Često nastaju nedoumice kada se razmatra pitanje upotrebe godišnjeg odmora, posebno kada osoba ne iskoristi odmor u skladu s rokovima propisanim zakonom.
Tada se postavlja pitanje da li je naknada štete za neiskorišćeni godišnji odmor nešto što na šta je poslodavac obavezan i, uopšteno, kakve se posledice mogu javiti ako se pravo na godišnji odmor ne ostvari u predviđenim rokovima prema
Zakonu o radu.
U ovom tekstu ćemo se osvrnuti na to šta kaže zakon u vezi s godišnjim odmorom i rokovima za njegovo korišćenje, te ćemo razmotriti moguće posledice za neiskorišćeni godišnji.
Šta kaže Zakon o radu o naknadi za neiskorišćeni godišnji odmor?
Naknada za neiskorišćeni godišnji odmor je opširno regulisana Zakonom o radu. Zakon ne prepoznaje situaciju u kojoj bi zaposleni odustao od korišćenja godišnjeg odmora, te stoga nije predviđeno pravo na novčanu nadoknadu. Jedinu izuzetak je kada dođe do otkaza ugovora o radu.
Ukoliko zaposleni odluči da prekine radni odnos, može zahtevati naknadu za neiskorišćeno odsustvo pod uslovom da postoji objektivan razlog zbog kojeg nije mogao da iskoristi godišnji odmor. Na primer, odbijanje poslodavca da odobri godišnji odmor ili nemogućnost zaposlenog da koristi odsustvo iz zdravstvenih razloga, porodiljskog ili drugog opravdanog odsustva.
Dakle, u izuzetnim situacijama, koje proizlaze iz objektivnih okolnosti prestanka radnog odnosa ili drugih opravdanih razloga, Zakon o radu propisuje obavezu isplate naknade za neiskorišćeni godišnji odmor.
Kako se određuje novčana naknada prema važećim propisima?
Kako smo već naveli, prema trenutnim propisima o radu, jedina situacija u kojoj se godišnji odmor može zameniti novčanom naknadom je ako zaposleni ne iskoristi svoj odmor usled prestanka radnog odnosa.
U tom slučaju, poslodavac je dužan da isplati naknadu u visini prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, proporcionalno broju dana neiskorišćenog godišnjeg odmora.
Koji je rok za isplatu naknade štete za neiskorišćeni godišnji odmor? Poslodavac ima obavezu da isplati naknadu za neiskorišćeni godišnji odmor najkasnije u roku od 30 dana od dana prestanka radnog odnosa.
Ovde je važno naglasiti da je bilo koja druga forma isplate novčane naknade umesto korišćenja godišnjeg odmora, iz bilo kojeg razloga, čak i uz saglasnost zaposlenog, zakonom zabranjena. Poslodavac će snositi odgovornost za ovaj prekršaj, što podrazumeva i novčanu kaznu.
Kako poslodavac utiče na korišćenje godišnjeg odmora
Zakon o radu jasno propisuje odnose između poslodavca i zaposlenog, posebno u kontekstu godišnjeg odmora. Kada dođe do prestanka radnog odnosa, Zakon obavezuje poslodavca da isplati zaposlenom koji nije iskoristio godišnji odmor novčanu naknadu umesto korišćenja odmora. Ova naknada ima karakter naknade štete, što nameće pitanje - zašto je ovo važno?
Definicija štete prema Zakonu o obligacionim odnosima
Zakon o obligacionim odnosima precizno definiše štetu kao umanjenje imovine, sprečavanje njenog povećanja ili nanošenje fizičkog ili psihičkog bola.
Prema ovom zakonu, svako ko prouzrokuje štetu dužan je da je naknadi, osim ako dokaže da šteta nije rezultat njegove krivice.
Kada je reč o naknadi štete zbog neiskorišćenog godišnjeg odmora, poslodavac može biti oslobođen od obaveze ili je umanjiti ako dokaže da šteta nije rezultat njegove krivice, već je posledica ponašanja zaposlenog ili okolnosti poput više sile.
Odgovornost poslodavca i priznavanje ovlašćenja
Odgovornost poslodavca za neiskorišćeni godišnji odmor proizlazi iz njegovog ovlašćenja da određuje vreme korišćenja odmora.
Ako poslodavac nije vodio računa o tome, a dođe do prestanka radnog odnosa, dužan je da isplati novčanu naknadu umesto godišnjeg odmora.
Ipak, kako kaže advokat iz Novog Sada Srđan Popović, sud je taj koji će morati pažljivo da analizira argumente poslodavca u situacijama u kojima tvrdi da nije postojala realna mogućnost da zaposleni iskoristi godišnji odmor u predviđenom roku.
Prekršajne kazne za poslodavca
Odmor tokom radnog vremena, dnevni, nedeljni i godišnji ima svoju svrhu koja se ne može meriti novcem. Nije u interesu zaposlenih da im se isplaćuje novac umesto odmora, i takva opcija nije predviđena zakonom.
Ako, međutim, dođe do situacije da poslodavac nije omogućio korišćenje zakonom propisanog godišnjeg odmora zaposlenom, mogu se javiti dve posledice:
- Ako se podnese prijava inspekciji rada, a inspektor zatim podnese prekršajnu prijavu sudu, poslodavac će odgovarati prema Zakonu o radu.
Kazna će biti novčana, pri čemu će poslodavac kao pravno lice platiti između 400.000 i 1.000.000 dinara. Odgovorno lice u pravnom licu će biti kažnjeno sa 20.000 do 40.000 dinara, dok će preduzetnik platiti od 100.000 do 300.000 dinara za isti prekršaj.
- Poslodavac može platiti štetu ako zaposleni podnese tužbu, prema opštim pravilima odgovornosti za štetu. Iako zakon ne dozvoljava poslodavcu da odluči o plaćanju naknade štete umesto korišćenja godišnjeg odmora, osim u slučaju prestanka radnog odnosa, zaposleni može pretrpeti štetu ako ne dobije odmor.
U slučaju tužbe, poslodavac će morati da plati naknadu prema odluci suda. Dakle, rešenje poslodavca ne može doneti naknadu štete, ali će poslodavac, ako ga zaposleni tuži, biti obavezan da plati, uz moguću prekršajnu kaznu.