1 - Ako ima drugih u ostom stilu, onda nije jedinstvena zbog tog stila, nego zbog onog što je izdvaja - a to su gabariti, u koji se taj stil nije uklopio.
2 - A ja mislim da je zamro zato što je ograničen i zato što je ćorsokak, što je ova zgrada i dokazala
3 - Odgovor na "Pa?" - bilo je mišljenja da je promašaj i u svoje vreme, pre Krata i pre rekonstrukcije, i pre komunista. To nešto znači.
4 - Da, i to je dovelo do BnV i konačne propasti ovog grada. Ako se nešto radilo pogrešno, ta praksa ne može biti argument u prilog
5 - Ovde se upravo tvrdi da je suština u izgledu, a da je namena manje bitna
7 - Razlozi su poticali iz realnog života, a realan život se ne vrti samo oko izgleda jedne - pošte
8 - Nemoj da se kuneš u takve stvari
9 - Nije to poenta - poenta je da se ne radi o principu očuvanja nasleđa, jer da se o tome radi ne bi smo ovoliko pričali o pošti koja duže egzistira u današnjem obliku nego u onom izvornom, već o zaštiti ovoga što već imamo a propada nam pred očima.
1. Има у Коруновићевом стилу али нигде није решено на начин на који је овде. И то не само због габарита већ је стил рађен на јединствен начин, у јединственом контексту. Ниједна од сличнх зграда није оваква.
2. Зар ниси узео да набрајаш "факте"? Онда је сасвим небитно шта ти мислиш, чињеница је да имамо зачетке модернизма и пре ове зграде а имали би свакако и након тога.
3. Увек је било медиокритета који не умеју ништа креативно или оригинално да направе, поготово у овом чувеном Мртвом мору. Па овде би се Гаудију ругали и брже-боље порушили његове зграде ради "прогреса".
4. Шта је довело? 4. тачка се односила на идеју да зграда нема архитектонску вредност ако се поруши пре него што напуни 15 година
5. Ко то тврди? Ти си навео да је некако штетно што "одудара" од околине иако то није проблем нигде другде. И Београђанка "одудара" од своје околине па се не сећам је ико тврдио да јој то умањује архитектонску вредност
7. Ово није аргумент. Немци су деценијама реконструисали своју архитектуру, читав Дрезден оживели од ничега ми не можемо 3 зграде оригиналног стила да спасемо од заборава
9. Ово је редак тренутак у времену када можемо да отргнемо једну зграду из заборава и као тако има примат у односу на реконструкцију друге. Али свакако и другу треба заштитити од пропадања.
"Историјске грешке"?
- Непосредно после Другог светског рата не водити рачуна о (до зла Бога ружној) фасади и градити функционалнију зграду за једну од најважнијих државних служби?
Није ружна, напротив. И да, мењати изглед оштећених предратних лепотица је историјска грешка, поготово оволико важних. Ако је могла цела Европа па и много уништеније земље могли смо и ми.
Али је ово била јефитнија опција и омогућавала је мање ослањање на мрски запад који би тражио заузврат демократију, слободно тржиште и грађанска права а братија то није смела да дозволи.
- У току Трећег светског рата планирати рушење солидне зграде, е да би се сазидала слична зграда, због друкчије фасаде, и то о државном трошку, у сиромашној земљи, која уз то и изумире?
Ако ће аргумент да буде "сиромаштво" онда треба сагледати у шта то градска управа може да улаже паре да би се економија развијала.
Да ли ће економија расти ако се блокира или отежава новоградња (Макиш)?
Да ли ће економија расти ако се поруши БНВ?
Да ли ће економија расти ако се паре буду трошиле на рециклажу?
Да ли ће економија расти ако се буде пошумљивао Београд?
Не? Економија Београда расте сама за себе и градска управа ту минимално може да утиче. Једини фактор који може да убрзава његов раст јесте улагање у туризам. А обнова уникатне архитектуре и важних историјских локација је први предуслов тога, као што су интелигентнији народи из окружења схватили (Мостар, Дубровник). Да је умањивање сиромаштва главни фактор до сада би већ одавно имали реконструисано Старо Сајмиште, Калемгданску тврђаву, Пошту, Библиотеку, презентоване историјске остатке од Студентског парка до Трга, реконструисане фасаде, завршен Храм итд. Јер би све то привукло туристе у далеко већем обиму од нпр. зграде Филхармоније или реконструисаног Генералштаба
Но, као што сам малопре набројао, раст економије није једини одлучујући фактор за улагање новца.
Постоји један суров процес, а то је борба за опстанак, која доприноси еволуцији. Тај процес је елиминисао нпр. "Византијско" царство, чији су синови пред смртоносном спољном опасношћу, уместо у војску кренули масовније у - манастире. Па, има нешто у том имену, Нови српско-византијски стил. Само напред.
Ето Југославија је деценијама издвајала огромне суме за војску и од тзв. "војних лица" направила недодирљиву класу. Пре тога ово није била нација која "изумире" али услед тога је свакако постала.
Мада ми је смешно уопште како људи рођени пре 2000. уопште размишљају по том питању.
>Идеја о народном идентитету заснованом на крви је превазиђена, важна је само култура. Ионако смо сви мешанци, ок је да се досељавају људи из околних и удаљених држава докле год се асимилизују
>Идеја о очувању културе је превазиђена, потпуно је ок сатирати своје писмо, архитектуру, језик и све оно што нас чини Србима у културном смислу. Треба што више своје културе да учинимо интернационалном и безличном
На крају се своди да једини идентитет на који можемо да се ослонимо актуелни државни апарат што негде и јесте идеал корпоратистичке државе. Да цитирам Ничеа по милионити пут на овом форуму:
Negde na svetu ima još narodâ i stadâ, ali ne kod nas, draga braćo: u nas ima državâ.Država? Šta je to? Evo! Otvorite uši, jer ću vam sada reći svoju reč o smrti narodâ.
Državom se naziva najhladnije od svih hladnih čudovišta. Hladno, i laže; a evo ova laž gmiže iz njegovih usta: “Ja, država, ja sam narod.“
To je laž! Tvorci su bili koji su stvorili narode, i razapeli nad njima jednu veru i jednu ljubav: tako su služili životu.
Razornici su, koji nameštaju klopke za mnoge a nazivaju ih državom: oni nad njima mač vešaju i stotinu pohlepnih želja.
Gde još ima naroda, nema razumevanja za državu, ona je omražena, kao pogled od uroka, i greh prema običajima i pravima.
Dajem vam ovaj znak raspoznavanja: svaki narod govori svojim jezikom dobra i zla: njega ne razume sused. Svoj je jezik narod pronašao u običajima i pravima.
A država laže na svim jezicima dobra i zla; i štogod govori, laže – i sve što ima, ukrala je.
Čak ni novinari Politike koji su prvi izvestili o ovome.
