Ja čim isparkiram kola , znam da kada se budem vratio , da neću naći slobodno mesto. Ali ne kukam na sav glas zbog toga , nego se snalazim kako znam i umem. Isto i kada treba da idemn kod nekog u goste , ili da obavim neki posao u gradu. Vidim prvo da li mogu da idem kolima ili mi je isplatljivije gradskim prevozom , pa se onda upustim u "avanturu". O svakodnevnom parkiranju u mom naselju , ljudi sa Banjice , Miljakovca i Kanarevog brda , pošto je to poslednje mesto van parking zone , da i ne govorim. A haos je i kada igraju Zvezda i Partizan. Nikada mi zbog toga nije palo na pamet da kažem da treba da se suzi Bulevar kneza Aleksandra Karađorđevića kako bi se napravila parking mesta. A svakako ne dajem odokativnu procenu da iznajmljivanje garažnog mesta košta kao iznajmljivanje stana , kada to u suštini nije ni polovina cene.
Grad je paralisan neuređenjem saobraćajnica koje su nam ostale iz perioda komunizma , a koje je vreme odavno pregazilo , pa tako imamo Saobraćajnice na Lekinom brdu , Marinkovoj Bari i Medakoviću , koje su same po sebi toliko široke da se jedva dvoja kola mimoiđu , a gradski prevoz teramo tuda. I na sve to , još i one koliko toliko prohodne ulice smo suzili zbog parking mesta. A sve zarad toga što je lakše ne raditi ništa teže od držanja četke za farbu , i umno i fizički , nego uključiti malo mozak i naći rešenje koje će biti iole funkcionalno. I na kraju , kada se neko u retke petke seti da bi mogla neka uska saobraćajnica da se uredi , i da bude jedan "čep" manje , krenu ljudi da se bune što se baš njima ukidaju parking mesta , a ne tamo nekom drugom , a u haosu i jedni i drugi. Gde god može da se proširuje , sa ili bez rušenja , treba da se radi.
Vojislava Ilića se prođe za desetak minuta max , a onda se zaglaviš na potezu od Žičke do Slavije , pa putuiješ više nego kroz Vojislava Ilića. I to je OK sve dok se ne dira u svetinju zvanu "parking mesto" , po mogustvu još i da je pod prozorom.