Šta je novo?

Privatni prevoznici

@Vinča307
Buka je već druga priča. Izolacija, ne samo motornog prostora, rashladni sistem i još dosta toga. Što reče i Toma, i nikad nisam bio pod utiskom da bilo ko od "Turčina" slabo ide sa Cummins motorom, pa ni solo BMC. Zujanje je već do sistema hlađenja motora. Neko je već pisao da je kod BMC-a prisutan samo jedan veliki ventilator, na primer, dok se kod Akia naziru čak pet, koliko sam primetio. Znači, drugačiji je i HPV. Turci koriste različite prateće agregate, a verovatno su većinom iz domaće proizvodnje. Pa s toga se to zujanje nekad čuje i kod Cobri sa mečkinim motorom. Kod Solarisa je sve to sigurno bolje i kvalitetnije spakovano. Delovi su od onih boljih proizvođača sigurno, a motori su zasigurno isti. Mada taj ISB ima i verziju sa ravno 300ks. Nisu svi sa 280, pa verovatno i tu ima varijacija.
 
Upravo vidjeno 5 novih solo Mercedes Conecta na obilaznici kod Bubanj Potoka.Jos imaju zastitne folije napred.
IMG_7014.png
 
Koliko zglobova a koliko solaća?

Inače sam se uvek pitao a što nemamo troosovince u Beogradu... naravno sa troja ili četvora vrata.
 
Dvovratni troosovinac je možda dobra opcija za opterećene linije koje nemaju čestu razmenu putnika, a na kojima ne može da radi zglob. Nisam upoznat sa svim linijama, ali da li bi bio dobro rešenje na pojedinim na trocifrenim potezima?
 
Možda jedino na nekoj sa potesa 100.... ja ne vidim nigde drugde te mogućnosti...
 
Начуо сам причу о некој набавци Мерцедеса за Ластру,зна ли неко нешто више о томе?
 
Другови, хоће ли 511 ићи преко Чукаричке падине и преко гараже Банбуса где иде линија 55 и преко Железника пошто им је непријатно на аутопуту.
 
Nemoj slušati tek tako razne "stručnjake". Od majstora mi se često diže kosa na glavi, pogotovu od njihovih teorija i zanja u malom prstu. Ne omalovažavam nikoga, nego ti je to prosto tako kod određenih zanimanja. 100 ljudi 100 različitih verzija, priča itd. Proguglaj malo ako nećeš sam da proveriš. Nije me mrzelo da izađem na trenutak i na sajt BMC-a. Postavljam i screenshot.
Pogledajte prilog 190324
Jasno ti piše 204kw pri 2100 obrtaja u minutu. Prosto, ne može kod sličnih motora biti tolike razlike, jer ako se nešto prosečno vrti na 1500, a drugo na čak 2500 obrtaja, reč je o tehnički potpuno različitim jedinicama, a to u svetu komercijalnih vozila ne prolazi. Tolike razlike menjaju mnogo toga, počev od trajnosti samog motora, potrošnje, termičkih karakteristika, razvoja snage i obrtnog momenta. Kad bi tom Cummins-u bilo potrebno skoro 3000 obrtaja da dođe do skromnih 280ks, verujem da ni izbliza ne bi bio ovoliko uspešan i rasprostranjen.
Samo jedan problem u ovome svemu - ta verzija motora o kojoj ti pričaš ima približno 280 konja (kad se 204kW konvertuje u konjske snage). Ja sam pričao o srazmernoj verziji sa Mercedesovim OM936LA, koja ima 305 konja. Ta verzija postiže 305 konja na 2800 obrtaja, što je drastično slabije od Mercedesovih 300 konja na 2200 obrtaja.
Screenshot_20240223_132524_Messenger.jpg
 
Другови, хоће ли 511 ићи преко Чукаричке падине и преко гараже Банбуса где иде линија 55 и преко Железника пошто им је непријатно на аутопуту.
Ne znam kako ce ici,i da li ce ici,posto blokiraju u Sremcici kod prvog semafora,Morace ili da se okrecu u Zelezniku ili preko magistrale.
 
@carlazar
Rekoh ti već da postoje i jače verzije, kao što si i sam našao sa kalibracijom snage od 305 do čak 385ks. Znači drugačiji tip motora, iako možda po bloku isti. Njih nema na evropskom tržištu koliko ja znam, a motor o kome pričamo postoji u varijanti od 280 i ravno 300ks (ISB6.7L B300), i nudi ga Solaris uz doplatu, čak i za vremešni Urbino 8.9LE. Znači taj od 300ks je apsolutno isti kao i taj od 280. Prosto, kao i kod OM936, gde imaš varijante od 250, 299 i 354ks. Sve one na sličnim obrtajima postižu pre pomenute brojeve. Razlike idu iz turbine, podešavanja ubrizgavanja goriva sa sve elektronskom jedinicom motora, a ne iz suvih obrtaja radilice. 900 obrtaja više je ogromna razlika za plus 20ks, pa samo to govori da nije reč o potpuno istim motorima. D08 iste zapremine ti je, takođe, dobar primer. Od 250ks, preko 290 do čak 340 sa dve turbine. Poslednja varijanta je samo za srednje teške kamione. Sve verzije stižu do maksimuma na oko 2100 do 2200 obrtaja. Za evropsko tržište, apsolutno svi motori u svojim zapreminskim klasama su jako slični. Ogromne razlike ne bi prolazile, jer nisu to samo čisti obrtaji. Kao što pisah već, mnogo toga mora da bude drugačije da bi radni opseg motora bio između 1700 i 2800 do 3000 obrtaja, a ne između 1200 i 2200, što je standard malolitražnih motora za solo autobuse i malo šire izvan Evrope. Cummins se svojom ISB jedinicom ni po čemu posebno ne razlikuje od konkurencije iz IVECO-a, MAN-a, Mercedesa, Packard-a....
 
Nista novo za Bmc, ako se neko seća kad je jednog vukao kamion prvi ili deugi dan kako je izašao na ulicu, u pitanju je Gsp-ova zglobna serija
Ne branim ih, ali svaki bus ima sitnije probleme u prvim nedeljama rada, dok se i sam ne razradi. Popularno nazvane “dečje bolesti”.
 
Dečje bolesti ne bi smele da postoje kod serijskih modela. To se otklanja u razvoju.
Poznajem coveka iz ovlašćenog servisa, BMC solo su bili na reklamacijama od prvog dana vožnje.
Ja sam lično odvalio rukohvat na vratima pri kočenju. To je fušeraj.

Koliko su bili omraženi Mutanti i Fapovi, vozila sa bolestima jer su pravljeni u mini serijama na brzaka i odradili toliko godina, koje ni Higer ni BMC neće doživeti.
 
Kod autobusa imaš uvek dečijih bolesti, jer koliko god bila velika serijska proizvodnja, nikada nije, figurativno rečeno, kao na traci u proizvodnji automobila. Varijacije su, takođe, brojnije pri prilagođavanju zahtevima kupca. To su, jednostavno rečeno, slagalice od gomile delova, i kakvu god kontrolu imali, promakne uvek ponešto, tim pre što samo puna eksploatacija može pokazati baš sve dečije bolesti. Nema niko ni vremena ni mogućnosti da te autobuse vozi jedno 10000 kilometara, ne bi li ih baš temeljno istestirao. Imali su i Solarisi svojih boljki, apsolutno ništa čudno. A naši karoseristi su ih imali, najčešće, dosta više u proseku, jer nikako nisu uspevali da uspostave ozbiljnu serijsku proizvodnju i jednog modela od raspada Jugoslavije. Sve su to male serije sa dosta međusobnih razlika. Komponentaši su bili najveći problem suštinski gledano. I oni bez prave serijske proizvodnje teško da mogu da postignu željeni kvalitet, a pritom je i teško uspostaviti isplativu proizvodnju komponenti za serije od par desetina, pa do, eventualno, nekoliko stotina autobusa. Ikarusi pravljeni i u bivšoj državi, najviše su upravo i patili od domaćih kooperanata. Nikada nismo imali baš kvalitetnu proizvodnju pratećih delova i komponenti. Bilo je i jako pozitivnih primera naravno, al opet su felerične serije bile isuviše česta pojava. Najbolji primer su delovi iz Iskre. Zameniš sve to delovima iz BOSCH-a i eto pristojnih autobusa. Zastava je izbacivala dosta bolja vozila sa delovima uvezenim iz Italije, a pritom ne mislim samo na motore iz DMB-a. Ta buba uštede zarad što pristupačnijih cena, ganja nas oduvek. Kola koja su se nekada ovde isporučivala/sklapala, bivala su baš osiromešena u odnosu na vozila istog tipa namenjih tržištima zapadne Evrope.
 
Ja kod turskih autobusa ne vidim te male bolesti već nekvalitetan krajnji proizvod sa dobrim motorom i menjačem. Do prve godine korišćenja su svi rastreseni ko da im je 10 godina. Trapovi lupaju, enterijer klapara. Podpomognuto sa našim neodrzavanjem dobija se odlična kombinacija.



Takva situacija nikad ne bi mogla da se dogodni sa Solarisom, Manom, Mercedesom.... Oni imaju dečije bolesti, ali ne i sistematske
 
Vrh