Pošta br 6, Savska ulica

[Mikie]

relja » Чет Јун 11, 2020 1:41 pm[/url]":n2hbn8q3]Pa čovek je ovde lupio i izmislio "nacionalistički" stil.

Да се исправим, пошто те је то јако заболело - НАЦИОНАЛНИ.

Имао је јаке узоре у средњовековним грађевинама.

 

[Пантограф]

Delija » 11 Jun 2020 02:28 pm[/url]":6j2shq6n]Модернизам у свом корену је апсолутно подударан са социјалистичким режимима тог доба. Чак баштини одређене колективистичке, типолошке вредности истоветне онима у социјализму/комунизму и зато је тако обилато практикован у СФРЈ. Уједно је и својеврсна негација старих култура, уређења, кдруштвених подела, класицистичких уметничких праваца и осталих, комуњарама мрских, термина.

Али није, док је Стаљин био жив - а 1946. је био, и Југославија је чврсто била уз Стаљина - дакле, тада је модернистичка архитектура била забрањена. Били су дозвољени једино "класицистички уметнички правци" - њихова мешавина јесте соцреалистичка архитектура; у сиромашној Југославији, оличена у, како данас зову тај стил, "сведеном монументализму", или како већ (Дом синдиката). После се то мењало прво са архитектуром, где је модернизам постајао прихватљив комунистима, док је у случају сликарства нпр. то ишло много спорије, у СССР-у, па и у Југославији. Хрушчов је назвао учеснике неке изложбе савременог сликарства "педерима", а Тито је држао говор радницима бродоградилишта против енформела.

Опште је место да је модернистичка архитектура у СФРЈ "легализована" зградом војногеографског института у Мије Ковачевића, арх. Мацуре, а то је било тек педесетих. А испада да је ова зграда била неки рани пробој кроз гвоздену завесу.

 

[Пантограф]

Беки,

Интригантна ми је твоја нетрпељивост према књижевним класицима, док у исто време хвалиш "архитектуру до Другог светског рата". Јесте особено, сад, да ли вуче на неку специфичну форму хипстераја, то не знам?

 

[Giorano Angelo]

Labud » 11 Јун 2020 01:39 pm[/url]":3dk8cj6m]Obožavam ovu temu, bolja od svake sapunice :lol:

Треба Игор да направи Беобилдов ПЉиЖ на јутјубу (предлог имена: ПДР или ЗДПР). :lol:

 

[razgradjevinar]

koliko god se ovde ne slagali oko mnogih stvari cini mi se da se svi slazu da je ova zgrada nekakav simbol, nekome neceg pozitivnog nekome neceg neagtivnog.

ja bih ovde povukao paralelu izmedju dva objekta sa slicnim sudbinama i probati da objasnim zasto ovu i slicne rekonstrukcije podrzavam i prizeljkujem

setimo se avalskog tornja, i on je imao slicnu sudbinu kao i zgrada poste, stradali su oboje u saveznickim bombordovanjima. avalski toranj je uveliko izgubio svoju primarnu funkciju i pre bombardovanja, moglo bi se reci i potrebu da uopse postoji, ali je ipak donesena odluka o njegovoj obnovi i sve je uradjeno za nase uslove neverovatno brzo. na istom mestu podignut je istovetan toranj koji ima drugu ulogu i namenu ali svakako ostaje kao simbol i podsetnik na jedan period nase istorije koga se jedni sada stide a drugi ga se secaju sa setom.

mi, nasa generacija, smo ovde manje bitni, obnovom tornja smo ucinili da on za buduce generacije ne bude ono sto je nama obliznja razrusena tvrdjava zrnovo, zauvek izgubljeni trag nase istorije. mi smo svesni da je u obnovi tornja bilo mnogo politike i inata. drzava koja ga je obnovila u njemu je videla simbol necega u sta vredi uloziti a ne relikt nekog vremena koje treba da zaboravimo, naprotiv. kako god, toranj je tu i taj deo nase istorije otgrli smo od pacova i narkomana i to je mnogo korisnije od rasprave da li je to trebalo ili ne uradili

zgrada poste je projektovana i zgradjena dvadesetih godina 20 veka, u drzavi koja je nastala par godina pre toga. sta god mi danas mislili o jugoslaviji ona je za generaciju koja ju je stvarala bila nesto u cemu su sami ucestvovali i o cemu su sasvim sigurno imali podeljene stavove kao sto ih i mi imamo danas, ali ona je u to vreme bila nesto novo i bolje od onoga sto su imali pre nje za ogromnu vecinju njenih gradjana. stradala je u prvom ozbiljnom isputu za drzavu u kojoj je nastala i da je ta drzava iole prezivela strahote rata, posta bi sigurno bila obnovljena i mi danas ne bi guslali ovde o njoj. desila se revolucija, svet se promenio za 180 stepeni i jedan reprezentativni objekat svoej epohe je, zbog ostecenja samo jednog coska, rekonstruisan do neprepoznatljivosti, odbacujuci sve sto je podsecalo na proslo doba...

ja cu se za kraj mog ucesca u ovoj diskusiji jos jednom izjasniti, ako nam se ukaze prilika da ispravimo neke greske i buducim generacijama ostavimo mogucnost da o arhitekturi, estetici i funkciji zgrade poste u savskoj diskutuju na osnovu utiska koju ona odaje u realnosti a ne na crno belim fotografijama, mi tu sansu NE SMEMO propustiti.

 

[Пантограф]

razgradjevinar » 11 Jun 2020 03:16 pm[/url]":2282xsh9]stradala je u prvom ozbiljnom isputu za drzavu u kojoj je nastala i da je ta drzava iole prezivela strahote rata, posta bi sigurno bila obnovljena i mi danas ne bi guslali ovde o njoj. desila se revolucija, svet se promenio za 180 stepeni i jedan reprezentativni objekat svoej epohe je, zbog ostecenja samo jednog coska, rekonstruisan do neprepoznatljivosti, odbacujuci sve sto je podsecalo na proslo doba...

И ово ти је претпоставка - више или мање извесна, али претпоставка. Вероватно би преживела, али можда и не би. Откуд знаш ко би победио на неким изборима 1945, и са којом екипом међу грађевинцима и у пошти би сарађивао? Шта је штитило ту зграду - ништа. Већина савремених архитеката је није волела. Ја ћу да поновим: историјски скајлајн лондонског Ситија чиниле су цркве, од којих многе нису обновљене после рата. Можда зато што је на првим изборима левичар победио Черчила? Можда, а све је исто могло да буде и код нас.

Данас се готово сви слажу да би Београд, гледе архитектуре, после рата прошао исто когод да је у њему победио (кад то кажу за урбанизам, ја се не слажем; било би доста рационалније без промене система 1944.). Па, то су исти људи који су радили пре рата, ја сам прочитао негде да је Мика Јанковић био у затвору у Сремској Митровици због сарадње са окупатором - не знам да ли је тачно, у другим изворима нема потврде - али знам да је радио и после, и то главне објекте државне власти и идеологије. Ако је нека струка добро прошла по ослобођењу, то су архитекте: комунистички талибани стрељали су и војне пилоте, и многе струке које нико с 5 грама мозга не дира, али архитекте, рекло би се, нису (није ми позната судбина Георгија "Ђорђа" Коваљевког, првог правог београдског урбанисте, који је био активан под окупацијом, па ако неко зна, нека буде љубазан да ми јави, јако ме занима).

Важније од овога изнад, као неко ко комуниста није, нити их воли, ипак не могу да схватим откуд вам то да су комунисти, бар кад је о архитектури реч, "одбацивали све што подсећа на прошло доба"? Да ли су они порушили пола Београда? Нису. Јесу ли сместили сопствене највише институције у предратне палате и дворове? Јесу. Доказа о некаквом њиховом "геноциду" над наслеђем српских градова - нема. Зато и у конкретном случају не можемо, без стварно озбиљног истраживања, да кренемо од строго идеолошке хипотезе рушења поште. Једноставно, не можемо, то је силовање чињеница.

 

[Giorano Angelo]

razgradjevinar » 11 Јун 2020 02:16 pm[/url]":1c03otee]
setimo se avalskog tornja, i on je imao slicnu sudbinu kao i zgrada poste, stradali su oboje u saveznickim bombordovanjima. avalski toranj je uveliko izgubio svoju primarnu funkciju i pre bombardovanja, moglo bi se reci i potrebu da uopse postoji, ali je ipak donesena odluka o njegovoj obnovi i sve je uradjeno za nase uslove neverovatno brzo. na istom mestu podignut je istovetan toranj koji ima drugu ulogu i namenu ali svakako ostaje kao simbol i podsetnik na jedan period nase istorije koga se jedni sada stide a drugi ga se secaju sa setom.

À propos Авалског торња - то сам већ писао у једном коментару на ову тему. За његову обнову и поновну изградњу постојала је велика потпора од стране грађана (читај: шире јавности) овог града. То је битна разлика у односу на Коруновићеву пошту 2, где постоји једна велика поларизација (то се види и овде на Беобилду). Штавише, ја нешто нисам склон веровању да ће је актуелна гарнитура обновити. Ту видим потенцијалну опасност да то уопште неће бити више Коруновић, ако се упусте у било какву акцију...

Додао бих, такође, да то није био случај са Добровићевим Генералштабом и Брашовановом Командом ваздухопловства, који су страдали у исто време када и Авалски торањ. Због своје намене (коју и данас имају у појединим, читавим/обновљеним, деловима) били су одувек затворени према јавности. И због тога је једна уопште лоша перцепција шире јавности према тим здањима (више према Генералштабу, а нешто мање према Команди ваздухопловства). Ја сам имао прилике пре бомбардовања да будем у обе зграде више пута. У својој породичној фотографској документацији имам доста слика ентеријера оба објекта, који је, у великој мери, био изворан (ЈНА и ВЈ нису дозвољавали да се ишта мења). Нажалост, то су могли да виде само запослени и срећни појединци.

 

[razgradjevinar]

vidi panto, ja prema komunistima gajim veliko postovanje, ja ih zaista ne vidim kao horde brdjana koje su poharale fin svet. u svoje vreme oni su ako nista drugo bili veoma hrabri i progresivni a to su osobine koje, cini mi se, nama danas nedostaju. ne generalizujem stavri, pokusavam da zadrzim objektivnost i u ovom objektu o kome ovde bas zustro diskutujemo ne vidim nista manje i nista vise od zgrade koja, po mom skromnom misljenju, zasluzuje da dobije svoj prvobitni izgled.

ne vidim nikakav razlog da diskusiju skrecemo na kralja i otadzbinu, tita i partiju, modernizam, brutalizam... imamo objekat kome treba vratiti originalni izgled. isto bih mislio i za hotel moskvu, nebojsinu kulu da joj se nesto desi, i za gomilu drugih objekata koji su u ovom gradu obelezili epohu u kojoj su izgradjene. isto mislim i za generalstab, isto mislim i za sava centar, isto mislim i za genex kulu.. isto cu da mislim i za kulu beograd kad je jednog dana naprave, koliko god cu je se ja licno stideti, znajuci odakle ona uopste tu, ona ce se biti simbol naprdne srbije

 

[direktor]

Obnoviti i u nji staviti istoriski muzej srb...

 

[relja]

 

[Пантограф]

@razgradjevinar

Па ОК. То је све на месту. Са друге стране, ја ово не бих обновио, јер сматрам да је зграда била изузетно ружна: некога она подсећа на "све оно што ми јесмо", мени је то страно (у значењу као на руском: чудно) и мене та зграда подсећа на бркату бабу. За мене, актуелна зграда је лепша од старе - јер не подсећа на бркату бабу. Уз то, не сматрам се толиким следбеником Кантовог категоричког императива да бих се залагао за обнову онога што сматрам ружним; то је за мене лицемерје. У национални препород који настаје обновом ове зграде, такође не верујем.

И то је то. Биће како буде. Најбоље ће бити ако зграда добије приватног власника, ако мене питаш.

 

[relja]

Izgleda da ono nisu bila jedina oštećenja zgrade u bombardovanjima.
Navodno septembar 1944 (pre bitke za Beograd): :o

Dobrano su je izbušili.

 

[direktor]

relja » 11 Jun 2020 01:44 pm[/url]":k75pz6ow]

zexland » 11 Jun 2020 01:20 pm[/url]":k75pz6ow]Bravo Delija !

Ko iole misli drugacije ima ozbiljan problem sa samim sobom.

I onda:



:lool:

Relja konstatacija pa pitanje par za tebe ...

U uokvirenom djelu i podvucenim crvevenim sta je sporno
Znalo se tad da ce z stanica biti izmjestena i da ce i postanski centar biti izmjesten ...
To se desilo postanski centar je izmjesten u zemun iako je prvobitno planirano izmjestanje kod tps zemun tamo stoji ne zavrsen objekat nesudjenog ptt
Tehnologija rada poste se promjenila odustali su od bilokakvog kontakta sa ZS
Sama glavna stanica je ugasena.

Sta sve to ima veze sa izgledom zgrade poste i buducom njenom namjenom ?
Skontali smo da ti se zgrada nesvidja ko ni generalstab ni predratni brankov most ...
Pa me interesuje da kad izuzmes tvoje licno ne voljenje predratnog izgleda poste ..
Sta je to konkretno taksativno lose u obnovi jednog ovakvog objekta ?

Ps hvala na kacenju fotki zgrade ...trebalo bi ih porrdati redosledom nastanka datirati sto preciznije iste ...

Pare nisu problem bar ne bi trebale biti problem moze posta da plati ima para ...

U bg postoje zgrade u istom i slicnom stilu
1.muzej ptt
2.stari dif
3.zrada vukove zaduzbine
4.zgrada u njegosevoj ulici
5.zgrada centrale u kosovskoj

Inace srusene su obrijane mnoge zgrade u bg od strane novih vlasti bez nekog jasnog razloga a da to nije bilo zbog ideologije

@Andjelo zgrada komande u zemunu je djelimicno obnovljena ka glavnoj ulici u zemunu stalo se sa obnovom iz meni nepoznatih razloga ...

 

[relja]

Direktore, nisi pratio taj post se odnosio na (još jednu) besmislednu tvrdnju koju mi je smešno i da ponavljam.
Sad ja treba da tebi odgovaram na nevezana pitanja. Ne radi se ovde o meni...

Pare nisu problem? Pošta da obnavljja zgradu koju pošta neće koristiti? Pa upravo smo se ponovo zadužili...Kako bre nisu problem - uvek su problem.

Jeste, i dan danas postoje druge zgrade u sličnom stilu, to smo odavno kosntatovali, to je argument da posle rata nije bio problem ni u ideologiji ni u autoru - već se radilo o konkretnoj intervenciji na konkretnoj oštećenoj zgradi. A kako je Giordano već napisao, Korunović se posle rata bavio - manastirima i crkvama (iju, kako je samo smeo? ).
I na zapadu su posle rata pojednostavljivali i rušili ošrtećene, pa i neoštećene zgrade, i Parlament u Londonu nije obnovljen da izgleda 100% isto. Jesu i oni bili ideološki ostrašćeni? Naravno da nisu, prevagnuli su praktični razlozi, kao i ovde.

 

[Пантограф]

Не, а сад озбиљно: ко је сковао назив српско-византијски стил? Тај је много пглу.

"Византија", то је један одвратан, готово поспрдан назив за Римско царство, који су смислили германски историчари, много година пошто је "Византија" престала да постоји.

Зексланд, ста казес ти на то, Сербо?

Е, браћо патриоти - видећете да ја не стављам оно "ј", јер се и сам патриотом сматрам - прво престаните да користите тај моронски назив за царство које би се са корнавирусом изборило боље од савремених кнежевина, потом схватите положај нашег краљевства трибалско-словенског у тој констелацији снага, кроз векове, па на крају изродите свој став о једној факинг згради.

 

[Giorano Angelo]

direktor » 11 Јун 2020 03:54 pm[/url]":1f7p6nj7]

@Andjelo zgrada komande u zemunu je djelimicno obnovljena ka glavnoj ulici u zemunu stalo se sa obnovom iz meni nepoznatih razloga ...

Дишо, вероватно ниси пажљиво погледао шта сам написао. У загради сам ставио да су оба објекта у функцији у појединим читавим/обновљеним деловима. Тај део према Главној улици је обновљен, али остатак зграде није. Такође, још увек стоји натпис да падају делови фасаде...

 

[Navip]

U mnogim evropskim državama, razorenim, vlasti su birale funkcionalnost, a ne estetiku. Primer železničke stanice u Kelnu.

 

[direktor]

Relja svejedno si mogao odgovoriti na pitanja da bi ja stekao utisak o tvom stavu o zgradi poste zato sam i postavio pitanja a ne da ih iskuliras ...
Panto je fino konkretno rekao par puta zasto mu se ne svidja zgrada.
Drugi su rekli da im se ne dopada ali su za obnovu ..
Pare nisu problem posta je uvjek davala pare za objekte koje nije vise koristila ili nije bila primarni korisnik
Posta je platila izgradnju tornja na avali orginala
Platila unuverzijadu ucestvovala i u obnovi tornja iako vise nema veze sa istim platila jos sijaset drugih stvari ...
To se zove kao drustveno odgovorno poslovanje ili mozes reci izvlacenje para ...
Iako posta nije imala direktne koristi ili je bila mizerna ...
Moj predlog je da se to malo kancelarija iseli u zgradu berze rada da bi stanovnicima ostala dostupna posta ...
A da se posti komenzuje taj prostor i da se obnovi fasada orginalna sa novom namjenom objekta...
Napraviti kontra stranu zgrade ka bg na vodi u krat fazonu ovom djelu vratiti stari izgled ...
Vuk sit i sve ovce na broju pa nek gleda stranu ko koju hoce i naravno muzej unutra ...

 

[Giorano Angelo]

relja » 11 Јун 2020 04:08 pm[/url]":ecjnul0q] A kako je Giordano već napisao, Korunović se posle rata bavio - manastirima i crkvama (iju, kako je samo smeo? ).

Moрам да реагујем. Написао сам да се Коруновић последње 24 године свог живота бавио питањима обнове и реконструкције наших манастира, нарочито на подручју наше јужне покрајине (наше наслеђе је тамо у перманентној опасности). И тај материјал је заиста вредан. Захваљујући њему могуће је вратити манастире у првобитно стање, ако би се десило неко зло... Посебно је значајан његов допринос за Дечане. И то није спорно.

Међутим, чињеница је да се он у периоду после 1945. године, у промењеним околностима, није проналазио, нити је могао да ради у свом стилу као у међуратном периоду (златно доба његове градитељске делатности). Он је тада, истини за вољу, био већ у пензији (пензионисан је 1942. године, у току рата), али је његова воља за даљим стварањем, без обзира на године, била изузетно јака. Нови режим је био искључив према њему (радио је у Министарству грађевина у време Краљевине Србије/СХС/Југославије). Тако, рецимо, приликом реконструкције његове зграде Поште 2 уопште није био укључен, нити је питан за било шта (познат је његов коментар: обукли су јој ново одело). Зато сам на једном месту, на овој теми баш, рекао да је на груб начин прекршено његово ауторско право. То је и дан-данас битна тема у архитектонском свету. То је једна чињеница коју не треба олако испуштати из вида.

У таквој констелацији, он се више концентрисао према цркви (за коју је везан породично и још од детињства) и у послератним годинама дао значајан допринос наведеном пољу.

Пс.
Нисам имао намеру да додатно детаљишем, али желим да избегнем погрешне интерпретације мојих речи.

 

[Drakche]

relja » 11 Jun 2020 07:41 am[/url]":376zu0d3]http://rs.n1info.com/Vesti/a607401/Posti-u-Savskoj-se-ne-vraca-predratni-izgled.html

Gradski urbanista demantovao samog sebe - Pošti u Savskoj se ipak ne vraća predratni izgled

Sta ti je populizam. Obecaju nesto, bez da provere da li je to uopste moguce, a posao im je da to znaju.
Ako posta ne moze da se rekonstruise 1:1 kakva je bila pre rata, onda bolje da ne diraju nista na postojecoj.

Mislim, naravno da je moguce, nego im nije isplativo.

 

[Хаеул]

Одмереним речником проф. др Мила Ломпара, Београд је „недовољно пажљиво обнављан”.

То се посебно види на овом примеру. А да је могло боље, јесте, јер Београд није баш сравњен са земљом. Није било воље да се посао одради боље.

Београд је најчешће узиман као симбол српске доминације: нису га волели они који нису волели ни Србе. Сатанизован је као симбол „српске хегемоније”, као срце „цинцарске чаршије” – тако је писао Крлежа. Ништа није неистинитије од тога. То је један космополитски устројен град, рушен и недовољно пажљиво обнављан, са грађанском класом која је сатрвена у ратовима и револуцијама, да би се обнављала на лажним представама и појавила у извитопереном облику. Будући да сам у животу довољно посведочио да немам негативан став према српским националним правима и историјским прегнућима, моја дистанца у односу на Београд долази из другог правца: он нема никакав културни образац који би дошљаке – а Београд је дошљачки град (Иво Андрић о Милутину Ускоковићу) – саобразио правилима и обичајима света у којем су се обрели. Дешава се супротно: сви доносе обичаје својих места у Београд и прилагођавају метрополу себи уместо себе њој. Београд нема норму, осим вештачке и извитоперене; нема грађанску класу, осим изветреле или скоројевићске; нема поштовања за вредности, нарочито ако су српске; има дивљења за осредњости, нарочито ако су хрватске; он не поштује стваралаштво, ако му није дошапнуто из света да вреди; у њему боље пролази опонашање него оригиналност, и боље осредњост него изузетност. То је конгломерат који траје у вечној неуређености.

Извор: Национална ревија.

 

[relja]

Giorano Angelo » 11 Jun 2020 05:52 pm[/url]":8wsebf89]

relja » 11 Јун 2020 04:08 pm[/url]":8wsebf89] A kako je Giordano već napisao, Korunović se posle rata bavio - manastirima i crkvama (iju, kako je samo smeo? ).

Moрам да реагујем. Написао сам да се Коруновић последње 24 године свог живота бавио питањима обнове и реконструкције наших манастира, нарочито на подручју наше јужне покрајине (наше наслеђе је тамо у перманентној опасности). И тај материјал је заиста вредан. Захваљујући њему могуће је вратити манастире у првобитно стање, ако би се десило неко зло... Посебно је значајан његов допринос за Дечане. И то није спорно.

Међутим, чињеница је да се он у периоду после 1945. године, у промењеним околностима, није проналазио, нити је могао да ради у свом стилу као у међуратном периоду (златно доба његове градитељске делатности). Он је тада, истини за вољу, био већ у пензији (пензионисан је 1942. године, у току рата), али је његова воља за даљим стварањем, без обзира на године, била изузетно јака. Нови режим је био искључив према њему (радио је у Министарству грађевина у време Краљевине Србије/СХС/Југославије). Тако, рецимо, приликом реконструкције његове зграде Поште 2 уопште није био укључен, нити је питан за било шта (познат је његов коментар: обукли су јој ново одело). Зато сам на једном месту, на овој теми баш, рекао да је на груб начин прекршено његово ауторско право. То је и дан-данас битна тема у архитектонском свету. То је једна чињеница коју не треба олако испуштати из вида.

У таквој констелацији, он се више концентрисао према цркви (за коју је везан породично и још од детињства) и у послератним годинама дао значајан допринос наведеном пољу.

Пс.
Нисам имао намеру да додатно детаљишем, али желим да избегнем погрешне интерпретације мојих речи.

Hvala na detaljnom objašnjenju. Nisam znao šta je tačno Korunović tada radio, pa sam baš zato i napisao neodređeno - "bavio".
Meni u celoj priči najviše smeta lična nepravda koja mu je učinjena, kao stvaraocu i kao čoveku, bez obzira što nisam nešto posebno oduševljen ovim njegovim delom. A nije jedino delo koje su mu srušili. Strašno.

 

[direktor]

I Relja kakv je tvoj stav o posti kako zasto bez uvijanja posto vidim kuliras ...

 

[relja]

direktor » 11 Jun 2020 05:51 pm[/url]":10ikmqxc]Relja svejedno si mogao odgovoriti na pitanja da bi ja stekao utisak o tvom stavu o zgradi poste zato sam i postavio pitanja a ne da ih iskuliras ...
Panto je fino konkretno rekao par puta zasto mu se ne svidja zgrada.
Drugi su rekli da im se ne dopada ali su za obnovu ..
Pare nisu problem posta je uvjek davala pare za objekte koje nije vise koristila ili nije bila primarni korisnik
Posta je platila izgradnju tornja na avali orginala
Platila unuverzijadu ucestvovala i u obnovi tornja iako vise nema veze sa istim platila jos sijaset drugih stvari ...
To se zove kao drustveno odgovorno poslovanje ili mozes reci izvlacenje para ...
Iako posta nije imala direktne koristi ili je bila mizerna ...
Moj predlog je da se to malo kancelarija iseli u zgradu berze rada da bi stanovnicima ostala dostupna posta ...
A da se posti komenzuje taj prostor i da se obnovi fasada orginalna sa novom namjenom objekta...
Napraviti kontra stranu zgrade ka bg na vodi u krat fazonu ovom djelu vratiti stari izgled ...
Vuk sit i sve ovce na broju pa nek gleda stranu ko koju hoce i naravno muzej unutra ...

Izvini što je tako ispalo, ali mislim da je sve već rečeno i da se stalno vrtimo u krug, a stalno pokušavam da izbegnem "padobrance" koji se hvataju za reč koja im se ne svidi, a ni u čemu ne doprinose temi.

Ne vidm da je moj "stav" nešto posebno bitan. Mene su iziritirale proizvoljene i subjektivne tvrdnje o razlozima za kompletnu rekonstrukciju zgrade posle rata, kao i ignorisanje svih poboljšanja unutar zgrade. A ja sam i rekao da mi obe nisu nešto posebno simpatične. Imamo loš izbor...

Vidi, to za pare - ne mogu da se složim. Na nekoliko tema smo pričali o tome. Taj budžet mora od nekud da se puni, ali niko izgleda ne vodi računa o tome - odakle se puni. Ako je država prinuđena da se vanredno zadužuje - znači para nema. Ej, pa mi danima imamo bujuce na ulicama zbog -kanalizacije. izvini, ali nivo nekog društva se prvo meri stanjem neophodne infrastrukture. Obećavali su i da će srediti Staro sajmište...itd itd.


Eto, odgovorio sam ti.

 

[bushwick]

i ja sam od onih kojima se ne svidja toliko originalna zgrada - dosta mi je sumorna, morbidna. ipak, u teoriji podržavam restauraciju, uvažavam te argumente jedinstvenosti, istorije itd.

medjutim:

1) koje su šanse da ce restauracija da se uradi kako treba? da ne zavrsimo mi sa nečim sto je gore od ovog sto sad imamo? po svemu sudeći ta restauracija je ozbiljan izazov i u idealnim okolnostima.
2) koje druge hitnije stvari na tom istom trgu bi mogle da se rese za te pare/vreme? koliko fasada u beogradu bi moglo da se sredi? resursi su ograničeni.
3) da li bi možda mogla trenutna zgrada da se ulepsa za manje para i vremena? po meni ta zgrada nije izgubljen slučaj, mene podseća malo na bigz, pa možda u tom smeru traziti neko rešenje. postoje varijante izmedju sadasnjeg i idealnog.

sve u svemu, ja bih išla na neko privremeno sredjivanje/ulepšavanje postojeceg a tek posle, kad taj trg zaista počne da liči na nešto i resi se još mnogo drugih gorućih problema u samom centru, a i izgradi i razradi ceo taj novorastuci deo grada, da se pokuša vracanje starog. to bi bilo za minimum deset godina a verovatno i više.