Pošta br 6, Savska ulica

[Дошљак]

Наравно, само што нема везе са Стаљиновим периодом

 

[rangeros]

Иначе, у доба Стаљина у СССР, архитектура је форсирала раскошне фасадe и монументалне зграде.

Pogledajte prilog 138655
Pogledajte prilog 138657
Pogledajte prilog 138658
Pogledajte prilog 138659

Свака сличност између креација Руских архитеката у СССР 30их и у Краљевини Југославији је случајна

Са друге стране, модерне зграде без украса на фасадама где је практичност испред естетике су доста заступљене на западу.

Znam. Zato čitam i ne verujem kakve gluposti piše. Al’ dobro to je odlika današnjeg savremenog čoveka, svako je stručan za sve i svi imaju deo prostora gde tu svoju stručnost mogu da iznesu bez ikakve odgovornosti.

 

[Вожд]

Наравно, само што нема везе са Стаљиновим периодом

Да, кажем пре тога.

 

[Vondarkhol]

Znam. Zato čitam i ne verujem kakve gluposti piše. Al’ dobro to je odlika današnjeg savremenog čoveka, svako je stručan za sve i svi imaju deo prostora gde tu svoju stručnost mogu da iznesu bez ikakve odgovornosti.

Није потребна диплома архитектонског факултета да би се препознала објективна инфериорност нове поште у сваком погледу (осим можда функционално) у односу на Коруновићеву "претерану орнаментност". Србија мора да обнови ту пошту из естетских, симболичких, историјских, пре свега раскршћа са погубним комунистичким режимом, али и из разлога одавања почасти несрећном Коруновићу. Једино што оправдано треба да уплаши сваког ко подржава тај правац је општа нестручност ове власти и њихових буразерских фирми, који су више пута показали да нису достојни ни реконструкције обичног тротоара.

 

[Вожд]

Иначе Крат је аутор и жст из времена окупације (подигнута у септембру 1941.)

 

[Пантограф]

Није потребна диплома архитектонског факултета да би се препознала објективна инфериорност нове поште у сваком погледу (осим можда функционално) у односу на Коруновићеву "претерану орнаментност". Србија мора да обнови ту пошту из естетских, симболичких, историјских, пре свега раскршћа са погубним комунистичким режимом, али и из разлога одавања почасти несрећном Коруновићу. Једино што оправдано треба да уплаши сваког ко подржава тај правац је општа нестручност ове власти и њихових буразерских фирми, који су више пута показали да нису достојни ни реконструкције обичног тротоара.

Pre treba odazi počast nesrećnim radnicima pośte pobolelim od tuberkuloze, usled moronskog (da - baš takvog) projekta industrijskog objekta tipa 'Mančester 1830.' u 1930. godini.

Za tebe je, bre, zdravija i funkcionalnija zgrada 'inferiorma'! Umijte se, ljudi, hladnom vodom! Koji je ovo stepen dekadencije, šta li?!

 

[Vondarkhol]

Pre treba odazi počast nesrećnim radnicima pośte pobolelim od tuberkuloze, usled moronskog (da - baš takvog) projekta industrijskog objekta tipa 'Mančester 1830.' u 1930. godini.

Za tebe je, bre, zdravija i funkcionalnija zgrada 'inferiorma'! Umijte se, ljudi, hladnom vodom! Koji je ovo stepen dekadencije, šta li?!

Проблем ентеријера би се, у данашњим условима, могао решити. Нисам рекао да је савршена зграда, већ да својим изгледом и стилом чини Београд суштински богатијим, и као што је неко већ написао у дискусији, ово је нешто јединствено наше, и да ипак дугујемо одређени труд очувању. Жао ми је радника, али један од хроничних проблема који је пратио многе предратне зграде, како у Србији/Југославији, тако и у Европи, је слабија функционалност на уштрб изгледа. Да ли би требало да данас замерамо кинеском зид, средњевековним тврђавама или велелепним палатама Европе, јер су у њиховој градњи хиљаде и хиљаде радника изгубиле свој живот и јер својевремено нису задовољавале потребе обичног човека?

 

[Пантограф]

A, ne, drugim putem smo došli do ove tačke u raspravi: ovde se tvrdilo, samouvereno, da postoji moralna obaveza obnove prvobitne fasade, jer je Bog-zna-kakva vaseljenska nepravda počinjena; u realnosti, nova zgrada je nemerljivo moralno superiorna u odnosu na prvu.

Prva je, videsmo, još 1939. okarakterisana kao 'Rasadnik tuberkuloze'. U to vreme je, inače, tuberkuloza već bolest u povlačenju, prošla je zenit, usled poboljšanja opštih uslova života I RADA, beseže vakcine itd. Ali eto, u ovoj nadzemnoj kripti, dobila je novi zamah...

Bešmisve ako ne može da se povuče veza između antivakserstva i stava prema ovoj zgradi. Talentovaniji pisac bi je napipao.

 

[Vondarkhol]

A, ne, drugim putem smo došli do ove tačke u raspravi: ovde se tvrdilo, samouvereno, da postoji moralna obaveza obnove prvobitne fasade, jer je Bog-zna-kakva vaseljenska nepravda počinjena; u realnosti, nova zgrada je nemerljivo moralno superiorna u odnosu na prvu.

Prva je, videsmo, još 1939. okarakterisana kao 'Rasadnik tuberkuloze'. U to vreme je, inače, tuberkuloza već bolest u povlačenju, prošla je zenit, usled poboljšanja opštih uslova života I RADA, beseže vakcine itd. Ali eto, u ovoj nadzemnoj kripti, dobila je novi zamah...

Bešmisve ako ne može da se povuče veza između antivakserstva i stava prema ovoj zgradi. Talentovaniji pisac bi je napipao.

Океј, признајем да сам претерао са моралном обавезом и да нисам знао за туберколозу , али остаје чињеница да би квалитетно обновљена фасада зграде поште немерљиво обогатила Београд. Пошта се и онако сели одатле, дакле нема више опасности/неугодности за људе услед пренатрпаног и непрактичног простора?

 

[rangeros]

Жао ми је радника, али један од хроничних проблема који је пратио многе предратне зграде, како у Србији/Југославији, тако и у Европи, је слабија функционалност на уштрб изгледа.

Predratne zgrade pratila slabija funkcionalnost na uštrb izgleda?

 

[Вожд]

Сад, гледе прозрачности Коруновићевих урадака, ни Соколски дом "Матица",може бити, нема прозрачне совконструктивистичке хаљине, па се опет фискултурници не судараху у тмини њензиних одаја.. Бар док ја бејах судиоником.

Такође, правде ради, неко од форумаша је упоређивао БИГЗ и реконструисану Пошту 2, Крат је био део бироа Д. Брашована "Архитект" током пројектовања БИГЗа.

 

[Пантограф]

Moguće da je Stari DIF prozračniji zato što je građen posle pošte, a naročito imajući u vidu potpis fotografije u 'Politici':

 

[Vox91]

Možeš li mi molim te objasniti zašto te zgrada podseća na “Staljinovo ministarstvo za Gulage”? Staljinistička arhitektura?

Prestani da širiš dezinformacije i da pišeš gluposti na temi o kojoj očigledno nemaš pojma.

'Alo dečko, da ti prvo naučiš da komuniciraš kako dolikuje, osnovna škola, lepo pisanje i izražavanje po ubrzanom kursu makar, pa onda tek možeš da (pokušaš) da vodiš dijaloge na ovom forumu.

U suprotnom, možeš samo članove svoje porodice da čašćavaš takvim uličarskim rečnikom, pošto domaćeg vaspitanja očigledno nemaš.

I da, sadašnja fasada može samo da podseća na bezličnu arhitekturu SSSR-a, na ruska predgrađa i depresivne objekte kakvih je tamo na milione, a da li ih je gradio Staljin, Hruščov ili Gorbačov-potpuno je nebitno.

Da je makar izgrađena od nule i na nekom drugom mestu, pa čovek i da kaže- neka je, takva kakva je, ona je oličenje jednog vremena, neka ljudi vide šta se gradilo, ali ne- ta zgrada je jedna divlja gradnja, jedan falsifikat, kao da na sadašnju fasadu Bigza neko zakači Korunovićevu fasadu..

E to je ekvivalent onoga što je ovde urađeno. Ko se zalaže za očuvanje toga verovatno i u drugim životnim aspektima smatra da su slične stvari normalne, pa ne znam o čemu dalje da se diskutuje.

 

[Вожд]

Да смо жестоко каснили, ту нема збора..

Психологија је то, из каменог доба османског ропства, гајећи сећање на славно угасло царство, немајући с' чим ни с' ким, желело се надокнадити изгубљене векове и показати достојност стајања уз раме "цивилизованих"..

The Lenin Institute for Librarianship by Ivan Leonidov (1927)​

The Lenin Institute for Librarianship by Ivan Leonidov (1927)

Ivan Illich Leonidov (1902-1957) designed the Lenin Institute for Librarianship (the collective scientific and cultural center of the USSR) in 1927 as his thesis project at the VKhUTEMAS, the art and technical School of Moscow, with Alexander Vesnin as his tutor. The Institute is made of a...

socks-studio.com

 

[Вожд]

Психологија је то, из каменог доба османског ропства, гајећи сећање на славно угасло царство, немајући с' чим ни с' ким, желело се надокнадити изгубљене векове и показати достојност стајања уз раме "цивилизованих"..

На тај .. Феномен је ружно..
Сеирити са позиције идеологије (не архитектуре) Модернизма, јер је то једнако смешно као и оно нетом.

Нити је тадашња југословенска елита (а народ тек) у цивилизацијском или идеолошком смислу била неовизантијска, а још мање модернистичка, мондијалистичка, нити је то могла бити.
А ни после рата тешко да су и народне вође и њихов пук у целости разумеле идеологију комунизма, да би се светоназорно могли таквима називати.

И пре и током и после рата и данас. Радник је био радник, гушио се у прашини, цео свој век вукао самар за три гроша.

И нико неће чути јад ни вапај -
Нити ће ганути бол пјану господу...
Сељаче, гољо, ти си прах на поду,
Тегли и вуци, и у јарму скапај!

Је ли Броза возио Мерцедес (као и Стојадиновића) док је било охохо сиромашних у Београду?

Човек лако умисли да је изнад осталих..
И после се чуде што се деси 1968..

Једноставно човек није достигао ту разину развоја, у сваком смислу, да би модернистичке или комунистичке идеологије у њиховој суштини могао спровести, овако све су то само фасаде за нешто друго, примитивно.. Људско.

И ова расправа о фасади је.. Фасада.

 

[Vox91]

Koliko se da primetiti, Krat je više prozora zazidao, nego što je otvorio:

Uz to, i na čeonoj fasadi do Trga zazidani su prozori po celoj vertikali. Čudno, obzirom da se ovde predstavlja da je nedostatak svetlosti bio glavni razlog za rekonstrukciju.

Izgleda da je ipak nešto drugo bilo po sredi..

 

[Пантограф]

Bilo je, ukidanje Centralne jektičarnice. Svaka im čast.

 

[Vox91]

Vau, kakav odgovor.

A kad ti je već jektika glavni razlog kojim opravdavaš promenu ličnog opisa ove zgrade- imaš li negde neki članak iz posleratnog doba gde "nezavisni i samostalni" novinari istražuju ima li i dalje te bolesti kod radnika ove pošte? Ako su uopšte smeli da pisnu o tome.

I da li su proverili jesu li ljude puštali da se odmaraju i idu na godišnji, pa su mogli bolje da se brinu o sopstvenom zdravlju, ili su i dalje radili od jutra do mraka.

Ako to nemaš, kako možeš da tvrdiš da su iskorenili bolest.. Znači, nagađanje..

 

[Вожд]

Укинуо ју је онај ко ју је оштетио у борбама током ослобођења.

 

[Пантограф]

Vau, kakav odgovor.

A kad ti je već jektika glavni razlog kojim opravdavaš promenu ličnog opisa ove zgrade- imaš li negde neki članak iz posleratnog doba gde "nezavisni i samostalni" novinari istražuju ima li i dalje te bolesti kod radnika ove pošte? Ako su uopšte smeli da pisnu o tome.

I da li su proverili jesu li ljude puštali da se odmaraju i idu na godišnji, pa su mogli bolje da se brinu o sopstvenom zdravlju, ili su i dalje radili od jutra do mraka.

Ako to nemaš, kako možeš da tvrdiš da su iskorenili bolest.. Znači, nagađanje..

A čini li se tebi realnim, da bi u toj zgradi ljudi radili do danas, da su uslovi ostali kao što ih opisa (desničarski i antikomunistički) dnevni list 'Vreme'? I da li, ako ništa drugo, možemo komunistima da priznamo da su ipak vodili računa o uslovima rada i o radničkim pravima? Verujem da znaš da se, koliko od šezdesetih, poprilično otvoreno moglo pisati u štampi o takvim stvarima - i otvorenije nego sada u solidnom broju phenomena, što je istorijski paradoks jer je reč o diktaturi, ali je, nažalost po nas i na našu sramotu, tačno.

Ovde je slučaj veoma jednostavan: na osnovu 2D prikaza (crno-belih fotografija), stvorena je klinačka ložnjava prema objektu koji su oni što su s njim imali posla u 3D, bili vrlo nezadovoljni, i u estetskom i u funkcionalnom smislu. Takođe, u kontekstu jednog omanjeg lokalnog 'ekscesa' - Drugi svetski rat - lamentira se nad izgubljenim autorskim pravom jednog arhitekte. Boktemazo!

Ništa, čekamo neku 4. dimenziju da ovde javnost sazri.

 

[Вожд]

Pogledajte prilog 138694Pogledajte prilog 138697

 

[Vox91]

Meni se čini da je tuberkuloza (bila) uglavnom bolest siromašnih, i to siromašnih radnika pre svega, loše uhranjenih, koji su živeli u lošim higijenskim uslovima i u vlažnom okruženju... a koja se prenosila kijanjem i kašljanjem u prostorijama sa mnogo ljudi.

Dakle, kada se direktor ove nesrećne pošte u predratnim novinama žalio na bolest u svom kolektivu, trebalo je pre svega da se zamisli zbog pretrpanih prostorija i svojih jadnih i iscrpljenih radnika koji su tu rmbali od jutra do mraka, verovatno za bednu platu, a nisu mogli da idu ni na godišnje odmore, kako piše.

A tako bedni, loše uhranjeni i izmoreni- lako su se i zaražavali kad su sedeli jedni drugima na glavama, kijali i kašljali.

To nije bila prvenstvena krivica zgrade kao takve, već loše organizacije posla. Ako je posle rata bolest iskorenjena, to isto tako verovatno nije bilo zbog uspešne rekonstrukcije, nego zato što su komunisti mnogo bolje tretirali radnike, koji su imali vremena i za dnevni i godišnji odmor, a i bolje plate, pa su mogli više da ulože u ishranu i higijenu.

Zanimljivo mi je i ovo. Na fotkama koje je okačio Bulbulderac pre par strana, vidi se da je Krat skoro sve predratne prozore na unutrašnjoj strani zgrade ili zazidao, ili pretvorio u svetlarnike od staklenih prizmi, koji se, rekao bih, ne otvaraju:

Neka me neko, ko je bolje upućen u zgradu, ispravi ako grešim.. Ali, ako je tako, onda mi tek nije jasno kako se bolja osvetljenost i provetrenost prostorija ovako želela postići.

 

[Вожд]

Пантограф као Ивица Видовић у филму "Заседа" Жике Павловића..

Хе, хе, политика је то, односно интереси, боли брига и pro и contra страну за раднике Поште и комунизам и светску револуцију..

 

[Пантограф]

Dobro, jasno, ali svaka politika stiče legitimitet tako što se bori/glumi da se bodi za svoje svetinje. Komunistima su radnička prava baś to, svetinja. Nekad stvarno, a nekad na demagoški način i kontraproduktivno, oni su to uvek zastupali - inače ih ne bi bilo.

Dovoljno sam ja kritičan prema socijalizmu i prema vremenu za kojim ovde vlada i preterana nostalgija, poput veselih-osamdesetih-sa-smrdljivim-toaletima-i-bez-ijedne-ispravne-telefonske-govornice, da mi ne bi smetao ovaj nekritički Predratnizam.

 

[Vox91]

Pošto je Krat radio i za vreme okupacije, da ne kažem sarađivao sa okupatorom projektujući zgradu privremene Gžs, interesantno mi je kako je dobio tako važan posao i od strane novih vlasti.

Znamo da se ni glumcima angažman za vreme rata nije praštao, pa me čudi da su bili milostivi prema arhitektama.

Ili je Krat jednostavno bio dobar za svaku vlast, ili su se mučili da nađu srpskog arhitektu koji bi kvario Korunovićevo delo, te je zato izbor pao na Ukrajinca.