Pošta br 6, Savska ulica

[Пантограф]

Za ovaj tekst iz Vremena nisam ni znao, a oduvek mi je stari izgled zgrade budio asocijacije na jektiku (i na babu naboranog lica, ali o tome nema u novinama). Ložiti se danas na ono što je pre 90 godina ljudima bilo turobno i zastarelo... ajoj.

Ne znamo mi kud udaramo.

 

[relja]

A ovo je zgrada koju stalno spominjem. Druga ženska gimnazija/ETŠ Nikola Tesla, arhitekte Milice Krstić.
Ova zgrada danas izgleda dosta dobro za svoje godine, ali bi morala da sija i da se blista, kao kada je bila nova:

Ovo je uspešan primer... zato što savršeno i u celini i u svakom detalju, sitnici, nema preterivanja, ništa ne deluje veštačko, zato što je pravo remek-delo, milina za oko... i na kraju su je u "komunističko vreme" su je proglasili za - kulturno dobro.

 

[Piccolo]

Meni postojeća zgrada Pošte nema ružnu fasadu, više je ruži to što je fasada u lošem stanju, da se odradi u boji kao npr. Pravni fakultet, umesto ove bele pvc stolarije stavi crna ili braon i da se klime sklone. Bila bi skroz pristojna da je samo srede.

 

[bojan7b]

A ovo je zgrada koju stalno spominjem. Druga ženska gimnazija/ETŠ Nikola Tesla, arhitekte Milice Krstić.
Ova zgrada danas izgleda dosta dobro za svoje godine, ali bi morala da sija i da se blista, kao kada je bila nova:

Pogledajte prilog 138618

Pogledajte prilog 138619

Ovo je uspešan primer... zato što savršeno i u celini i u svakom detalju, sitnici, nema preterivanja, ništa ne deluje veštačko, zato što je pravo remek-delo, milina za oko... i na kraju su je u "komunističko vreme" su je proglasili za - kulturno dobro.Pogledajte prilog 138620

Лијепо. Само фасаде су у БГ често ирелевантне, јер супротно увреженом мишљењу зеленила има. Поготово ако је у питању репрезентативна фасада.

Sent from my iPhone using Tapatalk

 

[relja]

Meni postojeća zgrada Pošte nema ružnu fasadu, više je ruži to što je fasada u lošem stanju, da se odradi u boji kao npr. Pravni fakultet, umesto ove bele pvc stolarije stavi crna ili braon i da se klime sklone. Bila bi skroz pristojna da je samo srede.

Da dodam da ovo danas nije originalna boja fasade. Na žalost, nisam uspeo da pronađem kvalitetnu fotografiju u boji iz ranijeg perioda.

 

[Delija]

Ко не схвата да је архитектура трајн(ија)а порука, израз, одраз, самим тим и политика и идеологија исту суштински не разуме.

Може некоме да се не свиђа стара пошта ал немој да се срамотите правдањем новије поште неком рационалношћу. Послератни тоталитарни систем је био све само не рационалан. Па темељ државности те творевине је неки совјетски шпијун сумњивог порекла и дела. Удба је имала свог архитекту, градиле се пруге за нигде а индустријске зоне иза тог нигде, нови жел чвор је изгласан од стране братских народа, лука углављена у центар града, узводно од најнижег моста на Дунаву, село уништено, 20% војвођанске привреде добило ноге, залог за етничко чишћење у Војводини ратна репарација, незапосленост решавана слањем у њемачку. Протерана или побијена интелигенција Србије. О том режиму причамо. Ко то сматра рационалним апсолутно заслужује овакву данашњу републику Србију.

ПС: Тој лоповској марви први већи пројекат у Београду је био хотел Југославија који је требао да буде искључиво партијски хотел за припадајаћу новокомпоновану елиту. Да ствар буде луђа, за њихов фенси хотел упрегли омладину у хиљадама да им ручно фундира палату.

 

[relja]

Pogledajte prilog 138617
Za ovaj tekst iz Vremena nisam ni znao, a oduvek mi je stari izgled zgrade budio asocijacije na jektiku (i na babu naboranog lica, ali o tome nema u novinama). Ložiti se danas na ono što je pre 90 godina ljudima bilo turobno i zastarelo... ajoj.

Ne znamo mi kud udaramo.

Jel može link ka celom članku?
Hvala.

 

[Vox91]

Ima i jedan tekst iz međuratnog vremena gde opisuju Poštu i kažu da godinama ne rade liftovi u njoj. Je l' i za to bio kriv Korunović, ili odgovorni u toj zgradi? Je l' su se u Pošti pitali nešto kada je rađen projekat zgrade, ili su dovedeni pred svršen čin?
Mislim ono, radili su u palati od 7 spratova, dok je za to vreme institucija od mnogo većeg značaja poput Narodne biblioteke bila smeštena u bivšoj fabrici kartona.. kakvi li su tek tu uslovi za zaposlene i posetioce bili mogu da zamislim.. A gde je tek bio smešten Narodni muzej do selidbe u Novi dvor- u običnu kuću.

Da se ne zezamo i da priznamo nešto-dok su dve tako bitne institucije bile skrajnute u potpuno neuslovne objekte, pošta je u međuratnom periodu dobila dve namenske palate, jedne od najvećih zgrada u Beogradu.

Ovu kod GŽS su mogli bolje da održavaju, ali nisu, pa su dozvoljavali da u njoj ne rade liftovi i da im se službenici, kojih nije bilo dovoljno, guše u prašini...

Da, u tom tekstu koji je okačio Pantograf, i u ostalima koji se mogu naći na Vikipediji, a tiču se ove zgrade, piše da su radnici radili od ujutru do uveče, da nisu koristili godišnje odmore i da su se raspadali od posla.

Pre će biti da su se od tolikog rada i napora razboljevali, a ne od "uklete zgrade"..

Vama se taj objekat ne sviđa, ne možete da se izdignete iznad ličnih afiniteta i da stvar posmatrate kao važnu za arhitekturu ove zemlje, a da to što je urađeno sa fasadom tretirate kao zločin prema jednom autorskom delu, jedno nasilje.

I zato sada pokušavate da odbranite neodbranjivo.

Nakon rekonstrukcije koja se možda desi, u njoj svakako neće biti pošta, nego ko zna šta.. Ako bude muzej, spoljašnje svetlo mu svakako neće biti potrebno, za pozorište takođe.. Hotel? Ni Moskva nema veće prozore pa radi 100 godina. Sa ventilacijom i liftovima takođe danas nema problema.

Prema tome, takvih smetnji za vraćanje fasade nema. Da li se vama ili meni lično sviđa ili ne, nije uopšte bitno.

 

[Bulbulderac17]

To su ti neke od večitih misterija ovog foruma. Postoje na njemu svete krave koje će se braniti uvek i bez obzria na sve, i grešne misli i ideje koje će se uvek osuđivati.

Inače, na ovim fotografijama što si postavio (koje su inače odlične, jel su tvoje?) se lepo vide i ističu neke od karakteristika zgrade koje sam pominjao, a da mogu da budu vizuelno primamljivi i interesantni kada bi se sredila i promenile boje (neke ublažile a neke istakle). Na svakoj strani ima ponešto interesantno, to jest mogla bi da se ulepša iz svih uglova. Pošto je većina forumaša preokupirana čukanjem klina i ploče, probao bih da nekom montažom istaknem te elemente i dam predloge ali bojim se da neću moći da prenesem misli na ekran tako da neću da pokušavam da ne ispadne još gore. Ali zaista mislim da može da se učini interesantnom i lepom.

Da moje su slike (sem Bigza), prolazim ovim putem stalno kad idem na posao i namerno sam hteo da omogućim svima ovima koji pišu da sagledaju ovu zgradu iz svih uglova...pogotovo zadnju stranu koja je po mom mišljenju, sa velikom vertikalnom staklenom površinom, najimpozantnija i dosta podseća na Bigz.

I ja bih voleo kada bi neko napravio montažu sa novim staklenim površinama, bez klima i u nekoj drugoj boji..možda beloj ili sivoj...verujem da bi većina promenila totalno mišljenje.

Što se tiče petokrake..i ona je bolja od ovog sata...

 

[relja]

Mislim ono, radili su u palati od 7 spratova, dok je za to vreme institucija od mnogo većeg značaja poput Narodne biblioteke bila smeštena u bivšoj fabrici kartona.. kakvi li su tek tu uslovi za zaposlene i posetioce bili mogu da zamislim.. A gde je tek bio smešten Narodni muzej do selidbe u Novi dvor- u običnu kuću.
Da se ne zezamo i da priznamo nešto-dok su dve tako bitne institucije bile skrajnute u potpuno neuslovne objekte, pošta je u međuratnom periodu dobila dve namenske palate, jedne od najvećih zgrada u Beogradu........
Da, u tom tekstu koji je okačio Pantograf, i u ostalima koji se mogu naći na Vikipediji, a tiču se ove zgrade, piše da su radnici radili od ujutru do uveče, da nisu koristili godišnje odmore i da su se raspadali od posla.
Pre će biti da su se od tolikog rada i napora razboljevali, a ne od "uklete zgrade"..

I šta kažeš, da su posle rata "zamenili fasadu da se pokaže ko je novi gazda"?

 

[Drakche]

Ne bih se ja stalno vracao na razloge zasto je zgrada promenjena. Da nije bila bombardovana, verovatno bi jos uvek postojala u svom originalnom obliku.
Sada je samo pitanje da li ce stvarno da je rekonstruisu i koliko ce to da kosta.

 

[Вожд]

A ovo je zgrada koju stalno spominjem. Druga ženska gimnazija/ETŠ Nikola Tesla, arhitekte Milice Krstić.
Ova zgrada danas izgleda dosta dobro za svoje godine, ali bi morala da sija i da se blista, kao kada je bila nova:

Pogledajte prilog 138618

Pogledajte prilog 138619

Ovo je uspešan primer... zato što savršeno i u celini i u svakom detalju, sitnici, nema preterivanja, ništa ne deluje veštačko, zato što je pravo remek-delo, milina za oko... i na kraju su je u "komunističko vreme" su je proglasili za - kulturno dobro.Pogledajte prilog 138620

Није баш тако, тек каснијом обновом враћене су "византијске маске, украсни архитектонски лукови и траке"..

док капела Свете Наталије, уклоњена после рата, никада није реконструисана..

Фреске је радио Мило Милуновић а иконостас Васа Поморишац.

АРХИТЕКТ МИЛИЦА КРСТИЋ (1887-1964)

Filozofski fakultet

moodle4.f.bg.ac.rs

 

[Vox91]

I šta kažeš, da su posle rata "zamenili fasadu da se pokaže ko je novi gazda"?

Jeste, da pokažu i arhitektama da je fasadnom srbovanju odzvonilo, i da sad treba da prave zgrade koje podsećaju na Staljinovo ministarstvo za gulage.. da, mene ova pošta podseća na tako nešto, a vas stara fasada podseća na izboranu babu.. pa bolje i izborana baba, nego fabrika konzervi sa Kamčatke, što neko reče..

Nego, sreća što su '48. raskrstili sa Rusima, pa nisu stigli preterano da ulepšaju grad u tom "stilu".. Ali su eto uspeli da "rekonstruišu" dvorove, da ih unakaze i spolja i iznutra, da prerađuju kupole, skidaju orlove i fasadne ukrase, da enterijere "oplemene" hladnim kamenom i socrealizmom..

I da isteraju Narodni muzej iz dvora, koji je jedva dobio pred rat, da bi tu uvalili administraciju, po čemu smo valjda jedini u Evropi..Ni u Peterburgu, ni u Bukureštu, ni u Sofiji tako nešto nisu radili.

 

[relja]

"Fasadno srbovanje"? Dobra fora

Da, iselili su Narodni muzej iz manje zgrade u veću, na Trg, pored Narodnog pozorišta. I obnovili zgradu... na kraju i kupolu (hvala Deroko).
Strašno

Ono što je meni u ovakvim pisnajima stvarno neverovatno je što se sve svaljuje na motive vlasti, a ništa na arhitekte koji su to radili.. predratne arhitekte, kolege koje se i ranije nisu slagale u stručnim pitanjima. Sad se širimo i na dvorski kompleks... mislim da je na onoj drugoj temi sve rečeno.

 

[relja]

Није баш тако, тек каснијом обновом враћене су "византијске маске, украсни архитектонски лукови и траке"..
....
док капела Свете Наталије, уклоњена после рата, никада није реконструисана..

Znam za članak o Milici Krstić iz Godišnjaka 1997. Šta se i kada dogodilo sa tim ukrasnim elementima?
U jednoj sceni filma Šmeker iz 1986. se vidi enterijer, stepenište, lukovi, ukrasni kapiteli...
Miislim da crkvi nije mesto u školi... isto kao i marksizmu.

 

[Пантограф]

Jel može link ka celom članku?
Hvala.

Evo teksta iz 'komunističkog' vremena.

'Ogromna mračna prostorija...' u kojoj je vruć i vlažan vazduh koji se pretvara u blato (bravo za reporterku). Naravno, kad su na mestu gde treba da budu prozori - ornamenti. Na tehnološkom objektu!

I onda neko dovede arhitektu koji je radio na BIGZ-u i napravi stoput bolju zgradu. To samo u našem vremenu može da izgleda nenormalno i nemoralno.

 

[Вожд]

Znam za članak o Milici Krstić iz Godišnjaka 1997. Šta se i kada dogodilo sa tim ukrasnim elementima?
U jednoj sceni filma Šmeker iz 1986. se vidi enterijer, stepenište, lukovi, ukrasni kapiteli...
Miislim da crkvi nije mesto u školi... isto kao i marksizmu.

Текст из Годишњака сам поставио као извор за информацију о ауторима иконостаса, што би требало да буде пракса и нема везе са тобом.

Да ли је можда фасадна пластика оштећена пропадањем услед неодржавања, или плански "обријана", није ми познато.

Капела је била део архитектонског решења, односно народна културно - историјска баштина и није се смела дирати. А да ли ће је неко користити или не, то је требало оставити на слободу.

Такође капела је наследница старе цркве Свете Наталије.

Zaboravljena crkva Svete Natalije mučenice u Beogradu

Znate li gde je bila Crkva svete Natalije mučenice u Beogradu?Zahvaljujući trudu kraljice Natalije, učenice Više ženske škole u Beogradu su od 1880. godine imale u okviru škole i "svoju" crkvu. Srkva svete Natallije mučenice danas je potpuno zaboravljena, a nastala je u vreme kada je Beograd...

www.avantartmagazin.com

 

[Вожд]

И да, наравно, нисам се шалио, уколико остане ова верзија фасаде, петокрака се треба вратити, јер је била аутентични део фасаде и сведок једног времена, што важи и за случај обнове старе, дакле стилизовани грбови Краљевине Југославије са симболима три народа.

 

[Вожд]

Ако се већ бахћу са тим, могла би се и куле некадашњег хотела "Петроград" обновити..

https://www.facebook.com/crnobeli.beograd/photos/a.212837462105894/1454916354564659

 

[Дошљак]

И хотел Вашингтон исто, ако им је до трга "као у добра стара времена".

 

[Bender Rodriguez]

Koji tim vodi trenutno, Klin ili Ploča? XD

 

[Вожд]

Наравски.

 

[rangeros]

Jeste, da pokažu i arhitektama da je fasadnom srbovanju odzvonilo, i da sad treba da prave zgrade koje podsećaju na Staljinovo ministarstvo za gulage.. da, mene ova pošta podseća na tako nešto, a vas stara fasada podseća na izboranu babu.. pa bolje i izborana baba, nego fabrika konzervi sa Kamčatke, što neko reče..

Nego, sreća što su '48. raskrstili sa Rusima, pa nisu stigli preterano da ulepšaju grad u tom "stilu".. Ali su eto uspeli da "rekonstruišu" dvorove, da ih unakaze i spolja i iznutra, da prerađuju kupole, skidaju orlove i fasadne ukrase, da enterijere "oplemene" hladnim kamenom i socrealizmom..

I da isteraju Narodni muzej iz dvora, koji je jedva dobio pred rat, da bi tu uvalili administraciju, po čemu smo valjda jedini u Evropi..Ni u Peterburgu, ni u Bukureštu, ni u Sofiji tako nešto nisu radili.

Možeš li mi molim te objasniti zašto te zgrada podseća na “Staljinovo ministarstvo za Gulage”? Staljinistička arhitektura?

Prestani da širiš dezinformacije i da pišeš gluposti na temi o kojoj očigledno nemaš pojma.

 

[Дошљак]

Иначе, у доба Стаљина у СССР, архитектура је форсирала раскошне фасадe и монументалне зграде.

Свака сличност између креација Руских архитеката у СССР 30их и у Краљевини Југославији је случајна

Са друге стране, модерне зграде без украса на фасадама где је практичност испред естетике су доста заступљене на западу.

 

[Вожд]

Добро и совјетски конструктивизам је пре тога био интересантан..

Нпр..

Дом Наркомфина​

(1928—1930)

Дом Наркомфина — Википедия

ru.wikipedia.org