Posao i radna prava

[nensav]

Privatnici ga vole;​

NAKNADA ŠTETE ZA NEISKORIŠĆENI GODIŠNJI ODMOR: ZAKONSKE ODREDBE I POSLEDICE​

Često nastaju nedoumice kada se razmatra pitanje upotrebe godišnjeg odmora, posebno kada osoba ne iskoristi odmor u skladu s rokovima propisanim zakonom.

Tada se postavlja pitanje da li je naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nešto što na šta je poslodavac obavezan i, uopšteno, kakve se posledice mogu javiti ako se pravo na godišnji odmor ne ostvari u predviđenim rokovima prema Zakonu o radu.

U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na to šta kaže zakon u vezi s godišnjim odmorom i rokovima za njegovo korišćenje, te ćemo razmotriti moguće posledice za neiskorišćeni godišnji.

Šta kaže Zakon o radu o naknadi za neiskorišćeni godišnji odmor?​

Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor je opširno regulisana Zakonom o radu. Zakon ne prepoznaje situaciju u kojoj bi zaposleni odustao od korišćenja godišnjeg odmora, te stoga nije predviđeno pravo na novčanu nadoknadu. Jedinu izuzetak je kada dođe do otkaza ugovora o radu.

Ukoliko zaposleni odluči da prekine radni odnos, može zahtevati naknadu za neiskorišćeno odsustvo pod uslovom da postoji objektivan razlog zbog kojeg nije mogao da iskoristi godišnji odmor. Na primer, odbijanje poslodavca da odobri godišnji odmor ili nemogućnost zaposlenog da koristi odsustvo iz zdravstvenih razloga, porodiljskog ili drugog opravdanog odsustva.

Dakle, u izuzetnim situacijama, koje proizlaze iz objektivnih okolnosti prestanka radnog odnosa ili drugih opravdanih razloga, Zakon o radu propisuje obavezu isplate naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.

Kako se određuje novčana naknada prema važećim propisima?​

Kako smo već naveli, prema trenutnim propisima o radu, jedina situacija u kojoj se godišnji odmor može zameniti novčanom naknadom je ako zaposleni ne iskoristi svoj odmor usled prestanka radnog odnosa.

U tom slučaju, poslodavac je dužan da isplati naknadu u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, proporcionalno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.

Koji je rok za isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor? Poslodavac ima obavezu da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.

Ovde je važno naglasiti da je bilo koja druga forma isplate novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora, iz bilo kojeg razloga, čak i uz saglasnost zaposlenog, zakonom zabranjena. Poslodavac će snositi odgovornost za ovaj prekršaj, što podrazumeva i novčanu kaznu.

Kako poslodavac utiče na korišćenje godišnjeg odmora​

Zakon o radu jasno propisuje odnose između poslodavca i zaposlenog, posebno u kontekstu godišnjeg odmora. Kada dođe do prestanka radnog odnosa, Zakon obavezuje poslodavca da isplati zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor novčanu naknadu umesto korišćenja odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete, što nameće pitanje - zašto je ovo važno?

Definicija štete prema Zakonu o obligacionim odnosima​

Zakon o obligacionim odnosima precizno definiše štetu kao umanjenje imovine, sprečavanje njenog povećanja ili nanošenje fizičkog ili psihičkog bola.

Prema ovom zakonu, svako ko prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, osim ako dokaže da šteta nije rezultat njegove krivice.

Kada je reč o naknadi štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac može biti oslobođen od obaveze ili je umanjiti ako dokaže da šteta nije rezultat njegove krivice, već je posledica ponašanja zaposlenog ili okolnosti poput više sile.

Odgovornost poslodavca i priznavanje ovlašćenja​

Odgovornost poslodavca za neiskorišćeni godišnji odmor proizlazi iz njegovog ovlašćenja da određuje vreme korišćenja odmora.

Ako poslodavac nije vodio računa o tome, a dođe do prestanka radnog odnosa, dužan je da isplati novčanu naknadu umesto godišnjeg odmora.

Ipak, kako kaže advokat iz Novog Sada Srđan Popović, sud je taj koji će morati pažljivo da analizira argumente poslodavca u situacijama u kojima tvrdi da nije postojala realna mogućnost da zaposleni iskoristi godišnji odmor u predviđenom roku.

Prekršajne kazne za poslodavca​

Odmor tokom radnog vremena, dnevni, nedeljni i godišnji ima svoju svrhu koja se ne može meriti novcem. Nije u interesu zaposlenih da im se isplaćuje novac umesto odmora, i takva opcija nije predviđena zakonom.

Ako, međutim, dođe do situacije da poslodavac nije omogućio korišćenje zakonom propisanog godišnjeg odmora zaposlenom, mogu se javiti dve posledice:

1. Ako se podnese prijava inspekciji rada, a inspektor zatim podnese prekršajnu prijavu sudu, poslodavac će odgovarati prema Zakonu o radu.

Kazna će biti novčana, pri čemu će poslodavac kao pravno lice platiti između 400.000 i 1.000.000 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu će biti kažnjeno sa 20.000 do 40.000 dinara, dok će preduzetnik platiti od 100.000 do 300.000 dinara za isti prekršaj.

1. Poslodavac može platiti štetu ako zaposleni podnese tužbu, prema opštim pravilima odgovornosti za štetu. Iako zakon ne dozvoljava poslodavcu da odluči o plaćanju naknade štete umesto korišćenja godišnjeg odmora, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposleni može pretrpeti štetu ako ne dobije odmor.

U slučaju tužbe, poslodavac će morati da plati naknadu prema odluci suda. Dakle, rešenje poslodavca ne može doneti naknadu štete, ali će poslodavac, ako ga zaposleni tuži, biti obavezan da plati, uz moguću prekršajnu kaznu.

 

[Noki]

Ma to je sitno, kozmetika. To svaka ozbiljna firma isplati. Meni su to brže bolje dali uz otkaz. Oni se plaše tužbe oko bitnih stvari, vraćanja zaposlenog na posao zbog nezakonitog otkaza i naknade štete koja odatle sledi koja je x1000 od štete za neiskorišćene dane GO.

Al da, svakako da imas pravo da podneseš zahtev i postoji jasna računica i poslodavac izdaje rešenje i uplate ti...

 

[Dzigi Bau]

Dvojica radnika gradilišta zatečena mrtva na pločniku

Na Novom Beogradu u Ulici Mileve Marić Ajnštajn zatečena su dva tela. Kako se sumnja, u pitanju je nesrećni slučaj.

nova.rs

 

[ika]

u pitanju su dvojica radnika koja su preminula na gradilištu.

Како се то премине, а не погине на раду. Јесте синтаксичка ствар, али мало се види и како размишљају људи који су писали тај чланак.

 

[vradovic]

u pitanju su dvojica radnika koja su preminula na gradilištu.

Како се то премине, а не погине на раду. Јесте синтаксичка ствар, али мало се види и како размишљају људи који су писали тај чланак.

Od srcanog udara? vrucine?

 

[ika]

"Преминути" је мање религијски начин да се каже "упокојити", што је мирна и очекивана смрт, а не умиреш тако ако радиш на 35+ напољу.

 

[Дошљак]

Od srcanog udara? vrucine?

Опет смрт на послу због пропуста у безбедности на раду. Као што надлежно лице треба да превенира погибију услед повреде (струјни удар, пад са висине, пад предмета са висине на главу, затрпавање, тровање, и тд.) тако треба да превенира и смрт услед неповољних климатскох услова обуставом рада.

 

[vradovic]

Moze neko da urmre/premine jer je imao neki problem srcani na primer ali je ipak radio i da nema veze sa klimatskim uslovima.

 

[Дошљак]

Може, али опет је за сваку смрт на послу одговоран посллвођа до утврђивања тачних околности.

 

[vradovic]

Може, али опет је за сваку смрт на послу одговоран посллвођа до утврђивања тачних околности.

Tako je ali to ne znaci da treba odmah da ga zoves "poginuo" ili "ubijen" nego kazes lepo preminuo a onda se saceka da se utvrde okolnosti.

 

[Duleja]

Granice etičkih pitanja, ipak su omeđene politikom i ideologijom, a pre svega ekonomijom poznog kapitalizma. Možda će delovati kao blasfemija ako ovde naglasimo da identitetsko pitanje odnosa čoveka i pametnih mašina prevashodno zavisi od ekonomije; jer, identitetske transakcije ovde su kreirane ne prema potrebama čoveka, a još manje prema „zahtevima“ inteligentnih mašina, nego po jedinstvenom diktatu tržišta rada. U tom smislu, etika je samo mogući korektiv ekonomskih težnji, koje u savremenu tehnologiju i njena „otkrića“ polažu mnogo nade; daleko više nego u samog čoveka. A kako je identitetsko pitanje, ne samo logičko-ontološko, već i prvorazredno ljudsko pitanje, to ono, i povrh etike kao svojevrsnog odbrambenog mehanzma (štita), trpi eksperimente sveta kapitala na vlastitoj koži, po cenu da čovek, per defnitionem, ne zna ko je i kuda ide, ali da jednako služi tom uvek istom, odnosno nepromenjenom svetu kapitala. — Divna M. Vuksanović

Fb

Na ovu tezu se nadovezuje interesantna polemika, pa ko je na fejsu, može da pogleda. Postavljam je na ovu temu, jer polemički uokviruje sliku razvoja odnosa rada i kapitala, u svetlu tehnoloških promena koje su u toku.

 

[Dzigi Bau]

Preminula radnica marketa (35) koju je priklještio teretni lift

Radnica marketa (35) iz Gornjeg Milanovca preminula je pošto ju je priklještio teretni lift, saznaje Tanjug.

nova.rs

 

[Вожд]

Кривична пријава против менаџера "Јуре" због напада на две раднице

Поводом напада менаџера на запослене у фабрици Јура, који се догодио у петак, 27. септембра, Инспекторат за рад, одељење инспекције рада Лесковац саопштио је да је, након инспекцијског надзора и утврђивања чињеница, поднео кривичну пријаву против менаџера сектора производње у тој компанији.

www.rts.rs

 

[Bender Rodriguez]

Island uveo četvorodnevnu radnu nedelju: Evo kakvi su rezultati

Islandska ekonomija nadmašuje većinu evropskih zemalja nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji bez smanjenja plata, pokazalo je istraživanje objavljeno u petak.
Između 2020. i 2022. godine, 51 odsto radnika u zemlji prihvatilo je ponudu kraćeg radnog vremena, uključujući četvorodnevnu nedelju, utvrdila su dva trusta mozgova, rekavši da će ta brojka verovatno biti još veća, prenosi CNN.

Island je prošle godine zabeležio brži ekonomski rast od većine evropskih zemalja, a njegova stopa nezaposlenosti jedna je od najnižih u Evropi, ističu Institut za autonomiju u Ujedinjenom Kraljevstvu i Islandsko udruženje za održivost i demokratiju (Alda).

"Ova studija pokazuje pravu uspešnu priču: kraće radno vreme postalo je široko rasprostranjeno na Islandu… a ekonomija je snažna u nizu pokazatelja", rekao je Gudmundur D. Haraldson, istraživač u Aldi-ju.

U dva velika ispitivanja između 2015. i 2019. godine, zaposleni u javnom sektoru na Islandu radili su 35-36 sati sedmično, bez smanjenja plate. Mnogi učesnici su ranije radili 40 sati sedmično, prenosi Blic, pozivajući se na CNN.

Ispitivanja su uključivala 2.500 ljudi — više od 1 odsto radne populacije Islanda u to vreme — i bila su usmerena na održavanje ili povećanje produktivnosti uz poboljšanje ravnoteže između posla i privatnog života. Istraživači su otkrili da je produktivnost ostala ista ili poboljšana na većini radnih mesta, dok se dobrobit radnika "dramatično" povećala u nizu parametara, od percipiranog stresa i izgaranja do zdravlja i ravnoteže između posla i života.

Uveli su četvorodnevnu radnu nedelju: Evo kakvi su rezultati

Islandska ekonomija nadmašuje većinu evropskih zemalja nakon uvođenja kraće radne sedmice u celoj zemlji bez smanjenja plata, pokazalo je istraživanje objavljeno u petak.

www.b92.net