Šta je novo?

Preuređenje dunavske obale

Дотеривање Земунског кеја
Улепшавање Земунског кеја подуже траје, па ће већ од следеће године Земунци и сви који воле Земун имати нови кеј за шетњу, рекреацију и уживање. Преуређење кеја обавља се од ресторана „Шаран”, па око 350 метара узводно, до клуба „Радецки”. Према речима Стева Таталовића, члана Већа општине Земун, циљ је задржати познати старински изглед, а опет бити добро осигуран од поплава.

– Увек нам је узор Скадарлија као симбол традиције и боемског духа који има и Земунски кеј. Искрено се надам да ће урбанисти и архитекте наћи најбоље решење за што лепши и безбеднији изглед кеја – рекао је Таталовић.

Нови кеј залази чак 30 метара у реку. На том делу где се ради нестао је плићак препун отпада. Обала би требало да буде подигнута за око метар. Пешачка стаза биће проширена, а шеталиште ће бити на два нивоа. Већ следећег августа грађани ће имати на располагању један нови-стари кеј.

Како је изјавио Ненад Бајић, портпарол за односе са јавношћу Дирекције за градско и грађевинско земљиште и изградњу Београда, њихова обавеза подразумева да уреде саобраћајницу и да је прошире. У то спада и део за бициклисте. То је потес од ресторана „Шаран” до ресторана „Река”.

Дунав је сада у фази опадања и оставља за собом смеће и муљ. Како је објаснио, чим Дунав порасте понеће све смеће које је оставио, а дотад треба водити рачуна о великој и лепој реци и бити у приправности, јер предстоји још лепог времена.

Данас у поподневним часовима почиње и такмичење у светској класи у џет-ски спорту који ће преносити телевизијска кућа „Јуроспорт”.
Н. И.
[објављено: 25.08.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=38741
 
Обнова заштитног насипа на Земунском кеју

Због великих суша тренутно нема бојазни од поплава, али из градског буџета издвојена су одређена средства за обнову насипа на најкритичнијим местима на обалама Саве и Дунава да не би било непријатних изненађења услед обилних киша као прошле године.
Премда насипи уз обале река нису обнављани више година, а неки су стари и више од 70 година, према речима Бранислава Божовића, градског секретара за заштиту животне средине, републички и градски штаб за одбрану од поплава одлучио је да обнови заштитне бедеме Аде Циганлије и у Земуну. У току су радови на десној обали Дунава у Земуну од ресторана „Шаран” до клуба „Радецки”, јер је на овом потесу током прошлогодишњих поплава било најтеже спречити продор воде у центар Земуна.

- Пре извођења радова ова зона је била нижа од низводног дела кеја, па је за време поплава правила велике проблеме, јер се вода сливала на насип. Да би одвојили матицу Дунава од обале, насипе подижемо у два нивоа до потребне коте за заштиту од поплава. Први део насипа уредило је Јавно предузеће „Србијаводе”, а у току је израда пројекта техничко визуелног изгледа другог дела насипа и уређења платоа - објаснио је Божовић.

После завршетка радова Земунски кеј ће добити широко шеталиште и бициклистичку стазу, а модеран насип, како истиче Божовић, неће угрозити сталну визуру између обале и реке, јер ће чинити комбинацију тврдих насипа и монтажних елемената, који ће бити монтирани у време поплава.

Божовић упозорава да градске власти и републичке имају велики проблем због општег безакоња на обалама, јер су због вађења шљунка без дозволе настала читава полуострва у рекама.
- Недозвољеном експлоатацијом песка на најгрубљи начин се угрожава обала, јер се стварају наслаге и мења динамика тока река. Такође, велики проблем су и дивље марине које затварају пролаз току реке и стварају муљ. Због тога обале оплићавају, а све то угрожава пловност реке - истиче Божовић.

Градски секретар за заштиту животне средине очекује да ће нови план о постављању пловних објеката средити ситуацију и увести ред на рекама, што подразумева и мере за уклањање старих и напуштених шлепова и бродова на обалама Саве, нарочито код Железничке станице, и тако овај простор очистити на време.
http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=39147

marineromw3.jpg
 
Bedem kroti Dunav
Novi nasip biće pomeren od obale za tridesetak metara u odnosu na stari i znatno će smanjiti rizik od ponovnog izlivanja Dunava

Odmah posle prošlogodišnjih decembarskih velikih poplava koje su ugrozile lokalno stanovništvo i desnu obalu Dunava, počeli su radovi na podizanju novog zaštitnog bedema oko zemunskog dela obale. Gradnja odbrambenog nasipa na Zemunskom keju sada je u drugoj fazi radova, iako moguća idejna rešenja još nisu prihvaćena u glavnom projektu.

Prema rečima Saše Stankića, šefa gradilišta, novi zaštitni bedem biće pomeren od obale za tridesetak metara u odnosu na stari i znatno će smanjiti rizik od ponovnog izlivanja dunavske vode.

- Malo smo uzurpirali Dunav, jer bedem mora biti pomeren unapred. Novi odbrambeni nasip se gradi od restorana "Šaran" i završava se kod Sportskog kluba "Radecki", a ukupno je dug 350 metara. Bedem će biti na 76,50 koti, što znači da će nasip biti viši od kote puta. Planira se proširenje postojećeg puta, izgradnja biciklističkih staza i parkinga kako bi ljubitelji Dunava i šetači zaista mogli potpuno da uživaju, a opasnost od mogućih poplava smanjena je u ogromnoj meri - rekao je Stankić.

NOVA-STARA PLAŽA

Saša Stankić je objasnio da je u blizini odbrambenog nasipa, nešto uzvodno, postojala lepa plaža koja je zatvorena 1965. godine.
- Obratili smo se opštini Zemun sa predlogom da ponovo oživimo ovu plažu, kako bi rasteretili Lido i ulepšali dunavsku obalu. Stavovi čelnika su bili pozitivni i rekli su nam da sve zavisi od finansija i da će nastojati da taj projekat ugleda svetlost dana u skorije vreme - istakao je Stankić.


Radnici preduzeća "Ivan Milutinović", glavnog izvođača radova, gradili su na desnoj obali Dunava cele zime kad se temperatura spuštala ispod nule, a pregrmeli su na gradilištu i tropskih plus 50. Mada je rečna voda usporavala rad, obala je za sada obložena betonskim blokovima, izgrađene su betonske grede i stepenište, a u toku je nasipanje peska kao priprema za sledeću fazu. Projekat izgradnje odbrambenog bedema košta oko 53.000.000 dinara, a ovaj novac je izdvojen iz Nacionalnog investicionog plana, uz neophodan nadzor "Srbija voda". Nove ideje se rađaju, postoji dobra volja za realizaciju kvalitetnih projekata, jedino novca nema dovoljno, rekli su nam radnici.

Termin završetka radova još nije poznat, ali sve zavisi od projekta koji će biti prihvaćen, truda i uslova na gradilištu. Radnici se nadaju da velikih kiša koje mogu da izazovu prelivanje Dunava neće biti, bar dok novi, sigurniji nasip "ne nikne".
Izvor: Glas javnosti
Link: http://www.glas-javnosti.co.yu/clanak/glas-javnosti-03-09-2007/bedem-kroti-dunav
 
Камени блокови бране земунску обалу
Радови на изградњи горњег дела обалоутврде дуж Земунског кеја, на потесу од ресторана „Шаран” до Наутичког клуба „Радецки”, увелико трају. Најкритичније доње тачке земунске обале, код ресторана „Шаран”, где се за време великих поплава пре 26 година Дунав први пут излио, сада су обезбеђене.
Према речима Стеве Таталовића, члана Општинског већа Земуна, велике количине материјала већ су уграђене у основе овог обалног утврђења.

- Већ сада се може рећи да ће ако, не дај боже, поново дође до поплава моћи и лакше да се интервенише са обале. Иако је на неки начин већ заштићен од евентуалних поплава, а доњи део обалоутврђења завршен, горњи део утврђења са шеталиштем и бициклистичком стазом тек треба да буде комплетно изграђен - објашњава Таталовић.

У првој фази радова, који ће бити завршени до краја године, постављени су камен и песак до три метра висине. На коти 73,80 постављен је и хумус, а тренутно се полажу камени блокови на косини. Биће изграђене и степенице. Наставак радова планиран је према ресторану „Венеција”, а касније од улазне рампе клуба „Радецки” према Широкој стази. Стручњаци из предузећа „Иван Милутиновић” својевремено су истицали да ови радови не могу да утичу на појаву подземних вода.

Изградња земунске обалоутврде, која ће се протезати од ресторана „Венеција” до НК „Радецки” у дужини од око 2.500 метара, могла би најраније да буде завршена следеће године. У Општинској управи Земун напомињу да темпо радова зависи од прилива материјалних средстава, али да радници ПИМ „Иван Милутиновић” сваког дана раде на терену. Планом је предвиђено подизање обале, односно шеталишта за један метар. Пешачка стаза ће бити проширена док ће будуће шеталиште бити на два нивоа. Стручњаци уверавају да се матица Дунава неће битно променити, јер је на овом месту регулација урађена пре више од 30 година.

Инвеститор радова је Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде - Републичка дирекција за воде. Надзор обавља предузеће „Србијаводе”.

М. Р. Б.
[објављено: 27.09.2007.]
Izvor: Politika Online
Link: http://www.politika.co.yu/detaljno.php?nid=42279
 
Dragane, jel imas mozda ovaj projekat? BIlo bi interesantno videti sta ce se tacno graditi i gde.

Ovo do sada uradjeno izgleda jako lepo.
 
Da, ali ta vest se odnosila na prvu fazu radova. Ako dobro razumem Politikin clanak, postojace vise faza.. No dobro...
 
sta mislite kako ce izgledati leva obala dunava za jedno....hm......u buducnosti :D ,posto je vec naglasavano da ce tamo biti visoke zgrade,ja bi voleo da izgleda kao obala majamija samo sto bi uz reku islo siroko setaliste pa ulica pa tek onda ove zgrade
The%20Carbonell%20miami%20condo.png


evo ja probao nesto u paintu pogledajte kako je ispalo :cool: http://img264.imageshack.us/my.php?image=vrozq4dn2.jpg
naravno ne ovako monotono kao sto je na slici

e da i ovo je ideja samo za prvu tu liniju odma uz obalu nisam se bavio okolinom
 
alexandernbg":zbt85ltb je napisao(la):
sta mislite kako ce izgledati leva obala dunava za jedno....hm......u buducnosti :D
,posto je vec naglasavano da ce tamo biti visoke zgrade,
Ne znam ko ti je to 'naglašavao', ali mislim da se u zoni dunavskog korita
nikad neće graditi, jer nema ni potrebe .. iz više razloga,ni sad,ni u budućnosti.

Već je napisano da Beograd ima dovoljno neizgrađenog priobalja na
sremskoj i šumadijskoj strani,a obzirom na br. stanovnika u budućnosti
biće sasvim dovoljno da se izgrade Savski amfiteatar,područje Ada Huje i
novo jezero sa delimičnom izgradnjom na Velikom ratnom ostrvu.

adahujaby7.jpg


U 'Generalnom urbanističkom plan'-u od 1950god. je predviđena gradnja
jezera na zemunskoj strani, ali se GUP-om od 1972g. odlučilo za ada Ciganliju.

gup50au9.jpg
.. GUP 1950g.
 
Slazem se sa Ditrihom. Nikakvo glupo jezero ne dolazi u obzir. Mi Zemunci to nikad necemo prihvatiti. :cool:

Dva pesacka mosta, jedan od nove gradske Opere, drugi sa zemunskog keja, je mnogo bolji i lepsi plan. Uzgred Dragane, ta zemljista sto si naveo....to ce sve vec biti uveliko iskoristeno do 2030-e. I sta onda?

Voleli mi to ili ne, selidba na drugu stranu obale Dunava nam je zacrtana. Jedina stvar o kojoj mozemo da diskutujemo je plan gradnje....hoce li taj novi deo grada liciti na Petrzalku u Bratislavi ili na nove kvartove Roterdama, Londona, Hamburga?
 
^^Mozemo naravno da diskutujemo, ali kao sto Dragan rece, Beograd ima jos toliko da uradi u postojecim naseljima, pa da izgradi nova u okviru istih (amfiteatar sa obe strane, toplana na NBG, hipodrom?!, Ada Huja i taj deo dunavskog priobalja, Autokomanda, onda gomila kvartova koji ce se verovatno brisati i cistiti da bi se gradilo nesto normalno kao recimo Marinkova bara itd itd itd).

Tako da, u gore navedenim projektima ce morati puno milijardi da se investira, a to ce trajati dugi niz godina.

Planove je lepo imati, mastu jos bolje, ali daj da prvo postojeci Beograd dovedemo na niveau metropole, a onda se bavimo potencijalom za daleku buducnost
 
Licno mislim da je lepota u tome sto je to ostrvo i nekako mi se nesvidja presecanje nasipom tog dela dunava, nekako se gubi vizura i osecaj da je to jedno prelepo ostrvo koje je stvorila priroda. A pesacki mostovi su nesto sto bi mu dalo jos vecu draz , i napokon omogucilo ljudima koji tamo nikad nisu krocili (kao ja naprimer). Nevidim sta je sporno u lepo dizajniranim pesackim mostovima, i kako to gradskoj vlasti nikako ne pada na pamet. Time se nebi ugrozila ni priroda niti bi se stvorilo resenje koje je nepopravljivo. Sa onim pontonskom sklopocijom koji postavlja vojska, i mi i nas grad izgledamo totalno jadno.
 
Nenade
Vala si u pravu skroz na skroz ;) . Ta selidba na levu obalu je budalastina. Pa mi jos nemamo ni most preko Ade , ni most kod zemuna. Najbolje da vojska postavi pontonski most i tako poveze levu obalu :lol: .
Inace taj pontonski most koji se postavlja svakog leta je toliko jadan, ja neznam da li toga jos ima u bilo kojoj svetskoj zabiti. Deluje mi kao one slike iz '41, prelazak neretve, sutjeske. Bas me opasno iritira. Nemogu da sagrade jedan fini pesacki most, koliko su jadni, a ovoliki grad je u pitanju.
 
Sada je VRO zaštićeno ( o tome na temi VRO ima više info. ), a o pešačkim
mostovima prvi put čujem ovde na forumu.
Postojao je projekat za most kod Zemuna ( hotela exYU) od firme 'EkoZem',ali
se od njega odustalo,kao i od celog posla sa iznajmljivanjem Lida. (opte na temi VRO).
Ako bi se i gradio pešački most, onda je pogodno preko Konjskog ostrva kod ušća,ali
ne verujem da će ta ideja da zaživi i bude prihvaćena.

Urbanizacija dela VRO jedino može da se u potpunosti ostvari izgradnjom jezera i
zaštitnog nasipa na VRO u određenom pojasu oko jezera, nap. 100-200met.
Do 2030g. teško da će se sve ovo ostvariti,a i kad se izgradi biće dovoljno za
broj stanovnoka koji će tada živeti u užem delu grada, možda oko 1Mli.

Već sam na ovoj temi pisao da je sa druge strane korito Dunava koje ne sme da se sužava.
Pogotovu ako se izgradi jezero, što će biti pre nego gradnja na banatskoj strani.
Grad može da se širi prema Inđiji,Surčinu,Obrenovcu,Avali,...itd, a delom i prema Pančevu.
Kad se izgradi most kog Huje, taj pravac će biti aktuelan, a i zbog nove luke.

Na ovoj slici se vidi močvarni rit, koji je korito Dunava i udaljenost nasipa od trenutne obale :

rit22dv1.jpg
 
Majore,
Ada ciganlija sa sve kaficima, plazama, peskirima kod VRO, sa stotinama kupaca tokom leta, je*******iga ne ide.To ti je kao ona stara beogradska prica kad su beogradjani isli u lov na patke na bari kod Slavije. Nismo valjda tolika palanka.Al' ajde i onako mi o tome ne odlucujemo.
 
Ne bi to ličilo baš na adu Ciganliju, jer bi se ( će se) graditi za prodaju lokacija !
Otprilike ovako : žutim su označene dve pregrade sa ustavama/vratima za kanale
koji će služiti za izmenu vode u jezeru i propuštanja manjih plovila, kao i za
sprečavanje poplava u delu jezera.

jezeroplanic6.jpg


Između njih po ostrvu ide nasip udaljen 100-200met. od jezera.
Na tom delu mogu da se prodaju placevi za elitnu gradnju,hotela,vila,..itd.

Time bi se delom pokrili troškovi izgradnje, a drugim delom može da se
osmisli davanja u zakup plaže na zemunskoj strani ...itd. ima dosta varijanti.
I tu može da se proda deo lokacija, a sada od Zemuna do ušća svaki splav
bezpravno gradi na zauzetom zemljištu paspram svog splava.

Sve to oko jezera, jednog dana može da bude skupo zemljište za elitnu gradnju.

golfvu1.jpg
 
...samo bez plaza i peskira, i naravno piletine i pecenja na plazi. U svakom slucaju bilo kakva gradnja na ostrvu je nepotrebna- moj stav, Beograd ima toliko slobodnih povrsina uz reke na kojima se moze i treba graditi. Najjeftinija i najlepsa varijanta je ona koju je priroda podarila, cak i ono ''konjsko ostrvo'' obraslo drvecem je prelep detalj igre prirode. Prelepi osvetljeni pesacki mostovi 2,3,4 , kolko god, zajedno sa predivno uredjenim parkom sa zoo vrtom sitnih zivotinja (bez ikakvih ogradjenih prostora, dakle slobodno kretanje zivotinja po ostrvu) koji predlazu na kalemegdanu (ptice, zecevi, veverice, srne, kosute i ostala sitna divljac (koja naravno nemoze otici nigde jer je u pitanju prostor ogradjen vodom). Pokusaj da zamislis ono sto ja zamisljam, direktan kontakt coveka sa divljim bezopasnim zivotinjama (zbog srbskog mentaliteta danonocni cuvar bi bio neophodan). To je taj park prirode sa elementima divljine u centru urbane celine. To je ono sto nema nijedan grad na svetu. Svojevrsna atrakcija. Stvaranjem jezera nedobija se nista osim ogradjenog prostora za kupanje.
Nije mi jasno da je Grad toliko nesposoban da taj gradski prostor podari beogradjanima na neinvazivan plemenit nacin. Umesto toga imamo potpuno izolovan prostor koji je ''nase blago'' koji 95% ljudi nikad nije ni videlo. I naravno leti postave pontonski most, organizuju koje kakve koncerte (oteraju africke ptice, je*******ale ih one),naprave jednu dobru pijanku na sred ostrva, daju ljudima plazu na prljavom Dunavu. Eto narodnog veselja.
Ostrvo i ono sto je oko njega i na njemu treba da se koristiti samo vizuelno (uzivaj bre ocima, nemoj da se kupas u Dunavu, prljav je mnogo). Ovo je milionski grad kroz koji proticu velike Evropske zagadjene reke. sto se Londoncani ne kupaju u Temzi i Parizani u Seni. Jezim se tog naseg mentaliteta koji odise na zaostalost , koju podstice Narodska vlast palanackih motiva(plaze na dunavu, u centru grada-Lido) .
 
VRO moze da se poseti u organizovanoj turi tako da nije potpuno nedostupno. Licno mislim da je gradnja na ostrvu nerealna i da do toga nece i ne bi trebalo da dodje.
 
...necu bre niko da me organizuje camcem ili skelom hocu sam da se organizujem ;) , . Predlazem da nastavimo temu na drugom topicu koji se odnosi na VRO. Cujem da gdin.Bobic ovo cita (to je i rekao na svom blogu) pa eto mozda mu se i svidi neka ideja.
 
Huja, šta je sa rukavcem? .. da li se on i dalje nasipa/zasipa šutom?

Da li su izmeštene fabrike betona i ostala neprimerena gradnja na Huji ?
 
Ovo zvuci skroz interesantno - znaci krenulo se sa urbanizacijom "treceg beograda".

Ako vec krece da se gradi na tom potesu, trebalo bi da se Grad aktivno ukljuci pre nego sto pocne da se gradi novi Treci bulevar.
Na GUP-u je Ada Huja oznacena kao zelena povrsina, a u nastavku poluostrva je privredna zona.
 
Vrh