Šta je novo?

Prijave gradskim službama

Onda ne preostaje ništa drugo nego print screen pa kao tweet na privatnom nalogu. Baš kao što je urađeno i ovde.
 

Koje lične podatke nikad ne bi trebalo da dajemo – savet stručnjaka


Izvršna direktorka organizacije Partneri Srbija Ana Toskić Cvetinović savetovala je građane, gostujući u Danu uživo, koje lične podatke nikad ne bi trebalo da ostavljaju, kao i da uvek pitaju zbog čega im neko traži određene lične podatke.

Građani Beograda do skoro su između ostalog i na društvenoj mreži Tviter preko naloga Prijavi problem mogli da prijave komunalne probleme koje primećuju u gradu. I dalje to mogu da učine, ali – uz obaveznu registraciju, gde je neohodno da ostave svoje lične podatke.

Prema rečima Toskić Cvetinović, već nekoliko godina unazad je funkcionisao taj nalog.

„Čini mi se da je to bila jedna od retkih prilika da su građani imali direktnu vezu sa nosiocima funkcija u gradu, bilo je verovatno i lažnih i zlonamernih prijava, a sad se menja taj način komunikacije“, kaže.

Ističe da, sa aspekta zaštite podataka o ličnosti, to može biti problematično.

„Možemo analizirati da li je to u skladu sa zakonom. To pokazuje i celokupni odnos našeg društva, a posebno vlasti, prema podacima o ličnosti“, kaže ona.

Kako je podsetila, prvo je najavljeno da je sad neophodno da se nalog, odnosno korisnik, registruje na servis Prijavi problem i pošalje svoje podatke.

„Sada je rečeno da su to ime, prezime i broj telefona, ali pre nego što je konkretno rečeno, građani su ostavljali i druge podatke. Ko zna koliko je nekih nepotrebnih ppodataka već skupljeno, jer neko nije rekao koji su podaci neophodni, a pitanje je da li su uopšte neophodni da bi se ostvarila svrha, a svrha je da se reši neki problem“, kaže.

Verifikacija, kaže ona, podrazumeva da neko proverava vaš profil i podatke koje ste vi ostavili.

„Ne znamo ni ko ima pristup podacima, kako se vrši verifikacija, da li će se svako zvati telefonom, to je malo beskorisno trošenje resursa, za nešto što bi trebalo da ima potpuno drugu svrhu. Uskraćene su informacije kako se ti podaci čuvaju“, kaže ona.

Misli da je najveći problem postavljanje granice u komunikaciji između nosilaca vlasti i građana.

„Ono što je do sada bilo iskustvo tog servisa je da je on bio način da se izvrši dodatni pritisak na komunalne službe. I ja sam imala situacije da sam imala probleme zvanjem telefona raznih službi, i tek kad se na javnom mestu ukaže da problem postoji, onda se i reši“, kaže ona.

Toskić Cvetinović je govorila i o tome koje podatke nikad ne bi trebalo da dajemo.

„JMBG nikako. To nije neophodno, ali nisu ni ovi podaci neophodni. Ja bih sačekala da nama gradske službe objasne zašto su ti podaci neophodni. Ukoliko prijavljujete, koristite broj telefona ili da ostanete neregistrovani korisnik“, kaže.

Ističe da je onaj ko obrađuje vaše lične podatke dužan da vam kaže po kom osnovu i zašto su mu potrebni, kao i da li su neophodni da bi se svrha ostvarila.

„Treba biti obazriv, baš zbog curenja podataka, sve i da rizici ne postoje, onaj ko obrađuje podatke je dužan da nam pruži razloge zašto, u koje svrhe, i po kom pravnom osnovu. Zavisi od situacije, imate slučajeve kad neko ima pravni osnov, pre svega zakon, poslodavci, zdravstvene službe, ali i u tim situacijama treba da pitamo da li su neophodni“, kaže ona.

Dodaje da često olako dajemo i saglasnost da se naši podaci obrađuju.

„Nekad vidimo dobit i tu treba razmišljati o posledicama. Ljudima su uzimani lični dokumenti, otvarane lažne firme, matični broj na stotine puta zloupotrebljavan, dostavljani podaci tabloidima, objavljivali bez osnova, uvek treba da se zapitamo da li kad neko traži pdoatke od nas, ti podaci mu jesu neophodni ili kada govorimo osaglasnosti, da li smo spremni da ih se odreknemo“, kaže.

Ističe da „mi imamo prava po zakonu“. „Treba se obraćati povereniku i organizacijama, i treba da se zapitamo da li je to deo naše ličnosti koje smo spremni da se u određenom momentu i zbog određene dobiti odreknemo“, kaže Toskić Cvetinović.

 
Прошле недеље сам пријавио неколико проблема преко позивног центра, а у међувремену ме нико од надлежних није обавестио да је иједан од проблема решен.
 
Малопре сам звао да пријавим рупе у Тошином бунару и Улици Прилаз, тј. без проблема сам навео неколико локација где су рупе и прослеђено је надлежнима. Очигледно да касно увече пребаце позивне центре за све градске службе на комуналну милицију и код њих може да се пријави само један проблем по позиву, а када разговарате са неким из комуналног предузећа надлежног за одређени проблем можете више ствари да пријавите одједном.
 
За већину пријава је мејл много ефикаснији, пошаље се слика проблема и по потреби скрин локације и тако је недвосмислено јасно о чему се ради. Овако имамо комичне ситуације да се оператеру описује пречник рупе.

Најбоље је имплементирати неки тикетинг систем и пријаве да се шаљу мејлом. Постоје и free верзије са ограниченим бројем агената, 10 нпр што би било много ефикасније од 10 оператера за телефоном.
 
Sad u malo olabavili sa verifikacijom i izgleda da može preko Tvitera običnim tvitom, ali ako nisi verifikovan ne garantuju odgovor.

Da ima volje dovoljno bi bilo poslati koordinate problematičnog mesta a javen službe bi imali softver gde bi se lokacije same unosile u sistem i prosleđivali radni nalozi.

Naravno, da ima volje, sve zaposleni u javnim službama Beograda bi bili DUŽNI da svaki dan prijave barem jedan problem koji vide na putu od kuće do posla.
 
Малопре сам звао преко позивног центра да пријавим неке запушене сливнике и чим сам дошао на ред оператер ми је прекинуо везу. Без коментара.
 
I onda se posle čude ljudi što svi prozivaju državu ili što niko ne prijavljuje probleme nego raja sama uzme pa rešava kako zna i ume. Ili mi govore ''piši državi''. Ironično, to najčešće čujem od najzadrtijih kapitaljara i anarhista... Elem, šta da joj pišem? Kome da pišem? Zašto da joj pišem? Zašto da je zovem? Da bi me dodatno odrala, i usput mi pokrala podatke koje će posle da preproda onome koga prijavljujem, ili Partiji, da me označe s kim sam i za koga sam, pa da mi se ubuduće svete ili me ucenjuju...

Hoću baš, evo sve trčim.

Nema ovde ništa od čekanja i uzdanja u gangrenoznu državu.
 
Sad u malo olabavili sa verifikacijom i izgleda da može preko Tvitera običnim tvitom, ali ako nisi verifikovan ne garantuju odgovor.

Da ima volje dovoljno bi bilo poslati koordinate problematičnog mesta a javen službe bi imali softver gde bi se lokacije same unosile u sistem i prosleđivali radni nalozi.

Naravno, da ima volje, sve zaposleni u javnim službama Beograda bi bili DUŽNI da svaki dan prijave barem jedan problem koji vide na putu od kuće do posla.
Ništa drukčije nije bilo ni ranije.

I onda se posle čude ljudi što svi prozivaju državu ili što niko ne prijavljuje probleme nego raja sama uzme pa rešava kako zna i ume. Ili mi govore ''piši državi''. Ironično, to najčešće čujem od najzadrtijih kapitaljara i anarhista... Elem, šta da joj pišem? Kome da pišem? Zašto da joj pišem? Zašto da je zovem? Da bi me dodatno odrala, i usput mi pokrala podatke koje će posle da preproda onome koga prijavljujem, ili Partiji, da me označe s kim sam i za koga sam, pa da mi se ubuduće svete ili me ucenjuju...

Hoću baš, evo sve trčim.

Nema ovde ništa od čekanja i uzdanja u gangrenoznu državu.
Nema potrebe da se uzbuđuješ, kada ionako i ovo što pišemo, na indirektan način dajemo saglasnost da se naši podatci koriste, jer ako neko napiše nešto što ne odgovara nekome bitnom, ima da te nađu u roku od manje od odmah, dok za neke nebitne (ili one koji su stali na žulj nekima) likove (novinare i sl.) kojima se preti od stane trećih lica, tada daju sve od sebe da pronađu te koji prete, ali nije to tako lak i jednostavan posao kako izgleda gledano sa strane...​
 
Pa baš zato i pišem svašta ali ne dajem egzaktne podatke o sebi. Ako si dovoljno tražen (jer si se previše zamerio ili uradio nešto teško nezakonito) svakako će te naći. Ali ako nije ništa od toga, već samo pokušavaš da isteraš neku svoju pravdu, bolje je odavati što manje egzaktnih podataka o sebi i ostati im nedostupan. I ovde na forumu i u prijavama službama.
 
Pun je tviter ljudi kojima se smučilo da čekaju bar po 5-10 minuta da podnesu prijavu. Inače poziv je 11.50 dinara. Javite mi na kraju meseca kako vam je tarifirano na računu
453,5 динара. Иначе, Беоком ми шаље одговоре на пријаве на Твитеру иако нисам верификован.
 
453,5 динара. Иначе, Беоком ми шаље одговоре на пријаве на Твитеру иако нисам верификован.
Ја сам се верификовао, па ћу им пријављивати у DM на Твитеру. Данас сам пријавио то што су спољни зидови парка Вуков споменик оскрнављени и унакажени ментално-умоболним шкработинама (такође познатим и као "графити") чисто за почетак, мали тест, да видим како ће проћи и да ли ћу добити повратну информацију за 72 сата.
Када сам био пријавио пре, преко телефона, неки други проблем (такође се тиче ментално-умоболних шкработина), нисам добио одговор никад. Можда преко Твитера буде боље. :D
 
Pun je tviter ljudi kojima se smučilo da čekaju bar po 5-10 minuta da podnesu prijavu. Inače poziv je 11.50 dinara. Javite mi na kraju meseca kako vam je tarifirano na računu
Tarifirano mi je 0 dinara pošto sam zvao 0800/110-011 što svima preporučujem da ubuduće rade.
 
Ипак постоји мејл за пријаву
mejl.png
 
Vrh