Pijace
- Začetnik teme dusan
- Datum pokretanja
„Бувљаку” одбројани дани
Општина Нови Београд упутила предузећу „Градске пијаце” захтев да се Отворени тржни центар пресели са те локације. – Продавци негодују због оваквих најава
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Buvljaku-odbrojani-dani.sr.html
Општина Нови Београд упутила предузећу „Градске пијаце” захтев да се Отворени тржни центар пресели са те локације. – Продавци негодују због оваквих најава
Izvor: Politika
Link: http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Buvljaku-odbrojani-dani.sr.html
zhaba
Higher intermediate
Nisu u Evropskim gradovima buvljaci blizu gradskog jezgra. u Barseloni se nalazi kod Gloriasa (pored Jean Nouvellovog tornja) sto je na bliskoj periferiji ali ce biti sasvim izmesten daleko od centra.
:laugh:
jovanovm
Advanced
moze ovako?
//link je vreo, cuvajte prste.
//link je vreo, cuvajte prste.
bigvlada
Advanced
Obični i neobični putevi nastanka imena gradskih pijaca
Nazive dobili po uglednim građanima
Autor: L.Bunčić - D.Milićević | Foto:j.vučetić | 10.03.2009. - 11:19
Većina beogradskih pijaca nazivana je prema opštini ili delu grada na kom se nalazi. Međutim, „Bajlonijeva“, „Kalenić“ i „Cvetkova“ pijaca imenovane su po imućnim Beograđanima koji su darivali svoja imanja Beogradskoj opštini i tako doprinosili razvoju svog grada.
- Skoro svi evropski putopisci, od najranijih vremena, u svojim delima neizostavno pominju beogradske pijace. Privlačila ih je jutarnja vreva, šarenilo seljačkih nošnji, ali i bogata ponuda svežih proizvoda čiji su ukus pamtili.... Prema tadašnjim običajima, na pijace su izlazili uglavnom muškarci, pogađajući se na licu mesta oko cena. Žene su tada retko izlazili iz kuće - počinje priču o gradskim pijacama Ljubica Ćorović, šef Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada.
„Bajlonijeva“
Pijaca „Bajloni“ nazvana je po Čehu Ignjatu Bajloniju, vlasniku obližnje pivare. Sredinom 19. veka on je sa porodicom, kao emigrant, krenuo put Amerike, ali je upravo u Beogradu odustao od te zamisli. Malu ručnu pivaru otkupio je 1880. godine i na njenom mestu sagradio veliki objekat opremljen najmodernijim mašinama poznatih svetskih fabrika.
- Ugledni beogradski industrijalac Ignjat Bajloni ne samo da je sopstvenim zalaganjem značajno unapredio proizvodnju piva u Srbiji, nego je ostao i u najlepšem sećanju svojih radnika i članova njihovih porodica o kojima se starao. Tajna znamenitog beogradskog piva, nagrađenog i na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, bila je „skrivena“ u kvalitetu vode koja je korišćena pri proizvodnji, čiji se izvor nalazio upravo u krugu pivare, u dnu Skadarske ulice. Na žalost, u naše vreme ovaj izvor čiste vode, od strateške važanosti za Beograd biće jednostavno zatrpan – kaže Ljubica Ćorović iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada.
Bajlonijeva pijaca izgrađena je između dva svetska rata, i najpre je radila kao kvantaš - roba se prodavala na veliko. Od 1946. godine službeno je preimenovana u „Pijaca Skadarlija“, ali ovaj naziv nije zaživeo. U pričama o ovoj pijaci pamti se i stara kafana „Šaran“, u kojoj su trgovci proslavljali dobre pijačne dane.
„Kraljica pijaca“
Prema nekim saznanjima „Zeleni venac“ je jedna od najstarijih pijaca na Balkanu. Pominje se 1885. godine, kada je Uprava varoši Beograda rešila da u gradu bude sedam stalnih fijakerskih stanica među kojima i jedna na ovoj pijaci.
- Na mestu današnje pijace početkom 19. veka nalazilo se omiljeno izletište Beograđana, kafana “Manojlova bašta” uz jezerce puno pataka. Kasnije, kada je prokopan kanal za odvodnjavnje počelo je i uređenje ovog dela Beograda. Pijaca na Zelenom vencu pominje se još 1847. godine – nastavlja Ljubica Ćorović.
Prva skupština piljara Srbije održana je baš na „Zelenom vencu“ 1918. godine. Dve godine kasnije na ovom mestu izgrađena je tržnica, za ondašnje vreme izuzetno moderna, pa ju je narod čak prozvao „kraljicom“ pijaca. Tezge su bile od drvene građe, pravili su ih sami prodavci. Roba se dopremala većinom zaprežnim kolima, a po neki prevoznik koji je imao kamion vršio je prevoz za više prodavaca. Pijaca je obuhvatala veći prostor nego sada, a on je zahvatao i površine današnje autobuske stanice gradskog prevoza. Pijaca Zeleni venac je svojim arhitektonskim rešenjem jedinstvena pijaca u Srbiji i kao takva je stavljena pod zaštitu države kao kulturni spomenik.
„Kalenića guvno“
Jedna od najvećih beogradskih pijaca, „Kalenić“, smeštena je u središtu najmanje gradske opštine Vračar. Izgrađena je 1926. godine na „Kalenića guvnu“, jednom od brojnih zadužbina predratnog beogradskog bogataša i dobrotvora Vlajka Kalenića.
- Početkom dvadesetog veka vladao je drugačiji moral i način života nego danas. Vlajko Kalenić jeste bio imućan, ali i veoma skroman, radan čovek koji je veći deo svog imanja zaveštao svome otečestvu. Nakon njegove smrti, na delu njegove zemlje, Kalenića guvnu, izgradjena je pijaca – priča Ćorović.
Vlajko Kalenić je imanje nasledio od svog oca, papudžije po zanimanju. Kao vlasnik velikog imanja na tadašnjoj beogradskoj periferiji, svu svoju imovinu zaveštao je 1907. godine u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“. Sredstva su davana kao pomoć siromašnim učenicima, humanitarim i kulturnim društvima. I danas se održala tradicija da se prodajno mesto na pijaci „Kalenić“ prenosi sa oca na sina.
„Kotež kralja Petra II“
Kraj „oko Cvetka“ je naziv jednog dela Zvezdare, čije ime potiče od „Cvetkove mehane“, odnosno „Cvetkove pijace” nazvane po preduzetniku Cvetku Jovanoviću. Stara „Cvetkova pijaca” nalazila se na kraju Ulice gospodara Vučića. Na malom platou bila je postavljena zelena pijaca sa tezgama i barakama, a u blizini se nalazila i stočna pijaca. Pijaca je radila tokom celog dana i imala je stalne i sezonske piljare. Pored nje se nalazila i narodna kuhinja. Držali su je dalji rođaci „gazda Cvetka” a bila je čuvena po ovčijem kiselom mleku, čiju su recepturu ljubomorno skrivali. Tih tridesetih godina 20. veka, područje „oko Cvetka” bilo je na dalekoj, istočnoj periferiji Beograda i uprkos pokušajima da se kraj preimenuje u „Kotež kralja Petra II“, u narodu je sačuvano Cvetkovo ime.
Beogradsko naselje Đeram, ili još Smederevski Đeram, nazvano je po trošarinskoj stanici na Smederevskom putu, današnjoj ulici Bulevar kralja Aleksandra. Nešto kasnije, na tom mestu otvorena je pijaca istog imena. Pored ovih, u gradu ima još oko dvadesetak pijaca koje su imena dobijale uglavnom po opštini ili delu grada gde se nalaze poput: „Palilulske“ ili „Zemunske pijace“, „Pijace Banjica“...
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=82813
Nazive dobili po uglednim građanima
Autor: L.Bunčić - D.Milićević | Foto:j.vučetić | 10.03.2009. - 11:19
Većina beogradskih pijaca nazivana je prema opštini ili delu grada na kom se nalazi. Međutim, „Bajlonijeva“, „Kalenić“ i „Cvetkova“ pijaca imenovane su po imućnim Beograđanima koji su darivali svoja imanja Beogradskoj opštini i tako doprinosili razvoju svog grada.
- Skoro svi evropski putopisci, od najranijih vremena, u svojim delima neizostavno pominju beogradske pijace. Privlačila ih je jutarnja vreva, šarenilo seljačkih nošnji, ali i bogata ponuda svežih proizvoda čiji su ukus pamtili.... Prema tadašnjim običajima, na pijace su izlazili uglavnom muškarci, pogađajući se na licu mesta oko cena. Žene su tada retko izlazili iz kuće - počinje priču o gradskim pijacama Ljubica Ćorović, šef Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada.
„Bajlonijeva“
Pijaca „Bajloni“ nazvana je po Čehu Ignjatu Bajloniju, vlasniku obližnje pivare. Sredinom 19. veka on je sa porodicom, kao emigrant, krenuo put Amerike, ali je upravo u Beogradu odustao od te zamisli. Malu ručnu pivaru otkupio je 1880. godine i na njenom mestu sagradio veliki objekat opremljen najmodernijim mašinama poznatih svetskih fabrika.
- Ugledni beogradski industrijalac Ignjat Bajloni ne samo da je sopstvenim zalaganjem značajno unapredio proizvodnju piva u Srbiji, nego je ostao i u najlepšem sećanju svojih radnika i članova njihovih porodica o kojima se starao. Tajna znamenitog beogradskog piva, nagrađenog i na Svetskoj izložbi u Parizu 1900. godine, bila je „skrivena“ u kvalitetu vode koja je korišćena pri proizvodnji, čiji se izvor nalazio upravo u krugu pivare, u dnu Skadarske ulice. Na žalost, u naše vreme ovaj izvor čiste vode, od strateške važanosti za Beograd biće jednostavno zatrpan – kaže Ljubica Ćorović iz Zavičajnog odeljenja Biblioteke grada.
Bajlonijeva pijaca izgrađena je između dva svetska rata, i najpre je radila kao kvantaš - roba se prodavala na veliko. Od 1946. godine službeno je preimenovana u „Pijaca Skadarlija“, ali ovaj naziv nije zaživeo. U pričama o ovoj pijaci pamti se i stara kafana „Šaran“, u kojoj su trgovci proslavljali dobre pijačne dane.
„Kraljica pijaca“
Prema nekim saznanjima „Zeleni venac“ je jedna od najstarijih pijaca na Balkanu. Pominje se 1885. godine, kada je Uprava varoši Beograda rešila da u gradu bude sedam stalnih fijakerskih stanica među kojima i jedna na ovoj pijaci.
- Na mestu današnje pijace početkom 19. veka nalazilo se omiljeno izletište Beograđana, kafana “Manojlova bašta” uz jezerce puno pataka. Kasnije, kada je prokopan kanal za odvodnjavnje počelo je i uređenje ovog dela Beograda. Pijaca na Zelenom vencu pominje se još 1847. godine – nastavlja Ljubica Ćorović.
Prva skupština piljara Srbije održana je baš na „Zelenom vencu“ 1918. godine. Dve godine kasnije na ovom mestu izgrađena je tržnica, za ondašnje vreme izuzetno moderna, pa ju je narod čak prozvao „kraljicom“ pijaca. Tezge su bile od drvene građe, pravili su ih sami prodavci. Roba se dopremala većinom zaprežnim kolima, a po neki prevoznik koji je imao kamion vršio je prevoz za više prodavaca. Pijaca je obuhvatala veći prostor nego sada, a on je zahvatao i površine današnje autobuske stanice gradskog prevoza. Pijaca Zeleni venac je svojim arhitektonskim rešenjem jedinstvena pijaca u Srbiji i kao takva je stavljena pod zaštitu države kao kulturni spomenik.
„Kalenića guvno“
Jedna od najvećih beogradskih pijaca, „Kalenić“, smeštena je u središtu najmanje gradske opštine Vračar. Izgrađena je 1926. godine na „Kalenića guvnu“, jednom od brojnih zadužbina predratnog beogradskog bogataša i dobrotvora Vlajka Kalenića.
- Početkom dvadesetog veka vladao je drugačiji moral i način života nego danas. Vlajko Kalenić jeste bio imućan, ali i veoma skroman, radan čovek koji je veći deo svog imanja zaveštao svome otečestvu. Nakon njegove smrti, na delu njegove zemlje, Kalenića guvnu, izgradjena je pijaca – priča Ćorović.
Vlajko Kalenić je imanje nasledio od svog oca, papudžije po zanimanju. Kao vlasnik velikog imanja na tadašnjoj beogradskoj periferiji, svu svoju imovinu zaveštao je 1907. godine u dobrotvorne svrhe, a nakon njegove smrti formiran je „Fond Vlajka Kalenića, obućara i ekonoma iz Beograda“. Sredstva su davana kao pomoć siromašnim učenicima, humanitarim i kulturnim društvima. I danas se održala tradicija da se prodajno mesto na pijaci „Kalenić“ prenosi sa oca na sina.
„Kotež kralja Petra II“
Kraj „oko Cvetka“ je naziv jednog dela Zvezdare, čije ime potiče od „Cvetkove mehane“, odnosno „Cvetkove pijace” nazvane po preduzetniku Cvetku Jovanoviću. Stara „Cvetkova pijaca” nalazila se na kraju Ulice gospodara Vučića. Na malom platou bila je postavljena zelena pijaca sa tezgama i barakama, a u blizini se nalazila i stočna pijaca. Pijaca je radila tokom celog dana i imala je stalne i sezonske piljare. Pored nje se nalazila i narodna kuhinja. Držali su je dalji rođaci „gazda Cvetka” a bila je čuvena po ovčijem kiselom mleku, čiju su recepturu ljubomorno skrivali. Tih tridesetih godina 20. veka, područje „oko Cvetka” bilo je na dalekoj, istočnoj periferiji Beograda i uprkos pokušajima da se kraj preimenuje u „Kotež kralja Petra II“, u narodu je sačuvano Cvetkovo ime.
Beogradsko naselje Đeram, ili još Smederevski Đeram, nazvano je po trošarinskoj stanici na Smederevskom putu, današnjoj ulici Bulevar kralja Aleksandra. Nešto kasnije, na tom mestu otvorena je pijaca istog imena. Pored ovih, u gradu ima još oko dvadesetak pijaca koje su imena dobijale uglavnom po opštini ili delu grada gde se nalaze poput: „Palilulske“ ili „Zemunske pijace“, „Pijace Banjica“...
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=82813
Ljudi bas gledam pre neki dan..nisu pijace vise ono sto su bile..sve su mi gadnije. Od one Kalenic koja mi je pre bila super, sad mi se gadi...onaj prost narod, prljavstina, oni psi i meso su stvarno nesto drugo a ne pijaca. Oni ulicni prodavci okolo, ko zna gde nabavaljaju to sto prodaju...uzas...Ima par njih koji su tamo vec 20god. i od njih vredi uzimati sir i jos par stvari, a ovi ostali...nikako! Oni koji su vredeli i donosili super robu su vec izumreli, ostali su samo cigani na kalenicu. Sad se sve moze naci u super marketima (ja sam u pocetku bila protiv njih) i to za iste pare i kvalitet kao i na pijaci. Sad sam i protiv da se Kalenic i sredjuje, bolje da ono sruse i naprave park. Samo mi koji zivimo blizu znamo kakav smrad, nered i galamu imamo u kraju.
Ne nikako to. To nije problem koji se sredjuje rusenjem vec uvodjenjem reda. Opet pokusavamo da resavamo stvari na pogresan nacin. Ja imam stan pored Kalenica i ne bi nikad zazeleo da sruse pijacu i izgrade park na njenom mestu.
Каленић – мало пијац, мало трг
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kalenic-malo-pijac-malo-trg.sr.html
извор Политика
линк http://www.politika.rs/rubrike/Beograd/Kalenic-malo-pijac-malo-trg.sr.html
c.s.i.
Higher intermediate
bigvlada
Advanced
10/04/2009 00:15 | U proteklom periodu samo je rekonstruisana pijaca Zeleni venac: Budući izgled Đerma
Beograđani će prvi put imati priliku da direktno odlučuju o izgledu Kalenića nakon rekonstrukcije
Povratak u budućnost gradskih pijaca
Autor: Bojana Bačić
Konačnu odluku o budućem izgledu Kalenića i pijaca na Skadarliji i Paliluli nakon rekonstrukcije, doneće Beograđani. Naime, u toku je konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje ove tri centralne gradske pijace. Nakon završetka konkursa koje su raspisale Gradske pijace, žiri će izabrati pet najboljih dok će Beograđani na sajtu ovog javnog preduzeća glasati za najbolje.
Iako je za rekonstrukciju Kalenića ranije već bio izabran idejni projekat, od njega se na kraju odustalo. Protiv ovog projekta bila je i sama opština Vračar. Projekat je predviđao pijacu iz dva dela: natkrivenog dela od stakla i drveta gde bi bile smeštene tezge i trospratne zgrade koja bi se nalazila na uglu ulica Njegoševe i Maksima Gorkog. Pijaca bi se prostirala na 40.000 kvadratnih metara.
Prema rečima direktora Gradskih pijaca Dragana Pušare, napušten je koncept koji centralne gradske pijace tretira kao tržne centre budući da je to najskuplje rešenje. Kako navodi sagovornik Danasa, ukoliko bi se sledio ovaj koncept, Grad bi na kraju došao u situaciju da izdržava pijace. Zato su Gradske pijace započele projekat „Povratak u budućnost“ koji centralne pijace tretira kao javni prostor gde se okuplja veliki broj Beograđana.
Veći deo dana pijaca bi funkcionisala kao tržnica da bi se u večernjim časovima uklanjanjem tezgi u podzemne magacine transformisala u trgove.
Prema rečima Pušare mnogi evropski gradovi slede ovaj koncept. Ipak, za pijacu Đeram neće biti raspisan novi konkurs većće biti rekonstruisana po starom idejnom projektu. Sagovornik Danasa navodi da je proces isuviše daleko odmakao da bi se sada zaustavio, a budući da će sam Bulevar kralja Aleksandra dobiti delimično novi izgled, rekonstruisan Đeram će se uklopiti u celokupan ambijent. Ipak, iako je projekat usvojen pre skoro tri godine, njegova rekonstrukcija još nije izvesna. Početak izgradnje zavisiće od novca s obzirom na to da je celokupan projekat vredan oko 25 miliona evra. Rekonstruisan izgled predviđa da se na ulazu u pijacu izgrade dve šestospratnice sa površinom od oko 3.500 kvadrata, a između njih bi bio smešten trg. U produžetku bi bila smeštena cvetna pijaca.
Takođe, predviđeno je da pijaca ima dva podzemna nivoa ukupne površine od oko 29.000 kvadrata. S druge strane, rekonstrukcija Kalenića i pijaca na Skadarliji i Paliluli mogla bi da počne najranije u septembru naredne godine. Koja pijaca će prva biti obnovljena, takođe će zavisiti od obezbeđenog novca.
- Odakle ćemo obezbediti novac zavisiće od ishoda pregovora sa Evropskom investicionom bankom. Postoji mogućnost da se novac obezbedi uz pomoćUSAID, PALGO centra i NALED, gde bismo imali direktnu primenu partnerstva privatnog i javnog sektora - navodi Pušara.
Sagovornik Danasa navodi da se u prethodnom periodu nije radilo ništa planski većad hok. Jedini veliki projekat je rekonstrukcija pijace Zeleni venac, koja se prema tvrdnjama Pušare nije isplatila jer sada njeno održavanje košta mnogo više od samih prihoda. Inače, same Gradske pijace su u toku prošle godine poslovale sa gubitkom, pa je tako razlika između prihoda i rashoda iznosila šest miliona dinara. Pušara ističe da će se rekonstrukcijom tri centralne gradske pijace dobiti novi vizuelni identitet grada koji će vratiti autentičnost beogradskim pijacama. S druge strane, od pijaca u centru grada ne treba očekivati velike prihode, većprihode od pijačnog biznisa ubirati od buduće veletržnice.
- Nezamislivo je da Beograd nema veletržnicu, pa zbog toga imamo najskuplju robu u rinfuzi - navodi Pušara i dodaje da će se u maju na kongresu gde će učestvovati predstavnici svetskih veletržnica tražiti strateški partner za izgradnju beogradske koja bi najverovatnije bila smeštena na mestu Kvantaša.
Osim rekonstrukcije tri centralne gradske pijace i izgradnje veletržnice ceo projekat „Povratak u budućnost“ trebalo bi da bude zaokružen projektom mobilnih pijaca. Naime, Gradske pijace planiraju da u dogovoru sa opštinama na različitim lokacijama u gradu postave mobilne tezge određenim danima u nedelji. Da li će Gradske pijace rekonstrukcijom tri centralne gradske pijace zaista uspeti da povrate prepoznatljivi šmek gradskih pijaca ili će to biti samo još jedno mrtvo slovo na papiru pokazaće vreme. Dosadašnja praksa je pokazala da je od dobre ideje do realizacije projekta veoma dug put. Do sada je samo obnovljen Zeleni venac, ali se ispostavilo da je ova pijaca sada veliki trošak za Grad. Ipak, napravljen je jedan korak napred jer će ovog puta Beograđani moći sami da izaberu najbolje rešenje budućeg izgleda pijace. Ono što je do sada jedino izvesno jesu mobilne pijace koje bi trebalo da zažive od maja, kada će na Dan Evrope biti postavljene u Knez Mihailovoj ulici, kako najavljuju u Gradskim pijacama.
Za prvonagrađene 3.500 evra
Konkurs za arhitektonsko idejno rešenje raspisale su Gradske pijace u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda. Konkurs za pijacu Skadarlija je otvoren do 23. aprila. Završetak konkursa za Kalenići Palilulu je 5. odnosno 14. maj. Pobednici konkursa će dobiti nagradu od 3.500 evra, dok će druga nagrada biti 2.000, a treća 1.500 evra dok će dva rada biti otkupljena sa po 500 evra.
Zeleni venac gubitaš
Direktor Gradskih pijaca Dragan Pušara navodi da održavanje pijace Zeleni venac košta mnogo više nego što donosi prihode. Takođe, ni interesovanje zakupaca nije veliko. Tako je više desetina tezgi prazno, a prostor u kuli na Zelenom vencu je prazan.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...cnost_gradskih_pijaca_.39.html?news_id=158375
Beograđani će prvi put imati priliku da direktno odlučuju o izgledu Kalenića nakon rekonstrukcije
Povratak u budućnost gradskih pijaca
Autor: Bojana Bačić
Konačnu odluku o budućem izgledu Kalenića i pijaca na Skadarliji i Paliluli nakon rekonstrukcije, doneće Beograđani. Naime, u toku je konkurs za arhitektonsko-urbanističko rešenje ove tri centralne gradske pijace. Nakon završetka konkursa koje su raspisale Gradske pijace, žiri će izabrati pet najboljih dok će Beograđani na sajtu ovog javnog preduzeća glasati za najbolje.
Iako je za rekonstrukciju Kalenića ranije već bio izabran idejni projekat, od njega se na kraju odustalo. Protiv ovog projekta bila je i sama opština Vračar. Projekat je predviđao pijacu iz dva dela: natkrivenog dela od stakla i drveta gde bi bile smeštene tezge i trospratne zgrade koja bi se nalazila na uglu ulica Njegoševe i Maksima Gorkog. Pijaca bi se prostirala na 40.000 kvadratnih metara.
Prema rečima direktora Gradskih pijaca Dragana Pušare, napušten je koncept koji centralne gradske pijace tretira kao tržne centre budući da je to najskuplje rešenje. Kako navodi sagovornik Danasa, ukoliko bi se sledio ovaj koncept, Grad bi na kraju došao u situaciju da izdržava pijace. Zato su Gradske pijace započele projekat „Povratak u budućnost“ koji centralne pijace tretira kao javni prostor gde se okuplja veliki broj Beograđana.
Veći deo dana pijaca bi funkcionisala kao tržnica da bi se u večernjim časovima uklanjanjem tezgi u podzemne magacine transformisala u trgove.
Prema rečima Pušare mnogi evropski gradovi slede ovaj koncept. Ipak, za pijacu Đeram neće biti raspisan novi konkurs većće biti rekonstruisana po starom idejnom projektu. Sagovornik Danasa navodi da je proces isuviše daleko odmakao da bi se sada zaustavio, a budući da će sam Bulevar kralja Aleksandra dobiti delimično novi izgled, rekonstruisan Đeram će se uklopiti u celokupan ambijent. Ipak, iako je projekat usvojen pre skoro tri godine, njegova rekonstrukcija još nije izvesna. Početak izgradnje zavisiće od novca s obzirom na to da je celokupan projekat vredan oko 25 miliona evra. Rekonstruisan izgled predviđa da se na ulazu u pijacu izgrade dve šestospratnice sa površinom od oko 3.500 kvadrata, a između njih bi bio smešten trg. U produžetku bi bila smeštena cvetna pijaca.
Takođe, predviđeno je da pijaca ima dva podzemna nivoa ukupne površine od oko 29.000 kvadrata. S druge strane, rekonstrukcija Kalenića i pijaca na Skadarliji i Paliluli mogla bi da počne najranije u septembru naredne godine. Koja pijaca će prva biti obnovljena, takođe će zavisiti od obezbeđenog novca.
- Odakle ćemo obezbediti novac zavisiće od ishoda pregovora sa Evropskom investicionom bankom. Postoji mogućnost da se novac obezbedi uz pomoćUSAID, PALGO centra i NALED, gde bismo imali direktnu primenu partnerstva privatnog i javnog sektora - navodi Pušara.
Sagovornik Danasa navodi da se u prethodnom periodu nije radilo ništa planski većad hok. Jedini veliki projekat je rekonstrukcija pijace Zeleni venac, koja se prema tvrdnjama Pušare nije isplatila jer sada njeno održavanje košta mnogo više od samih prihoda. Inače, same Gradske pijace su u toku prošle godine poslovale sa gubitkom, pa je tako razlika između prihoda i rashoda iznosila šest miliona dinara. Pušara ističe da će se rekonstrukcijom tri centralne gradske pijace dobiti novi vizuelni identitet grada koji će vratiti autentičnost beogradskim pijacama. S druge strane, od pijaca u centru grada ne treba očekivati velike prihode, većprihode od pijačnog biznisa ubirati od buduće veletržnice.
- Nezamislivo je da Beograd nema veletržnicu, pa zbog toga imamo najskuplju robu u rinfuzi - navodi Pušara i dodaje da će se u maju na kongresu gde će učestvovati predstavnici svetskih veletržnica tražiti strateški partner za izgradnju beogradske koja bi najverovatnije bila smeštena na mestu Kvantaša.
Osim rekonstrukcije tri centralne gradske pijace i izgradnje veletržnice ceo projekat „Povratak u budućnost“ trebalo bi da bude zaokružen projektom mobilnih pijaca. Naime, Gradske pijace planiraju da u dogovoru sa opštinama na različitim lokacijama u gradu postave mobilne tezge određenim danima u nedelji. Da li će Gradske pijace rekonstrukcijom tri centralne gradske pijace zaista uspeti da povrate prepoznatljivi šmek gradskih pijaca ili će to biti samo još jedno mrtvo slovo na papiru pokazaće vreme. Dosadašnja praksa je pokazala da je od dobre ideje do realizacije projekta veoma dug put. Do sada je samo obnovljen Zeleni venac, ali se ispostavilo da je ova pijaca sada veliki trošak za Grad. Ipak, napravljen je jedan korak napred jer će ovog puta Beograđani moći sami da izaberu najbolje rešenje budućeg izgleda pijace. Ono što je do sada jedino izvesno jesu mobilne pijace koje bi trebalo da zažive od maja, kada će na Dan Evrope biti postavljene u Knez Mihailovoj ulici, kako najavljuju u Gradskim pijacama.
Za prvonagrađene 3.500 evra
Konkurs za arhitektonsko idejno rešenje raspisale su Gradske pijace u saradnji sa Društvom arhitekata Beograda. Konkurs za pijacu Skadarlija je otvoren do 23. aprila. Završetak konkursa za Kalenići Palilulu je 5. odnosno 14. maj. Pobednici konkursa će dobiti nagradu od 3.500 evra, dok će druga nagrada biti 2.000, a treća 1.500 evra dok će dva rada biti otkupljena sa po 500 evra.
Zeleni venac gubitaš
Direktor Gradskih pijaca Dragan Pušara navodi da održavanje pijace Zeleni venac košta mnogo više nego što donosi prihode. Takođe, ni interesovanje zakupaca nije veliko. Tako je više desetina tezgi prazno, a prostor u kuli na Zelenom vencu je prazan.
Izvor: Danas
http://www.danas.rs/vesti/srbija/be...cnost_gradskih_pijaca_.39.html?news_id=158375
hahaha i ja isto tako mislim!
"Veći deo dana pijaca bi funkcionisala kao tržnica da bi se u večernjim časovima uklanjanjem tezgi u podzemne magacine transformisala u trgove." -- A pitam se, da li ce grad postici da cisti stalno nakon sklanjanja tih prepodnevnih pijaca, i da odrzava cistocu nakon djubreta i prljavstine koje ostane da bi popodne postao trgic..e to se na zapadu cisti i pere uredno i svaki put, ali ovde ce im i to odrzavanje pasti skupo i tesko tako da... ne znam kako cemo mi to da postignemo, daj boze da gresim. skupa je vodica
"Veći deo dana pijaca bi funkcionisala kao tržnica da bi se u večernjim časovima uklanjanjem tezgi u podzemne magacine transformisala u trgove." -- A pitam se, da li ce grad postici da cisti stalno nakon sklanjanja tih prepodnevnih pijaca, i da odrzava cistocu nakon djubreta i prljavstine koje ostane da bi popodne postao trgic..e to se na zapadu cisti i pere uredno i svaki put, ali ovde ce im i to odrzavanje pasti skupo i tesko tako da... ne znam kako cemo mi to da postignemo, daj boze da gresim. skupa je vodica
bigvlada
Advanced
Grad usvojio plan za poboljšanje i obnovu pijačne mreže
Kalenić i Bajloni postaće trgovi
Autor: L. Gedošević - L. Bunčić | Foto:m. ilić | 12.05.2009. - 09:56
U narednih dvadesetak godina skoro sve beogradske pijace biće rekonstruisane. Neke od njih, poput Bajlonijeve i Kalenića, biće pretvorene u trgove, dok će pijace na Dušanovcu i u Malom Mokrom Lugu biti ugašene.
S obzirom da je parkiranje kupaca i prodavaca jedan od najvećih problema, ispod nekoliko pijaca trebalo bi da budu izgrađene podzemne garaže, dok će oko ostalih biti obezbeđen parking prostor.
Ovo je samo deo Predloga o izradi plana mreže pijaca u prestonici, koji je prošle nedelje usvojio gradski parlament. Ovaj dokument bi trebalo da obezbedi osavremenjavanje postojećih pijaca i njihov ravnomeran raspored po celom Beogradu.
Na mestu pijaca trgovi
Rekonstrukcija pojedinih pijaca mogla bi da počne već sledeće godine, a zamišljeno je da neke od njih, nakon radnog vremena, budu pretvorene u trgove.
U JKP “Gradske pijace” objašnjavaju da će pijace - trgovi omogućiti bolje snabdevanje građana, ali i bolje čišćenje pijaca.
- Svakog jutra će se na pijačne platoe postavljati mobilne tezge, koje će se nakon radnog vremena sklapati i sklanjati. Na ovaj način bi se u popodnevnim satima oslobađali platoi i pretvarali u mini-trgove na kojima se mogu organizovati razni sadržaji, poput sajmova hrane. Oni mogu da se koriste i kao prostor za šetnju i okupljanje građana - kažu u ovom preduzeću.
- Urbanistički zavod trebalo bi da za šest meseci izradi plan detaljne regulacije gradskih pijaca, nakon čega će on biti usvojen u Skupštini grada. Radovi na rekonstrukciji prve pijace trebalo bi da počnu sredinom 2010. godine. Još nije precizirano koja će biti prva, jer sve zavisi od situacije sa imovinsko pravnim odnosima. Kako stvari sada stoje, to će najverovatnije biti „Kalenić” - kaže Dragan Pušara, direktor JKP „Gradske pijace”.
Za „Kalenić” je planirano da samo 30 odsto njenog prostora bude pod objektima, dok će sav preostali prostor biti trg-pijaca (sa pokretnim tezgama). Na ovoj lokaciji planirana je i izgradnja tri podzemne etaže, od kojih će se dve koristiti kao javna garaža, a treća će služiti za potrebe pijace. Osim „Kalenića, slična transformacija očekuje i Bajlonijevu, palilulsku i zemunsku pijacu.
Izgradnja garaža
S obzirom da je parkiranje prodavaca, kupaca i zaposlenih na pijacama jedan je od najvećih problema sa kojim se suočavaju gotovo sve pijace u gradu, ovaj Plan predviđa izgradnju nekoliko podzemnih garaža, ali obezbeđivanje i proširivanje postojećeg parking prostora. Prema Planu, podzemne garaže trebalo bi da se grade na Kaleniću, ispod zemunske, palilulske i Bajlonijeve pijace, kao i ispod “Đerma”, “Cvetka” i na Banovom brdu, dok bi se u Bloku 44 pravila nadzemna garaža. Izgradnja namenskih garaža planirana je i na Karaburmi, Konjarniku, u naselju Braća Jerković, na Banjici, Vidikovcu, Belim vodama, Senjaku, kao i u Gornjem Zemunu i u Novom Kijevu.
Osim parkiranja, rekonstrukcija na ovim loakcijama podražumeva i pokrivanje tezgi, izgradnju hala za animalne proizvode i skladištni prostor, koji je takođe jedan od velikih problema gradskih pijaca, pa se roba najčešće drži u kamionima. Ovaj Plan je predvideo i prostor za te namene, na dve lokacije od po jedan hektar, i to na mestu novog Otvorenog tržnog centra (kod isključenja za Batajnicu) i u Bubanj potoku.
Potrebno 230 miliona evra
Procenjeno je da je za rekonstrukciju pijaca potrebno oko 230 miliona evra, od toga troškovi za izgradnju garaža, koje mogu biti delom javne, iznose oko 50 miliona evra.
Za izgradnju 20 novih pijaca (nisu poznate lokacije) troškovi bi iznosili više od 180 miliona evra. Od procenjenih 180 miliona, potrebno je za četiri zelene pijace na javnom zemljištu oko 45, za dve specijalizovane oko 20 miliona i za jednu kombinovanu oko 15 miliona. Za izgradnju preostalih 13 pijaca kojima ne upravlja JKP“Gradske pijace” potrebno je oko 100 miliona evra.
Veletržnica je prioritet
Među prioritetima gradskih vlasi, kad su u pitanju pijace, je i izgradnja Veletržnice, s obzirom da je Beograd jedina prestonica u regionu koja je nema. Ova pijaca trebalo bi da posluži kao prostor istovar i skladištenje robe, koja će se potom manjim dostavnim vozilima prevoziti do svih pijaca u gradu. Na ovaj način će se centralni gradski prostori oko pijaca u velikoj meri osloboditi od parkiranja kamiona. Veletržnica će se nalaziti blizu Kvantaške pijace, u blizini autoputa Beograd-Zagreb i deonice Unutrašnjeg magistalnog prstena. Procena je da je za njenu igradnju potrebno oko 60 miliona evra.
Gašenje pijaca
U narednih nekoliko godina planirano je i gašenje pojedinih pijaca u gradu. To se odnosi na pijacu Mali Mokri Lug, koja će biti ugašena zbog proširenja Bulevara kralja Aleksandra, kao i na Dušanovačku pijacu gde bi trebalo da prođe trasa Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Planirano je i da se loakcija na kojoj se danas nalazi takozvani “Buvljak” na Novom Beogradu pretvori u komercijalni prostor. Isto će biti i sa Depoom i Košutnjakom, kao i sa lokacijama oko Prokopa i u Jug Bogdanovoj ulici (danas nisu u funkciji).
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=92160
Kalenić i Bajloni postaće trgovi
Autor: L. Gedošević - L. Bunčić | Foto:m. ilić | 12.05.2009. - 09:56
U narednih dvadesetak godina skoro sve beogradske pijace biće rekonstruisane. Neke od njih, poput Bajlonijeve i Kalenića, biće pretvorene u trgove, dok će pijace na Dušanovcu i u Malom Mokrom Lugu biti ugašene.
S obzirom da je parkiranje kupaca i prodavaca jedan od najvećih problema, ispod nekoliko pijaca trebalo bi da budu izgrađene podzemne garaže, dok će oko ostalih biti obezbeđen parking prostor.
Ovo je samo deo Predloga o izradi plana mreže pijaca u prestonici, koji je prošle nedelje usvojio gradski parlament. Ovaj dokument bi trebalo da obezbedi osavremenjavanje postojećih pijaca i njihov ravnomeran raspored po celom Beogradu.
Na mestu pijaca trgovi
Rekonstrukcija pojedinih pijaca mogla bi da počne već sledeće godine, a zamišljeno je da neke od njih, nakon radnog vremena, budu pretvorene u trgove.
U JKP “Gradske pijace” objašnjavaju da će pijace - trgovi omogućiti bolje snabdevanje građana, ali i bolje čišćenje pijaca.
- Svakog jutra će se na pijačne platoe postavljati mobilne tezge, koje će se nakon radnog vremena sklapati i sklanjati. Na ovaj način bi se u popodnevnim satima oslobađali platoi i pretvarali u mini-trgove na kojima se mogu organizovati razni sadržaji, poput sajmova hrane. Oni mogu da se koriste i kao prostor za šetnju i okupljanje građana - kažu u ovom preduzeću.
- Urbanistički zavod trebalo bi da za šest meseci izradi plan detaljne regulacije gradskih pijaca, nakon čega će on biti usvojen u Skupštini grada. Radovi na rekonstrukciji prve pijace trebalo bi da počnu sredinom 2010. godine. Još nije precizirano koja će biti prva, jer sve zavisi od situacije sa imovinsko pravnim odnosima. Kako stvari sada stoje, to će najverovatnije biti „Kalenić” - kaže Dragan Pušara, direktor JKP „Gradske pijace”.
Za „Kalenić” je planirano da samo 30 odsto njenog prostora bude pod objektima, dok će sav preostali prostor biti trg-pijaca (sa pokretnim tezgama). Na ovoj lokaciji planirana je i izgradnja tri podzemne etaže, od kojih će se dve koristiti kao javna garaža, a treća će služiti za potrebe pijace. Osim „Kalenića, slična transformacija očekuje i Bajlonijevu, palilulsku i zemunsku pijacu.
Izgradnja garaža
S obzirom da je parkiranje prodavaca, kupaca i zaposlenih na pijacama jedan je od najvećih problema sa kojim se suočavaju gotovo sve pijace u gradu, ovaj Plan predviđa izgradnju nekoliko podzemnih garaža, ali obezbeđivanje i proširivanje postojećeg parking prostora. Prema Planu, podzemne garaže trebalo bi da se grade na Kaleniću, ispod zemunske, palilulske i Bajlonijeve pijace, kao i ispod “Đerma”, “Cvetka” i na Banovom brdu, dok bi se u Bloku 44 pravila nadzemna garaža. Izgradnja namenskih garaža planirana je i na Karaburmi, Konjarniku, u naselju Braća Jerković, na Banjici, Vidikovcu, Belim vodama, Senjaku, kao i u Gornjem Zemunu i u Novom Kijevu.
Osim parkiranja, rekonstrukcija na ovim loakcijama podražumeva i pokrivanje tezgi, izgradnju hala za animalne proizvode i skladištni prostor, koji je takođe jedan od velikih problema gradskih pijaca, pa se roba najčešće drži u kamionima. Ovaj Plan je predvideo i prostor za te namene, na dve lokacije od po jedan hektar, i to na mestu novog Otvorenog tržnog centra (kod isključenja za Batajnicu) i u Bubanj potoku.
Potrebno 230 miliona evra
Procenjeno je da je za rekonstrukciju pijaca potrebno oko 230 miliona evra, od toga troškovi za izgradnju garaža, koje mogu biti delom javne, iznose oko 50 miliona evra.
Za izgradnju 20 novih pijaca (nisu poznate lokacije) troškovi bi iznosili više od 180 miliona evra. Od procenjenih 180 miliona, potrebno je za četiri zelene pijace na javnom zemljištu oko 45, za dve specijalizovane oko 20 miliona i za jednu kombinovanu oko 15 miliona. Za izgradnju preostalih 13 pijaca kojima ne upravlja JKP“Gradske pijace” potrebno je oko 100 miliona evra.
Veletržnica je prioritet
Među prioritetima gradskih vlasi, kad su u pitanju pijace, je i izgradnja Veletržnice, s obzirom da je Beograd jedina prestonica u regionu koja je nema. Ova pijaca trebalo bi da posluži kao prostor istovar i skladištenje robe, koja će se potom manjim dostavnim vozilima prevoziti do svih pijaca u gradu. Na ovaj način će se centralni gradski prostori oko pijaca u velikoj meri osloboditi od parkiranja kamiona. Veletržnica će se nalaziti blizu Kvantaške pijace, u blizini autoputa Beograd-Zagreb i deonice Unutrašnjeg magistalnog prstena. Procena je da je za njenu igradnju potrebno oko 60 miliona evra.
Gašenje pijaca
U narednih nekoliko godina planirano je i gašenje pojedinih pijaca u gradu. To se odnosi na pijacu Mali Mokri Lug, koja će biti ugašena zbog proširenja Bulevara kralja Aleksandra, kao i na Dušanovačku pijacu gde bi trebalo da prođe trasa Unutrašnjeg magistralnog poluprstena. Planirano je i da se loakcija na kojoj se danas nalazi takozvani “Buvljak” na Novom Beogradu pretvori u komercijalni prostor. Isto će biti i sa Depoom i Košutnjakom, kao i sa lokacijama oko Prokopa i u Jug Bogdanovoj ulici (danas nisu u funkciji).
Izvor: Blic
http://www.blic.rs/beograd.php?id=92160
P.a.u.L.i.
Intermediate
Pa dobro, taman dok svi mi sa ovog foruma doguramo do penzije....pa polako, kao pravi penzioneri na te lepe pijace 