Pošta br 6, Savska ulica

[jelenabg]

Zanimljivo mi je i ovo. Na fotkama koje je okačio Bulbulderac pre par strana, vidi se da je Krat skoro sve predratne prozore na unutrašnjoj strani zgrade ili zazidao, ili pretvorio u svetlarnike od staklenih prizmi, koji se, rekao bih, ne otvaraju:
Pogledajte prilog 138695Pogledajte prilog 138696
Neka me neko, ko je bolje upućen u zgradu, ispravi ako grešim.. Ali, ako je tako, onda mi tek nije jasno kako se bolja osvetljenost i provetrenost prostorija ovako želela postići.

Tako je, otvaraju se samo ovi klasični prozori, svetlarnici ne, ali ne znam odgovor na pitanje. U suštini, bilo je svetla unutra, u prostorijama, pa i u hodniku koji je okrenut ka kolosecima. Na kraćoj strani hodnici nisu imali svetlo jer su sa obe strane bile prostorije/teretni liftovi. Na drugoj slici, ovaj svetlarnik koji gleda ka Gazeli je bio nebitan jer je u pitanju pomoćno stepenište.

 

[Vox91]

Hvala na odgovoru.

Dakle, jedan bućkuriš od rekonstrukcije. Na zgradi sa mračnim prostorijama gomilu prozora je zazidao, a to što nije zazidao prepravljao je u svetlarnike koji se ne otvaraju.

I tako je kao postignuta veća osvetljenost i bolja provetrenost do tada zagušljive unutrašnjosti..U stvari, koga to zanima.

Bitno da je on oljuštio mrsku fasadu, završio posao, pa je mogao da pređe na novi zadatak- projektovanje zgrade za Informbiro..Car.

 

[Пантограф]

Odlična rekonstrukcija: od 'mračne zgrade' (Vreme, 1939.) do zgrade u kojoj ima svetla (citat iznad). Od rupe za truljenje, do zgrade koja to nije. Vidi se da je Brašovanov blizak saradnik radio.

 

[Posmatrac]

Jedna stilski bliska

 

[stf]

I šta, ko drugčije kaže - kleveće i laže?
Primeri: palata "Zora"... Narodno pozorište...

Знао сам да ћеш поменути палату "Зора", чак сам се размишљао да те предухитрим и одмах је поменем сам у претходном посту....

Палата "Зора" је неупоредив пример јер је она била приватно власништво а фасада јој је мењана због афинитета самих власника и о њиховом трошку.

Пошта је државни објекат и реконструисана је од народних пара, а притом се радило о идеолошки мотивисаном расипању новца у тренутку када га није било довољно. Као што је на овом форуму доказано, фасада није просто ољуштена, него су изведени озбиљни и скупи радови на грађевинској преправци објекта како би се затрло и то мало националног стила што је у Београду постојало.

Опет ћу поновити. Колико год да је коруновићева фасада била успешна или не, она припада у свету јединственом националном стилу који броји јако мало примерака (ово није једина његова зграда коју су комуњаре уништиле) а кратова фасада колико год била у свом стилу успешнија је само један у низу стотина и хиљада таквих објеката по целој Србији и самим тим јој је вредност минимална.

 

[relja]

Po tvom mišljenju... u suprotnom, zvuči isto kao "komunjarske" parole....
"Ne može biti stručnjak ako istovremeno nije i dobar komunista"... "uspešna ili ne, nije bitno, srpska je...."

 

[relja]

Jedna stilski bliska
Pogledajte prilog 138742

Drastična razlika u delima istog autora.

 

[Вожд]

Dobro, jasno, ali svaka politika stiče legitimitet tako što se bori/glumi da se bodi za svoje svetinje. Komunistima su radnička prava baś to, svetinja. Nekad stvarno, a nekad na demagoški način i kontraproduktivno, oni su to uvek zastupali - inače ih ne bi bilo.

Dovoljno sam ja kritičan prema socijalizmu i prema vremenu za kojim ovde vlada i preterana nostalgija, poput veselih-osamdesetih-sa-smrdljivim-toaletima-i-bez-ijedne-ispravne-telefonske-govornice, da mi ne bi smetao ovaj nekritički Predratnizam.

Радничка права после рата - да, али без суштине..
Добра је илустрација тог феномена одељак у књизи Љубе Ђурића, где после зглајзавања (а знамо и зашто) бива послат у пољозадругу у Војводини за управника..

И Светозар и Никола су у Цириху ишли на скупове Бакуњина и анархо екипе, па им странке посташе етатистичке..
Идеологија је једно, политичка пракса друго.

То је је као клатно, дуго се о том времену говорило све најгоре и за шта је требало и за шта не, па ће се ићи у други екстрем, идеализације, да би се једном у будућности смирило на објективном сагледавању. Тада у бити, неће никоме ни бити важно, осим историчарима.

 

[Вожд]

И "Матица" је редукована у односу на првобитну замисао..
Да ли успешно?

 

[Vox91]

Zašto je oljuštena pošta na Savskom trgu?

Pošta na Savskom trgu bila je jedno od najmonumentalnijih i najoriginalnijih zdanja međuratnog Beograda, delo čuvenog arhitekte Momira Korunovića. Nažalost, nije dugo potrajala: svega nekoliko godina nakon izgradnje biva teško oštećena u savezničkom bombardovanju 16. i 17. aprila 1944. godine. [...]

kaldrma.rs

Čekaj, čekaj- dakle Krat beži od Sovjeta u Beograd početkom dvadesetih, radi sa Brašovanom, za vreme rata sarađuje sa Nemcima, posle rata Brašovana sklanjaju u Trudbenikov biro bez prava da potpisuje projekte, a Krat cveta i radi sve u 16 i za novu vlast!? Da bi '48. bio oteran u SSSR..

Divan neki karakter, pravi kameleon. A ovde se ubiše od veličanja lika i dela takvog čoveka..bitno da Korunović ne valja.

 

[relja]

A ko je ovde "veličao lik" Pavla Krata? Ko je spominjao njegov karakter? Pa ustalom, ove imaš mnogo ljudi koji mnogo goru kolaboraciju - na terenu sa SSom i Vermahtom, sa Gestapoom na Banjici i u Glavnjači, smatraju za patriotski čin, "dobar za Srbiju". Građeno je i popravljano po Beogradu i tokom okupacije, samo se o tome malo zna, na žalost.
Inače, to što si postavio je već poznato.

 

[Bender Rodriguez]

U ovoj temi se u stvari sve podele svode na podele u političkim stavovima i preferencama. Koliko god administrator ubeđivao sebe da politika nema upliva u ovakvim temama odnosno pokušavao da razdvoji politiku od ovakvih tema i foruma. Kao što je nemoguće i blesavo pričati o npr ideji mostu na suvom kod Ušća bez pominjanja i mešanja politike, kada iza te ideje i stoji upravo politika i oboleli političari. U ovom slučaju naravno nije identična situacija kao s mostom na suvom ali definitivno je sličan princip. Ljudi se dele na one koji bi doveka da žive u periodu pre Drugog svetskog rata i one koji pak više cene moderna doba i ideje, pa kakve god bile. I u skladu sa time se i projektuju stavovi o ovoj zgradi. Ima određenih sličnosti sa podelama na Četnike i Partizane, odnosno na ono što je proisteklo ili obeležilo period prvih, i period drugih.

 

[relja]

Pa kad ljudi neće da priznaju da je prvobitna zgrada bila kritikovana i pre rata i da je izmenjena nakon teških oštećenja zato što je prvobitni projekat bio loš, a ne iz razloga koji se naknadno izmišljaju da bi se uklopili u već formirano iskrivljeno viđenje sveta i istorijskih događaja.

 

[Вожд]

Познато је да су у нас код архитеката и теоретичара постојале две струје у то доба, те да је једна карактерисала као кич практично све што није Модерна и њени деривати (можда и са правом)..

О разлогу измене фасаде можемо само спекулисати, јер немамо релевантне изворе на основу којих би извлачили закључке.

О разлозима измене унутрашње организације објекта говори више аутора.

 

[Bender Rodriguez]

Da su samo znali kakvi ce kicevi nastupiti kasnije u toku tog i sledeceg veka...

 

[relja]

Nemamo relevantne izvore. To je prava istina.
Sve se vrti na slodobnu i subjektivnu interpretaciju nekoliko članaka, na lični utisak i gledanje kroz sopstveni sistem vrednosti.

 

[Пантограф]

И "Матица" је редукована у односу на првобитну замисао..
Да ли успешно?

Pogledajte prilog 138777

Pogledajte prilog 138778

Кад је редукована?

 

[relja]

Ma još tokom gradnje... verovatno zbog Velike ekonomske krize.

 

[Пантограф]

Или због незадовољства изгледом Поште? Само ме занима да ли су то комунисти оскрнавили ремек дело? Јесу ли соколи били комунистичка организација колико и лист Време?

Ево, видим, на Википедији: "Током градње је дошло до већих измена у односу на првобитну и планирана богата скулпторална декорација је изостала." Значи, комунисти били на власти у Краљевини Југославији...

 

[relja]

Ono što jesu uradili - prekrečili su veliku fresku sa kompozicijom "Za čast otadžbine" (Prelazak preko Albanije). Ali je kasnije vraćena u izvorno stanje (kažu - 70-tih).

 

[Пантограф]

ОК, склонили су били и споменик са трга у Краљеву, па су га после вратили. Свакакво њесра су направили из револуционарне и идеолошке глупости и лудила, у крајњем, побили су силан недужан свет. Али фасаду су неки други "огулили" тридесетих.

Тешко се овде усваја да је у неком тренутку људима - и левим, и десним, и средњим - било доста свега тога: и ускотрачних железница, и коњских запрега, и зграда са мрачним кавернама као из Старог века са функцијом из 20. века, и абаџија и гуњева и реденгота, и доктора код којих се иде да се умре, и тога што су да би склопили цивилни брак морали у Војводину, итд. После 1935. то је доминантно струјање у Краљевини, модернизација је почела.

Фасцинантно је ретерирање у "доба колере" које су нам овде донели дигитално доба и Горан Весић звани Велики Ескалатор.

 

[Vox91]

Izvini Pantograf, ali da li je "reteriranje u doba kolere" zalaganje i za obnovu Generalštaba, za koje se zalažem ja i još neki ovde, a protiv koga si ti i neki drugi?

Dakle, u oba slučaja ti si protiv obnove jer ti se zgrade ne sviđaju-Pošta ti je ružna naborana baba, a Generalštab mrziš jer ti je Dobrovićev lik i delo odvratan, kako si pisao.

Pa sad, ne znam ko je subjektivan i ko svoje lične preference postavlja iznad objektivnog sagledavanja stvari- da su i Korunovićeva pošta i Dobrovićev Generalštab izuzetni primerci arhitekture svoga vremena.

Zato je ovo tvoje pokušavanje da osporiš zalaganje za obnovu pošte nekom navodnom našom detinjastom opsednutošću kraljevinom i slikama sa starih razglednica- besmisleno.

Jasno je ko je ovde objektivan i ko želi da se važni primerci različitih arhitektonskih pravaca, pa bilo da su nastali u kraljevini ili u komunizmu, obnove kako bi obogatili Beograd i svedočili o različitim dostignućima graditeljstva sa ovih prostora, a ko je pak subjektivan i svoje "nesviđanje" pokušava da zaogrne nekim opipljivim argumentima.

Loš posao..

 

[Пантограф]

Држим да су и једно и друго чист хајп, пре него "изузетни примерци архитектуре свога времена". Као прво, обе зграде су "у свом времену" биле безнадежно застареле архитектуре. Рецимо да су из епохе Генералштаба, најактуелнију архитектуру код нас имале зграде Алексеја Бркића. Ова тешка камена обрада фасаде брата-чувеног-сликара... чист ретро.

А да ствар буде смешнија, Добровић је најгори револуционарни фанатик међу послератним архитектама! И то не као комуниста, што није био, него као екстремни егоцентрик. За њега је буквално све што смо наследили могло да се сруши. Па у склопу тога, један његов суманут план, да Таковску улицу од Скупштине продужи право (без скретања! - лењир урбанизам) до Дунава... (има у годишњаку града Београда о томе). И онда Бранко Максимовић (београдски буржуј чији је тата преводио Толстоја и Достојевског, русофил и егалитариста) 1948. устане и каже: нереално је, а и порушиће зграду Главног телеграфа у Влајковићевој, као значајан градитељски споменик, уз то ће прегазити и Ботаничку башту... И избије, убрзо, побуна против Добровића и удаље га са места одлучивања и изјуре на факултет. Чија беше та зграда Главног телеграфа?

Да, Добровић ми је одвратан, колико и његова зграда. И Коруновићева пошта - због тога што је бринуо о фасади, а не о утроби у којој неко треба да ради, могао би ми бити гадан и сам Коруновић, али могуће је да једноставно није умео боље... А свакако је главна одговорност на наручиоцу. Онај приказ управитеља поште Београд 2 под великим радикалским шеширом у распад згради спада у боље слике српске новинске репортаже да сам их ја скоро прочитао.

 

[Bender Rodriguez]

Nisam znao da je Dobrovic bio takav manijak. Sad mi je jos jasnije zasto Generalstab onoliko odstupa od svog okruzenja i ne haje za njega.

Iako cenim taj kompleks i njegovu monumentalnost, samo mislim da mu je mesto negde drugde, a ne tu. I priznajem da mi je trebalo neko vreme da uvidim to. Valjda zbog nostalgije i sto ga pamtim iz doba pre bombardovanja, kad mi je delovao fantasticno na razne nacine a i bio sam dete pa nisam ni znao za arhitekturu.

 

[Пантограф]

Био је највећи урбанистички манијак свих времена на овим просторима, сигурно и шире. Треба наћи његов предлог првог послератног ГУП-а (услед којег су га и отерали), који је предвиђао три магистрале преко урбаног ткива центра Београда. Без обазирања на постојеће зграде, па чак и на нивелацију терена! Али, и од њега су наше архитекте у новије време направиле идола, некакву светску величину (што није био ни изблиза) и гуруа. Заиста, сви ти нереални генерални планови, са Булеваром Зорана Ђинђића и Норвешком које је требало да се одавно секу испред железничке станице Земун (!), све је то делић његове памети, пренесен млађим колегама на предмету "Урбанизам".