fonda treba ovog avgusta da počne rekonstrukcija Narodnog muzeja. Obe građevine imaće restorane vidikovce na korvu.
„Mitićeva rupa“ na Slaviji ostaće park bar još neko vreme dok se ne reši problem sa vlasništvom nad zemljištem. Ali, u narednih pet godina dve poslovne zgrade treba da budu sazidane, na mestu sadašnjeg parkinga i uz novu zgradu Narodne banke Srbije.
Na Vračaru, umesto „Gradića Pejton“, zidaće se nova zgrada Filharmonije sa muzičkim zabavištem na krovu. Potpuno nov izgled dobiće i jedna od najstarijih pijaca u gradu, Kalenić.
Privatni investitori
Privatni strani i domaći investitori zidaju mnogo u starom delu Beograda, mada, opterećeni najčešće nerešenim imovinsko-pravnim odnosima nad zemljištem, ne grade tako brzo i intenzivno kao preko Save, u Novom Beogradu. U starom delu Beograda izvesno je da će uskoro biti završena „pametna zgrada“ na Terazijama, u Balkanskoj ulici broj 2 i Verano - Vero tržni centar sa hotelom na uglu Ruzveltove i Cvijićeve. Završava se i Intereks poslovni centar na Konjarniku, na uglu Ustaničke i Vojislava Ilića. Skele su postavljene na zgradi „Centrotekstila“ na početku Knez Mihailove i na vladinoj zgradi u Nemanjinoj 9. „Delta M“ zauzela je lokacije za svoje impozantne poslovno-stambene kule na Autokomandi i kod Zvezdinog stadiona. Još se čeka da „Hipo-Alpe-Adrija“ počne hotel na mestu kafane „Tri lista duvana“ u Kneza Miloša i luksuzne apartmane na Kalemegdanu. Stranci bi trebalo da grade luksuzan hotel sa pet zvezdica na dnu Ulice Kneza Miloša, na mestu bombardovane zgrade MUP-a.
Tri mosta
Od značajnih infrastrukturnih gradnji, gradska uprava planira da se izgrade tri mosta i unutrašnji magistralni poluprsten čiji su mostovi sastavni deo. Prvi će se graditi most preko Ade Ciganlije, koji će povezati Novi Beograd sa Čukaricom i naseljima uz Ibarsku magistralu. Taj most treba da rastereti „Gazelu“ i skratiti put onima koji sa Čukarice idu u Novi Beograd na posao.
Druga dva mosta su na Dunavu: jedan kod Ade Huje a drugi između Zemuna i Borče.
- Most preko Ade Huje, za koji su Japanci veoma zainteresovani da ga izgrade, rasteretiće Pančevački most i privući investitore da na potezu sada zapuštenog Dunavskog amfiteatra počnu sa gradnjom - kaže Bobić dodajući da je siguran da će bar polovina od skoro 500 hektara Dunavskog amfiteatra do 2012. godine biti urbanizovana.
Most između Zemuna i Borče, takozvani Dunavski most, otvoriće vrata za izgradnju „trećeg Beograda“. „Treći Beograd“ je ideja studenata arhitekture, koji u sada više ruralnom nego urbanom delu Beograda preko Dunava vide šansu za izgradnju i uređenje kakvu je imao Novi Beograd posle Drugog svetskog rata.
Tri marine
U narednih pet godina, Beograd treba da dobije i tri uređene rečne marine. Najpoznatija je „Marina Dorćol“, koja iz projektantskih razloga kasni sa početkom izgradnje. Veoma blizu nje, „Delta M“ je kupila Luku Beograd od koje planira da napravi moderno turističko brodsko pristanište. Gradska vlast uskoro kreće sa uređenjem Čukaričke marine, od ulaza na šetalište Ade Ciganlije do Sajma.
Novi Beograd
Bum izgradnje u Novom Beogradu doseći će svoj vrhunac u narednih pet godina. Do tada, većina započetih poslovno - stambenih zgrada, kompleksa i sitija treba da bude završena. Univerzitetsko selo i Delta siti u Bloku 67, Sava siti, Avenija 19 i Park apartmani kod „Hajata“. MPC treba da završi drugu kulu Ušća, uz nju multifunkcionalni centar, a u blizini stanove u Bloku 11. Treba da bude gotov i dobar deo Erport sitija, Biznis park u Ulici omladinskih brigada, poslovni centar „Meteor“ u Trećem bulevaru, „Delta kule“ u Bloku 20, „Holidej in“ hotel...
Prva linija metroa do kraja 2012.
Do kraja 2012. godine treba da bude puštena u saobraćaj prva linija lakog metroa, od vrha Bulevara kralja Aleksandra do Tvorničke ulice u Zemunu.
- Krajem sledeće godine paralelno će početi radovi na izgradnji nadzemne trase i kopanje rupa za šest stanica podzemne trase ispod centra grada - kod Vuka, Pravnog fakulteta, Glavne pošte, na Trgu Republike, kod Akademije i Brankovog mosta. Kad rupe za stanice budu završene kopaće se četiri i po kilometra duga trasa metroa ispod zemlje. Metro neće rešiti saobraćajne gužve u gradu, ali uz izgradnju tri mosta, unutrašnjeg magistralnog poluprstena i desetak novih javnih garaža u centru grada, što je sve u planu u narednih pet godina, saobraćaj će biti znatno relaksiran - kaže Bobić za „Blic“.
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=2653
- Status