Šta je novo?
Od:
Filteri

Razne gradske vesti, Topic II

Samo da se osvrnem na ovaj poslednji deo teksta, kako ne bih stvorio zabunu.

Popis na dva načina
Poslednji popis stanovnika prestonice iz 2002. godine rađen je na osnovu dve metodologije. Prema jednoj, staroj metodologiji koja se najduže koristila u Beogradu ima 1.638.643 stanovnika, dok je po drugoj, novoj metodologiji broj žitelja bio 1.576.124. U drugom istraživanju koje je rađeno po evropskim standardima osobe koje su duže od godinu dana van Beograda, nisu uračunate u taj broj.
Kliknite za proširenje...
Na ovoj tabeli iz koje sam izneo podatke, iznad piše sledeće

"Po staroj metodologiji (ranijih popisa do 2002. godine)"


Većina ljudi, koji su stručnjaci za ovu tematiku, sa kojima sam pričao su mi rekli da ni stara, a ni nova metodologija nisu bez mana, ali da ipak uz sve te mane, popis je manje više tačan što se broja tiče jer on opet sa druge strane ne uzima u obzir dobar deo ljudi koji živi u Beogradu, a opet nigde nisu zvanično zavedeni (primer, studenti iz drugih gradova ili romska populacija).
 
Stanovništvo grada se nažalost povećava doseljavanjem a ne zahvaljujući pozitivnom prirodnom priraštaju.
Po mojim nekim nagađanjima rekao bih da grad (sa 17 opština ili koliko ih već ima) ima 1,750,000 stanovnika (onih koji imaju prijavljeni boravak). A broj ljudi u Bg-u je verovatno oko 1,850,000 (ja i brojke xD)
 
Archangel pročitaj moj post na prošloj strani, to ti je zvanični podatak ZIS-a iz baze građana, tako da nema šta da nagađaš, broj ljudi sa adresom stanovanja na teritoriji Beograda na dan 30.06.2009. godine je 1.822.936.
 
nažalost povećava doseljavanjem
Kliknite za proširenje...
Nema tu ništa loše, u nekim zemljama je taj trend of 18. veka, pa još postoje (i još su vladale svetom)... To je sasvim normalna (i na neki način poželjna) stvar....
 
Mislim da je hteo da napiše "nažalost samo doseljavanjem" tj. da je i u Beogradu stopa mortaliteta viša od stope nataliteta.
 
Tako sam i mislio... Isto je bilo u Parizu i Londonu od 18. veka, pa nadalje. I dan danas je tako, pa su porasli oko 10 puta od tada. U istoriji gradovi su jedino rasli doseljavanjem, i za to je broj rodjenih u gradu potpuno nevazan.
 
shmeksi":3hue1qgv je napisao(la):
Archangel pročitaj moj post na prošloj strani, to ti je zvanični podatak ZIS-a iz baze građana, tako da nema šta da nagađaš, broj ljudi sa adresom stanovanja na teritoriji Beograda na dan 30.06.2009. godine je 1.822.936.
Kliknite za proširenje...
Nisu svi koji imaju adresu u Beogradu i njegovi stanovnici. Npr. na moju adresu je trenutno prijavljeno jos dvoje ljudi(kumovi) koji ne zive u Beogradu. Prijavljeni su iz nekih formalnih(da ne bi izgubili neka prava) razloga jer ne zive u Srbiji. Do pre nekoliko godina, isto tako, bila je prijavljena jos jedna osoba.
Dalje, nemas pojma za koliko se ljudi vodi da formalno zive na nekoj adresi, a da su oni odseljeni vec 20-ak godina. Ima nekih koji nikad nisu u Srbiji ziveli za stalno, a opet su prijavljeni na nekoj adresi(uglavnom deca).
Zakljucak: nema sanse da se sada zna tacan podatak broja ljudi koji zive u Beogradu.
 
pa nikad se ne može znati baš tačan podataku gradu, a to što oni kažu tačno u "broj" umesto "oko"... Svake ekunde neo može da umre, a i da se rodi. Relativity :)
 
Nikola":1a9d9xwa je napisao(la):
Nisu svi koji imaju adresu u Beogradu i njegovi stanovnici. Npr. na moju adresu je trenutno prijavljeno jos dvoje ljudi(kumovi) koji ne zive u Beogradu. Prijavljeni su iz nekih formalnih(da ne bi izgubili neka prava) razloga jer ne zive u Srbiji. Do pre nekoliko godina, isto tako, bila je prijavljena jos jedna osoba.
Dalje, nemas pojma za koliko se ljudi vodi da formalno zive na nekoj adresi, a da su oni odseljeni vec 20-ak godina. Ima nekih koji nikad nisu u Srbiji ziveli za stalno, a opet su prijavljeni na nekoj adresi(uglavnom deca).
Zakljucak: nema sanse da se sada zna tacan podatak broja ljudi koji zive u Beogradu.
Kliknite za proširenje...
Nikola, pročitaj prvi post na ovoj strani.
 
Izvini, promaklo mi je.

Ali i dalje mi nije jasno od koga oni uzimaju podatak da li je neko bio u Beogradu godinu dana ili ne. Ako na primer uzimaju od mene ja cu za svoje kumove reci da su oni uglavnom tu ali da posto su penzioneri cesto idu u svoj rodni kraj, jer ne znam da li kasnije podatak da oni ovde navracaju jednom do dva puta godisnje moze da dovede do ukidanja nekih prava koji sticu prijavljivanjem na mojoj adresi.
Ako je tako, ona opet ta metoda nije tacna,

Mada, i sam gore kazes da nijedna metoda nije bas tacna.
 
Trpaju novac u džepove, briga ih za bolnicu i pacijente
Autor: N. Zejak | 08.11.2009. - 00:02

Zoran Ivanković, nedavno uhapšeni direktor KBC „Zvezdara“ u Beogradu, na čelu je Upravnog odbora KBC „Priština“ u Gračanici, što je direktan sukob interesa. Istovremeno Slaviša Kostić, takođe član UO, već tri godine živi i radi u Južnoj Africi.

To su samo neke anomalije na koje su u pismu ministru zdravlja Tomici Milosavljeviću, a ranije i predsedniku Borisu Tadiću, upozorili zaposleni u KBC „Priština“. Reč je praktično o tome da su svi članovi UO u sukobu interesa, da u tome imaju podršku direktora KBC Stojana Sekulića, a da za takav rad dobijaju nadoknadu od 30 do 100 hiljada dinara.
Prema rečima Milana Lekića, zamenika direktora, poverenje odanih članova UO plaća se iz Fonda zdravstva, ali ne direktno već na ime navodnih materijalnih troškova KBC.
„Zarad sopstvenog bogaćenja i bogaćenja generalnog direktora KBC Stojana Sekulića, članovi UO pustoše državni budžet i KBC Priština pretvaraju u drugorazrednu ustanovu, čime neposredno doprinose gašenju srpskih institucija“, upozoravaju u pismu ministru lekari KBC.
A u prethodno upućenom pismu predsedniku Srbije, isti autori skreću pažnju da su njihove ranije brojne primedbe i peticije upućene Milosavljeviću i Goranu Bogdanoviću završavale u kantama upravo zbog prvog čoveka UO KBC Zorana Ivankovića.
U odvojenim pismima ministrima Milosavljeviću i Bogdanoviću, Lekić i grupa od 22 lekara navodi da je članovima UO i direktoru KBC mandat istekao 15. jula prošle godine. Tokom četvorogodišnjeg „rasipništva“ oni su aminovali direktoru „progon stručnjaka iz KBC, zapošljavanje po rodbinskoj i partijskoj liniji, nekontrolisano trošenje sredstava namenjenih kadrovskom i materijalnom jačanju KBC-a“.
– Upravni odbor KBC je samo usvojio finansijski izveštaj za 2008. godinu na nazovisednici održanoj po isteku zakonskog roka tek 4. marta ove godine i bez upuštanja u prihode i rashode – kaže Lekić, uz konstataciju da je na delu kriminal kojim bi se morali pozabaviti i MUP Srbije i policija Euleksa.
Da nešto debelo nije u redu sa finansijama KBC Prištine, potvrđuje i odluka direktor Fonda zdravstva u Gračanici Slobodana Denića, koji kaže da je ove godine odbio da se povinuje zahtevu direktora Sekulića da se finansiraju troškovi rada članova UO KBC.
– Ta stavka je skinuta za ovu godinu, ali sam se našao pod pritiscima – kaže on, dodajući da lično zna da se iz nekih drugih izvora plaća ćutanje članova UO KBC i da ne čudi što je situacija u KBC Prištini alarmantna jer su članovi UO KBC u sukobu interesa.

Zabranjena isplata
Naknadnom proverom platnih kartica KBC koje se vode u Fondu, utvrđeno je da su članovi UO u 2008. godini koštali državni budžet 3,79 miliona dinara. U prvih devet meseci ove godine sa računa KBC na račune članova UO uplaćeno je 1,75 miliona dinara. Izvor “Blica” tvrdi stavljajući na uvid dokumentaciju da su sredstva vođena kao “ostali troškovi” i da je u pitanju zloupotreba jer je direktorka Fonda zdravstva Srbije zabranila isplatu naknade za rad članovima UO KBC Prištine izuzev u iznosu koji je srazmeran vremenu provedenom na zasedanju.
U skladu s uputstvom direktorke Fonda iznos naknade ne sme preći 12.000 dinara po jednoj sednici, ali je očigledno da je knjiženje enormnih naknada obavljano na posebnom kontu.
Odšteta blokira zdravstvo
Na adresu direktora KBC iz Opštinskog Suda Prištine sa sedištem u Nišu stigle su presude za isplatu 5.050 000 dinara radnicima koji su u proteklih deset godina imali status neraspoređenih radnika . „Oni su bili upućeni na minimalac dok su na njihova radna mesta primana lica po partijskoj ili rođačkoj liniji“, kaže advokat oštećenih radnika Dragan Veljković.
Priča za sebe je situacija u Domu zdravlja u Gračanici jer je nešto više od 120 radnika takođe preko suda zatražilo zaštitu prava. S računa ove ustanove biće skinuto blizu 20 miliona dinara. Dom zdravlja Lipljan sa sedištem u Gušterici, takođe po presudama, radnicima duguje nešto manje od deset miliona dinara.
– Pokušavamo da nađemo rešenje – kaže Slobodan Denić ne odbacujući odgovornost direktora jer su, kako navodi, mimo znanja Fonda zapošljavali nove radnike dok su one u stalnom radnom odnosu slali na minimalac ili na “rotaciju” mesec na poslu mesec na minimalac.

P.S.Napominjem da je prosirenje KBC Zvezdara putem sece 5 hektara ideja gore pomenutog bivseg direktora Zorana Ivankovica,pa nek vam je jasno sta stoji iza tog prosirenja.
 
Bez šećera
Gorčin Stojanović | 06.11.2009
SUR Loki

U naslovu nedostaju navodnici koji bi sve objasnili – samostalna ugostitetljska radnja „Loki“. Ali ovako bolje zvuči, kao neka šifra. Uostalom, jeste reč o šifri. Za izvrsnu hranu na ulici.
Za one koji ne znaju, odmah ću dešifrovati: na uglu Jovanove i Sedmog jula/Kralja Petra petnaestak godina radi gorepomenuta prodavnica brze hrane. Radi sedam dana u nedelji, dvadeset četiri sata na dan. Ništa čudno, reći će neko, ima takvih još po gradu, iako ih je sve manje. U gradu koji ima više apoteka i buregdžinica nego igde na svetu - teorija glasi da ljudi ujutro zveknu mastan burek na tašte, a onda odmah idu u apoteku po „ranisan“, te ih je stoga toliko - „Loki“ nešto smeta, pa bi da ga ruši. Grad, valjda. Mora da se nekom sviđa lokacija, nešto bi da zida.
Na toj pjaceti, pored škole, a preko puta legendarnog kafića „Arkade“, skupljaju se gladni ljudi u gluvo doba noći da jedu odličan roštilj već deceniju i po, plus/minus koja godinica. Može se stajati, a može se i sesti, posle trećeg pojavljivanja tamo već znaju šta volite od dodataka. Tamo sam sreo neke vrlo važne muzičare koji su dolazili u grad. Tamo sam sretao gladne učesnike Bitefa. Tamo sam viđao fine dame u salonskoj obući na minus deset kako džedže u redu zajedno sa klincima koji su završili još jednu noć klabinga. Tamo sam jeo ćevape na kajmaku ili biftek u lepinji. I sve nabrojano - između ponoći i svitanja. Jer, takvo je to mesto, taj Sur Loki, SUR „Loki“. Ovaj se grad hvali svojim noćnim životom; Loki je, baš kao i „Užice“ na Autokomandi, autentično mesto na kojem se jede dobra i teška hrana u gluvo doba noći, pred jutro, posle celonoćne boemije. To je tome tako. To je Beograd.
Ne znam kome i zašto smeta legendarno gradsko mesto, jednako važno poput „Madere“ i Kluba književnika. I važnije: ovde niko ne obraća pažnju na vaš „stajling“ ili vaš novi „projekat“. Možda se nekom ne sviđa kako to sve izgleda? No, Loki nikad nikog nije otrovao, a i ne može sve ličiti na „Mekdonalds“. Uostalom, ni slavna njujorška „Joe’s pizza“, na uglu opevane ulice Bliker („Bleecker Street“, Simon & Garfunkel) i Karmajna ne izgleda ništa bolje, pa je u svakom turističkom vodiču za Njujork kao obaveza, poput Empajer stejt bildinga.
Beograd nije i ne može ličiti na - šta ja znam, recimo - Lucern. I ne daj bože da se to desi.

Izvor:Blic
http://www.blic.rs/blickomentar.php?id=3877
 
http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Grad-ipak-kupuje-zgradu-Ineksa.sr.html

Град ипак купује зграду „Инекса”
Новац неће бити утрошен из буџета, већ ће бити формиран конзорцијум који ће сачињавати Градска управа и комунална предузећа

Седница Скупштине града крајем недеље (Фото Д. Јевремовић)
Градске власти не одустају од куповине зграде „Инекс Интерекспорта” у коју ће, уколико победе на јавном надметању 13. новембра, бити смештене све јавне службе. Новац за овај пројекат неће бити утрошен из градског буџета, већ ће бити формиран конзорцијум који ће сачињавати град и комунална предузећа, одакле ће бити плаћена евентуална куповина здања у Улици краљице Марије 1, незванично сазнаје „Политика”.
На тај начин биће испоштована воља Либерално-демократске партије, која мањински подржава власт у престоници, јер износ инвестиција неће бити смањен због куповине зграде. Уколико би престоница постала нови власник овог здања, у 12.900квадратнихметара пословног простора била би смештена целокупна локална администрација. За ову намену су спремни да издвоје око милијарду динара. Новац ће бити утрошен из касе неколико јавних предузећа, а о којима је реч знаће се када буду завршени њихови годишњи биланси.
Куповина зграде у центру била је камен спотицања подршке либерала власти у Београду јер је издвајање толико новца, за њих, ненаменско. То је главни разлог зашто је пре десетак дана одложена 17. седница Скупштине града која ће највероватније бити одржана крајем ове недеље.
Почетком октобра град је од Агенције за приватизацију откупио конкурсну документацију за учешће у надметању за куповину објекта који је у власништву А.Д. „Инекс Интерекспорт” у стечају. За ову намену већ је уплаћено више од 400 милиона динара на име депозита.
Уколико би се град повукао из трке за куповину пословне зграде, остао би без уплаћеног новца. Потенцијални купци приликом уплаћивања депозита потписују изјаву о губитку права на враћање депозита. Он се враћа оном ко није победио у процесу јавног надметања, али ако је купац одустао од учествовања у куповини – губи уплаћени новац.
Без уплаћених средстава остаје и купац који победи на надметању, ако у законском року од 15 дана не измири све обавезе.
За протеклих 14 месеци одржане су три продаје, али су све пропадале јер није било заинтересованих инвеститора. Управо због тога вредност пословне зграде је све мања, јер је 23. септембра 2008. године, рачунајући и стан у Београду, аутомобила и локала у Вршцу процењена на 3,2 милијарде динара. Непуна два месеца касније иста имовина „вредела” је 2,7 милијарде динара. У марту ове године цена је пала за још око 300.000 динара, али купаца опет није било. Сада је њена вредност процењена на мање од две милијарде динара иако је из ставке изузет локал у Вршцу, који је у међувремену продат.

Д. С.
[објављено: 09/11/2009]
 
^^ meni se apsolutno sviđa ideja zgrade Inexa kao gradske kuće, ima sve predispozicije za to, lep plato, lepa zgrada i sl. doduše oronula, ali ništa što se ne da obnoviti ;)
 
Samo da srede parkiranje,ima ona ulicica iza,koja ima samo jednu traku u kojoj je podzemna garaza i bombonica :)
 
Grad je zvanično kupio zgradu Inex-a za 1,000,030,000 RSD. Koliko sam čuo reč je o 12,000 kvadrata, pa mu to dođe na oko 880 Eura po kvm. Ukoliko se kvadrati lepo iskoriste, a poneki postojeći prostor proda ili izda, onda je investicija itekako uspela.
 
http://www.b92.net/info/vesti/index.php?yyyy=2009&mm=11&dd=13&nav_category=11&nav_id=392436


B92 Info Vesti Politika
Izmena namene zemljišta "Luke"
13. novembar 2009. | 13:59 | Izvor: Beta
Beograd -- Skupština grada Beograda usvojila je izmene i dopune Generalnog urbanističkog plana Beograda kojim se, pored ostalog, menja namena zemljišta u Luci Beograd.

Luka Beograd (Beta,arhiva)
Luka Beograd (Beta,arhiva)
Za izmene je glasalo 56 odbornika vladajuće koalicije i Liberalno demokratske partije, a protiv je bilo 30 odbornika. Odbornici opozicije tvrdili su tokom rasprave da se to čini kako bi se omogućilo vlasniku kompanije Delta Miroslavu Miškoviću da na 2,5 miliona kvadratnih metara Luke Beograd gradi poslovno-stambeni prostor.

Izmenama i dopunama GUP-a predviđeno je da se u Luci zadrže saobraćajne i robno-transportne aktivnosti koje su u funkciji Luke Beograd, a da se deo oslobođenog prostora površine od oko 70 hektara, koji je sada zauzet proizvodnim, skladišnim i saobraćajnim aktivnostima, transformiše u komercijalne namene.

Predsednik Skupštine grada, član Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić, rekao je da shvata bojazan da izmena namene zemljišta ide na ruku vlasniku, ali da to ne ide u prilog tajkunima, već Gradu, koji je upisan kao vlasnik većine zemljišta.

Izmenama i dopunama Generalnog urbanističkog plana Beograda definisane su trase novih saobraćajnica - Prvomajska ulica, Ulica Partijarha Dimitrija, put Novi Beograd - Obrenovac kroz Surčinsko polje i koridori: deonice autoputa E70 (Bubanj potok - Vinča, Avalski put i banatska obilaznica).

Uvedeni su "privredni parkovi", kao nove ponude velikih kompleksa na izvodnim saobraćajnim pravcima, a transformisane su i privredne lokacije u centru grada koje se ne koriste u komercijalne, stambene i javne sadržaje.

Planom je urađena i prenamena zemljišta tako da su znatno povećane zelene javne površine, kao i reorganizacija sportsko-rekreativnih kompleksa radi unapređenja turizma i rekreacije građana.

Javna rasprava o Izmenama i dopunama Generalnog plana Beograda održana je u martu. Tada je pristiglo više od 300 primedbi, od kojih su mnoge i usvojene.
 
http://www.blic.rs/temadana.php?id=120670

bankrotirale 574 građevinske firme
Država tera građevince u propast
Autor: Aleksandar Rodić | Foto: RTS | 15.11.2009. - 00:01
Država tera građevince u propast

Od početka godine zatvorena su 574 građevinska preduzeća. Bankrotiral su, uglavnom, zbog neizmirenih obaveza države. Čekali su mesecima da im se dugovanja isplate i držali radnike bez plate. Novac nije došao, a poverioci i banke su pustili menice, poreska uprava izvršila dodatni pritisak za neuplaćene poreze, doprinose i avansni PDV, i vlasnici jednostavno nisu izdržali – tvrdi za „Blic nedelje“ Dragoljub Rajić, portparol Unije poslodavaca Srbije.

Da je problem alarmantan, nagovestili su protekle nedelje radnici beogradskog „Planuma“ koji su nakratko blokirali obilaznicu oko glavnog grada koju su završili tačno pre godinu dana, ali pare nisu dobili.
Ako od države ne uspeju da naplate 800 miliona dinara, radnici „Planuma“ će u petak obnoviti blokadu.
Iako nisu hteli da se predstave, uveravaju nas da će, ukoliko novac ne dobiju do 20. novembra, obilaznica biti pod blokadom 24 sata – do ispunjenja zahteva. Tvrde i da je prijava štrajka u toku. Građevinci prozivaju i ministre Milutina Mrkonjića i Vericu Kalanović koji su ih u vreme radova obilazili i u cik zore, a kad su se kamere ugasile, nisu videli ni njih ni pare.
Generalni direktor „Planuma“ Ratomir Todorović nam je potvrdio da od države ne mogu da naplate ovaj novac, kao i da je to glavni razlog što radnici već mesecima ne primaju plate.
– Država je dužna da nam isplati 800 miliona za rad na obilaznici, odnosno izgradnju „Sektora 4“, a kako ne možemo naplatiti taj novac – ne možemo ni radnicima isplatiti plate.

[...]

U „Energoprojektu“, preduzeću koje zapošljava 2.700 radnika, potvrđuju nam da im država duguje. Međutim, novca nema, iako su dugovanje dugogodišnja.
– I dalje od Grada nismo dobili novac za „Beogradsku arenu“, što je oko tri miliona evra. Tu su i dugovanja za „Prokop“ i železnicu, koja iznose 10 miliona, koliko duguju i građevinskom preduzeću „Napred“.
Kliknite za proširenje...
 
Već dva dana pokušavam da se setim šta sam video u gradu i rekao sebi da po povratku javim na BB i evo napokon sam prokljuvio o čemu je reč :)

Deo platoa ispred NBS, na Slaviji, koji je služio za parking je u subotu bio prazan, a umesto kola na scenu su stupili radnici i jedna mašina (rovokopač?!) i "preoravali" su čitav taj deo "parkinga". Normalno, one zgrade pored niko nije dirao, ali me ne bi čudilo da se u narednih nekoliko meseci nešto desi i na tom planu.
 
meni se čini da sam video da su neke od tih kućica pored parkinga srušene, ali tako da je ostavljena fasada ka slaviji. to mi baš nije bilo jasno, pošto nisu bile baš reprezentativne. je l se zna šta tu treba da dođe?
 
Postojao je jedan konkurs koji je za temu imao taj deo, ali se tu stalo. Nikakav plan detaljne regulacije ne postoji za tu ekskluzivnu zonu u gradu. Prošle godine je spominjana neka ideja o projektu italijanskih studenata koji su smislili trg koji peva u zavisnosti od toga kako građani prelaze preko njega (znam, debilno zvuči, ali samo pričam kako je)
 
Morate se prijaviti ili registrovati da odgovorite ovde.
Vrh