Ambassador
Advanced
Ugao Brankove i Carice Milice, sređuju iznutra, kao i prodavnicu u dnu. Takođe, preko puta se nalazi i velika zgrada Beobanke, mislim, koja zvrji prazna..
Izvor: TanjugBEOGRAD , 9. maja - Rekonstrukcija i prenamena prostora "Bezistan" na Terazijama biće završena do kraja ove godine, najavio je danas član gradskog veća Jasenko Lazović.
On je na konferenciji za novinare u Turističkoj organizaciji Beograda podsetio da se "Bezistan" nalazi u centru grada i da predstavlja "urbani biser" Beograda koji je pod zaštitom države.
Projekat su uradili studenti Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, a prema planovima prodajna mesta biće rekonstruisana i prilagođena prodaji suvenira, a ceo prostor biće oplemenjen novim klupama, osvetljenjem i zelenilom.
Prema rečima direktorke TOB-a Olivere Lazović, u toku je i revitalizacija ambijentalne celine Skadarlije.
"Cilj nam je da Skadarlija vrati stari sjaj", rekla je ona i dodala da su "TOB i gradska uprava pristupili izradi elaborata kojim će se definisati organizovanje, rad i finansiranje Skadarlije, ali i kodeks ponašanja kako posetilaca tako i ugostitelja".
Projekat će imati više faza, a u prvoj će se pristupiti komunalnom uređenju u okviru koga će se zameniti kaldrma, klupe, osvetljenje, kapije...
Izvor: Danas
Obnova ulica i trotoara biće odloženi do 26. maja
Gradska uprava stornirala je do 26. maja, sve veće komunalne i infrastrukturne radove u gradu, zbog predstojećeg "Evrosonga". Očekuje se, naime, da će prestonicu u tom periodu posetiti više od 20 hiljada turista, pa je rešeno da se ostavi što bolji ustisak, a ne da nam gosti preskaču raskopane ulice. Niko od gradskih čelnika ne može reći koliko će ova odluka koštati prestonicu, kao i koji projekti će biti prekinuti ili usporeni. Neki od projekata koji će biti odloženo zbog "Evrosonga" su i rekonstrukcija Savske ulice i postavljanje novog nadvožnjaka na Carevoj ćupriji. Gradski arhitekta Đorđe Bobić potvrdio je da će neki od započetih radova sigurno biti usporeni, ali da se neće mnogo izgubiti u periodu od dve nedelje.
- Ne znam koliko će to koštati Beograd, ali očekujemo da će nas posetiti između 20.000 i 30.000 stranih gostiju. Grad će u svakom smislu imati ogromnu dobit, a na ovaj korak smo se odlučili kako bismo smanjili saobraćajne gužve i gostima ulepšali boravak u gradu - rekao je gradski arhitekta. Gradski sekretar za saobraćaj Zoran Pešović kazao je da neće biti obustavljeni samo radovi u zoni objekata u kojima će se održavati "Evrosong", već i na trasi mogućeg kretanja učesnika i brojnih gostiju. Sve popravke koje su bile nužne i neophodne, kad je u pitanju sređivanje komunalne infrastrukture, završene su prošlog meseca. Posle 26. maja planirani projekti biće nastavljeni punim intenzitetom, objasnio je on.
Istovremeno, u toku je mnoštvo drugih poslova koje valja obaviti do početka velikog muzičkog događaja i što spremnije dočekati brojne inostrane goste.
Tako, komunalni inspektori, u saradnji sa opštinskim inspekcijama, intenzivno kontrolišu komunalni red na teritoriji grada. Ovih dana užurbano se sređuju javne gradske površine, priobalje, Kalemegdan, saniraju se kolovozi i saobraćajna signalizacija i postavlja dodatna funkcionalna i dekorativna rasveta. Gradska ekološka inspekcija naložila je humano zbrinjavanje pasa lutalica na svim lokacijama koje su aktuelne povodom održavanja ove manifestacije. Radi boljeg funkcionisanja saobraćaja u periodu održavanja "Evrosonga" u javni gradski prevoz verovatno će biti uključena i "Lasta", sa dodatnim autobusima i minibusima.
Najvažnije je da su svi veliki radovi završeni, što je i bio cilj pred ovu veliku manifestaciju. Organizatori manifestacije i službe na nivou grada održavaju gotovo svakodnevne sastanke i napominju da se sve odvija predviđenom dinamikom, nema stihije ni nervoze, jer su sve pripreme počele na vreme. R. V. B.
извор ПолитикаUvođenje metropoliten policije, postavljanje kamera u centru grada i povratak pozornika na ulice glavna su rešenja za povećanje stepena bezbednosti u prestonici. Istraživanje koje je nedavno sproveo Institut za političke studije – Centar za studije bezbednosti i istraživanje terorizma pokazalo je, između ostalog, da postoji potreba i za formiranjem agencije za vanredne situacije koja bi preuzela ulogu Štaba za civilnu zaštitu. Većina od ukupno 1016 anketiranih Beograđana, njihovih gostiju iz inostranstva i stručnjaka za oblast bezbednosti osećaju veću sigurnost nego ranijih godina, ali smatraju da je neophodno povećati mere bezbednosti na stadionima, sportskim objektima, kao i u javnom prevozu.
Zanimljivo je da se Beograđani osećaju bezbedno na aerodromu „Nikola Tesla”, iako su posle 11. septembra 2001. godine upravo aerodromi postali simbol za nebezbednost. Stručnjaci to objašnjavaju velikim stepenom sigurnosnih mera koje policija i aerodromska služba sprovode i ističu neophodnost uvođenja kurseva, kao vida edukacije stanovništva o tome kako se treba ponašati u kriznim situacijama. Ističu da je potrebno informisati građane o tome kako da zaštite sebe i svoju imovinu, a naglašavaju i da bi trebalo da postoje specijalizovane emisije na ovu temu.
Kao preduslov povećanja opšte bezbednosti gradske vlasti vide prenos određenih nadležnosti sa republičkog na lokalni nivo. Tako bi, prema rečima Vladimira Markovića, člana Gradskog veća zaduženog za komunalni red i bezbednost, trebalo najpre usvojiti Nacionalnu strategiju bezbednosti na osnovu koje bi se formirala metropoliten policija.
– Nezamislivo je da se republička vlast bavi požarima, saobraćajnim nezgodama, neredima na stadionima i maloletničkom delinkvencijom u školama. To bi trebalo da bude u nadležnosti metropoliten policije koja bi pripadala Gradu. Trenutno imamo veliki stepen centralizacije policije, što je nedopustivo. Zbog toga i većina građana nema poverenja u ovu instituciju, a da bi se povećala bezbednost svakog pojedinca potrebno je stvoriti partnerski odnos između građanina i policajca – objašnjava Marković i dodaje da bi trebalo razmotriti i povratak pozornika u one ulice koje neće biti obuhvaćene sistemom video nadzora.
Navodeći primer Beča gde su u centru grada postavljene kamere, on ističe da to ne bi ugrozilo privatnost građana.
– Niko ko ne pravi incidente i ne bavi se kriminalom ne treba da strahuje od uvođenja kamera. Video nadzor će samo povećati sigurnost građana i on mora biti uveden – kategoričan je Marković.
Kao jedan od metoda za povećanje bezbednosti gradski čelnici vide i u formiranju Saveta za bezbednost, ali i u pooštravanju kazni za prestupnike.
– Najvažnija je ipak prevencija. Švedska bi mogla da nam posluži kao dobar primer jer je u toj zemlji zabranjeno emitovanje filmova koji podstiču nasilje, a nije dozvoljeno ni prodavati igračke u vidu mačeva, noževa ili bilo čega što vodi ka nasilnom ponašanju. Zbog toga je neophodno informisati građane koji još brkaju ljudsku i nacionalnu bezbednost. Važno je da shvate da bezbednost ne znači samo uniforma, već čitav niz mera, počevši od ulaska u autobus, zaštite od džeparenja, pa do sigurnosti dece u vrtićima – zaključuje Marković.
Nastupajuće takmičenje za pesmu Evrovizije pokazaće da li je Beograd bezbedan grad, kakvim ga je okarakterisala većina stranaca koja je učestvovala u istraživanju Instituta za političke studije. Oni smatraju da je bezbednost na odgovarajućem nivou, ali ističu da na ulicama ima previše policije dok, s druge strane, Beograđani smatraju da je ima premalo. Gosti iz inostranstva mišljenja su da su samo Beč, Berlin, Pariz i Stokholm bezbedniji od glavnog grada Srbije, dok je nivo bezbednosti u našoj prestonici jednak onom u Sofiji, Ljubljani Bukureštu i Rimu.
N. Miković
[objavljeno: 13/05/2008.]
Vidis to je glavni problem kod nas, sto bi ti da nateras nekoga na nesto putem kazni, a da mu prethodno nisi objasnio zasto je to bitno. Po meni je edukacija najvaznija, a kazne normalno da treba da postoje, ali ta teza koju stalno guramo "nece nas covek da se promeni dok ga ne lupis po dzepu" je gledanje stvari iz pogresnog ugla. Ljudi treba da shvate da ne treba da vezuju pojas zato sto ce im policija lupiti kaznu, vec zato sto ukoliko vezu pojas mogu sebi u nekoj potencijalnoj situaciji da spasu zivot.Михаило":2bze96i2 je napisao(la):Не, не, не иде то тако... Казне, казне, казне!!!
Izvor: Tanjug13.5.2008 16:59 BEOGRAD - Direkcija za građevinsko zemljište ispunila je obaveze iz ugovora o naknadi za građevinsko zemljište koji je sklopila sa firmom ''Montmontaža'', kojoj su gradske vlasti 2004. godine izdale spornu lokaciju na Adi Huji, izjavio je danas predstavnik Direkcije Nenad Bajić.
Hrvatska firma ''Montmontaža'' i dalje je zakupac parcele od 141.500 kvadratnih metara, iako se nezvanično tvrdi da je predstavništvo firme ''Montomontaža'' prodato, pa samim tim i prava tog preduzeća nad zemljištem preneta - luksemburškom investicionom fondu ''Brif''.
Izvor: Blic15. 05. 2008. | 11:53
Za poljoprivrednim zemljištem u nekim delovima srpske prestonice vlada prava jagma, ne samo kod domaćih, nego i kod stranih kupaca. Slovenci i Austrijanci uveliko ga kupuju, polako ulaze Česi, sve više je Rusa i Ukrajinaca. Za naše prilike vrtoglave cene jednog ara i 20.000 EUR, koje oni sada plaćaju, u relativno kratkom roku doneće im profit izražen u milionima evra.
Sagovornici "Blica" koji se godinama bave prometom nekretnina u Beogradu složni su u oceni da je u ovom času najtraženije poljoprivredno zemljište uz samu ivicu autoputa Beograd-Šid, sve do Šimanovaca, a odatle ka Pećincima.
- Ako je reč o urbanizovanom zemljištu, cena ide do 10.000 EUR po aru, inače, minimum je 2.500 EUR. Prosečna cena je oko 5.000 EUR. Najskuplji ar je u Šimanovcima i Krnjevcu, jer je tamo zemljište urbanizovano i mogu da budu sagrađeni industrijski objekti - kaže Vladimir Kujović iz agencije "Manager".
Kaća Lazarević iz agencije "Alka" ukazuje da je na tom delu autoputa, uprkos velikoj tražnji, ponuda veoma slaba, možda i zato što vlasnici čekaju da bude donet Detaljan urbanistički plan, kada sledi vrtoglavi rast cena. Koliki, govori podatak da je kod stare dobanovačke petlje ar urbanizovanog zemljišta (surčinska opština) dvostruko skuplji od onog koje pripada Zemunu (nije urbanizovano). To je i objašnjenje činjenice da je danas najviše na ceni zemljište koje još nije urbanizovano, ali za koje će Detaljni urbanistički plan uskoro da bude usvojen. Kad se u bescenje pazari to zemljište, pa posle urbanizacije podigne stambena zgrada, profit se iskazuje u milionima evra.
Novosadski auto-put je odavno meta trgovaca zemljištem ili biznismena koji tragaju za placem za podizanje poslovnog prostora, stambenih zgrada, mini fabrika... Tu cene idu između 15.000 i 20.000 EUR po aru, za zemljište koje je uz sam autoput, počev od zemunske Altine ka Batajnici i Novom Sadu. Inđija izrasta u srpsku Silikonsku dolinu i tamo su cene svih nepokretnosti u stalnom porastu.
- Od "Ikarbusa" ka novoj dobanovačkoj petlji Izraelci planiraju da sagrade nekoliko stotina hiljada kvadratnih metara stambenog prostora da bi oborili cenu stanova u Beogradu. Videćemo da li će im to poći za rukom. Sigurno je da će za najviše deceniju i po Novi Beograd biti spojen sa Dobanovcima i Ugrinovcima - govori Kujović.
On uočava da je u zametku nova kultura življenja: imamo prve simptome tendencije da se Beograđani preseljavaju na tzv. periferiju, kao što su Ugrinovci, jer je tamo život mnogo mirniji i udobniji.
U poslednje vreme sve je atraktivnije zemljište duž Ibarske magistrale.
- U pravcu ka Nišu, najbrža i veoma velika zarada postiže se kupovinom placeva uz sam autoput, za gradnju benzinskih pumpi i pratećih objekata. Veoma je velika potražnja za takvim parcelama. Bubanj potok je već rasprodat u potpunosti - kaže Lazarevićeva, ukazujući da ništa manji profit ne ostvaruju oni koji investiraju u hotele i hostele u Beogradu.
Obrenovački stari, ali i autoput je takođe investiciona "Meka".
- Kod Makiša ar sada vredi od 10.000 do 15.000 EUR. Ista cena je i na starom obrenovačkom putu, ali sa desne strane, ka Adi Ciganliji. Investitori kupe zemljište i ništa ne rade, znaju šta čekaju. Najviše kupuju Slovenci i Austrijanci koji koriste kredite Evropske banke za obnovu i razvoj. Na ovom tržištu trenutno vlada zatišje zbog izbora - kaže Kujović.
Do veoma jeftinog zemljišta snalažljiviji biznismeni dolaze tenderskom kupovinom nekadašnjih srpskih giganata. Lazarevićeva navodi prodaju IMT, na čijem zemljištu se može podići stambeni blok, što kupcu propale firme donosi zaradu od više miliona evra, kakvu je, u tako kratkom roku, naglašava ona, u drugoj vrsti biznisa gotovo nemoguće realizovati.
Prema tome, ko ima, taj i investira upravo u kupovinu zemljišta, nastoji da zaokruži što veću parcelu, na desetine hektara, što višestruko uvećava devizni konto, čak i u varijanti da novi kupac "samo" preproda zemljište.
Izvor: DanasGrad Beograd izdvojio je ukupno 10 miliona dinara za finansiranje prve faze projekta izgradnje prihvatilišta za napuštene pse i mačke na području opština Rakovica i Palilula. Azil u Rakovici već je počeo da se gradi, a uskoro bi i na Paliluli trebali da počnu radovi.
- Azili će biti urađeni na najsavremeniji način. Tamo će biti omogućen smeštaj napuštenih životinja, ali i sterilisanje, čipovanje i udomljavanje, na jedan human način, koji predviđa gradska strategija. Ovo je samo početak, predviđeno je da prihvatilišta za napuštene životinje budu izgrađena na svim opštinama, gde je moguće naći odgovarajuću lokaciju, rekao je Zoran Alimpić, v.d. gradonačelnika Beograda na jučerašnjoj konferenciji za novinare. Prema njegovim rečima, mala je verovatnoća da se takav smeštaj za životinje obezbedi na opštini Vračar, jer kako je naveo ne postoji odgovarajuća lokacija za to.
S obzirom da Grad Beograd raspolaže vrlo malim kapacitetima za smeštaj napuštenih pasa i mačaka lutalica, nadležni smatraju da će se i izgradnjom ova dva azila taj problem znatno rešiti. R. M.
Izvor: eKapija19. 05. 2008. | 08:36
Italijanska grupa "Ciccolella" , najveći proizvođač cveća u Evropi, planira izgradnju plastenika za proizvodnju ruža koji bi koristili toplotnu energiju termoelektrane u Obrenovcu, ali i savremenog distributivnog centra za plasman cveća proizvođača iz Srbije u zemlje Evropske unije i Rusiju.
- Planiramo da iskustva naše kompanije prenesemo u Srbiju i da sagradimo plastenike na 100 hektara - najavljuje Vinčenco Čikolela predsednik grupe "Ciccolella". - Uz proizvodnju, potreban nam je i distributivni centar, koji smo spremni da izgradimo. Kroz njega bi, uz naše proizvode, plasirali i cveće proizvođača iz Srbije, i to, pre svega, u zemlje Balkana, ali i u Evropsku uniju i Rusiju. Ovaj centar doneo bi proizvođačima u Srbiji pravo tržište i obezbedio bi im mogućnost da pravovremeno plasiraju svoje proizvode
Vinčenco Čikolela, predsednik grupe, kaže da je "Ciccolella" razvila poseban sistem zagrevanja plastenika toplom vodom koju kao nusproizvod stvaraju termoelektrane i koja se nepovratno gubi, a ako se ispušta u vodotokove, šteti životnoj sredini.
- Najveća tema za sve one koji se bave plasteničkom proizvodnjom jeste upravo pitanje energije za zagrevanje, pošto cena zagrevanja povećava cenu proizvodnje i za više od 30% - istakao je Čikolela. - Model koji želimo da primenimo u Srbiji već se izvanredno pokazao u Italiji i Bugarskoj, pored elektrane u Staroj Zagori.
Zahvaljujući ovom sistemu, dodao je "Ciccolella", ova grupa zapošljava 2.000 ljudi, ostvaruje godišnji promet veći od 500 mil EUR i jedina je "cvećarska" kompanija koja se kotira na berzi u Milanu.
Izvor: BeoInfoПонедељак, 19. мaj 2008.
У новобеоградском Блоку 33 данас су усељена 134 стана, које су добили млади научници са Београдског универзитета. Изградњу ових непрофитних станова финансирало је Министарство науке, док је земљиште за градњу уступила Дирекција за грађевинско земљиште и изградњу Београда.
– Драго ми је што на овакав начин можемо да решимо стамбене проблеме младих научника и тако их мотивишемо на још озбиљнији рад. Верујем да је ово прави начин да млади људи остану у Србији и доприносе њеном развоју. У склопу овог комплекса ускоро ћемо завршити и ново обданиште капацитета 120 места, па родитељи неће морати да брину о смештају своје деце – рекао је Зоран Алимпић, в.д. градоначелника Београда, приликом предаје кључева новим станарима.
Фондација за решавање стамбених потреба младих научника Београдског универзитета у сарадњи са Владом Србије и Градом Београдом у Блоку 33 гради укупно седам стамбених зграда. До сада су завршене две, са укупно 300 станова. Млади научници станове могу да купе на двадесетогодишњи кредит уз годишњу камату од 0,5 одсто. Цена стана је око 850 евра по квадрату.
Изградња треће зграде у овом комплексу требало би да почне ускоро.