Šta je novo?

Razne gradske vesti, Topic II

Postoje više vrsta lizinga, kao :

- Operativni - korišćenje predmeta/ nekretnina ( rata = kirija)

- Finansijski lizing - aranžmani koji obezbeđuju finansiranje kupovine
sa pravom korišćenja predmeta/ nekretnina lizinga do isteka ugovora, a
pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate.

Ne verujem da će 'Immorent' da izdaje stanove na kiriju.
 
Санација Четрнаесте београдске гимназије и Основне школе „Петар Кочић”
Четвртак, 25. октобар 2007.
За санацију Четрнаесте београдске гимназије, као и старе зграде Основне школе „Петар Кочић” биће утрошено 38 милиона динара, рекао је Зоран Алимпић, вршилац дужности градоначелника, на данашњој редовној конференцији за новинаре у Старом двору. У обе школе радове ће извести предузеће „Модулор”.

У Четрнаестој београдској гимназији биће урађени архитектонско-грађевински и хидрограђевински радови, као и радови на електроенергетским, телекомуникационим и сигналним инсталацијама. Вредност овог посла је 24,2 милиона динара.

За архитектонско-грађевинске и радове на електроенергетским инсталацијама и инсталацијама водовода и канализације у Основној школи „Петар Кочић” биће утрошено 13,8 милиона динара.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1295725
 
Nacrt zakona o glavnom gradu predviđeno da Beograd ima javni servis
Neće da prodaju "Studio B"
Autor: Lana Gedošević | 27.10.2007 - 06:02
studio-b-v.jpg


U Predlogu zakona o glavnom gradu, do koga je došao "Blic", Grad može da ima svoju televiziju i radio, pa čak i radio-difuznu agenciju, iako je to kršenje Zakona o radiodifuziji, Zakona o javnom informisanju, pa čak i Ustava koji nalaže poštovanje zakona. Ovu ideju zastupa Demokratska stranka, a kako je "Blicu" rečeno u kratkoj anketi stranaka koje imaju većinu u gradskoj skupštini, predlog o gradskoj televiziji ima podršku.

Ideja o osnivanju "gradskog javnog servisa" nije u suprotnosti samo sa domaćim zakonima već i sa evropskim standardom po kome državni organi ne mogu biti osnivači medija.
- Ovo je zaista iznenađenje jer po našim, važećim zakonima, ni Grad ni lokalne samouprave ne mogu biti osnivači medija. Isprva se insistiralo na privatizaciji, ali očito da postoje i otpori koji mogu da dovedu do toga da se postojeće zakonske odredbe izigraju. Na ovakav način dolazi do urušavanja medijskog sistema, a takav sličan primer je i RTS, koji mora da prenosi skupštinska zasedanja - kaže Rade Veljanovski, profesor na Fakultetu političkih nauka i jedan od tvoraca Zakona o radio-difuziji.
Ukoliko ovaj predlog bude usvojen, dovodi se u pitanje i privatizacija Javnog preduzeća "Studija B", koja bi trebalo da bude završena do kraja ove godine. Agencija za privatizaciju još nije donela odluku o načinu prodaje ovog preduzeća ali, od kada je u aprilu ove godine objavljen prospekt o njegovoj prodaji, bilo je više od 10 domaćih i inostranih interesenata.
- Oko 70 odsto zaposlenih u "Studiju B" potpisalo je peticiju, koju je tada podnelo osnivaču, odnosno Gradu, da su zainteresovani da ostanu javni servis. Međutim, sve ostale odluke nakon toga i ubuduće zavise od Grada i nadležnih ministarstava - kazala je Danijela Šegan, pomoćnik glavnog i odgovornog urednika "Studija B".
Prema rečima Zorana Alimpića, predsednika Skupštine grada i v.d. gradonačelnika Beograda, ovo je predlog Demokratske stranke u kojoj smatraju da bi Beograđani trebalo da imaju javni servis koji će se baviti isključivo gradskim temama vezanim za funkcionisanje grada. On je kazao da bi u tom slučaju Grad mogao da osnuje i telo koje bi kontrolisalo rad gradske televizije i radija, nešto poput Republičke radio-difuzne agencije.
- Ovo je samo jedan od predloga koji bi mogao da se nađe u Zakonu o glavnom gradu. On jeste u koaliziji sa Zakonom o radio-difuziji, ali prema Ustavu svako može biti osnivač javnih glasila. S obzirom da se zakon pravi za grad Beograd, naravno da će biti oblasti gde ovaj zakon zalazi u nadelžnosti drugih, ali nadamo se da će se jedni sa drugima usklađivati. Smatramo da bi bila šteta da se "Studio B" privatizuje i da Beograd nema svoj nezavistan servis - kaže Alimpić.
Prema njegovim rečima, sve stranke u gradu misle slično, ali da dogovor treba da bude postignut i na republičkom nivou. On je istakao da je ovo samo predlog, i da dogovori na ovu temu tek predstoje. Drugo rešenje za "Sudio B" bila bi privatizacija.


Krše Ustav i zakone
Ustav Republike Srbije, u Članu 50, kaže da je svako slobodan da bez odobrenja, na način predviđen zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obaveštavanja. Prema Zakonu o radiodifuziji samo Republika i Pokrajina mogu osnivati javne servise. I po Zakonu o javnom informisanju, jedinice lokalne samouprave nemaju pravo da budu osnivači medija, a po Zakonu o radiodifuziji svi mediji koji su u vlasništvu lokalne samouprave moraju biti privatizovani do kraja sledeće godine.


Ustav prevideo zakone
I mr Dejan Milenković, pravnik u JUKOM-u i učesnik u izradi Zakona o radio- difuziji, kazao je za "Blic" da u Srbiji jedino Vojvodina ima svoj javni servis.
- Za razliku Zakona o javnom informisanju i Zakona o radio-difuziji, novi Ustav ili nije vodio dovoljno računa ili je prevideo članove u postojećim zakonima o tome ko može da bude osnivač medija. S obzirom da Ustav predviđa da svako može da bude osnivač sredstava javnog obaveštavanja, sve je stvar tumačenja zakona i Ustava - kaže Milenković.
Izvor: Blich Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17588
 
СУТРА СЕ ПРОДАЈУ РОБНЕ КУЋЕ „БЕОГРАД"
БЕОГРАД – Агенција за приватизацију сутра ће на јавном надметању понудити на продају Робне куће „Београд” у стечају. За куповину ће се надметати десет купаца, а почетна цена биће 140 милиона евра.

Агенција до данас није објавила ко су заинтересоване компаније, а према најавама акционара и домаћих медија, за РК које расплажу са 239.679,06 квадратних метара пословног простора заинтересовани су домаћи бизнисмени попут Мирослава Мишковића и његове компаније „Делта”. Својевремно за РК био је заинтересован и италијански „Бенетон”, домаћа „Астра група” као предводник конзорцијума домаћих фирми...

Само јавно надметање ће се одржати у хотелу Хајат, а због великог интересовања јавности обезбеђен је директан пренос аукције у 11 часова на другом каналу РТС-а. Ток надметања контролисаће трочлана Комисија за јавно надметање Агенције за приватизацију.

Процедуром је предвиђено да аукционар огласи почетну цену од 140 милиона евра, а затим ће се при сваком новом подизању лицитационе картице од стране учесника цена повећавати за пет милиона евра. Победник ће бити онај ко излицитира највишу цену.

Очекивања су да продајна цена достигне износ већи од 500 милиона евра јер је за РК заинтересован велики број реномираних домаћих и страних купаца.

Продаји ће моћи да присуствују купци, њихови представници, званице и новинари, али не и радници и представници Мреже за реституцију. Ово правило, како објашњавају у Агенцији, однедавно је уведено и биће примењивано и на аукцијама како се не би ометао поступак продаје.
Izvor: Politika Online
Link: politika.co.yu
 
Прижељкују општину и канализацију
Идеја о формирању посебне општине Авалски венац, састављене од неколико вождовачких подавалских насеља, постоји више од десет година, а овај потез градских власти довео би до стварања посебног буџета и улагања више новца у села подно београдске планине. Према изјавама представника општине Вождовац, које су се могле видети у јавности, нову општину највероватније би сачињавала села Рипањ, Бели Поток, Зуце, Пиносава, а њима би можда био придружен и Врчин, који је сада у саставу општине Гроцка. Да ли становници Зуца прижељкују одвајање од општине Вождовац и формирање посебне јединице локалне самоуправе и које проблеме, према њиховом мишљењу, треба хитно решити у њиховом селу питали смо их јуче.

Да у Зуцу све треба поправити мишљења је Златија Чолић (75), домаћица. Амбуланта у којој се лече локални мештани, каже, у катастрофалном је стању, па наша суграђанка, која има здравствених проблема и хода уз помоћ штапа, често аутобусом више од сат времена путује до вождовачког Дома здравља на прегледе.

– Насеље је близу града, а неуређено је. Навикла сам да живим овде, ништа ми не треба, али због млађих нараштаја требало би га уредити. Много сам се намучила живећи у Зуцама, па не желим да се и моја деца муче. Формирање општине Авалски венац и улагање новца у овдашња села омогућили би да омладина боље живи. Моја шестогодишња праунука иде у вртић у суседно насеље Бели Поток. Потребно је изградити обданиште и коначно направити канализациону мрежу у Зуцама – истакла је Чолићева.

Немања Михаиловић (17) не намерава да се из Зуца сели у центар града, али прижељкује да се реше бројни проблеми. Највише му смета што његово село, као нека околна насеља, нема излаз на аутопут, па до школе на Звездари путује најмање сат и по времена.

– У школу, због лошег реда вожње, стижем два сата раније, па време које би ми било драгоцено за учење проводим у превозу. Недељом аутобуси пролазе на свака два сата, а укинут је и ноћни превоз, па не могу да излазим у центар града. Продавнице су лоше снабдевене, па често идем на Бањицу у куповину. Не свиђа ми се што је обданиште смештено у месној заједници, на веома малом простору. Код нас нема баш много добрих места за ноћни провод, али журке које се у Зуцама праве бар једном месечно су сигурно најбоље у граду. Општина Вождовац више новца, на пример, улаже у уређење Белог Потока него нашег насеља. Када би формирали општину Авалски венац, боље бисмо живели – истакао је средњошколац.

Пензионеру Горану Чикићу (53) смета што немају дигиталну телефонску централу, па ни АДСЛ мрежу и бржи приступ Интернету. Како је објаснио, страшно је што у 21. веку у насељу поред главног града немају канализацију, дом културе, а недавно им је угашен и дом пензионера.

– Гасификован је само део насеља, а у вишим крајевима често немају воде. Рачуни за струју увек касне. Друштвени живот је слабо организован у селу, а превоз је никакав. Укинули су нам ноћну аутобуску линију и – како онда да одем до позоришта? Оснивање посебне општине од подавалских села је одлична идеја и мислим да би општинско здање требало да буде код кафане „Кумбара”, у Белом потоку – истакао је Чикић.

Иако до Средње машинске школе у Земуну путује сат и петнаест минута, Драган Шапић (18) сматра да градски превоз није лоше организован. Смета му што су укинуте ноћне линије и што последњи аутобус за Зуце од Трошарине креће у 23 часа. Волео бих када би цело село било гасификовано, а непостојање канализационе мреже, према његовим речима, велики је недостатак тог насеља.

– Ноћни провод у Зуцама није лоше организован, имамо неколико кафића. Међутим, моји школски другари из Земуна не могу да верују да немамо канализацију – казао је Шапић.

Драгослав Јанковић (73), пензионер, захвалан је вождовачким властима што намеравају да обнове месну амбуланту која, како каже, „изгледа као да је направљена пре сто година”. Само у хитним случајевима становници Зуца, каже, одлазе у амбуланту, а у осталим ситуацијама се лече у централним општинама.

– Ех, да је среће да новинари чешће свраћају у наше село да виде са каквим проблемима се суочавамо. Немамо канализацију, па шта више да вам причам. Општина Вождовац је далеко, службеници нису баш љубазни према нама из села, мислим да би услуга била много боља уколико би се подавалска насеља одвојила и формирала посебну општину. Био бих пресрећан када бих пешице могао да дођем до општинског здања. Похвално је то што су нам пре два месеца асфалтирали све улице у селу. Док сам раније ишао на посао, газио сам кроз блато, које ми је досезало до колена, а није било баш пријатно доћи каљав у центар града, где ми је била фирма – истакао је пензионер.

Д. Јокић
[објављено: 29.10.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45873
 
Evropska odbojkaška konfederacija snažno podržala izgradnju odbojkaškog centra u Beogradu
21. 10. 2007. | 16:18
Predsednik CEV-a Andre Mejer, na vanrednom sastanku Izvršnog odbora Evropske odbojkaške konfederacije u Beogradu izrekao je pregršt komplimenata na račun rada Odbojkaškog saveza Srbije i predsednika Aleksandra Boričića, jednog od najvećih pokretačkih snaga evropske odbojke. Tom prilikom je istakao važnost izgradnje najavljenog odbojkaškog centra u beogradu, a obećao je svu podršku i pomoć Odbojkaškom savezu Srbije na ovom projektu.
Izvor: eKapija
Link: http://www.ekapija.com/website/sr/page/132922
 
Stanovnici nekih delova grada godinama „žive“ na gradilištu
Nesnosna buka od jutra
Autor: Petar Blečić | 28.10.2007 - 00:01

buka-v.jpg


Stanovnici ulica nadomak Svetosavskog hrama, Šumatovačke, Dubljanske, Stojana Protića, Filipa Filipovića, Graničarske i okolnih već godinama nemaju mira.

Svakog jutra bude ih bušilice, bageri, kamioni, buka koja je u pojedinim periodima dana nesnosna i prelazi sve medicinske dozvoljene količine koje čovek može da podnese bez posledica. Sem toga, za njih takođe već godinama ne postoje subota i nedelja kao dani odmora, jer građevinci tada imaju najviše elana i rade punom parom od jutra pa do kasnih večernjih sati, pravdajući to činjenicom da je tada proređen saobraćaj pa navodno prave manje problema vozačima.
U nekim od tih ulica na rastojanju od svega stotinak metara stisla su se po tri i četiri gradilišta tako da u svako doba ili čak istovremeno imate neku vrstu buke koju vam priređuju. O prašini, rasutom građevinskom materijalu, bujicama blata koje za sobom ostave na izmaku radnog dana, da ne govorimo.
Pomoći ovim ljudima nema, naime, u Srbiji ne postoje propisi koji određuju dozvoljeni nivo buke na gradilištima, tako da vam u rešenju ovog problema ne mogu pomoći ni građevinski ni ekološki inspektori. Istina, prema važećem Zakonu o planiranju i izgradnji iz 2003. godine, građevinski inspektor je dužan da proverava da li je izvođač radova preduzeo mere za zaštitu životne okoline (čl. 140). Međutim, taj zakon je ostao "mrtvo slovo na papiru", zato što odgovarajućim podzakonskim aktima nije definisano šta je to zagađenje, odnosno koji je dozvoljeni nivo buke. Sa druge strane, problem sa važećim Pravilnikom o dozvoljenom nivou buke jeste u tome što se on uopšte ne odnosi na gradilišta. Posledica tih propusta je aktuelno prebacivanje odgovornosti: sa gradske građevinske na ekološku inspekciju (i obrnuto), kao i sa Ministarstva za infrastrukturu na Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Gde su u svemu tome prava građana, koji, silom prilika, žive u neposrednoj blizini brojnih beogradskih gradilišta, kao da nikoga nije briga.
- Na gradilištima nemate stacionirane izvore buke, a objekti su u izgradnji. Opet, imate važeći Zakon o planiranju i izgradnji, pa je pitanje za građevinsku inspekciju zašto ne obustave gradnju ako izvođač radova prekrši zakon- kaže Tatjana Živković pomoćnica gradskog sekretara za inspekcijske poslove i za zaštitu životne sredine.
Sa druge strane, Dragana Pešić, načelnica Građevinske inspekcije Beograda, rekla nam je da su "njenim" inspektorima takođe "vezane ruke". Prema rečima Pešićeve, iako ih na to obavezuje zakon, građevinski inspektori ne mogu da intervenišu u pomenutim slučajevima, jer ne postoje propisi o dozvoljenom nivou buke na gradilištima.
U Ministarstvu za infrastrukturu, tačnije Sektoru za građevinarstvo i investicione projekte, nisu ništa mogli da nam kažu na ovu temu do ponedeljka, jer su svi rukovodioci bili na važnim sastancima. Nezvanično nam je rečeno da je donošenje pomenutih pravilnika u nadležnosti Ministarstva za zaštitu životne sredine.
U Ministarstvu za zaštitu životne sredine javila nam se Katarina Stefanović, zadužena za odnose sa javnošću, koja nam je saopštila da bi novi Zakon o buci trebalo da se nađe na dnevnom redu Narodne skupštine "već za nekoliko nedelja". Ipak, ni Stevanovićeva nije mogla da potvrdi da li će tim zakonom biti detaljno regulisano pitanje buke na gradilištima, ili će biti potrebno da se usvoji odgovarajući pravilnik sa preciznim propisima.
Izvor: Blic Online
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=17673
 
Cтудија о уређењу слива Топчидерске реке
Понедељак, 29. октобар 2007.
Стручњаци Шумарског и Грађевинског факултета и Градског завода за јавно здравље у наредних пет месеци израдиће прву фазу студије интегралног уређења слива Топчидерске реке, саопштено је на данашњој коференцији за новинаре у Старом двору. Топчидерска река тече кроз београдске општине Раковица, Вождовац, Савски венац и Чукарица и у његовом сливу живи око 160.000 људи, од којих 70.000 живи у градским, око 50.000 у приградским насељима, а око 40.000 у насељима сеоског типа. За израду овог документа из градског буџета издвојено је 1.780.000 динара.

– Слив Топчидерске реке највећи је речни слив на административном подручју Београда. Ова река дугачка је 23 километра, има преко 35 притока, протиче кроз четири општине и покрива површину од око 150 квадратних километара. У свом горњем делу је изразито бујична, а у доњем је изложена различитим загађењима. Срећом, не ради се о токсичним материјама, већ је реч о биозагађењима и изливању канализације. Наш задатак биће да сачинимо студију на основу које ће надлежни органи моћи да одреде наредни редослед потеза и приоритета како би ова река у потпуности била ревитализована – рекао је Иван Анђелковић директор Управе за воде Београда.

Изради ове студије претходило је усвајање неколико кључних докумената попут Генералног урбанистичког плана 2021. године, Просторног плана, Еколошког атласа, Зелене регулативе, Катастра заграђивача и Студије о бујичним поплавама и ерозији. У изради прве фазе студије примењиваће се методологија карактеризације сливова према оквирној Директиви о водама Европске уније из 2000. године. Предвиђена је њена јавна презентацијa након другог и четвртог месеца рада, а коначна верзија овог документа јавности ће бити приказана 23. марта на Светски дан вода.

– Ово је први пут да се ради студија интегралног уређења слива једне реке. Студија треба да прикупи, систематизује и анализира постојеће просторне планове, планове саобраћајне и комуналне инфраструктуре, податке о привреди, пољопривреди, заштити од вода и заштити воде, податке о ерозионим процесима и бујичним поплавама, шумарству, зеленилу, климатским и хидролошким карактеристикама слива, као и стање квалитета површинскх и подземних вода – рекла је Нада Драговић, професорка Шумарског факултета.

С обзиром на то да се Точидерска река улива у Чукарички рукавац, општина Чукарица је веома заинтересована за израду студије која би помогла да ова буде мање загађена, рекао је председник општине Драган Тешић, изразивши наду да ће и општине дати свој допринос при решавању овог проблема.
Izvor: BeoInfo
Línk: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1296097



Конкурс за идејни концепт коришћења јавног купатила „Дунав”
Понедељак, 29. октобар 2007.
[url]http://www.beograd.org.yu/beoinfo/1296092_javno_kupatilo_m.jpg/img]Секретаријат[/url] за културу упутио је јавни позив за достављање предлога идејног програмског концепта и садржаја коришћења јавног купатила „Дунав”, у улици Цара Душана. Намера је да се објекат трајније приведе намени, и да се изабере концепт за коришћење целог комплекса, који ће се интегрисати у постојећи изглед простора без већих архитектонских интервенција.

Јавно купатило „Дунав”, у улици Цара Душана, представља комплекс зграда који садржи „стари турски амам”, тракт са кадама и тушевима и тракт са базеном за пливање. Комплекс је настао око амама, од 1901. године до средине треће деценије 20. века. Одлуком Владе Републике Србије о утврђивању парног купатила Браће Крсмановић у Београду за споменик културе одређене су мере заштите овог споменика, као и његове околине. Власник комплекса је Република Србија, а Град Београд је корисник непокретности комплекса.

Комплекс топлог јавног купатила „Дунав” састоји се од два објекта: купатила (котларница, два амама, сауна са претпросторијом за туширање и масажу, кабинет са тушевима и кадама, гардеробне кабине и помоћне просторије), и базена (претпросторија, канцеларије на првом спрату и подрум).

Секретаријат за комуналне и стамбене послове преузео је бригу о комплексу јавног купатила „Дунав” у смислу инвестиционо-техничког одржавања. Део овог комплекса се од 2004. године интензивно користи за уметничке пројекте. Први пут је промовисан у оквиру 45. Октобарског салона, који је те године прерастао у међународну манифестацију визуелних уметности.

Рок за достављање предлога је 30. новембар 2007. године, а обилазак јавног купатила „Дунав” биће омогућен учесницима за време трајања конкурса, и то четвртком од 12 до 13 часова.[/quote]
Izvor: BeoInfo
Link: [url]http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1296090[/url]
 
Топчидерка на анализи
Слив Топчидерске реке угрожен ерозијом, нелегалном градњом, нерегулисаном канализацијом и индустријским загађењем
Топчидерска река представља својеврсни отворени колектор отпадних вода и према оцени Ивана Анћелковића, директора Управе за воде, реално више не припада другој категорији водотокова, већ трећој или четвртој. Међутим, градске и општинске власти су јуче најавиле израду Студије интегралног уређења слива Топчидерске реке, на основу које ће сви надлежни урадити шта је неопходно за решење овог вишеструког проблема.....
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=45997
 
Cuj, jedino resenje za Topciderku je njeno isusivanje. Zivog sveta tu odavno nema a filteri za preciscavanje bi verovatno progoreli :rolleyes:
 
Pa reka je previse mala da prihvati sva sranja koja se u nju pustaju. Hvala Bogu pa nije previse dugacka pa moze za cas da se obidje i upozna sa situacijom i zagadjivacima. Ono sto je relativno pozitivno u ovoj inicijativi je da mnoge fabrike leze upravo na toj recici pa ce se ovim putem popisati i verovatno ce im biti postavljeni standardi koje ce morati da ispune, i to ne samo sto se kanalizacije tice, vec i vazduha i ostalih tipova zagadjenja..
 
Гради се парк за кућне љубимце
1296370_Stubici_za_zoohigijenu_s.jpg

Слободне површине око стамбених зграда између улица Милешевске, Радослава Грујића и Цара Николаја II, у близини Црвеног крста, биће преуређене у парк намењен искључиво за шетњу кућних љубимаца. Простор површине око 300 квадратних метара биће ограђен металном оградом висине 1,3 метра, са две капије.

За све оне који користе ову површину предвиђене су канте са кесама за псећи измет.

На овој локацији ће, поред постојећа два, бити изграђено још једно дечје игралиште, на коме ће бити постављене љуљашке, клацкалице и пењалица. Површина на којој буду постављени реквизити биће пресвучена гумом, како би се деца заштитила при падовима.

Поред овог игралишта обновиће се и изградити нове стазе а двоструким баштенским ивичњацима заштитиће се зелене површине – пре свега нови травњак и постојећа стабла кестена. Нова жива ограда биће посађена на местима где је постојећа уништена или оштећена, а на једном од постојећих игралишта биће постављење две нове конструкције за кош.
Izvor: BeoInfo
Link: http://www.beograd.org.yu/cms/view.php?id=1296367
 
^^Ovaj gore tekst nema veze sa slikom. Slikana je Krunska (Proleterskih brigada) a tekst je o parkicu na Crvenom krstu.
 
Evo par update-ova Partnerovih projekata:

Stambeno-poslovni objekat u bloku 64
blok64_153.jpg
blok64_156.jpg


Belgrade Office Park II
bop2_47.jpg
bop2_49.jpg


ProCredit Bank
pro_credit114.jpg
pro_credit115.jpg


Izvor: partner.co.yu
 
Hram Svetog Save sve bliži konačnom izgledu
Vreme za umetnike
Autor: S. Palić | 12.11.2007 - 06:00
hram-v.jpg

Hram Svetog Save na Vračaru, najveći pravoslavni hram u Srba, uskoro bi mogao da bude gotov. Protoneimar Hrama Voja Milovanović kaže da se radovi intenzivno obavljaju i da bi, bez mozaika i poda, svi drugi radovi mogli da budu završeni već sledeće godine. Za mozaike je, međutim, potrebno najmanje osam godina.

- U toku je postavljanje kamenih obloga po zidovima i instalacija. Taj posao ćemo nastaviti i u sledećoj godini, za kada očekujem da će početi i pripreme za mozaike - kaže za „Blic“ protoneimar Milovanović.
Hram Svetog Save na Vračaru gradi se, sa prekidima, poslednjih 70 godina, a pripreme za njega počele su pre 110. godina. od 1935. godine, kad je postavljen kamen temeljac, Hram je zidan sve do početka Drugog svetskog rata. Posle 1945. godine nastaje prekid dug celih 40 godina, da bi 1985. godine radove, pre svega na projektima hrama nastavio profesor arh. Branko Pešić. Podizanje kupole od 4.000 tona na visinu od 60 metara i zlatnog krsta početkom devedesetih označilo je povratak „vidljivom“ delu gradnje, da bi se pravi nastavak desio 2000. godine.
- Od tada do danas je mnogo urađeno. Što se unutrašnjeg uređenja Hrama tiče, radovi su trenutno došli do tačke kada konstrukcija Hrama prestaje da bude vidljiva i postaje samo okvir, definisan izgled - kaže arhitekta Dragomir Acović, glavni arhitekta za unutrapšnje uređenje.
U unutrašnjosti Hrama, najviše se pažnje posvećuje ugradnji instalacija, što će biti i glavni posao za prvu polovinu sledeće godine.
- Rade se intalacije jake i slabe struje, klimatizacija i ventilacija prostora, vodovodna mreža i podno grejanje. Predviđeno je i video i audio pokrivanje celog hrama, kao i ugradnja sistema za obezbeđenje - ističe protoneimar Milovanović.
Za mozaike će biti potrebno čak 60 umetnika i 30 asistenata.
Predviđeno je da se 1.500 kvadrata zidova Hrama prekrije mozaikom.
- Neki okvir je oko osam godina. Međutim, moramo znati da umetnici nisu zanatlije. Zanatlije rade po rutini, a umetnici prema inspiraciji. Okvir od osam godina je zaista samo okvir - kaže arhitekta Acović.
Hram Svetog Save, kad bude gotov, moći će da primi u jednom trenutku 10.000 vernika i 800 horista na galeriji.


Vrata u reljefima
Spoljna i unutrašnja vrata Hrama treba da budu
obložena baroknim reljefima. Očekuje se da na zapadnom portalu, na srednjim vratima budu slike iz Hristova života, na levim iz života Svetog Save, na desnim žitija Svetog Simeona Nemanje. severni portal biće posvećen temema iz Starog zaveta, a južni crkvenim učiteljima.
izvor: Blic
Link: http://www.blic.co.yu/beograd.php?id=19398
 
Regulacioni planovi uskoro na sajtu Direkcije za građevinsko zemljište
Detaljni regulacioni planovi uskoro će putem interneta biti potpuno dostupni širokoj populaciji. Za desetak dana na sajt Direkcije za građevinsko zemljište biće stavljeno 70 regulacionih planova.
Izvor: eKapija
 
Hapšenje u Gradskoj čistoći

Beograd -- Policija je privela jutros 31 osobu, koje su osumnjičene da su u proteklih šest godina oštetile budžet za 1,5 milijardi dinara.

Kao organizatori zločinačkog udruženja osumnjičeni su Dragan Ignjatović, direktor Javnog komunalnog preduzeća "Gradska čistoća" u Beogradu, i Milan Kuzmanov, vlasnik privatne firme i suvlasnik nekadašnje diskoteke "Madona", potvrđeno je za B92 u MUP-u Srbije.

Oni su u periodu od 2001. do 2007. godine oštetili budžet za 1,5 milijardi dinara.
B92
 
Dragan Ignjatović je od vozača kamiona za smeće stigao do pozicije generalnog direktora Gradske čistoće. Diplomu mašinskog tehničara stekao je u Nemačkoj, a u Gradskoj čistoći je počeo da radi po povratku iz te zemlje, 1980. Devedesetih je bio glavni dispečer u centrali, a potom šef garaže voznog parka, da bi ubrzo stigao do pozicije glavnog inženjera za reciklažu i pomoćnika direktora.

Za generalnog direktora je postavljen posle oktobarskih promena 2000, kao član Demokratske alternative Nebojše Čovića. Njegovo imenovanje za direktora tog gradskog preduzeća izazvalo je protest dela zaposlenih jer nije imao fakultetsko obrazovanje. Radnici su tada Ignjatoviću posebno zamerali i to što je na izborima 1996. bio na listi JUL-a.

Milan Kuzmanov je požarevački biznismen, jedan od vlasnika diskoteke Planeta, nekadašnje Madone, koju je devedesetih sagradio sin Slobodana Miloševića Marko. Jednom je Marko Milošević objasnio da se nije obogatio noseći gajbice, već da je kao sedamnaestogodišnjak počeo da radi u kafeu Roleks, a da mu je posao ponudio suvlasnik tog lokala Milan Kuzmanov.
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2007&mm=11&dd=13&nav_category=120&nav_id=272007
 
Dobra vest je da ce Direkcija kaciti regulacione planove na svoj sajt. To ce biti od velike pomoci za buduce diskusije na beobuildu.
 
Смена председника општине Гроцка
Досадашњи први човек општине Блажо Стојановић смењен гласовима 18 од 35 одборника, а поверење изгласано Зорану Јовановићу из ДСС-а. Одлуци претходило целодневно спорење око мандата одборника Александра Ристића из Г17 плус, бившег члана ПСС-а, чији је глас био одлучујући
N_IVmtIQjbIwtM4rXZGVNZuYGprDbIWIH19Av.jpg

Блажо Стојановић
(Фото: Танјуг)


После маратонске седнице Скупштине општине Гроцка, која је завршена синоћ око 20 часова, Блажо Стојановић, досадашњи председник општине, смењен је, а на његово место постављен је Зоран Јовановић, председник Општинског одбора ДСС-а. Целодневно заседање завршено је, како сазнајемо, тиме што је Стојановић, после мукотрпне расправе, са 17 одборника напустио седницу, а преосталих 18 одборника који су покренули његов опозив изгласало је његову смену.

Седница на којој је јуче требало да буде расправљано о смени Блажа Стојановића, председника ове општине, почела је у 11 часова и потрајала читав дан, а до пред крај заседања није усвојен чак ни дневни ред. Дојучерашњи први човек Гроцке отворио је седницу захтевом оставке одборника Александра Ристића, из странке Г17 плус, и тако блокирао расправу по дневном реду. После тога су, уместо да расправљају о дневном реду и смени председника општине, одборници полемисали да ли је Стојановић у праву или није.

Ристић је, тврде наши саговорници, пре неколико месеци прешао из странке Покрет снага Србије у Г17 плус, што је Стојановићу послужило да оспори захтев за смену, који је потписало 18 одборника. С обзиром на то да у Скупштини има 35 одборника, Ристић је, како сазнајемо, требало да гласа за Стојановићеву смену. У случају да је Ристић изгубио мандат, однос снага у Скупштини био би 17 одборника за и 17 против, па председник општине не би могао да буде смењен.

Према речима Владице Чоловића, председника Општинског одбора Демократске странке у Гроцкој, расправа о дневном реду потрајала је због тога што се Блажо Стојановић позвао на закључак Општинског одбора ДСС-а, који гласи да мандат припада странци, а не одборнику.

– Он је проценио да је то законска одлука, што није тачно, јер по закону мандат припада одборнику и све што се дешавало у току седнице било је само повређивање пословника. Стојановић на све начине покушава да се одржи на власти, иако је одавно изгубио јаке аргументе за то – тврди Чоловић.

Он процењује да Стојановићево оспоравање мандата неће уродити плодом. По свој прилици, нека виша инстанца мораће да процени да ли мандат припада странци или Ристићу.

– Постојала су два члана ПСС-а у Скупштини општине, један је подржавао Стојановића, а један је био против и он је у међувремену прешао у Г17 плус. Стојановићу је то послужило да одуговлачи опозив – објашњава Чоловић ову грочанску политичку ујдурму.

Представници Демократске странке дали су мањинску подршку Зорану Јовановићу, председнику ДСС-а за Гроцку. Подсетимо, у прошлом скупштинском сазиву Демократска странка делила је власт са Стојановићем и његовом групом грађана Наш човек – Блажо Стојановић. Када је Стојановић ове године поново освојио власт у Гроцкој, ушао је у коалицију са Српском радикалном странком.

Блажо Стојановић се, подсетимо, сукобио са градским властима када је Агенција за буџетску ревизију почетком ове године навела да је утврдила низ малверзација и ненаменског трошења новца из општинске касе, који се мери стотинама милиона динара. Актуелни први човек општине започео је градњу велике спортске хале у Гроцкој, за шта су градске власти тврдиле да је извођач радова изабран мимо тендера. Блажо Стојановић је негирао све оптужбе на свој рачун, тврдећи да ради за добробит Грочана тако што је, између осталог, увео водовод у Бегаљицу и Умчаре.

Стојановић је у изјави електронским медијима изјављивао да неће дозволити да они који су упропастили Гроцку дођу на његово место. Нову владајућу коалицију у Гроцкој, са ДСС-ом на челу, чине СПО и Г17 плус, Група грађана Владан Зарић и Група грађана Александар Барац. Стојановић је јуче изјавио да неће дозволити да Зарић и Барац буду у власти, јер су, како је рекао, упропастили Гроцку. Њих двојица су били чланови Демократске странке из које су искључени.
Станко Стаменковић
[објављено: 15.11.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=47772
 
dragan":1i17ni75 je napisao(la):
Postoje više vrsta lizinga, kao :

- Operativni - korišćenje predmeta/ nekretnina ( rata = kirija)

- Finansijski lizing - aranžmani koji obezbeđuju finansiranje kupovine
sa pravom korišćenja predmeta/ nekretnina lizinga do isteka ugovora, a
pravo svojine prenosi se na korisnika tek po isplati poslednje rate.

Ne verujem da će 'Immorent' da izdaje stanove na kiriju.
Operativni lizing kod nas nije regulisan nikakvim propisom. To je praktčno običan ugovor o zakupu, ništa više.
Finansijski lizing je nešto drugo.
U oba slučaja predmet lizinga/zakupa pripada lizing kompaniji, u oba slučaja on na kraju prelazi u vlasništvo kupca (osim ako kupac nije potpuni id*** da sam unapred traži da otplati i punu vrednost i kamatu pa posle da vrati to što je platio).
Razlika je u finesama - kako se u knjigama vodi predmet lizinga kod davaoca i kod primaoca, neki tamo dugoročni plasmani, pa neka osnovna sredstva, trt mrt, način oporezivanja... i što je najvažnije, kod nas, kod uzimanja na "operativni" - tj zakup, kupac se NE registuje da je dužan kod Kreditnog biroa, znači može, teoretski, da istovremeno negde drugde podigne kredit ili nešto na finansijski lizing.
 
Pljačkaši upali u gužvu i uhapšeni

Beograd -- Četiri maskirane osobe opljačkale banku, uhapšene pošto su tokom bekstva upale u gužvu na Brankovom mostu.

Četiri osobe, maskirane kapuljačama, opljačkale su danas oko 9 časova ekspozituru banke Sosijete ženeral na Novom Beogradu i uz pretnju pištoljem otele oko 2,6 miliona dinara i 45.000 evra.

Pljačkaši su uhapšeni na Brankovom mostu, nekoliko minuta posle razbojništva, a policija je kod njih našla sav opljačkan novac. Na brzinu hapšenja uticalo je i to što su se pljačkaši uputili ka Brankovom mostu i tako upali u saobraćajnu gužvu, posle čega ih je policija odmah uhapsila.
B92

:lol: Ima saobracajni haos i pozitivnih efekata :lol:
 
Vrh